Zahvaljujem.
Amandman koji se odnosi na član 30. Predloga zakona, a koji je podnet i koji glasi – briše se, naravno da ne treba prihvatiti. Zašto? Zato što članom 30. na detaljan, precizan i jasan način je utvrđen postupak imenovanja direktora. Naime, ne samo članom 30. nego i svim narednim članovima zakona koji proizilaze iz ovog člana, na jedan transparentan način utvrđen je postupak izbora imenovanje direktora.
Taj postupak sprovodi se javnim konkursom, ali izgleda da predlagač amandmana nije čitao dalje članove ovog zakona gde je jasno i precizno navedeno da se javnim konkurs objavljuje u „Službenom glasniku“ ili drugom glasilu na teritoriji lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, da se objavljuje na internet stranici osnivača ili Vlade Republike Srbije ili lokalne samouprave ili autonomne pokrajine. Takođe, na potpuno transparentan način predviđeno je da kandidat može imati uvid u dokumentaciju i da je to komisija dužna da omogući svakom kandidatu uvidom u dokumentaciju.
S obzirom na transparentnost, na jasnost, na preciznost, predloženi amandman je nesvrsishodan i ne treba ga prihvatiti.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas u Narodnoj skupštini nalaze zakoni iz tri oblasti. To su privredni zakoni, ekonomski zakoni i zakoni iz oblasti javnog zdravlja i zaštite od zaraznih bolesti stanovništva.

Ono na šta ću staviti akcenat to su zakoni koji se odnose na privrednu delatnost. Zašto? Zato što je 2016. godina od strane Vlade Republike Srbije proglašena za godinom preduzetništva, zato što ova Vlada na čelu sa svojim premijerom Aleksandrom Vučićem od svog osnivanja od 27. aprila 2014. godine i pored velikih neprilika koje je u samom startu imala, tu pre svega mislim na elementarnu nepogodu koja se zadesila,uložila ogromne napore na uspostavljanju adekvatnog pravnog okvira koji je preduslov za privlačenje kako domaćih tako i stranih investicija. Takođe, svakodnevno ulaže ogromne napore kako bi se privreda Republike Srbije oporavila a svi znamo da samo privrednim i ekonomskim oporavkom Republike Srbije život svakog našeg građanina može biti bolji.

U tom smislu najpre želim da se osvrnem na zakon o javnim preduzećima zato što se donošenjem ovog zakona postiže nekoliko i te kako značajnih ciljeva, pre svega prvi cilj koji se postiže zakonom o javnim preduzećima to je efikasnost, drugi cilj je ekonomičnost i izdvajanje socijalne politike i socijalne zaštite iz javnih preduzeća. To je profesionalizacija javnih preduzeća, pre svega rukovodećih ljudi, nadzornog odbora, izvršnih direktora, direktora. Zatim, to je korporativno upravljanje koje podrazumeva stalno usavršavanje kako direktora tako i članova nadzornog odbora, stalno sticanje novih znanja, novih iskustava, novih veština u korporativnom upravljanju, ali naravno i primenu dobrih iskustava i dobrih primera nekih drugih privrednih subjekata ili iz okruženja ili iz zemlje ili na kraju krajeva iz inostranstva.

Ono što želim takođe da istaknem, to je da je ovaj zakon pre svega precizan i apsolutno jasan u svakom svom članu i u svakom svom segmentu.

Pre svega želim da naglasim da su taksativno navedeni uslovi koje direktor mora da ispunjava. Taksativnim navođenjem tih uslova akcenat se stavlja na njegovu odgovornost i na naravno na prethodno radno iskustvo i to u okviru visoke struke, u okviru fakultetskog obrazovanja. To je radno iskustvo do pet godina i naravno radno iskustvo od tri godine na poslovima koji su direktno povezani sa poslovima na koje se postavlja, sa tim poslovima koje javno preduzeće obavlja, da nam se ne bi dešavalo kao što se dešavalo dugi niz godina unazad da na čelo javnih preduzeća dođu partijski ljudi, dođu ljudi bez jednog jedinog dana radnog iskustva.

Naravno da je ova Vlada opredeljena da i na čelo javnih preduzeća, čija jedna od funkcija treba da bude naravno i povećanje prihodovne strane budžeta ili Republike Srbije ili AP ili jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti od toga ko je osnivač tog javnog preduzeća, a samo sa stručnim ljudima koji imaju radnog iskustva, sa ljudima koji imaju znanje, sa ljudima koji imaju viziju kako politiku preduzeća treba da unaprede, samo tako javna preduzeća mogu donositi i profit u nadležne budžete.

Naravno, javna preduzeća, pre svega moraju da budu servisi građanima i to dobri servisi građanima, i svi zaposleni u javnim preduzećima na čelu sa direktorima moraju da budu svesni da su tu pre svega da unapređuju poslovanje preduzeća, ali da budu na usluzi građanima koji su korisnici njihovih usluga.

Ono što takođe želim da istaknem to su i drugi zakoni naravno. Želim da pohvalim zalaganje Vlade, vašeg ministarstva na stvaranju preduslova što se tiče Železare Smederevo. Već ste istakli da je u pitanju pet hiljada zaposlenih radnika, ali ono što decenijama prethodni režim nije izvršavao, ova Vlada je rešena da otpočne, znači da ide ubrzanim koracima napred, to je pitanje uređenja imovine. To je pravnim rečnikom nazvano prethodno pitanje koje mora da bude rešeno na adekvatan, celovit i potpun način, kako bi Republika Srbija krupnim koracima išla napred. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, amandman ne sumnjam da je imao dobru nameru, ali naravno ne treba ga prihvatiti. Zašto ga ne treba prihvatiti? Zato što jedna odgovorna Vlada i jedno odgovorno ministarstvo ne predlažu zakone koji su u koliziji jedni sa drugima.

Prihvatanjem ovog amandmana ovaj zakon bio bi u direktnoj koliziji sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, gde je u članovima 12, 13. i 14. jasno i precizno regulisano overavanje potpisa, prepisa i rukopisa.

Ono što moram da istaknem jeste da je ova Vlada i ovo ministarstvo prvi put, donošenjem dopuna ovog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, uvelo u pravni okvir mogućnost da se lica koja imaju telesna i senzorna oštećenja i druge bolesti mogu, umesto svog potpisa, koristiti pečat sa ugraviranim identitetom, odnosno faksimil. Sve su to razlozi zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Zahvaljujem.
Samo ću dodati još nešto. Inače, kolega Marković i ministar su već izneli razloge zbog čega ne treba prihvatiti amandman na član 4. Po meni, osnovni razlog neprihvatanja amandmana na član 4. proizilazi iz nepoznavanja metodologije izrade zakonskih propisa. To nepoznavanje metodologije izrade zakonskih propisa odnosi se na to da je član 4. zadnji član ovog Predloga zakona i on u pravnoj terminologiji predstavlja završnu odredbu. Završnom odredbom se određuje datum stupanja na snagu jednog zakona i to je nadležno ministarstvo i predvidelo u članu 4. Znači, ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Nakon toga nije moguće nikakvo dodavanje koje predlagač amandmana traži.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanice i poslanici, poštovani građani Srbije, izuzetno mi je zadovoljstvo i čast što kao narodni poslanik danas na debati ovde u Narodnoj skupštini posle 71 godine dolazi na red Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednika.
Dakle, trebalo je da prođe 71 godina, a da se pojavi Vlada koja uz puno saosećanje prema žrtvama Jevrejima koji su na najstrašniji način mučeni i stradali u Drugom svetskom ratu, u periodu od 6. aprila 1941. do 9. maja 1945. godine, da se o žrtvama Holokausta i o vraćanju njihove imovine raspravlja.
Znači, to je Vlada koja ima punu odgovornost, puno saosećanje, puno uvažavanje prema žrtvama, ali i Vlada koja se distancira od svake odgovornosti Republike Srbije koje su počinjene prema jevrejskom narodu u tom vremenu na teritoriji naše Republike.
Ono što posebno želim da istaknem, to je da su srpski i jevrejski narod prijateljski narodi, da jevrejski narod, odnosno Izrael država nije priznala nezavisnost Kosova, da od jevrejskog naroda naš narod u Republici Srbiji ima i te kako šta da nauči i o čemu da se nauči, pre svega, o radu, o obrazovanju, o odgovornosti, o marljivosti, o poštovanju i očuvanju svoje države.
Ovaj zakon je apsolutno u skladu i sa Nacionalnim programom usvajanja pravnih tekovina EU za period 2004-2018. godine. On se nalazi na agendi plana Vlade za 2016. godinu i danas je ovde pred nama narodnim poslanicima.
Ono što moram posebno da istaknem, to je da se ovim zakonom precizno i jasno definiše način i postupak vraćanja imovine, definiše se koja je institucija nadležna za podnošenje zahteva, a to je Agencija za restituciju. Definiše se rok u kome je neophodno doneti rešenje, a to je rok od šest meseci, u složenijim predmetima i do godine dana, definiše se drugostepenost postupka, što je i te kako važno, a drugostepeni postupak je Ministarstvo finansija. Definiše se, naravno, i pokretanje upravnog spora, tako da je pravna sigurnost u potpunosti postignuta.
Ono što takođe želim da naglasim, to je da je precizno i jasno taksativno navedeno zašta se sve mogu koristiti sredstva koja u ime jevrejskog naroda, koji su nažalost preminuli, koji nemaju živih naslednika, mogu da se koriste. Ono što posebno želim da naglasim, to je da mogu da se koriste za školovanje mladih talenata, da se koriste u humanitarne svrhe, da se koriste za izučavanje holokausta, kako se to više nikada ne bi ponovilo, da se koriste kao jedan istorijski bukvar za sve one zločine i zlodela koja su nemački fašisti i nacisti učinili prema jevrejskom narodu, ali moram da napomenem, i prema srpskom narodu, jer ne smemo da zaboravimo ni streljanje đaka u Kragujevcu, ni streljanje više hiljada ljudi u Kraljevu i takođe stradanje Roma, koji su stradali kao Srbi na ovim područjima.
Zadržaću se kratko na izmenama i dopunama Zakona o prekršajima. Taj zakon je reformski, stupio je na snagu 1. aprila 2014. godine, bio je reformski. Ali, ono što hoću da pohvalim Ministarstvo, to je da mi nismo doneli Zakon 1. marta 2014. godine, da to nije ostalo prazno slovo na papiru, nego da je praćena implementacija tog zakona i upravo na osnovu poteškoća koje su se pojavile u praksi i u primeni Zakona o prekršaju, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona.
Inače, što se tiče sankcija koje su predviđene Zakonom o prekršajima, a to su one sankcije koje se odnose na to da nije moguće izdavanje vozačke dozvole, odjava vozila, registracija tablica, privremene tablice itd, hoću da kažem da svaki zakon treba da ima dva aspekta. Prvi aspekt su sankcije, kazne, a drugi zahtev svakog zakona koji je možda i prvi, to je preventivni karakter. Znači, sukobljavanje sa zakonom i činjenje prekršaja i krivičnih dela je društveno neprihvatljivo ponašanje i ono mora biti kažnjeno. Poruka građanima je da ne dolaze u sukob sa zakonom, da Srbija postane pristojna zemlja i naravno da svi moraju poštovati zakone.
Takođe, želim da istaknem i mišljenje Visokog saveta sudstva koje se odnosi na imenovanje sudija. Samo ću se zadržati na sudiji Osnovnog suda u Prijepolju i Osnovnog suda u Priboju. Znači, poštujući sve one kriterijume, sudijski pomoćnici, u pitanju je jedan sudijski pomoćnik u Priboju i dva sudijska pomoćnika u Prijepolju, biće imenovana na sudijske funkcije. Takođe želim da pohvalim i Visoki savet sudstva, zato što je i te kako vodio računa o nacionalnom sastavu stanovništva opštine Prijepolje, tako da je između dva sudijska pomoćnika jedan Srbin, a drugi Bošnjak.
Srpska napredna stranka, naravno, u Danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanice i poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas jedan od vrlo značajnih zakona, a to je Predlog dopuna Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i još jedan korak napred ove Vlade i nadležnog ministarstva u poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom u sprečavanju njihove diskriminacije i, naravno, u poboljšanju kvaliteta njihovog života.
Šta je ono na šta se ovaj zakon oslanja, odnosno iz čega on proističe? On pre svega proističe iz Ustava Republike Srbije, zatim, proističe iz Konvencije UN iz 2009. godine koja tačno u članu 4. tački 1. utvrđuje da su države potpisnice Konvencije u obavezi da donesu adekvatan pravni okvir kako bi osobe sa invaliditetom bile ravnopravne u ostvarivanju svih svojih prava sa ostalim građanima. Naravno da je osnov za donošenje zakona i Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Ovo je treći zakon po redu koji se odnosi na poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom. Ne mogu a da ne pomenem i prethodne zakone koji su i te kako uticali na položaj pre svega gluvih i nagluvih osoba, a tiče se Zakona o upotrebi znakovnog jezika i prvi put uvođenje tumača, kao zvanja, u ovaj zakon, što svakako ima i te kako velike prednosti jer gluva i nagluva osoba takođe pred organima javne vlasti u ostvarenju svojih prava može potpuno besplatno da koristi uslugu tumača preko udruženja.
Takođe, ono što moram da pohvalim, mi ovde govorimo o broju osoba sa invaliditetom, negde ti podaci govore da ih ima 10% od ukupnog broja stanovnika, negde da ih ima 15%, s obzirom da smo dug vremenski period, gotovo dve decenije, tragali za nekim osnovnim podacima i da do njih nismo došli, ovo Ministarstvo je pokazalo napor i u zakonodavni okvir uvelo je jedinstvenu evidenciju osoba sa invaliditetom, a na osnovu toga što će lokalna udruženja savezima dostavljati svake godine spisak osoba sa invaliditetom, a nadležni savezi dostavljati Ministarstvu, gde će se na taj način ispraviti i ta dugogodišnja nepravda, pa ćemo imati tačnu i preciznu evidenciju.
U svakom slučaju, što se tiče pomenutog zakona, u pitanju su dopune člana 34. i novi član 34a i dopuna člana 52, koja se odnosi na kaznene odredbe. Ove odredbe zakona svako da su male, ali i te kako značajne jer su od suštinske važnosti za osobe sa invaliditetom, pre svega za slepe i slabovide osobe i distrofičare, koje u postupcima, odnosno u nastupima pred organima javne vlasti, to su organi državne uprave, to su jedinice lokalne samouprave, znači u ostvarenju svojih prava, i naravno drugi nosioci javnih ovlašćenja, koji se finansiraju iz republičkog, pokrajinskog ili budžeta lokalne samouprave, mogu umesto potpisa, koje ne mogu da daju, mogu da koriste alternativni oblik - faksimil, odnosno pečat sa ugraviranim ličnim identitetom.
Da li su se ranije obraćala udruženja i da li su ranije osobe sa invaliditetom senzornih i telesnih oštećenja se obraćali nekom? Jesu, vrlo dugo. Tek posle deset godina, zahvaljujući pre svega prepoznavanju nadležnog ministarstva, adekvatnom prepoznavanju ove potrebe, danas dolazi pred nas narodne poslanike.
Ono što je poseban kvalitet ovog zakona i što takođe želim da pohvalim, da su ove izmene i dopune urađene u tesnoj saradnji, uz sugestiju i participaciju Nacionalnog saveza osoba sa invaliditetom i Saveza slepih i slabovidih Republike Srbije. Samo njihovom aktivnom participacijom i njihovim aktivnim učešćem u donošenju zakonske regulative koja se tiče ostvarivanja njihovih prava može se doneti kvalitetan i potpun zakon. Ovaj zakon je kvalitetan, ovaj zakon je potpun, ovaj zakon se tiče poštovanja ličnog dostojanstva, urođenog ličnog dostojanstva, poštovanja različitosti. Vlada Republike Srbije, resorno Ministarstvo je strateški opredeljeno da radi na sprečavanju svih oblika diskriminacije, a ovde se konkretno radi o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sa ova dva oštećenja, senzornim i telesnim.
Ono što moram da naglasim, to je da je razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, u skladu sa zakonom, u nadležnosti lokalnih samouprava, ali Ministarstvo rada, zapošljavanja i te kako prepoznaje potrebe finansijske podrške udruženja na lokalnim nivoima i u tom smislu je preko čitave godine u Ministarstvu otvoren konkurs za projekte koji se tiču programskih aktivnosti udruženja, ali i za programe koji se tiču poboljšanja kvaliteta osoba sa invaliditetom. Upravo juče su odobrena 33 takva projekta.
Takođe, moram da naglasim da je u 2015. godini učinjen veliki napor i od 2009. godine prvi put zaposlen najveći broj osoba sa invaliditetom, to je 4.913, i svakako da je njihovo uključivanje u skladu sa njihovim sposobnostima u rad i te kako značajno i na tome Ministarstvo predano i odgovorno radi.
Za SNS nema sumnje da će u danu za glasanje podržati predložene zakonske dopune. Zahvaljujem.

Član 10. stav 6, a koji se odnosi na zaključivanje ugovora sa maloletnim licem koje nema poslovnu sposobnost i na neophodnost saglasnosti oba roditelja, na najbolji način pokazuje koliko Vlada, odnosno nadležno ministarstvo izlaze u susret zaštiti najboljeg interesa maloletnog lica.
Hoću da kažem da u skladu sa porodičnim zakonom, članom 6, članom 75, članom 78, kao i Konvencijom UN o pravima deteta, koje ste vi detaljno obrazložili, upravo proizilazi kompletan odgovor na predloženi amandman i u stvari proizilazi sasvim opravdan odgovor da predloženi amandman nije moguće prihvatiti.
Moram da naglasim da je sporazum koji maloletno lice potpisuje, odnosno ugovor, da iz tog ugovornog odnosa proizilaze određena prava, dužnosti i obaveze koje u skladu sa članom 50. stav 3. nije moguće jednostrano raskinuti.
Na kraju krajeva, roditelji koji ne vrše adekvatno svoja roditeljska prava i svoje roditeljske dužnosti, to su roditelji koji su uglavnom ili delimično ili potpuno lišeni roditeljskog prava, pa od njih svakako ta saglasnost, u skladu sa zakonom nije ni potrebna.
Takođe, saglasnost od roditelja koji je preminuo, smrt roditelja se dokazuje izvodom iz Matične knjige umrlih. Takođe, ni u tim situacijama neće biti potrebna.
Roditelj koji ne živi sa detetom ima pravo, dužnost i obavezu da odlučuje i da se sporazumeva sa roditeljem sa kojim dete živi o svim bitnim pitanjima koji se odnose na dete, a svakako bitno pitanje jeste i jedan ugovorni odnos, jer je to čisto pravni odnos. To su sve razlozi zbog čega amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o sportu i odmah možemo da konstatujemo da je ovo oblast oko koje smo se svi gotovo složili da je zakon temeljan, da je zakon, transparentan.
Donet je u jednoj širokoj javnoj raspravi, da je u 10 gradova održana javna rasprava, da su svi relevantni učesnici bili uključeni u donošenju ovog zakona. Da zakon sadrži elemente antikoruptivnosti. Prema tome i zakon je antikoruptivan. Da je zakon usaglašen sa međunarodnim standardima i da je harmonizovan sa zakonodavstvom EU.
Zakon je u interesu sportista, da je zakon u interesu sportskih stručnjaka, da zakon na najbolji način štiti maloletna lica koja se aktivno bave sportom. Da je povećan obuhvat svih onih koji se bave sportskim aktivnostima, odnosno sportskim aktivnostima pa bilo to i kroz rekreaciju, da je u zakonu poseban akcenat stavljen na razvoj sporta u školu, u školama i visokoobrazovnim institucijama, da su škole i visokoobrazovne institucije u stvari stavljene sada u fokus, da je stavljeno bavljenje fizičkim aktivnostima deci i mladih, ali ne samo za postizanje vrhunskih sportskih rezultata, nego u smislu formiranja njihovog karaktera, u smislu njihove socijalizacije, u smislu njihovog pravilnog psihofizičkog razvoja, u smislu njihovog zdravlja, u smislu njihovog humanog odnosa prema drugima, u smislu razbijanja mnogih predrasuda.
Sportisti, posebno oni vrhunski svakako jesu idoli i jesu uzor mnogim mladim generacijama. Jedan od uzora mnogim mladim generacijama ste i vi, gospodine ministre, zajedno sa našim sportistima, vaterpolistima, košarkašima i drugim pojedincima, koji na svim kontinentima i meridijanima pronose slavu Republike Srbije i služe kao uzor mnogim mladim naraštajima.
Ono što je pozitivno svakako jeste i to što su zakonom tačno precizirane nadležnosti, što su zakonom precizirane nadležnosti svih nivoa vlasti, posebno su precizirane nadležnosti lokalnih samouprava, što lokalne samouprave će sada isključivo na osnovu pravilnika o utvrđenim kriterijumima moći da dodeljuju sredstva, što će lokalne samouprave morati tačan procenat da izdvajaju i za razvoj školskog sporta i predškolskog sporta.
Predškolski sport je u stvari u nadležnosti lokalne samouprave, a tu se radi o razvoju predškolskog uzrasta kroz igru, kroz razvoj motoričkih sposobnosti i kroz u stvari adekvatan psihološko-socijalni razvoj dece.
Takođe, moram da naglasim i aktivnosti Paraolimpijskog komiteta Republike Srbije, koji u svojoj nadležnosti ima razvijanje, saradnju i organizovanje takmičenja koja su od javnog interesa. U pitanju su osobe sa invaliditetom.
Takođe, moram da pohvalim i to da Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije će urediti kodeks sportskog ponašanja u cilju suzbijanja nasilja na sportskim terenima i u cilju, preveniranju u stvari u opšte nasilja, zakonom je predviđeno da će se formirati nacionalni savet za suzbijanje negativnih pojava. To nije samo suzbijanje nasilja, to je suzbijanje dopinga u sportu, suzbijanje nameštanja raznih utakmica i suzbijanja svih onih negativnih pojava.
U radu nacionalnog saveta za borbu protiv negativnih pojava, biće uključen kako ministar sporta, tako i ministar unutrašnjih poslova i ministar pravde, tako da će jednom koordiniranom aktivnošću, a sve ove negativne pojave zahtevaju koordiniranu aktivnost najviših nadležnih organa, svakako dovesti do smanjivanja negativnih pojava.
Ono što takođe želim da naglasim, to su aktivnosti koje sprovodi Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, koji je na jedan način servis Ministarstva za omladinu i sport. Aktivnosti zavoda za sport i medicinu sporta, ogleda se pre svega u edukaciji sportista. Inače je on i nacionalni trening centar.
Ono što takođe želim da naglasim, to je da je Zavod za sport i medicinu sporta u prošloj godini u opštini Priboj u jednoj osnovnoj školi „Branko Radičević“, prvi put izvršio sistematski pregled sve dece, koja pohađaju tu osnovnu školu, a to je 125 dece.
Takođe, moram da naglasim da su donirani i rekviziti i sportska oprema Atletskom klubu „Priboj“.
U toku je izrada projekta za atletsku stazu u Priboju i nadam se da će Ministarstvo sporta podržati i realizaciju i stavljanje u funkciju atletske staze.
Takođe, moram da napomenem da je Savez za sport i medicinu sporta u okviru kampanje, naravno, što i jeste jedna od njegovih nadležnosti, radi podizanja svesti koliko sport uopšte znači, održao jednu akciju pod nazivom „Šta treniraš“. Ona je takođe bila u Priboju.
Vama, gospodine ministre, moram da se zahvalim zato što ste pružili punu podršku Fondaciji Novaka Đokovića, koji je uložio sredstva i otvorio prvi teniski sportski teren, jer je Priboj mala opština, ali opština u Srbiji koja još od 1880. godine ima sportski teniski teren, odnosno, to je najstariji sportski teren u Srbiji.
Očekujem da ćete i vi vašim dolaskom u Priboj, s obzirom da znamo da ovaj zakon jeste životan, ali životan i zato što vi odlazite na teren i zato što vi sem što ste vrhunski sportista, što ste ranije bili, imate i realan uvid u realno stanje stvari. Ovo je i moj poziv vama da dođete i posetite opštinu Priboj.
Sport je jedna od pokretačkih snaga za ostvarenje milenijumskih ciljeva razvoja koji su definisani inače kroz rezolucije i kroz zahtev UN.
Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze tri sporazuma, odnosno tri predloga zakona na sporazume iz oblasti spoljne politike.

Ono što na samom početku moram da istaknem jeste da je ova Vlada, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i, naravno, na čelu sa vama gospodine Dačiću, kao ministra spoljnih poslova, u prethodnom periodu i za ovo vreme, učinila velike napore i pokazala svojom odgovornošću i svojom ozbiljnošću da je Srbija, ne samo aktivni saradnik, već i aktivan partner koga prepoznaje čitava Evropa, čitav svet, i da je, na kraju krajeva, Republika Srbija, kada se posmatra na regionalnom nivou, u okruženju neposrednih država, bivših republika SFRJ, svakako lider.

Najpre želim da kažem da su ova tri sporazuma značajna sa tri aspekta. Prvi aspekt je dalje uspostavljanje dobrih bilateralnih odnosa između država. Ovde se konkretno radi na uspostavljanju dobrih bilateralnih odnosa, koje inače i imamo, između Vlade RS i Vlade Libana, kada se tiče o ukidanju viza za službene i diplomatske pasoše.

Ono što svakako moramo da napomenemo jeste da je ova Vlada i vaše ministarstvo spremno da na odgovoran i ozbiljan način i dalje vodi bilateralnu politiku.

Sa aspekta bezbednosti i sigurnosti Republike Srbije, sa aspekta uspostavljanja adekvatnog pravnog okvira, kada su u pitanju konvencije, odnosno kada su u pitanju rezolucije UN, moram da istaknem potvrđivanje Zakona o međunarodnim merama ograničavanja koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u UN, a proizilaze naravno iz Povelje UN, iz Glave VII, član 41. koji se odnosi na međunarodne mere ograničavanja.

Zašto je ovaj zakon važan sa aspekta Republike Srbije? Zato što se međunarodne mere ograničavanja… Pravi se pravni okvir i utvrđuje se procedura uvođenja, izvršavanja i ukidanja međunarodnih mera ograničavanja, utvrđuje se tačna koordinacija i nadležnost nadležnih institucija, utvrđuje se način vođenja evidencije, utvrđuje se prema kome mere obezbeđivanja mogu biti primenjene, utvrđuje se koje su vrste tih mera i utvrđuje se, naravno, prekršajna odgovornost.

Ono što moram da napomenem jeste da je za sprovođenje ovog Zakona o međunarodnim merama ograničavanja nadležno Ministarstvo inostranih poslova, ali Ministarstvo inostranih poslova formira i radnu grupu koja je zadužena za praćenje ovih mera.

Takođe, sa nivoa transparentnosti, onoliko koliko je neophodno, moram da istaknem da međunarodne mere ograničavanja Ministarstvo predlaže Vladi, Vlada donosi odluku, a one se objavljuju u „Službenom glasniku RS“.

Naravno, moram da napomenem da je potvrđivanje ovog zakona itekako značajno sa aspekta pristupanja Republike Srbije EU i odnosi se na Poglavlje 31, a to je spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Moram da istaknem da je u nacionalnom programu pristupanja Republike Srbije EU, kao jedan od prioriteta, upravo ovo i navedeno.

Kada je u pitanju Madridska konvencija, moram da istaknem da je ona doneta još 1980. godine, da se sa pristupanjem ovoj konvenciji počelo 1981. godine, da je Republika Srbija od 2003. godine članica Saveta Evrope i da potvrđivanje ove konvencije ima, pre svega, veliki značaj, sa aspekta prekogranične saradnje država, kao i saradnje lokalnih i regionalnih samouprava.

Madridska konvencija, takođe moram da istaknem, da dodatnim protokolima, sem sporazumima, predviđa i međugraničnu saradnju država koje se teritorijalno ne graniče. Znači, moguća je saradnja između država koje se teritorijalno ne graniče.

Takođe, ona priznaje dva modela kod donošenja sporazuma. Jedan model je u isključivoj nadležnosti država, kada su u pitanju sporazumi o prekograničnoj saradnji, a drugi model je potpisivanje ugovora, sporazuma, statuta između teritorijalnih zajednica ili vlasti, a u skladu sa njihovim međunarodno pravnim kapacitetima i nacionalnim zakonodavstvom.

Moram da istaknem da je Republika Srbija prilikom potpisivanja ove konvencije podnela izjavu u kojoj je naglašeno da Republika Srbija, upravo kod potpisivanja ovih ugovora i sporazuma koji se odnosi na teritorijalne zajednice ili vlasti, jedina ima međunarodno pravni kapacitet i jedino ima međunarodno pravni subjektivitet, kada su u pitanju ovakvi sporazumi.

Ovakav sporazum, potvrđivanja ove konvencije, je itekako značajan za Republiku Srbiju, značajan je i sa lokalnog i sa regionalnog aspekta, zato što on zadire u poboljšanje kvaliteta života građana jedne zemlje, odnosno jednog regiona ili jedne lokalne samouprave, a upravo iz razloga što se sporazumi mogu potpisivati kako bi došlo do privrednog jačanja, do ekonomskog jačanja, do jačanja u oblasti turizma, u oblasti kulture, do jačanja, na kraju krajeva, efikasnosti izvršavanja svojih zadataka nadležnih lokalnih samouprava, regionalnih zajednica, a samim tim i države.

Srpska napredna stranka čvrsto stoji na putu evropskih integracija. U prošloj godini, što se tiče spoljne politike, postignut je jedan istorijski uspeh, a to je otvaranje Poglavlja 32 i 35. Smatramo da i usvajanje i ovih zakona pokazuje evropsko opredeljenje ove vlade i SNS u Danu za glasanje podržaće sva tri sporazuma. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, naravno da nema osnova za prihvatanje navedenog amandmana i bilo bi odlično kada bi, prilikom podnošenja amandmana, detaljno čitali predložene odredbe zakona na koje ulažemo amandmane.

Amandman ne treba prihvatiti iz razloga što u članu 19. kojim se definišu mere u slučaju prekida okupljanja, u prvom stavu člana 19. definisano je da mere u slučaju prekida okupljanja moguće je preduzeti samo u onim slučajevima u koliko je povređena neka od odredbi člana 8. kojim se precizno i jasno definiše koja okupljanja nisu dozvoljena, a to su okupljanja kojima se narušava život, zdravlje, moral čoveka i građanina, kojima se poziva na nasilje, kojima se poziva na rasnu, polnu i svaku drugu diskriminaciju.

Ja moram još nešto da kažem, što se tiče pisanog obaveštenja. U radu nekih državnih institucija, a takvo je i MUP, postoje neke situacije koje su zakonom definisane kao neodložne intervencije. Ovo je upravo jedna od mera u tim neodložnim intervencijama kada se organizatoru okupljanja najpre usmeno saopštava da u skladu sa zakonom mora da se prekine, a tek posle toga dostavlja se pisano obaveštenje, naravno pisano, obrazloženo obaveštenje, jer je u pitanju narušavanje zdravlja, imovine, pozivanje na nasilje itd.

Sve su ovo razlozi zbog čega amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Sigurno da ovde u skupštinskoj sali nema nikoga od narodnih poslanika ko se ne slaže sa tim da kada su u pitanju mere sprečavanja i borba protiv nasilja u porodici da ona treba da bude efikasna i blagovremena i u pravom momentu i naravno da štiti žrtvu porodičnog nasilja, a da se prema počiniocu porodičnog nasilja preduzmu adekvatne mere.

Međutim, ono što moram da istaknem je da policija nema zakonska ovlašćenja za ovo što predlaže opozicija, a to su ovlašćenja iseljavanja iz stana, kao i izdavanje mere zabrane približavanja oštećenoj, odnosno žrtvi porodičnog nasilja.

Šta bi se prihvatanjem ovakvog amandmana postiglo? Postigla bi se potpuna kolizija Zakona o policiji i porodičnog zakona, a znamo da kolizija dva zakona ne dovodi ni do čega drugog nego do pravnog haosa i pravne nesigurnosti građana. Upravo želim da istaknem da Porodični zakon u članu 198. stav 2. tačka 1) i 3) tačno i precizno precizira da je nadležnost izricanja mera zaštite koja se odnosi pod tačkom 1) izdavanja naloga za iseljavanje iz stana i pod tačkom 3) izdavanje mere zabrane približavanju žrtvi porodičnog nasilja u isključivoj nadležnosti suda.

Iz tog razloga mislim da svi imamo zajednički cilj, da zaštite žrtve porodičnog nasilja, ali svakako da član 28. precizno i jasno predlaže šta je nadležnost policije. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalaze dva izuzetno važna zakona iz oblasti komunikacionog sistema i komunikacija. Jedan je Zakon o oglašavanju, a drugi zakon je Zakon o informacionoj bezbednosti.

Ono što moram najpre da napomenem, to je da jedan i drugi zakon predstavljaju korak napred. Prethodni Zakon o oglašavanju donet je pre 10 godina. Ovo je nov zakon i oba zakona su u skladu sa strateškim opredeljenjem Vlade Republike Srbije sa usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Moram da naglasim da je Zakon o oglašavanju i proizvodu usaglašavanja sa direktivama iz 2006. godine, kao i sa nekim drugim preporukama koje su i te kako značajne za naš zakonodavni i pravni okvir.

Ono što je neobično važno, to je da se sa oba ova zakona postiže nekoliko ciljeva. Ja ću navesti tri najglavnija cilja. Prvi cilj je obezbeđenje pravne sigurnosti za sve učesnike, kako u postupcima oglašavanja tako i u postupcima informacione bezbednosti. Pravna sigurnost je i te kako značajna, kako za građane konzumente tako za privredne subjekte, a na kraju i za interese Republike države Srbije.

Takođe, ono što je jedan od ciljeva koji se ovim zakonima postiže, to je fer tržišna utakmica između privrednih subjekata, jer ne smemo da zaboravimo da i jedan i drugi zakon u osnovi imaju i ekonomski razvoj, odnosno ekonomiju i ekonomski razvoj Republike Srbije.

Takođe, još jedan od vrlo značajnih ciljeva, to je kontrola sprovođenja i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, jer svesni smo činjenice da bez adekvatne kontrole i nadzora nad sprovođenjem zakona nema ni njegove adekvatne implementacije, odnosno takvi zakoni koji su u nekom ranijem periodu donošeni, ostajali su samo mrtvo slovo na papiru, a to svakako nije ni u interesu građana, ni u interesu Republike Srbije.

Ono što posebno želim da naglasim i što posebno želim da apostrofiram, to je Zakon o oglašavanju. Uvode se neke novine, pre svega navešću novine koje se odnose na oglašavanje alkoholnih pića, a to je podela alkoholnih pića na procenat alkohola do 20% kada je moguće oglašavanje u vremenu od 18 časova do šest časova ujutru i alkoholna pića koja imaju procenat alkohola veći od 20% kada je njihovo oglašavanje moguće u vremenu između 23 sata naveče i šest sati ujutru.

Ono što je novina takođe, a tiče se oglašavanja alkoholnih pića, to je da oni mogu biti oglašavani u štampanim medijima. Naravno, tu je stavljena zabrana da oni ne mogu biti oglašavani u štampanim medijima koji su namenjeni za decu i maloletnike.

Takođe želim da naglasim jedan vrlo važan aspekt, jedan vrlo važan segment Zakona o oglašavanju, a to je zabrana obmanjujućih poruka, odnosno dovođenje korisnika potrošača, onih koji treba da konzumiraju usluge ili dobra u jedan obmanjujući, odnosno u jedan lažni položaj.

Takođe želim da naglasim posebno odeljak 3. koji se tiče zaštite maloletnih lica. Zaštita maloletnih lica je značajna sa aspekta što je u pitanju najranjivija populacija naših građana, što je u pitanju i to da mediji bilo elektronski, bilo radijski, bilo televizijski i te kako veliki značaj imaju u odrastanju i vaspitanju maloletnih lica, pa sa tog aspekta vrlo su važne zabrane koje se odnose na oglašavanje kada su u pitanju maloletna lica, a posebno one zabrane koje se odnose na izlaganje jako opasnim i rizičnim situacijama kada su u pitanju maloletna deca, kao što je npr. penjanje na obezbeđene objekte ili ulaz u nepoznate prostorije ili razgovori, zadržavanje sa nepoznatim licima ili igranje i okruženje oko zapaljivih materija bez nadzora i kontrole roditelja.

Takođe želim da naglasim da je u ovom delu koji se odnosi na zaštitu maloletnih lica prepoznata i zaštita od svake vrste nasilja, a ona je kroz zakon definisana kao zaštita integriteta. Znači, zabranjeno je bilo kakvo oglašavanje koje može da podstiče na nasilje, odnosno zabranjeno je oglašavanje kada su u pitanju animirani likovi ili lutke.

Takođe, u cilju očuvanja porodice, porodičnog modela vaspitanja, u ovom delu koji se odnosi na zaštitu integriteta ličnosti maloletnika, zabranjene su sve poruke koje na bilo koji način stvaraju nepoverenje između maloletnika, između roditelja i maloletniku bliskih osoba. To je takođe neobično važno za zdrav razvoj dece.

Takođe, želim da napomenem da se u ovom delu koji se odnosi na maloletnike brinulo i o zdravlju i razvoju maloletnika, pa je na taj način zabranjeno oglašavanje hrane, drugih proizvoda, kao i pribora za odojčad do šest meseci starosti. Ja ovo shvatam kao napor i kao mišljenje savremene medicine da majčino mleko u ishrani dece je nezamenljivo.

Takođe, zakon u ovom delu zabranjuje i oglašavanje na mestima koja deca najčešće posećuju, odnosno gde deca i maloletnici provode veliki deo vremena, a to su vaspitno-obrazovne i predškolske ustanove. Tu je zabranjeno oglašavanje, sem onog oglašavanja koje se odnosi na nastavne planove i programe, kao i oglašavanje koje se odnosi na sportske aktivnosti.

Takođe, i oglašavanje na otvorenom prostoru je zabranjeno naglašavanje alkoholnih pića ako u vazdušnoj liniji od 100 metara, ako se na tom prostoru nalazi škola, predškolska ustanova ili zdravstvena ustanova, mada je oglašavanje na otvorenom prostoru otvoreno, ostavljeno lokalnim samoupravama, da one taj deo oglašavanja urede.

Ono što bih želela da napomenem, a to je, kada se tiče ovog dela zaštite maloletnih lica, htela sam da napomenem samo jednu činjenicu. Radi se o zaštiti maloletnih lica. Naš porodični zakon u članu 64. prepoznaje decu starosti do 14 godina i maloletna lica od 14 do 18 godina, koja deli na mlađa maloletna lica od 14 do 16 godina i starija maloletna lica od 16 do 18 godina. Naš Krivični zakon takođe pravi razliku u kategoriji između dece i maloletnika, pa tako Krivičnim zakonom se kaže da su deca uzrasnog doba do 14 godina, a maloletnici od 14 do 18 godina.

Takođe, i na osnovu preporuka koje je UNICEF davao, a na osnovu istraživanja, odnosno to su preporuke koje se odnose na komunikaciju dece sa medijima, UNICEF razlikuje tri uzrasna doba i to - rani uzrast od rođenja do šeste godine živa, srednji uzrast od sedme do 11 godine života i rani period adolescencije od 12 do 14 godina.

Neobično smatram važnim posebnu zaštitu maloletnih lica u ovom Predlogu zakona, ali možda bi postojala neka mogućnost da se u ovaj deo uvedu i deca.

U svakom slučaju, oba zakona su reformska, oba zakona predstavljaju korak napred, oba zakona stvaraju pravnu sigurnost građana. U svakom slučaju, Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće zakone.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moje kolege iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke su dosta opširno elaborirale i predstavile oba zakona i to Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i novi zakon koji se odnosi na zaštitu zemljišta. Zato ću ja biti kratka i naznačiti samo neke njihove osnovne segmente.

Naravno, moram na samom početku da kažem da je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, na čijem čelu je gospodin Aleksandar Vučić, svakako razvoj privrede uopšte, ali posebno razvoj poljoprivrede kao vrlo važne strateške grane za ekonomski razvoj i za privredni razvoj naše zemlje.

Razvoj poljoprivrede i te kako je značajan, jer poljoprivreda kao privredna grana utiče na porast domaćeg bruto društvenog proizvoda, utiče na ekonomski razvoj i na privredni razvoj naše zemlje, što je i cilj i Vlade i Srpske napredne stranke.

Takođe želim da istaknem neke osnovne segmente zakona koji se odnose na zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a to je prvi njegov aspekt, to je antikoruptivnost. Ovaj zakon u sebi sadrži antikoruptivne elemente. Navešću jedan elemenat antikoruptivnosti. Taj elemenat antikoruptivnosti odnosi se na uzurpaciju, odnosno na zauzimanje poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova i u tom smislu za takva fizička i pravna lica predviđene su novčane kazne mnogo veće, a naravno predviđena je i mogućnost skidanja useva u korist lokalne zajednice.

Takođe, ukoliko je uzurpator nepoznat, zakonom se precizno i jasno kaže da u tom slučaju lokalna samouprava ima nadležnost da skine useve, odnosno plodove sa tog poseda.

Što se tiče transparentnosti, jasnosti, otvorenosti i preciznosti, već na samom početku je navedeno da je ovaj zakon dugo bio na javnoj raspravi, da su svi relevantni subjekti bili uključeni u njegove izmene i dopune, da je većina sugestija koje su relevantni subjekti i naravno poljoprivredni proizvođači koji i jesu, sem državnog poljoprivrednog zemljišta, u fokusu interesovanja ovog zakona, takođe učestvovali u njegovim izmenama i dopunama.

Mnoge njihove primedbe su uvrštene u izmene i dopune zakona i naravno ono što se odnosi na transparentnost, to je posebna vidljivost, odnosno potpuna otvorenost kada je u pitanju zakup poljoprivrednog zemljišta, ali kada je u pitanju prodaja poljoprivrednog zemljišta.

Ono što moram takođe da kažem, a što se odnosi na transparentnost, to je da kada je u pitanju prodaja poljoprivrednog zemljišta, objavljuje se javni poziv. Javni poziv objavljuje jedinica lokalne samouprave, taj javni poziv sa tačno utvrđenom tržišnom cenom konkretnog zemljišta, a po proceni Poreske uprave i po tačno naznačenoj katastarskoj parceli, objavljuje se na oglasnoj tabli lokalne samouprave, objavljuje se na portalu lokalne samouprave, ali se objavljuje i u dnevnom listu, kao i u službenom glasilu lokalne samouprave. To u svakom slučaju pokazuje da ovde nema nikakvih skrivenih namera. Naprotiv, sve je jasno, sve je transparentno, procedure su jasne i precizne.

Ono što takođe moram da naglasim, to je uvođenje u posed kada su u pitanju zakupci i kod tog termina o uvođenju u posed, u stvari ogleda se jedna koordinacija i povezanost organa vlasti kako na lokalnom nivou, ali moram da kažem da kroz čitav zakon provejava, s obzirom da je predmet zakona državno zemljište u svojini Republike Srbije, jedna koordinisana aktivnost i koordinisana povezanost svih nivoa vlasti, počev od lokalne samouprave, pa do republičkih institucija, ministarstva i Vlade, jer je to svakako neophodno, s obzirom da se radi o javnom dobru u opštem interesu i na kraju krajeva, o javnom dobru na koje pravo imaju svi građani Republike Srbije, kako oni u Subotici, tako i oni u Priboju, Užicu, Kraljevu, itd.

Ono što moram poljoprivrednim proizvođačima, pre svega, malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima koji su u fokusu ovog zakona da poručim, to je da je ova Vlada po prvi put njih stavila u fokus zakonske regulative i u fokus pravnog osnova, tako da poljoprivredni proizvođači mali i srednji, neće više moći da uzimaju u zakup poljoprivredno zemljište ili da kupuju od tajkuna i zelenaša, nego da im država pruža mogućnost da na takav način dođu do zemljišnog poseda.

Juče smo imali i Zakon o zadrugama, koji je ova Vlada predložila Narodnoj skupštini, koji takođe na jasan i nedvosmislen način ukazuje na mogućnost povezivanja poljoprivrednih proizvođača, upravo u cilju da na najbolji način zadovolje sve svoje potrebe, koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju, na plasman poljoprivrednih proizvoda, itd.

Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće oba predložena zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Naravno da predloženi amandman ne treba prihvatiti, upravo iz razloga što su članom 493. i dalje tim članovima rešena ovlašćenja i dužnosti javnih izvršitelja i svakako da je jedna od osnovnih dužnosti javnih izvršitelja da se sa dužnom pažnjom odnose prema ličnosti izvršnog dužnika, kao i članovima njegovog domaćinstva. To je u predloženom zakonu regulisano u članu 142. stav 1.
Takođe, ono što moram da napomenem, ono što se apsolutno ne dovodi u sumnju i ono o čemu mora da se vodi računa, to jeste zaštita maloletnih lica, ali naravno, zaštita maloletnih lica ne reguliše se ovim zakonom nego nekim drugim zakonima, a Zakon o izvršenju i obezbeđenju je u saglasnosti i u saglasju sa svim drugim zakonima koji regulišu zaštitu maloletnih lica.
Sve su to razlozi zbog čega ovaj amandman nije prihvatljiv. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, čiju okosnicu ovde u Narodnoj skupštini i okosnicu te Vlade čini SNS, su evrointegracije i pridruživanje naše zemlje uređenim zemljama EU. Četrnaesti decembar 2015. godine bio je istorijski dan za našu Vladu, za našu državu, za naše građane i u tom smislu želim, gospodine ministre, i vama kao članu Vlade da čestitam na vašoj marljivosti, na vašoj odgovornosti i na predanom radu i uvođenju Srbije u ekonomski napredne i razvijene zemlje, kako u ekonomskom, tako i u pravnom smislu.
Istorijski dan jeste za Republiku Srbiju zato što su juče otvorena poglavlja 32 i 35. Pred nama, odnosno pred Vladom Republike Srbije je ogroman posao, ali ja očekujem, a ceneći vašu odgovornost i vašu posvećenost evropskom putu Srbije, da će početkom sledeće godine biti otvorena poglavlja 23 i 24 koja se upravo odnose na vladavinu prava, na ljudska i manjinska prava itd.
Što se tiče samog zakona, zakona koje danas razmatramo u Narodnoj skupštini, moram da kažem da je krovni zakon sistemski nov Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Vi ste zbilja u vašem uvodnom izlaganju na akademski, a i razumljiv način običnim građanima izneli sve ono što ovaj zakon donosi.
Ono što ja kao narodni poslanik želim da kažem jeste da se ovim zakonom vraća Ustavom zagarantovano pravo građanima, a to je pravo da koriste žalbu kao pravni lek. Do sada žalba kao pravni lek u izvršnim postupcima nije bila prisutna, već je bio prisutan prigovor, a u nekim slučajevima, kada su u pitanju rešenja izvršitelja, zahtev za ocenu zakonitosti. Naravno da ni prigovor ni zahtev ni izdaleka nemaju isto pravno dejstvo, kao što ima žalba.
Zašto je žalba značajna i za koga je ona značajna? Žalba je pre svega u javnom interesu. Žalba je značajna sa aspekta i izvršnog dužnika, žalba je značajna sa aspekta izvršnog poverioca. Zašto je još žalba važna? Ona je i te kako važna za rad sudova. Zašto za rad sudova? Zato što se kroz žalbeni postupak ujednačava rad, kako osnovnih, tako i privrednih sudova i ujednačavanjem rada svih sudova svakako da će doprineti i smanjenju podnošenja žalbe u onim postupcima kada je sasvim izvesno da žalba ne može imati pozitivan efekat.
Šta je još značajno u žalbenom postupku? Značajno je što su ovim zakonom striktno precizirani uslovi koje žalba, kao sastavni element, mora da sadrži. Ožalbenim rešenjem se naravno navode određene činjenice, ali nije dovoljno samo navoditi činjenice, već uz žalbu moraju da se prilože i dokazi za te činjenice kako bi drugostepeni sud imao potpuni dokument za razmatranje. U slučaju da žalba nije potpuna i da ne sadrži sve sastavne delove drugostepeni sud može žalbu odbiti kao nepotpunu.
Ono što je još važno jeste da se kroz žalbu izbegava ping pong efekat, a to je kada su drugostepeni sudovi po žalbama vraćali prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a prvostepeni sudovi u tom ponovnom odlučivanju donosili ista rešenja, kao i u prethodnom ožalbenom rešenju, pa se onda tako vrtelo u začaranom krugu. Naravno, radi zaštite suđenja u razumnom roku predviđena je i hitnost postupanju u izvršnim postupcima, i to na taj način što je drugostepeni organ dužan da u roku od 15 dana donese rešenje, a da u naredna tri dana izvrši slanje tog rešenja strankama.
Ono što želim da naglasim, a tiče se isključive nadležnosti suda u postupcima izvršenja, jeste zajednička prodaja nepokretnih i pokretnih stvari. To je u isključivoj nadležnosti suda. U pitanju su objedinjeni postupci, odnosno prodaja nepokretnosti uslovljena je prodajom pokretnosti i obrnuto. Uglavnom su u pitanju fabričke hale koje su funkcionalno povezane. Može biti u pitanju i više hala, ali naravno da se u halama nalaze i pokretne stvari, a to su mašine. Znači, jednim postupkom na istom mestu procenjuje se ista ukupna cena, a kroz javno nadmetanje vrši se prodaja i pokretnih i nepokretnih stvari. U slučaju da drugo javno nadmetanje ne uspe, onda dolazi do razdvajanja postupka prodaje nepokretnih stvari od postupka prodaje pokretnih stvari.
Ako se izvrši zajednička prodaja pokretnih i nepokretnih stvari, onda sudski veštak određuje koji iznos ukupnih sredstava otpada na pokretnost, a koji iznos tih sredstava otpada na pokretne stvari, tako da kada je u pitanju namirenje izvršnih dužnika ono se vrši odvojeno. Moram da istaknem da i jednim i drugim procesom rukovodi sudija.
Ono što želim još da istaknem a što se tiče takođe isključivo nadležnosti suda, mada su ovim zakonom o izvršenju i obezbeđenju mnogo veće nadležnosti date sudskim izvršiteljima i jasno i precizno je definisana uloga sudskih izvršitelja, ja ću se ipak zadržati na sudsko izvršenje, na izvršenje koji je isključivo u nadležnosti suda, a odnosi se na izvršenja u porodičnim odnosima, to su članovi zakona od 268. do 280. i odnosi se na izvršenje nezakonito uzetog ili nezakonito zadržanog deteta.
To je postupak koji zbog svoje osetljivosti je u nadležnosti suda. Sud je naravno nadležan da u taj postupak uključi i organ starateljstva, odnosno psihologa organa starateljstva, školu, psihološko savetovalište ili drugu specijalizovanu ustanovu.
Zašto je ovo izvršenje u sudskim postupcima, kada je u pitanju predaja deteta vrlo važno? Zato što je u ovom zakonu u fokusu interesovanja i fokusu zaštite interesa upravo maloletno dete. Svi postupci koje sud i psiholog organa starateljstva preduzimaju moraju da se preduzimaju samo u cilju zaštite najboljeg interesa deteta. Upravo tu je uloga psihologa organa starateljstva i te kako značajna, jer on utvrđuje emocionalni status deteta, utvrđuje ponašanje deteta prema licu, kod kojeg je nezakonito zadržano, kao i prema licu kome ono treba da bude predato, ali sugeriše sudiji način, najbolji način kako će sa što manje stresa, što manje teškoća da se odvija sam postupak izvršenja i predaje maloletnog deteta.
I na kraju želim da istaknem da se ovi postupci izvršenja su vrlo značajni u građansko pravnim slučajevima otmice deteta kada je u pitanju dete koje iz strane države, a nezakonito zadržano na teritoriji naše države i da se izvršenje iste zakonske odredbe odnosi i kad je u pitanju izvršenje i zaštita deteta kao žrtve porodičnog nasilja, kao i zaštita drugih prava deteta, u skladu sa zakonom.
U danu za glasanje SNS podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.