Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, kolege poslanici i poslanice i poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze tri zakonska predloga i ja ću krenuti od prvog, a to je Predlog zakona o pravima korisnika usluga, privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti.
Srbija se nalazi na samom vrhu evropskih zemalja po poštovanju ljudskih prava. Ovaj zakon iz oblasti socijalne zaštite upravo se tiče zaštite ljudskih prava, zaštite prava na dostojanstvo, zaštite prava na autonomiju, zaštite prava na uključenost korisnika. Ovaj zakon, u stvari, u centar pažnje stavlja najbolji interes korisnika socijalne zaštite.
Ovaj zakon ima, definiše se kao smeštaj korisnika koji ima privremeni karakter, pre svega, zato što je država na odgovoran način, nakon mera finansijske konsolidacije, a na osnovu uredbe Vlade od 2016. godine, kada je premijer bio Aleksandar Vučić upravo opredelila iz budžeta Republike Srbije namenska sredstva prema lokalnim samoupravama kako bi se razvijale usluge u zajednici i kako bi se onim najosetljivijim licima koja pripadaju kategoriji socijalno ugroženih lica, omogućilo pravo da ostanu u svom domu, a da usluge podrške socijalne zaštite koje služe za prevladavanje određenih kriza i poteškoća sa kojima se oni suočavaju, upravo zadovoljavaju u svojoj lokalnoj sredini, a sve u cilju kako bi oni bili srećni i zadovoljniji i kako bi oni u punom kapacitetu, a na osnovu svojih razvojnih potencijala bili uključeni u sve tokove života.
Ovaj zakon u centar u fokus stavlja čoveka, korisnika koji traži uslugu privremenog smeštaja na taj način što od samog početka korisnik mora da bude potpuno informisan, mora da dobije od nadležnih organa, pre svega, od centra za socijalni rad, ali i pružaoca usluge, sve informacije koje se odnose na dužinu njegovog smeštaja, na mogućnost preispitivanja na alternativne oblike smeštaja.
Takođe, mora da bude podučen i o pravu na žalbu, o pravu na podnošenje prigovora, o pravu na podnošenju pritužbe, mora da bude podučen o pravilima kućnog reda i načina organizacije u ustanovama koje pružaju uslugu socijalne zaštite i naravno, mora da tek nakon toga korisnik se pita i on u stvari daje informisani pristanak. Pristanak na osnovu svih onih informacija koje je prethodno dobio, da li želi ili ne želi da bude smešten u privremenu ustanovu socijalne zaštite.
Ono što je takođe važno, to je da ovaj zakon prepoznaje da korisnik ima pravo da pred centrom za socijalni rad ili pred pružaocem usluga socijalne zaštite označi osobu od poverenja koja će njemu da pruža podršku u svakom momentu. To svakako jeste novina, ali svakako nešto što doprinosi pre svega korisniku koji se privremeno smešta u ustanovu.
Ono što takođe želim da istaknem to je, da korisnik mora da bude pitan bez obzira na stepen poslovne sposobnosti. Sudovi imaju jednu ustaljenu praksu da lišavaju poslovne sposobnosti ljude pre svega na osnovu medicinske dokumentacije isključujući socijalni karakter samog postupka poslovne sposobnosti. Naime, uglavnom se polazi od nalaza psihijatra kao veštaka i o tome šta korisnik ne može, a ne od socijalnog modela, šta korisnik može, šta korisnik može da uradi za sebe, šta korisnik može da uradi za svoju porodicu, koju vrstu podrške treba da mu se pruži da bi funkcionisao u svojoj zajednici i svojoj porodici, koji su kvaliteti na kraju krajeva tih osoba.
Takođe moram da istaknem da ovaj zakon i te kako prepoznaje i zabranu bilo kakvog vida ekspolatacije zlostavljanja i zanemarivanja. Prepoznaju u obavezu ustanova da su dužne da obrazuju timove za sprečavanje nasilja, ali ne samo za sprečavanje nasilja već za blagovremeno i adekvatno upoznavanje korisnika, kako da prepoznaju, kako da se zaštite i kako da prijave nasilje.
Vrlo je važno kada su u pitanju žene i devojčice da pružaoci usluga su dužni da omogućavaju savetovanje što se tiče reproduktivnog zdravlja žena i devojčica, takođe da ih upoznaju sa načinom kako da prepoznaju nasilje, kako da na njega reaguju i kako da se od njega zaštite.
Ovim zakonom pruža se potpuna zdravstvena zaštita svim korisnicima i naravno zabranjen je svaki vid prisilnog pregleda, svaki vid prisilne kontracepcije i svaki vid prisilnog prekida trudnoće kada su u pitanju žene. Ovaj zakon prepoznaje i incidentne situacije, u stvari, jedan od incidentnih situacija svakako je kovid-19 kada je veći broj korisnika u jednom momentu mogao biti ugrožen, odnosno život i zdravlje ugroženi. Incidentne situacije, prepoznavanje tih incidentnih situacija vrlo je značajno sa aspekta da ustanova je dužna da odmah preduzme sve adekvatne mere kako bi se zaštitio život i zdravlje korisnika pre svega, ali da istog momenta napravi službenu belešku i o tome obavesti nadležno ministarstvo za rad kako bi se preduzimale dalje adekvatne mere.
Takođe, kada je u pitanju nasilje, svi zaposleni kod pružaoca usluga u obavezi su da svaku vrstu nasilja prema korisnicima prijave kako svom rukovodiocu, tako i policijskoj upravi, odnosno javnom tužilaštvu, ako postoje elementi krivičnog dela i Zaštitniku građana i naravno Ministarstvu za rad.
Ono što želim najpre da istaknem, to je da je ovo ministarstvo za prethodnih godinu dana, odnosno vi ministarka, da ste obišli najveći broj ustanova socijalne zaštite u kome su smešteni korisnici i posebno da ste obišli, ja mislim sve ustanove socijalne zaštite u kojoj su smeštena deca.
Međutim, želim da istaknem da Republika Srbija po broju smeštene dece u institucijama, odnosno na domskom smeštaju ima najmanji broj dece smeštene u institucijama i tu se nalazi u samom vrhu Evrope. Samo za četiri godine od 2015. do 2019. godine broj dece koji se nalazi u institucijama socijalne zaštite, smanjen je za 50% i to je za svaku pohvalu.
Želim takođe da istaknem, da, kada su u pitanju deca starosti do tri godine, u stvari nije ni moguć smeštaj u ustanove socijalne zaštite, sem u posebno opravdanim i adekvatno obrazloženim situacijama, iz razloga što deca u skladu sa Konvencijom UN o pravima deteta, imaju pravo da pre svega žive u svojoj biološkoj porodici, ako to iz nekog razloga nije moguće, deci je obavezno obezbediti život i odrastanje u porodičnom okruženju, odnosno u nekoj drugoj porodici.
Naravno, ovome doprinosi podatak da je tzv. standardizovano hraniteljstvo i te kako razvijeno u Republici Srbiji, da se veliki broj dece, koja nažalost, nemaju mogućnost da odrastaju u svojoj biološkoj porodici sa svojim roditeljima, da su u tim porodicama smešteni i da je značajno u potpunosti ispoštovano pravo na život dece u porodičnim uslovima gde je nauka i dokazala da je u takvim uslovima napredak i razvoj dece najbolji.
Takođe, želim da istaknem da su napravljeni pomaci kada su u pitanju stari, a koji se odnose na porodični smeštaj, jer je svakako život u porodici najbolji, kako za decu tako i za odrasla i stara lica.
Ono što takođe želim da istaknem, a što se odnosi na period tokom pandemije Kovid-19, moram da istaknem da je Vlada Republike Srbije već 24. decembra, kada su prve vakcine stigle u Republiku Srbiju i Republika Srbija je naravno zahvaljujući odgovornosti Vlade, zahvaljujući odgovornosti predsednika Republike Aleksandra Vučića, zajedno sa Velikom Britanijom i Švajcarskom, jedna od tri zemlje prve u Evropi koja je otpočela sa vakcinacijom.
Moram da istaknem da se i tu gledani prioriteti u smislu da sutra od prve vakcine 24. decembra dobili korisnici koji se nalaze u ustanovama socijalne zaštite, a to su odrasla i stara lica i vakcinacije počela od gerontološkog centra u Nišu. Takođe, moram da istaknem prema navodima koje ja imam da je 90% korisnika koji se nalaze u ustanovama socijalne zaštite vakcinisano, što je i te kako značajno sa aspekta očuvanja njihovog zdravlja, jer sigurno zdravlje, bezbednost i život korisnika, kada je u pitanju, su na prvom mestu, a posebno kada su u pitanju tako ranjive kategorije.
Takođe, želim da istaknem, kada ja u pitanju jačanje kapaciteta zaposlenih u socijalnoj zaštiti da od 1289 upražnjenih radnih mesta 2020. godine, da je popunjeno 825 radnih mesta i da je zaključno sa drugim kvartalom ove godine popunjeno još 22 mesta.
Naravno da će na jačanju ljudskih kapaciteta Ministarstvo i dalje raditi, ali moram da istaknem da i Ministarstvo u saradnji sa lokalnim samoupravama i te kako radilo na unapređenju infrastrukture, a tiče se i objekata za smeštaj korisnika, ali se tiče i objekata, odnosno o centrima za socijalni rad u kojima rade zaposleni koji imaju u skladu sa zakonskim ovlašćenjima koje im je prenela Republika.
Jedan od centara za socijalni rad koji je u zadnje vreme otvoren, to je centar za socijalni rad u Čačku, i on se nalazi na novoj lokaciji, inače raniji uslovi rada u tom centru za socijalni rad, bili su potpuno neuslovni, nalazili su se na tri lokacije. Takođe želim da istaknem i otvaranje Centra za socijalni rad, u Rakovici i to je peti centar za socijalni rad, koji je otvoren u Beogradu. Ali, ono što je značajno sa aspekta korisnika, to je da država i ta kako vodi računa o infrastrukturi, objekata u kojima se nalaze korisnici.
Želim pre svega da istaknem da je budžetom za 2022. godinu predviđena potpuna rekonstrukcija jedne od najstarijih i najeminentnijih ustanova socijalne zaštite, a to je Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, u Beogradu, u Zvečanskoj, koji u svom sastavu ima i materinski dom. Takođe, želim da istaknem da je Vlada opredelila sredstva za potpunu rekonstrukciju Doma za mentalno ometena lica u Kulini, koji se nalazi u blizini Aleksinca, znači potpuna rekonstrukcija od poda, zidova, fasada, krova.
Svakako da obnavljanje tih infrastrukturnih projekata u kojima žive korisnici poboljšaće kako život samih korisnika, tako će uticati i na poboljšanje kvaliteta pružanja usluga, odnosno na poboljšanje uslova u kojima zaposleni rade.
Ali, htela sam nešto reći o ovim namenskim transferima. Zašto? Zato što je uslugu razvijanja socijalne zaštite u zajednici, u stvari prvi put prepoznao Aleksandar Vučić, u vreme kada je on bio premijer, uredbom Vlade, 2016. godine, počela su da se opredeljuju namenska sredstva, kako bi lica iz kategorije najugroženijih u svojoj lokalnoj zajednici mogla da koriste usluge.
Ja dolazim iz opštine Priboj, Priboj dobija namenska sredstva kao ranije nerazvijena opština, u opštini Priboj, razvijeno je 6 usluga socijalne zaštite, i počev od Prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja, preko gerontodomaćica, preko dnevnih boravaka za decu ometenu u razvoju, stanovanju uz podršku za mlade koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, dnevni boravak za odrasla i stara lica, urgentno zbrinjavanje, odnosno prihvatilište za stare, koji je i te kako značajno u ovim zimskim periodima, kada taj kraj uglavnom zna da bude zavejan, po više meseci, a onda stari, iznemogli i ona lica bez porodičnog staranja, imaju pravo da budu smeštena naravno urgentno o trošku lokalne samouprave.
Takođe želim da kažem, da je dosta urađeno i na planu poboljšanja materijalnog statusa zaposlenih u socijalnoj zaštiti, jer je predviđeno da će plate zaposlenih u socijalnoj zaštiti biti povećane za 8%, u odnosu na 2020. godinu, to je povećanje plata zaposlenih u socijalnoj zaštiti 60%.
Ali, ja želim sada da se osvrnem i na poštovanje, odnosno nepoštovanje i kršenje ljudskih prava do 2012. godine, sprovedene od strane tajkuna Dragana Đilasa. Dragan Đilas je na najgrublji mogući način kršio osnovna prava svakog čoveka a posebno osetljivih i ranjivih grupa i kršio je osnovno ljudsko pravo, pravo na rad svakog čoveka, ostavljajući 600 hiljada ljudi bez posla, a samim tim i njihove porodice bez osnovne egzistencije.
Kršio je na taj način, što ljudi koji su radili nisu plaćeni doprinosi na zdravstveno i penzijsko osiguranje, pa njihova deca nisu mogla da se leče. Kršio je tako što je za potrebe prvog rijalitija koji je uveo ustvari on u Srbiju, zgrnuo milione evra, trgujući sekundama, a pokazujući i prikazujući lažni ugovor da radi objekat od posebnog društvenog interesa, odnosno objekat za decu.
Naravno, on je zgrnuo milione, a deca su ostala bez tog objekta. Da Draganu Đilasu nije strano da i dalje uzima i otima od onih najranjivijih i najosetljivijih pokazuje i podatak da je u gradu Beogradu, ostao dužan trudnicama i porodiljama 400 miliona dinara, da je ostao dužan za isplatu jednokratnih novčanih pomoći a to su lica koja su u stanju socijalne potrebe i sredstva su im potrebna za osnovne životne namirnice, ostao dužan 120 miliona.
Da situacija ništa nije bila bolja ni sa njegovim pajtašem u Vojvodini pokazuje i dvorac Heterlend, gde je Bojan Pajtić, uzet je, naravno, novac, 157 miliona, a od dvorca Heterlend ostale su samo ruševine. To je, inače, objekat koji je trebalo da bude namenjen za decu ometenu u razvoju.
Kako danas izgleda taj dvorac? Zahvaljujući sredstvima pokrajinske Vlade dvorac je potpuno obnovljen, rekonstruisan i u njemu danas može da boravi 120 dece iz čitave Srbije koristeći rekreativne i druge nastave.
Dragan Đilas je kršio osnovno ljudsko pravo, pravo na život i postojanje i to takođe kod posebno osetljive društvene grupe, a to su Romi. Romi nisu imali lične karte, nisu imali zdravstvene knjižice, nisu imali pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Romi su bili potpuno nevidljiva lica.
Odmah po preuzimanju vlasti i odgovornosti, naravno, za vršenje vlasti, Srpska napredna stranka izmenila je taj Zakon o vanparničnom postupku tako da veliki broj, odnosno najveći broj Roma mogao je doći do osnovnih dokumenata koji im omogućava dalje ostvarivanje prava.
Dragan Đilas je na najgrublji mogući način kršio prava Roma na taj način što ih je trpao u autobuse i razvozio širom Srbije, uglavnom na jug. Jedan deo tih ljudi zadesio se i u Nišu, inače, u skladištu koje je bilo bez struje, bez vode, u potpuno nehumanim uslovima. Naravno da su ti Romi tužili državu i dobili odštetu, i naravno da ima časti i obraza, a časti i obraza Dragan Đilas nema, on bi trebalo u stvari da plati odštetu tim Romima.
Kako je rešavao u Beogradu pitanje Roma? Tako što je Rome trpao u metalne kontejnere veličine 15 metara kvadratnih, uglavnom šestočlane porodice i nikada nije uradio ništa kako bi Romi dobili pristojan dom i krov nad glavom.
Tek 2014. godine kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast u Beogradu rešeno je i to pitanje. Dragan Đilas je krao roditelje, odnosno potkradao, krao roditelje dece koja se nalaze u vrtiću naplaćujući duplo veću cenu smeštaja u dečijim vrtićima. Petnaest hiljada roditelja je tužilo i Grad Beograd morao je da plati odštetu, a od te odštete moglo se izgraditi 15 vrtića samo u Beogradu.
Socijalna politika danas, kao i sve druge oblasti društvenog života, koračaju krupnim koracima napred, koračaju putem boljeg kvaliteta života svakog građanina Republike Srbije putem jednakosti, putem poštovanja svih ljudskih prava i sloboda.
Očekujemo da 3. aprila građani Republike Srbije prepoznaju odgovornost, prepoznaju rad, prepoznaju brigu, prepoznaju posao Aleksandra Vučića, našeg predsednika koji radi za sadašnjost, ali i za budućnost sve naše dece, jer ta politika nema alternativu. To je politika u koju građani Republike Srbije veruju i za koju će glasati.
Zahvaljujem.