Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, moj amandman odnosi se na unapređenje položaja najranjivijih društvenih grupa.

Najpre želim da istaknem da u unapređenju kvaliteta života najranjivijih društvenih grupa, a tu spadaju stari, penzioneri, osobe sa invaliditetom, samohrane majke, lica nesposobna za rad i privređivanje, sem republičkog budžeta, jednim delom te usluge finansiraju se iz lokalnog budžeta.

Da bi unapredila jednak pristup usluga socijalne zaštite na čitavoj teritoriji Republike Srbije, Vlada Aleksandra Vučića je prvi put opredelila namenske transfere za razvoj usluga socijalne zaštite po onim opštinama koje su manje razvijene. Jedna od tih opština je opština Priboj koja je dobila namenska sredstva i u kojoj ima pet usluga socijalne zaštite za najugroženije građane koje su razvijene na teritoriji opštine Priboj, a koje se finansiraju, kako iz budžeta lokalne samouprave, tako i iz namenskih transfera.

Svakako da ova Vlada i dalje radi na unapređenju kvaliteta najranjivijih društvenih grupa i SNS podržava što su i za ovu godinu budžetom planirana namenska sredstva za razvoj ovakvih usluga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Za razliku od Demokratske stranke, koja je vodila pogubnu ekonomsku politiku i Republiku Srbiju i njene građane dovela do ivice ambisa, danas možemo da kažemo da je Republika Srbija ekonomski zdrava zemlja. Sem pogubne ekonomske politike, Demokratska stranka Srbije vodila je i pogubnu demografsku politiku, pa je u prethodnih deset godina Republika Srbija izgubila nešto više od 37.000 stanovnika, veličine Prijepolja ili nekog drugog grada.

Ova Vlada vodi odgovornu demografsku politiku i u tom smislu formirano je ministarstvo koje se bavi demografskom i populacionom politikom. To je multidisciplinarni pristup, ali želim da istaknem da je ova Vlada odgovorna i za demografiju i natalitet za ovu godinu opredelila je 600 miliona dinara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici i poslanice, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu u kome se dodaje stav 3. koji glasi – izvršenje budžeta Republike Srbije za 2017. godinu realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi položaj najranjivijih društvenih grupa u Republici Srbiji.

Obrazloženje – cilj ovog amandmana je da ovim zakonskim rešenjem postigne se jasna formulacija i definicija ciljeva u svrhu pružanja podsticaja potpune uključenosti u sve tokove društvenog života najranjivijih društvenih grupa u Republici Srbiji.

Ono što najpre moram da istaknem, to je da je budžet Republike Srbije, a i ovaj predlog zakona zasnovan ne ekonomiji znanja, za razliku od onih koji su budžete donosili na ekonomiju neznanja, odnosno, na ekonomiji trange, frange. Ovaj budžet Republike Srbije donet je na ekonomiji znanja.

Takođe, želela sam da istaknem da su ekonomska politika i socijalna politika u direktnoj uzročno posledičnoj povezanosti. Šta to znači? To znači da je ekonomija jedne zemlje baza jedne države. Ako shvatimo državu kao jednu kuću, onda je ekonomija temelj te kuće, a socijalna politika krov, odnosno to je nadogradnja. Upravo zato, ekonomski najrazvijenije zemlje zapadne Evrope, a mi smo zemlja na putu evropskih integracija, imaju osim ekonomske politike i najrazvijeniju socijalnu politiku i sve one mere koje država preduzima sa aspekta socijalno zaštitne funkcije, radi na kraju krajeva, ispunjavanja Ustavom garantovanog prava na socijalnu pravdu svakom njenom građaninu.

Kako su uključivali u društveni život oni koji su vladali do 2012. godine, najbolje se vidi na rekonstrukciji dvorca „Heterlend“ i na krađi 157 miliona državnih para, Bojana Pajtića, od dece ometene u razvoju. Taj dvorac „Heterlend“ i njegova rekonstrukcija upravo je trebalo da posluži deci koja imaju teškoće u razvoju i koja zbog tih teškoća, kroz razne aktivnosti u tom dvorcu su trebala da unaprede svoj položaj.

Do čega je došlo? Došlo je do krađe državnih para. Došlo je do pljačke para od dece, osoba sa invaliditetom, od dece ometene i od dece sa teškoćama u razvoju. Šta je u svemu ovom pljačkaško? Pljačkaško je to što su sve pare prebačene na račun izvođača radova, a to je firma „Gardi“, najpre avansno, a zatim, gle čuda, pred početak izbora 2012. godine, kada je SNS pobedila, oni su uplatili i ostatak ovog novca ovom preduzeću. Kakva je situacija? Situacija je takva, ako građani mogu da vide, ovo radi građana Srbije pokazujem, da je ovaj dvorac „Heterlend“ i dalje bez krova, bez prozora, bez vrata, zarastao u korovu, i ne služi naravno, onoj svojoj osnovnoj nameni, a to je punom uključivanju dece osoba sa invaliditetom i druge dece sa teškoćama u razvoju u društveni život.

Šta je uradila Vlada Aleksandra Vučića od 2014. godine? Najpre moram da kažem da je predsednik republike, gospodin Aleksandar Vučić, povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom bio pokrovitelj te manifestacije 3. decembra u Palati Srbija. Zatim, moram da kažem, da je za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u vreme njegovog mandata iz IPA fondova opredeljeno 3,5 miliona evra za otklanjanje svih arhitektonskih barijera koje predstavljaju poteškoću u kretanju osoba sa invaliditetom.

Svakako i dalje ću nastaviti, jer pitanje društvene uključenosti i sve ono što je uradila Vlada Aleksandra Vučića i ova Vlada koja nastavlja taj kontinuitet, a tiče se osoba sa invaliditetom, takođe zaslužuje pažnju. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri, kolege poslanici i poslanice, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kojim se dodaje stav 3. koji glasi - planiranje, priprema, donošenje, izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi položaj najranjivijih društvenih grupa u Republici Srbiji.

Moram da istaknem da je Vlada Aleksandra Vučića od 2014. godine prvi put budžetom Republike Srbije namenila namenski transfer za razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou. Zašto je to važno? U pitanju su opštine koje su ekonomski manje razvijene i u pitanju je da korisnici usluga socijalne zaštite imaju potpun i jednak pristup uslugama socijalne zaštite, bez obzira da li oni živeli u Beogradu, da li oni živeli u Kruševcu, da li oni živeli u Priboju, Prijepolju, ili Novoj Varoši.

Petnaestog marta 2017. godine Vlada je potpisala ugovor o namenskim transferima sa 123 jedinice lokalne samouprave, a ta sredstva upravo jesu namenjena za razvoj usluga personalne asistencije, za razvoj usluga pomoći u kući, za razvoj usluge dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju, za razvoj usluge dnevnog boravka za odrasla i stara lica, za usluge personalne asistencije itd.

Ono što takođe moram da naglasim, a to je da je Vlada prepoznala značaj opredeljivanja sredstava za najugroženije kategorije kada su u pitanju stara lica i o tome ću nastaviti dalje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Moj amandman se odnosi na unapređenje položaja najranjivijih društvenih grupa i ovom prilikom osvrnuću se na grupu koja pripada staroj populaciji.

Naime, za SNS odnos prema starim licima je odnos zrelosti jednog društva. Republika Srbija i njena Vlada pokazuju svu zrelost, kako u ekonomskom delu, tako i u socijalnoj politici i u odnosu prema najstatrijim i najranjivijim našim građanima.

Za SNS naravno svi su građani jednaki u ostvarivanju svojih prava, bez obzira na njihov socijalni materijalni položaj. Srpska napredna stranka ne deli građane na bogate i siromašne, kao što su to nekada činili režimi, kao što su to nekada činili predstavnici režima od 2008. do 2012. godine. Šta hoću da kažem?

Prvi put, ova Vlada prepoznaje potrebu da se izjednači položaj starih lica socijalno-materijalno ugroženih koji nemaju dovoljno sredstava, a imaju potrebu za uslugom zbrinjavanja u ustanove socijalne zaštite.

Prvi put, ova Vlada prepoznaje potrebu i obezbeđuje sredstva na razdelu Ministarstva rada i zapošljavanja i socijalne politike, u iznosu od 204 miliona, za rešavanje pitanja 904 stara lica socijalno ugrožena, koja će pod istim uslovima, kao i uslovima za smeštaj u državne domove, biti smešteni u privatne domove.

Na ovaj način, starim licima izlazi se u susret, a privatnim domovima koji su licencirani pruža se mogućnost da upotpune svoje kapacitete. Hvala.

Zahvaljujem.

Gotovo je neverovatno kako predstavnici bivšeg režima, odnosno režima do 2012. godine imaju…

(Aleksandar Martinović: Ovo je replika.)

Da, da, pomenuta sam.

Gospodine predsedavajući, samo ako možete, vratite mi vreme. A, pomenuta sam, da se slaže sa mojim podnetim amandmanom.
Gotovo je neverovatno šta smo sve čuli od predstavnika bivšeg režima, onog režima koji je od 2008. do 2012. godine vladao. Poštovani građani Srbije, pre svega penzioneri, vi ste podneli veliki teret naših reformi koje smo sprovodili od 2012. do 2016. godine. Ali, došlo je vreme da i vi i zaposleni u javnim ustanovama živite bolje.
Naime, poenta, što se penzionera tiče, je sledeća. Režim od 2008. do 2012. godine je četiri puta povećavao penzije bez ikakvog realnog osnova, zadužujući se i uzimajući kredite po visokim kamatnim stopama, koje su išle od 6-8%. Naravno, ti krediti su ostajali i te kredite morali smo da vraćamo svi, vraćaju svi građani Srbije.
Tu vlast nije zanimalo što će svi građani Srbije to da vraćaju i nije zanimalo što penzionere i njihovu decu dodatno zadužuju, nego ih je zanimalo samo da u predizbornoj kampanji 2012. godine imaju šta da kažu. Sve ono što imaju da kažu, to je čista manipulacija i čisto obmanjivanje građana, pre svega penzionera.
(Marko Đurišić: Koliko traje ova replika?)
Moram da istaknem da od 2012. godine 60% penzionera, onih sa najmanjim primanjima, Vlada apsolutno nije smanjila penzije. Sada će 86,6% penzionera imati veće penzije u januaru 2018. godine nego u januaru 2015. godine.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama se već drugi dan nalazi set zakona iz oblasti zdravstva, i to Zakon o medicinskim sredstvima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o evidenciji i dokumentaciji u zdravstvenom sistemu, kao jedan finansijski ugovor.U početku moram da naglasim da sam juče bila zapanjena komentarom jednog narodnog poslanika iz jedne male opozicione stranke, koji je govorio da postoje neki zakoni koji su preči i koji bi, tobože, pre ovih zakona trebalo da se nađu na sednici Narodne skupštine.Moram da istaknem da su za Srpsku naprednu stranku najveća vrednost njeni građani. Za SNS među najvećim prioritetima spada prioritet zdravlja njenog stanovništva, zdravlja svih građana i građanki. Prema tome, takav komentar je krajnje neumesan, sa aspekta Srpske napredne stranke, a možda on govori koliko ti poslanici iz tih minornih političkih partija misle o zdravlju stanovnika Republike Srbije.Najpre želim da istaknem ono što je zajednički imenitelj svih ovih zakona – da je u fokusu ovih zakona u stvari zaštita najboljeg interesa pacijenta, poboljšanje uslova u kojima se pacijenti leče, povećanje kvaliteta pružene zdravstvene usluge, kao i povećanje kvaliteta i uslova u kome zdravstveni radnici, lekari i medicinsko osoblje rade. Juče smo čuli da to nema nikakve veze sa zadovoljstvom zaposlenih u zdravstvenim institucijama. Ja moram da kažem da je unapređenje infrastrukture, renoviranje, rekonstrukcija, opremanje modernim aparatima i te kako važno, kako sa aspekta zadovoljstva i unapređenja znanja zdravstvenih radnika, pre svega mislim na lekare i medicinske sestre, tako i sa aspekta ličnog zadovoljstva pacijenata koji te usluge koriste, a što se, naravno, odnosi i na smanjenje boravka pacijenata u bolnici, na brz postoperativni tok, brz oporavak i brzo vraćanje pacijenata u njihovo prirodno okruženje.

Takođe, moram da naglasim da je država Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja, obnovilo zahtev za prijem u organizaciju „Eurotransplant“, i primljeno je, što je vrlo važno sa aspekta onih pacijenata koji čekaju na presađivanje organa.

Moram takođe da kažem da je Ministarstvo zdravlja vodilo i kampanju u smislu doniranja organa, da je za zadnjih pet meseci 2017. godine registrovano ukupno 23 donora, što je više nego što je ukupno registrovano u prethodne tri godine.Moram da naglasim još dve zdravstvene ustanove. Prva zdravstvena ustanova je ustanova koja je sagrađena pre 80 godina i koja predstavlja renome u oblasti zaštite zdravlja naše najmlađe populacije, a radi se o Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Sada je počela rekonstrukcija, kao i adaptacija i adekvatno privođenje nameni ove ustanove koja je sigurno jedna od najpoznatijih u regionu.

Takođe, moram da naglasim i adaptaciju bolnice za psihijatrijske bolesti, a to je bolnica „Dr Laza Lazarević“, u kojoj se leči dve hiljade pacijenata i u kojoj se ambulantno godišnje pregleda 20 hiljada pacijenata iz čitave Srbije. Adaptacija, rekonstrukcija, poboljšanje uslova života pacijenata i poboljšanje uslova rada lekara i zdravstvenog osoblja, sigurno da su za svaku pohvalu.Ono što se na vas lično odnosi, odnosno na Ministarstvo, moram da pohvalim vašu posvećenost koja se odnosi na rad na terenu. Rad na terenu, vaš i vašeg ministarstva, je vrlo značajan sa aspekta sagledavanja realnog stanja i sa aspekta preduzimanja adekvatnih mera, kako bi se zdravstveni sistem unapredio.

Na kraju, moram da naglasim da je u Priboju 1. decembra 2016. godine počela da radi ambulanta za dijalizu, u kojoj postoji specijalista nefrolog, u kome postoji specijalizovan medicinski kadar i ovo je prvi put da građani Priboja, koji imaju potrebu za dijalizom, ne moraju da prelaze po 100 i više kilometara u susedne opštine.

Srpska napredna stranka se zalaže za moderno i funkcionalno zdravstvo i u tom smislu podržaćemo zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Treći dan slušam dosta neistina i čistih manipulacija od pojedinih članova pojedinih opozicionih partija, ili namerno manipulišu i namerno stvaraju strah, pre svega kod učenika i njihovih roditelja, ili zaista nisu pročitali ni jednu jedinu zakonsku odredbu koja se tiče Predloga zakona o dualnom obrazovanju.

Najpre moram da istaknem da apsolutno nije tačno da nije postignuta transparentnost ovih ugovora. Naime, i škole i poslodavci su u zakonskoj obavezi da u roku od osam dana od dana potpisivanja ugovora dostave ugovor Ministarstvu za obrazovanje, a poslodavci su dužni da dostave ugovor Privrednoj komori. Ministarstvo obrazovanja takođe je u zakonskoj obavezi, kao i Privredna komora Srbije, da sve ove ugovore objave na svojoj zvaničnoj internet stranici.

Ono što se podmeće i učenicima i njihovim roditeljima, to je da je u pitanju rad, odnosno da je u pitanju jeftina radna snaga. Ovde ni u kom slučaju nije u pitanju jeftina radna snaga, niti je u pitanju rad. Ovde je u pitanju učenje kroz rad, i to je ono što treba da doprinese dodatnom kvalitetu obrazovanja i vaspitanja, odnosno dodatnom kvalitetu da se spoji struka, da se spoji teorijsko i praktično znanje i da poslodavci dobiju funkcionalnu i kvalitetnu radnu snagu.

Takođe, moram da istaknem da su poslodavci u periodu od 2003. do 2012. godine, upravo zato što nisu imali kvalifikovanu radnu snagu, za dodatne obuke morali da potroše 3,5 milijarde evra, umesto da odmah dobiju kvalifikovanu radnu snagu koja će zarađivati u skladu sa svojom stručnošću i sposobnošću.

Još jednu stvar moram da kažem.

Poštovani učenici, svaki učenik u zemlji Srbiji ima pravo na izbor, ima pravo da u skladu sa svojim sposobnostima i stručnošću izabere svoje …

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, najpre želim da istaknem da predloženi amandman apsolutno ne treba prihvatiti. Ne treba ga prihvatiti upravo iz razloga što on možda na najbolji mogući način pokazuje svo licemerje pojedinih narodnih poslanika koji su danas tokom čitavog dana predlagali amandmane koji gotovo da apsolutno nikakve veze nisu imali sa odredbama člana na koji se odnosi.

Šta želim da istaknem? Član 3. Predloga zakona o dualnom obrazovanju, kojim su regulisani principi dualnog obrazovanja, to je u stvari suština ovog zakona, jer se u fokus i u centar dualnog obrazovanja stavlja zaštita najboljeg interesa učenika kroz obavezu svih onih koji učestvuju u procesu obrazovanja da upravo brinu da se taj najbolji interes učenika kroz sprovođenje bilo trogodišnje, bilo četvorogodišnjeg dualnog obrazovanja poštuje.

Naravno, hoću da istaknem da za Srpsku naprednu stranku rad, znanja, obrazovanje, obrazovanje koje je funkcionalno i obrazovanje koje je primenjivo predstavljaju vrednosne kategorije.

Takođe, hoću da istaknem da se ovde drugi dan manipuliše sa terminom – deca. Moram da istaknem da Predlog zakona o dualnom obrazovanju tretira učenike. Takođe, moram da istaknem da maloletno lice sa 15 godina ima pravo da u skladu sa svojim sposobnostima i svojim sklonostima izabere željeno zanimanje.

Takođe, želim da istaknem da se i do sada jedna grupa učenika opredeljivala za trogodišnje obrazovanje, ali Predlogom zakona o dualnom obrazovanju u stvari se stvara pravni okvir na koji najbolji način će se zaštiti interes upravo tih učenika i upravo se pružiti mogućnost učenicima da steknu znanje koje će odgovarati njihovim stvarnim kompetencijama, odnosno da steknu funkcionalno obrazovanje koje će biti primenjeno kod poslodavca, bilo da je on strani investitor, bilo da je naš investitor, ili će možda tu funkcionalnost znanja i obrazovanja upotrebiti za pokretanje privatnog preduzetništva.

Moram da istaknem da je znanje i poznavanje preduzetničkih kompetencija jedno od osam osnovnih veština koje su neophodne za život i rad u društvu znanja, a Srpska napredna stranka smatra da je 21. vek vek znanja i da u znanje treba ulagati kroz obrazovanje. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama se nalaze vrlo značajni zakoni. To su četiri zakona koji u stvari predstavljaju strateško opredeljenje i opredeljenje prethodne Vlade Republike Srbije, čiji je premijer bio Aleksandar Vučić, za daljom racionalizacijom, za daljom efikasnijom javnom upravom, kao i za dalje poboljšanje kvaliteta pristupnosti tih usluga od strane građana i od strane privrede.

Najpre moram da istaknem da je znanje najveća vrednost 21. veka. Naravno da već pri završetku svog školovanja mnoga od tih znanja koja dobijamo već bivaju prevaziđena i to je razlog zašto je neophodno da stalno radimo na unapređenju naših znanja, naših veština, naših kompetencija i to tokom čitavog života.Jedan od zakona koji upravo implicira stalno usavršavanje i stalno unapređenje znanja i veština jeste i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je u uzročno-posledičnoj vezi sa drugim zakonom, a tiče se Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.Naime, želim da istaknem da radi efikasnosti, radi ekonomičnosti, radi uštede vremena građana, ali i uštede u novcu privrede javna uprava treba da bude efikasna i da bude pravi i istinski servis građana.Ono što želim da istaknem, a to je to kontinuirano obrazovanje, odnosno kontinuirano sticanje dodatnih znanja i veština državnih službenika, što posebno ima značaja sa aspekta jednake pristupnosti u upravnim stvarima građana, bez obzira iz kog grada, iz koje opštine i kom državnom organu se obrate. Ta jednakost u postupanju po istim pravnim stvarima naravno da se postiže kroz sticanje dodatnih znanja i obuka državnih službenika, koja se tiču pitanja i upravnog postupka i izrade upravnog akta i dodatnih znanja i veština koje se odnose na sprečavanje korupcije i finansijsko upravljanje, kao i, naravno, pitanja koja se tiču i poštovanja ljudskih prava.

Ono što posebno želim da naglasim, to je da je ovim zakonom predviđena i obuka za rukovodioce. Zašto je to značajno? Vrlo je značajno radi adekvatnog rukovođenja i upravljanja kompletnim radnim procesom, ali i radi unapređenja kvaliteta rada svakog državnog organa, jer će na taj način građanima na efikasan i kvalitetan način biti dostupni državni organi, odnosno na efikasniji način biće zadovoljena njihova prava.Takođe želim da istaknem da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, prema istraživanju iz 2016. godine, pokazalo najveći indeks otvorenosti među zemljama zapadnog Balkana, a to u stvari koliko je to ministarstvo otvoreno prema građanima i društvu uopšte.Naravno da bih htela da naglasim da je, analizirajući indeks pristupačnosti, taj odnos otvorenosti odnosi se na otvorenost prema građanima i na njihovo uključivanje u javne rasprave, u okrugle stolove, prilikom donošenja zakonskih propisa, taj skor gotovo stoprocentni. Kada je u pitanju kriterijum integriteta, skor je, a tiče se sprečavanja korupcije, tiče se daljeg vrednovanja etičkog kodeksa službenika, takođe na zavidnom nivou i skoro 100%.Takođe bih htela nešto da kažem o otvorenim podacima, a to su ovi podaci koji se koriste u elektronskom obliku. U stvari, to su podaci koji su pogodni za računarsku obradu i za razmenu putem interneta.

Otvoreni podaci u savremenim zemljama sveta – o njima se govori kao o novoj nafti, jer oni su upravo pokretač i inicijator mnogih društvenih promena, odnosno podizanja i standarda građana, ali i podizanja kapaciteta celokupne države.U Danu za glasanje Srpska napredna stranka podržaće sve predložene zakone.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama, već drugi dan, nalaze se dva vrlo značajna zakona, zakoni iz oblasti obrazovanja i to Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju.

Ono što najpre želim da kažem, odnosno, ono što najpre želim da pohvalim to je prethodni postupak, odnosno postupak koji je prethodio donošenju zakona, a to je jedan partnerski odnos ministarstva sa svim onim relevantnim činiocima na koga se oba ova zakona odnose. To je jedan apsolutno transparenti postupak, to su javne rasprave, to je objavljivanje predloga zakona na vašem sajtu, gde svi oni koji su imali potrebe da uzmu učešća u donošenju ovog zakona na adekvatan način, oni su ga i uzeli.

Ono na šta posebno želim da obratim pažnju, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali ću se fokusirati na jednu grupu, odnosno, na jedan deo zakonski odredaba koje želim da pohvalim, a to je u stvari prepoznavanje Ministarstva prosvete da za decu, učenike i odrasle kojima je neophodna dodatna podrška i pomoć obezbede adekvatno vaspitanje i obrazovanje, odnosno obrazovanje u skladu sa njihovim potencijalima i u skladu sa njihovim potrebama. Ta grupa tiče se dece, učenika i odraslih koji su iz raznoraznih razloga uskraćeni za zadovoljenje vaspitno obrazovnih potreba, tiče se osoba sa teškoćama u razvoju, tiče se osoba sa invaliditetom, tiče se pripadnika Roma i drugih tzv. ranjivih grupa.

Ono što takođe želim da pohvali to je da je Ministarstvo i te kako prepoznalo donošenje individualnih obrazovnih planova, to su obaveze škole, odnosno stručnjaka iz škola, koji u skladu sa potrebama svakog deteta i u skladu sa njihovim potencijalima rade individualne obrazovne planove.

Takođe, želim da pohvalim i prepoznavanje Ministarstva prosvete, koje se tiče rada interresorne komisije, jer nije samo kod neke dece koja su uskraćena za adekvatnu podršku dovoljan individualni obrazovni plan, neophodna je i dodatna podrška, kao i ostvarivanje prava na usluge i obrazovanja i zdravstva i socijalne podrške.

Interresorna komisija je ta koja na osnovu razvojnih potreba deteta i na osnovu njegovih, i naravno i učenika i odraslog, podrazumeva se sve, predlaže mere i usluge kome svakom konkretnom detetu i učeniku treba da budu pružene da bi ono adekvatno i blagovremeno moglo da odgovori na vaspitno obrazovne potrebe škole.

Ono što takođe vi u zakonu prepoznajete i što normirate zakonom, to je potreba neophodosti pedagoških i andragoških asistenata, ali isto tako vrlo dobro prepoznajete u zakonu da je neophodno i uključivanje ličnih pratilaca, posebno kod dece i učenika koji ne mogu samostalno da se kreću, koji ne mogu samostalno da se hrane, kojima je potrebna podrška, u stvari u održavanju higijene, u komunikaciji itd.

Takođe, kao članovi interresorne komisije, osim onih koji su zakonom predviđeni, neophodno je i uključivanje, i to takođe prepoznajete u zakonu i osobe koja vrlo dobro poznaje dete, odnosno neko ko je detetu blizak. To je najčešće roditelj, ili zakonski zastupnik. Naravno u onim slučajevima gde to ne postoji, to su predstavnici ustanove socijalne zaštite, koja po zakonu i obavezna da pruža porodično pravnu zaštitu takvoj deci.

U domenu ovih lica ove kategorije posebno osetljivih i ranjivih, ono što je novo u ovom zakonu i što posebno naglašavam i što posebno želim da pohvalim, to su resursni centri. To su, u stvari centri koji će se osnivati i pružati dodatnu podršku i pomoć ustanovama u koje su uključena i deca i učenici i odrasli, ali pružati podršku i pomoć interresornoj komisiji za ovu decu kako bi koristili asistivne tehnologije.

Naravno, ne samo oni neće pružati pomoć samo u korišćenju asistvnih tehnologija, već će pružati pomoć i ostvariti jednu koordinaciju i saradnju i sa stručnjacima koji će moći da obučavaju ove korisnike za korišćenje asistivnih tehnologija.

Nadam se da ćete podzakonskim aktom koji sam videla da ćete doneti u saradnji i sa drugim nadležnim ministarstvima, a to je Ministarstvo rada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave, moći na adekvatan način da normirate osnivanje resursnih centara, jer više je nego sigurno da su ovakvi centri neophodni za puni razvoj lica koja imaju poteškoća u razvoju.

Na kraju, htela bih da kažem da je za svaku pohvalu formiranje jedinstvenog informacionog sistema prosvete, ne samo iz razloga prikupljanja podataka, što se tiče đaka, što se tiče i ustanova, već i analize tih podataka radi praćenja efekata primene zakona i implementacije zakona, ali i na prepoznavanju manjkavosti ovog zakona.

Moram da kažem da je najveća dobit formiranja jedinstvenog informacionog sistema, upravo što on pruža polazište i bazu za planiranje, a planiranje je osnov uspešnosti svih sistema i svih segmenata našeg društva, a posebno segmenta vaspitanja i obrazovanja. Ulaganje u vaspitanje i obrazovanje nije trošak, to je investicija, Srbija i SNS žele da Republika Srbija bude društvo znanja i mi ćemo, svakako u danu za glasanje podržati oba zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, pred nama se već drugi dan nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je vrlo važan sa aspekta sprečavanja potpune liberalizacije prodaje poljoprivrednog zemljišta, kako je to bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine.

Doduše, nije ni čudo, s obzirom da je taj sporazum potpisao čovek koji je građane Srbije i sve nas ubeđivao da je najveća ekonomska kriza, globalna ekonomska kriza koja je bila zahvatila čitav svet, velika razvojna šansa za Srbiju. To je bila toliko velika razvojna šansa za Srbiju da su u periodu do 2012. godine urušeni svi segmenti društva, a poljoprivredni proizvođači, seljaci dovedeni su bili do prosjačkog štapa.

Potpuno je nekorektno i potpuno licemerno da od onih koji su radili u periodu od 2009. do 2011. godine na urušavanju prerađivačkih kapaciteta u oblasti poljoprivrede, a znamo da prerađivački kapaciteti proizvode dodatnu vrednost i da i te kako utiču na BDP, oni su ostavili sto hiljada radnika u prehrambeno prerađivačkoj industriji bez posla. Svaka treća privatizacija koja je sprovedena u njihovo vreme je poništena.

Što se tiče subvencija? Subvencije su bile privilegije samo velikih. Dve trećine poljoprivrednih proizvođača u periodu od 2009. do 2011. godine ostalo je bez podsticaja. Kada je bilo 100 eura po ha a 70% tog budžeta koristila je samo 30% najvećih poljoprivrednih proizvođača, uglavnom tajkuna iz Vojvodine.

Ono što još moram da napomenem, a tiče se licemerja, jednog dela poslanika uglavnom iz partija bivšeg dosovskog režima, to je da su oni omogućili potpunu liberalizaciju uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU, a da mi još uvek nismo ni postali članica EU i na taj način, a samo zahvaljujući merama Vlade Republike Srbije čiji je premijer bio Aleksandar Vučić, spašeno je 300.000 farmi od propadanja i 150 malih i srednjih preduzeća, odnosno mlekara. To je bilo u periodu od 2014. do 2016. godine. Tada je mali poljoprivredni proizvođač sa jednom do dve krave, spašeno oko 70%, upravo zahvaljujućim tim zaštitnim merama.

Ono što želim da istaknem da je ovde došlo do namernog, odnosno zlonamernog mešanja pravnih instituta, a to su pravni instituti koji se odnose na prodaju zemlje i pravni instituti koji se odnose na zakup zemlje. Ta dva pravna instituta su potpuno različita i iz njihove različitosti proizilaze različita prava i obaveze. Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, reguliše se promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini između državljana članica EU i onih koji poseduju privatne posede. Uslovi koji su dati ovim Predlogom zakona su dosta restriktivni za državljane članice EU. Primena ovog zakona kada bude usvojen u Skupštini, očekuje se tek 2027. godine. Ovaj zakon jeste u interesu srpskog seljaka. Ovaj zakon jeste u interesu Republike Srbije i SNS nema dileme, u danu za glasanje glasaće za njega. Zahvaljujem.