Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, u svom izlaganju, gospodine ministre, moram da vam čestitam na vašoj odgovornosti i hrabrosti da učinite sve kako biste unapredili pravni poredak države Srbije, kako biste unapredili pravnu sigurnost građana Srbije i kako biste unapredili rad pravnih institucija.
Ovo nije obična fraza, već tokom mog izlaganja biće vam sasvim jasno koji su to razlozi i zašto sam u početnom delu izlaganja upravo ovo navela.
Fokusiraću se na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku i to na deo zakona koji se tiče lišenja poslovne sposobnosti i vraćanja poslovne sposobnosti, odnosno na deo zakona koji se tiče zaštite najranjivijih društvenih grupa, a to su uglavnom osobe koje u jednom periodu svog života imaju nekih mentalnih ili zdravstvenih poteškoća, takođe, sem ovih osoba, na zaštitu dece kada su u pitanju postupci produženja roditeljskog prava.
Naime, ovaj zakon donet je pre tri decenije. Od tada do danas nikakve izmene u ovom delu zakona nisu menjane, a život je tekao i realnost je danas sasvim drugačija. Šta je ono što posebno želim da istaknem?
Želim da istaknem da je pitanje poslovne sposobnosti jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom. Takođe, želim da istaknem da su ove izmene i dopune zakona usaglašene sa preporukama Komiteta Saveta Evrope, ali svakako i sa realnim životom. Šta to znači? Osobe sa invaliditetom jesu osobe koje o sebi mogu samostalno da se staraju. Ako se primeni socijalni pristup, to znači da u svakodnevnom životu osobe sa invaliditetom nailaze na niz poteškoća koje samostalno ne mogu da razreše. Polazeći od ovog socijalnog koncepta, država je ta koja mora da obezbedi podršku i pomoć ovim osobama, kako bi oni u ostvarivanju svojih prava imali potpuno ravnopravan položaj sa drugim građanima.
Što se tiče izmena ovih zakonskih odredbi, najpre bih pošla od toga, kada je u pitanju lišenje poslovne sposobnosti postupak može pokrenuti po službenoj dužnosti sud, ali naravno postupak može pokrenuti i organ starateljstva, supružnik, vanbračni partner, dete i roditelj lica protiv koga se vodi postupak.
Takođe, među licima koja mogu biti ovlašćeni za pokretanje ovog postupka su i sva druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa licem prema kome se vodi postupak, a to mogu da budu deda, baba, unuci itd.
Ono što takođe želim posebno da istaknem je obaveza suda da uvaži mišljenje lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti u meri u kojoj je očuvano njegovo mentalno zdravlje. Za razliku od prethodnog zakona, koji je regulisao da sud može po pravilu i u zdravstvenoj ustanovi da uzme mišljenje od lica prema kome se vodi taj postupak, ova odredba zakona nalaže da sud mora da ode i u zdravstvenu ustanovu i tamo održi ročište kako bi uzeo mišljenje od lica prema kome se vodi ovaj postupak.
Takođe, zakon je jako jasan kada je u pitanju delimično lišenje poslovne sposobnosti. Naime, zakon nalaže sudu da u postupcima delimičnog lišenja poslovne sposobnosti, a na osnovu nalaza veštaka, odnosno lekara tačno odredi krug i deo poslova koje to lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da obavlja. Takođe, ovim postupkom data je i mogućnost suda da licu prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti, a na predlog lekara može odrediti meru upućivanju u zdravstvenu ustanovu ali ne duže od 30 dana kako bi se utvrdilo njegovo mentalno zdravlje.
Ono što je poseban kvalitet ovog zakona jeste da lice bez obzira na stepen mentalnog zdravlja može da uloži žalbu. Ovi postupci su naročito hitni. Žalba se ulaže u roku od osam dana, a drugostepeni organ, sud po žalbi mora da odluči u roku takođe od osam dana. Šta je ono što se ovim zakonom želi da modifikuje? To je, prvo, uvažavanje mišljenja lica, a prema njegovim mentalnim kapacitetima prema kome se postupak vodi. Znači, uvažavanje mišljenja lica prema kome se vodi postupak za lišenje poslovne sposobnosti.
Druga bitna novina je ta što je postupak lišenja poslovne sposobnosti vremenski ograničen na tri godine. On na žalost do sada nije bio ograničen. Kako je to u praksi izgledalo, navešću vam neke primere. To je izgledalo tako da su lica lišena poslovne sposobnosti, potpuno lišena poslovne sposobnosti najčešće bila socijalno izolovana, da ne upotrebim neki drugi i teži izraz i najčešće su trajno završavala u ustanovama socijalne zaštite ili zdravstvenim ustanovama. Sada je ovim Predlogom zakona predviđeno da sud mora da odredi rok od tri godine u kome mora da se preispita da li su i dalje opravdani razlozi koji su doveli do lišenja poslovne sposobnosti.
U ovom postupku, sem po službenoj dužnosti sud u skladu sa Porodičnim zakonom i te kako sarađuje sa organom starateljstva jer je u članu 136. u delu nadležnosti koje su prenete organu starateljstva, prenete i nadležnosti starateljske zaštite. Znači, organ starateljstva jeste taj koji sprovodi starateljsku zaštitu nad licima koja su potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti i koji u svakom momentu u postupku preispitivanja može sudu dostaviti valjano i celishodno mišljenje – da li je postupak i dalje celishodan ili ne.
Neću govoriti da postupak za lišenje poslovne sposobnosti se preispituje, kakva rešenja mogu biti, da može biti vraćena poslovna sposobnost, da može licu kome je potpuno oduzeta poslovna sposobnost, a zbog poboljšanja mentalnog zdravlja, da bude delimično vraćena poslovna sposobnost itd.
Reći ću još nekoliko rečenica o još jednom vrlo važnom postupku, a to je postupak produženja roditeljskog prava. Postupci lišenja poslovne sposobnosti, vratiću se momenat na to, odnose se na lica koja su punoletna, lica koja su starija od 18 godina. Postupci produženja roditeljskog prava pokreću se najranije šest meseci od sticanja prava na punoletstvo i može da ih pokrene roditelj, staratelj, organ starateljstva. U ovom postupku sud je dužan, bez obzira ko je pokrenuo postupak, da sasluša dete, roditelja, zakonskog zastupnika i da pribavi mišljenje organa starateljstva, odnosno centra za socijalni rad o celishodnosti primene instituta produženog roditeljskog prava.
Srpska napredna stranka kada je upitanju unapređenje poretka zemlje i pravna zaštita njenih građana nema dilemu i u danu za glasanje podržaće sve ove zakone, a ovaj zakon posebno jer se radi o zaštiti osnovnih ljudskih prava koja na žalost punih 30 godina nisu adekvatno rešavana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, 27. aprila 2014. godine u ekspozeu premijera Aleksandra Vučića istaknuto je da će jedan od prvih zadataka Vlade biti da Narodnoj skupštini uputi na razmatranje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Rečeno – ispunjeno.
Danas je pred nama, odnosno već drugi dan na debati u Narodnoj skupštini upravo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Važno je istaći da su nacionalni saveti u Ustav uvedeni 2002. godine, da su ustavna kategorija postali 2006. godine, a da je 2009. godine donet Zakon o izboru nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Međutim, u implementaciji ovog zakona pojavile su se mnoge nejasnoće, nedorečenosti, aljkavosti, konfuznost, pa s obzirom da zakon nije mogao da se na adekvatan način primeni u praksi pristupilo se formiranju posebne radne grupe u koju su bili uključeni i pripadnici nacionalnih manjina kako bi se izvršile izmene zakona, zakon postao adekvatan i adekvatno služio onome čemu je i namenjen.
Šta je u stvari osnovna svrha ovog zakona? Osnovna svrha ovog zakona je ta što se nacionalni saveti definišu kao instrumenti kulturne autonomije nacionalnih manjina.
Koja su tri osnovna cilja koja se postižu ovim zakonom i zašto ovaj zakon nije samo tehničke prirode, već suštinski vrlo važan? Prvi razlog je zato što se ovim zakonom postiže pravna sigurnost. Znači, uvodi se pravni okvir i postavlja se pravni temelj za konstituisanje nacionalnih saveta, za raspisivanje izbora redovnih i vanrednih, za raspuštanje nacionalnih saveta, za upis u poseban birački spisak, za vođenje evidencije posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina.
Šta je drugi važni cilj koji se postiže ovim predlogom zakona? To je upravno sudska pravna zaštita. Naime, na sva rešenja, odnosno odluke, a koje ministarstvo donosi u vidu rešenja, moguće je da se pokrene upravni spor kod upravnog suda. Pokretanje upravnog spora, kao i vreme po kome je upravni sud dužan da odluči, precizno je utvrđeno ovim zakonom i vremenski je ograničeno.
Šta je treći cilj koji se ostvaruje ovim zakonom? To je vrlo važan cilj, a u pitanju je zakonitost sprovođenja postupka izbora za nacionalne savete. Zakonitost postupka izbora ostvaruje se na taj način što je određeno da Republička izborna komisija sprovodi neposredne izbore, a za elektorske izbore određeno je da Republička izborna komisija formira odbor od tri člana koji će nadgledati i sprovoditi elektorske izbore.
Šta je ono što je posebna važnost i što je posebna novina u ovim izmenama i dopunama zakona? To je tačno uređenje kada počinju nadležnosti nacionalnih saveta. Ovim zakonom precizno je utvrđeno da nadležnosti nacionalnog saveta otpočinju konstituisanjem mandata članova nacionalnog saveta. Od tada počinju nadležnosti koje se odnose na izbor predsednika nacionalnog saveta, na izbor radnih tela, na izbor odbora i na izbor izvršnog odbora.
Ovaj mandatni period nacionalnog saveta traje četiri godine, ali u slučaju raspuštanja nacionalnog saveta do sada je bila praksa da je tu dužnost preuzimao privremeni organ upravljanja, pa se dešavalo da nekim nacionalnim savetima istekne, na primer, mandat posle šest meseci, a da naredne tri i po godine tu ulogu vršenja, odnosno mandat preuzme privremeni organ upravljanja. Da bi se razrešila ta pravna praznina, ovim predlogom zakona obavezuje se ministar da u roku od 60 dana od dana raspuštanja nacionalnog saveta raspiše izbore i iste sprovede u roku od 45 dana od dana raspisivanja izbora. Naravno, tako izabrani nacionalni savet radi do isteka mandata prethodno raspuštenom nacionalnom savetu. I ovde postoji jedna novina, a ona se odnosi na to da, ako je nacionalnom savetu do isteka mandata ostalo manje od jedne godine, privremeni organ upravljanja nastavlja da obavlja dužnosti do isteka mandata nacionalnog saveta.
Ono što je takođe novina, to su nadležnosti izvršnog odbora koje imenuje nacionalni savet, odnosno predsednik nacionalnog saveta. Bitno je to da izvršnom odboru nacionalnog saveta mogu biti poverene određene nadležnosti, i to posebno one nadležnosti koje kada nacionalni saveti u stvari zbog brzine i kratkoće vremena nisu u mogućnosti da obezbede svoje redovne sednice. Međutim, te odluke izvršnog odbora potvrđuju se na prvoj narednoj sednici nacionalnog saveta. One naravno mogu da budu potvrđene, a ukoliko ne budu potvrđene izvršni odbor se raspušta, ali zato njegova odluka ostaje na snazi.
Ono što je takođe karakteristično, to je da je neposredne izbore moguće raspisati samo ako je 24 sata pre raspisivanja izbora u poseban birački spisak nacionalne manjine upisano 40% punoletnih pripadnika, a u odnosu na ukupan broj stanovnika. Naravno da je ovde jako važno napomenuti da je popis stanovništva, odnosno da su statistički podaci koji se odnose na popis stanovništva jako važan parametar u formiranju nacionalnih saveta. Pri popisu stanovništva svako od nas, a na principu dobrovoljnosti, izjašnjava se ili se pak ne izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti, kao što je i potpisivanje zahteva za pristupanje posebnom biračkom spisku nacionalnih manjina zasnovano na principu dobrovoljnosti, jer punoletni članovi nacionalne manjine dobrovoljno potpisuju izjavu o svom pristupanju ili o svom odustajanju sa posebne izborne liste.
Takođe je važno napomenuti i da se ova posebna izborna lista nacionalnih manjina definiše kao službena evidencija ministarstva, da se ona u ministarstvu nalazi kao elektronska baza podataka, a da su naravno pojedini poslovi povereni opštinskim i gradskim organima uprave.
Ono što je takođe važno za donošenje zakona jesu izbori koji slede u ovoj godini, jer su zadnji izbori za nacionalne savete održani 6. juna 2010. godine, pa svakako ova godina jeste godina kada je neophodno sprovesti ponovne izbore za nacionalne saveta.
Na kraju bih se vratila ponovo na ekspoze premijera Aleksandra Vučića, u kome je izneo da Srbija kao demokratska država duboko poštuje i uvažava multietničnost svoje zajednice i to naravno smatra prednošću u njenom razvoju. Iz tog razloga kontinuiranog i stalno moramo da radimo na stvaranju uslova kako bi nacionalne zajednice autonomno mogle da ostvaruju svoja prava iz oblasti kulture, obaveštavanja, obrazovanja, službene upotrebe jezika i pisma. Sve su ovo razlozi zbog čega će ga Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, pred nama je set pravosudnih zakona koji svakako za cilj imaju poboljšanje kaznene politike Republike Srbije, poboljšanje pravosudnih sistema, kao i približavanje zakonima EU.
Osim približavanja zakonima EU ono što smatram jako značajnim kod ovih zakona to je približavanje realnosti i realnom životu. Samo zakon koji je na adekvatan način približen realnosti i realnom životu može u potpunosti da bude ostvaren i u potpunosti da odgovori svojoj svrsi.
U ova tri zakona ću se osvrnuti na Predlog zakona o izvršenju vanzakonskih sankcija i mera iz razloga što ga smatram i te kako značajnim što je donet kao poseban zakon, iz razloga što je on u mnogim evropskim zemljama dao i te kako pozitivne efekte i rezultate i iz razloga što ste vi u vašem uvodnom izlaganju takođe istakli ogromne pozitivne rezultate izvršenja vanzakonskih mera. Tri su osnovna rezultata i tri osnovna cilja koji bi trebalo ovim zakonom da se postignu.
Prvi cilj se naravno odnosi na ogromne uštede u republičkom budžetu, jer je smanjen broj zatvorskih dana. Drugi cilj, ni malo manje važan od ovog prvog, je povećana mogućnost resocijalizacije osuđenog lica. Treći cilj, takođe ni malo manje važan od prethodna dva, je uspešnost integracije ovih lica u socijalnu sredinu.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju vanzavodskih mera, a to su mere koje se izriču u prekršajnim i krivičnim postupcima, kao i mere koje javni tužioci donose svojom odlukom, izvršavaju se u zajednici, odnosno u prirodnom okruženju, akcenat bih stavila na član 10, a on se odnosi na izradu pojedinačnog programa postupanja poverenika koji inače ovim zakonom je određen za izvršenje vanzavodskih mera. Zašto bih akcenat i pažnju stavila pre svega na član 10? Zato što ga smatram temeljom i polaznom tačkom dolaska do pozitivnih efekata primene i izvršenja vanzavodskih mera.
Ko su nosioci donošenja pojedinačnog programa postupanja? Na prvom mestu to je poverenik koji u skladu sa individualnim karakteristikama osuđenog lica, sa procenom njegove ličnosti, sa procenom njegovog zdravstvenog stanja, sa dolaženjem do podataka o njegovom stečenom obrazovanju, sa procenom njegovih porodičnih prilika počinje da radi pojedinačni program postupanja.
Šta je još važno kod pojedinačnog programa postupanja? Važno je aktivno učešće lica koje je osuđeno i prema kome se ova mera sprovodi. To aktivno učestvovanje lica u pojedinačnom programu postupanja u ovoj polaznoj tački i te kako može da proizvede pozitivan efekat koji se tiče resocijalizacije, reintegracije i naravno ne ponavljanja krivičnog postupka, odnosno smanjenje recidiva.
Kakvu još važnost ima ovaj član 10, odnosno pojedinačni program postupanja? Ima tu važnost što taj program postupanja, sem poverenika, zajedno potpisuje i lice prema kome se izvršava vanzakonska vaspitna mera. Znači, on je aktivno uključen, aktivno participira u donošenju pojedinačnog programa postupanja i samim svojim potpisom već daje neki oslonac da može doći do pozitivnih efekata izrečene mere.
Šta je još značajno u ovom Predlogu zakona, a koji se odnosi na smanjenje socijalne izolacije i socijalne isključenosti lica prema kome se izvršavaju vanzakonske vaspitne mere? To je član 39. pomenutog zakona, u kome se precizira uključivanje ovih lica u javne radove. Ti javni radovi obavljaju se uglavnom u humanitarnim, zdravstvenim, komunalnim i drugim ustanovama. Ugovor o izvršavanju ove kazne sačinjava Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, a poverenik, naravno, lice prema kome je određena ova kazna upućuje na izvršavanje ove kazne. Na ovaj način mnoga osuđena lica ne udaljavaju se od svoje porodice, ne dolazi do njihove socijalne izolacije i svakako da može da utiče na smanjenje recidiva.
Naravno da postoje i lica prema kojima se izvršava ova mera, a koja meru ne izvršavaju na adekvatan način. Kakav je postupak? Postupak je takav da poverenik poziva na razgovor lice prema kome se izvršava ova mera, obavlja sa njim razgovor, daje mu savete i, naravno, upozorava ga o sankcijama koje mogu dalje biti preduzete ukoliko se mera izvršava, a ta sankcija je da poverenik dostavi mišljenje sudu, što znači da nakon toga proizilaze druge sankcije.
Ono što takođe želim da istaknem ovde, to je član 57, a odnosi se na program pomoći i podrške licima koja izlaze iz zatvora i koja se vraćaju u svoje prirodne sredine. Ovaj program pomoći podrške i te kako je važan, jer, prema statističkim podacima, otprilike 70% lica koja su već izvršavala zatvorske kazne i bila osuđena na kaznu zatvora povratnici su u prvih šest meseci.
Koje su to mere pomoći i podrške koje se mogu pružiti licima koja izlaze sa izdržavanja kazne zatvora? To su mere podrške i pomoći koje se tiču obezbeđenja stanova i ishrane. To su mere pomoći i podrške koje se tiču sređivanja njihovih porodičnih prilika. To su mere podrške i pomoći koje se tiču obezbeđenja zdravstvene i socijalne zaštite. To su mere pomoći i podrške koje se odnose na saradnju sa centrima za socijalni rad, radi obezbeđenja odgovarajuće novčane pomoći za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba.
Ovaj period napuštanja kazne zatvora i vraćanja u prirodnu sredinu je u stvari jedna mera, ne samo pomoći, nego i osnaživanja ovih lica na putu vraćanja u prirodno okruženje, na putu pronalaženja zaposlenja, na putu izmene svog ponašanja i prihvatanja društveno poželjnih normi ponašanja.
Ukazala bih i na član 58. Predloga zakona o izvršenju vanzakonskih mera, a koji se odnosi na posebne mere za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv počinioca krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Ovde je jako važno da su ovi počinioci dužni u roku od tri dana da se jave povereniku. Poverenik je takođe dužan da u roku od tri dana uspostavi saradnju i komunikaciju sa nadležnim ustanovama, a te nadležne ustanove su policija, zdravstvene ustanove, organi starateljstva, savetovališta, specijalizovane ustanove, a nakon toga u roku od osam dana da sačini individualni, odnosno pojedinačni program postupanja. Naravno, poverenik je dužan da, u slučaju neizvršavanja ove obaveze, u roku od tri dana obavesti sud o tome.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, on je takođe značajan u smislu smanjenja činjenja krivičnih dela, posebno onih krivičnih dela koja se odnose na nasilničko ponašanje i posebno je to nasilničko ponašanje prisutno kod mlađe populacije našeg stanovništva. Ta mera koja se uvodi je zabrana posećivanja određenih mesta. To se uglavnom odnosi na sportske terene i druga javna mesta i na neki način se postiže mera bezbednosti u odnosu na društvo, a takođe i mera prisustva okrivljenog u postupku.
Takođe je jako značajna izmena koja se odnosi na način raspodele sredstava dobijenih primenom instituta odloženog krivičnog gonjenja. Zašto je ova izmena važna? Važna je sa dva aspekta, sa aspekta transparentnosti i javnosti, zato što se za dobijanje ovih sredstava, a među onima koji mogu da dobiju ova sredstva su humanitarne organizacije, druga pravna i fizička lica, sprovodi konkurs. Konkurs sprovodi komisija koju obrazuje ministarstvo, a nakon toga odluku o dobijanju ovih sredstava donosi Vlada. Smatram da će se na ovakav način i transparentnije i korisnije ova sredstva upućivati.
Takođe je vrlo značajna izmena i sporazum o priznanju krivice koji se sada ovim zakonskim izmenama menja, pa stoji da se sporazum o priznanju krivice može postići do završetka glavnog pretresa, što u prethodnom zakonu nije bilo, nego do otpočinjanja javnog pretresa. Na ovaj način smatram da će doći do smanjenja sudskih troškova.
Srpska napredna stranka, kada su u pitanju zakoni koji su proevropski, kada su u pitanju zakoni koji su usklađeni sa preporukama Saveta Evrope i kada su u pitanju zakoni čvrsto utemeljeni u realnosti, nema nikakve dileme, u danu za glasanje podržaće set zakona. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, ja ću se ovom prilikom fokusirati na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i to iz sledećih razloga.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, članom 1. dopunjuje se član 15. Zakona o osiguranju na taj način što se daje mogućnost da društva za osiguranje mogu celokupnu imovinu u slučaju elementarnih nepogoda, elementarnih katastrofa, kao što su zemljotres, poplave, grad, suše, kao i radi umanjenja finansijske dobiti koje proizilaze iz nepovoljnih elementarnih uslova, mogu reosigurati u inostranstvu.
Članom 2. vrši se brisanje člana 234. Zakona o osiguranju, koji je predvideo rok za razdvajanje društva za osiguranje koja se bave životnim i neživotnim osiguranjem na 31. decembar 2013. godine i on se produžava za godinu dana, odnosno do 31. decembra 2014. godine.
Naime, iz čega je proizašao zakon o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju? Pre svega, proizašao je iz činjenice da se moraju poštovati međunarodni sporazumi i međunarodni dogovori koji su ranije potpisani, a odnosi se na to da je Republika Srbija još od 2009. godine jedna od učesnica regionalnog projekta osiguranja od katastrofalnih i elementarnih nepogoda, učesnica projekta koji je inicirala Svetska banka. Zajedno sa Republikom Srbijom, učesnice ovog projekta su od zemalja jugoistočne Evrope i Albanija i Makedonija, a pozitivno interesovanje za ovaj projekat iskazale su i Republika Crna Gora i Republika BiH.
Osnovni cilj ovog projekta je, svakako, razvijanje lokalnih tržišta osiguranja u slučaju elementarnih nepogoda i katastrofalnih rizika, odnosno osiguranje imovine u tim slučajevima.
U skladu sa projektom koji je inicirala Svetska banka, Svetska banka je Republici Srbiji dala zajam od pet miliona dolara kao učešće da Republika Srbija postane akcionar. Sporazum o akcionarstvu potpisan je januara meseca 2012. godine. Naravno, potpisivanjem sporazuma Republika Srbija je prihvatila i obavezu da stvori regulativni, odnosno pravni okvir za poslovanje osiguravajuće kuće koja je osnovana u Švajcarskoj na području Republike Srbije. Znači, taj preuzeti sporazum i samim tim što smo i potpisali taj sporazum, iz potpisivanja tog sporazuma u stvari proizilazi ova potreba za izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, a u skladu sa približavanjem standardima EU.
Šta će doneti ova izmena i dopuna zakona? Ona će svakako doprineti povećavanju broja stanovništva, povećavanju broja poljoprivrednika, povećavanju broja privrednih subjekata koji će na ovaj način reosigurati svoju imovinu. Kakve to koristi ima za državu? U odnosu na državu to znači rasterećenje budžeta, jer će privredni subjekti i stanovništvo moći u slučaju elementarnih nepogoda naplatu štete izvršiti od osiguravajućih kuća. Takođe, projektom je predviđeno da već tokom 2014. godine osiguravajuća kompanija „Evropa RE“ pojavi se na tržištu Srbije.
Što se tiče brisanja člana 234, odnosno produžavanja roka za razdvajanje osiguravajućih društava koja u okviru svog posla rade i životno i neživotno osiguranje, svakako da je neophodan jedan sistemski zakon koji će na sistemski način urediti oblast životnog i neživotnog osiguranja i kako je to u obrazloženju ovog zakona istaknuto, Ministarstvo finansija zajedno sa NBS i te kako radi na donošenju jednog sistemskog zakona, a u koji će biti uključeni svi oni subjekti koji mogu da doprinesu poboljšanju kvaliteta ovog zakona.
Što se SNS tiče, nema sumnje da ćemo u danu za glasanje podržati zakon koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o osiguranju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, pred nama je najvažniji zakon koji se razmatra u Narodnoj skupštini. Zašto? Zato što su ekonomija i privreda temelj jedne države.
Zašto je ovaj zakon najvažniji za poslanike, a i za građane Srbije? Zato što ekonomija i privredni razvoj jedne zemlje je temelj svake države. Od kvaliteta tog temelja zavisi i život svakog pojedinca i svakog građanina u državi.
Naravno, SNS dolaskom na vlast taj temelj nije zatekla zdrav, u velikoj meri dosta narušen i urušen. Osnaživanjem tog temelja i stavljanjem temelja na zdrave osnove, jer ekonomija može biti samo zdrava i štetna po svojim merama i po svojim efektima u odnosu na građane, svakako da će doći do poboljšanja kvaliteta svakog građanina. Naravno da to nije teško i da nije lako i naravno da to ne može da se desi za jednu godinu.
Vama, gospodine ministre, želim da čestitam na vašoj hrabrosti, što ste na jedan otvoren i transparentan način dali prikaz stvarnog stanja, niste gurali nijednu stvar pod tepih, već ste sve izneli transparentno, da vide i narodni poslanici, a i građani Srbije. Samo izvlačenjem stvari ispod tepiha, suočavanjem sa stvarnim problemima i nalaženjem puteva za njihovo rešavanje, ova zemlja i građani Srbije mogu krenuti putem napretka.
Ekonomska politika u 2014. godini planirana je u pravcu fiskalne stabilizacije, a kroz mere privrednog oporavka, fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi koje moraju da se sprovedu u svim segmentima našeg društva.
Za privredni oporavak i privredni razvoj naše zemlje od izuzetnog značaja je stvaranje sigurnog i stabilnog poslovnog ambijenta. To je ono što je od velikog interesa i za domaće investitore, ali i za strane investitore. Kako se postiže sigurnost, između ostalog sigurnost i predvidivost poslovnog ambijenta? Najpre kroz donošenje adekvatne zakonske regulative.
Druga stvar koja takođe jeste od velikog uticaja na privredni razvoj, to je završetak procesa privatizacije, koji bi trebalo da ide kroz proces restrukturiranja i stečaja i naravno, i u ovom segmentu, kroz donošenje zakonske regulative, a tu su upitanju Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju.
Takođe, ono što želim da naglasim, a što je u cilju privrednog oporavka zemlje, to je profesionalizacija javnih preduzeća i odgovorno korporativno upravljanje u preduzećima u kojim država ima udela, ali istovremeno, izmeštanje socijalne politike iz javnih preduzeća u sferu socijalne zaštite.
Na kraju, ne smemo svakako da zaboravimo da je za oporavak privrede neophodna nulta tolerancija na nepoštovanje zakona, na korupciju i na kriminal, koja bi trebala da se sprovede kroz reformisane institucije sistema.
Jedna vlada pokazuje svoju odgovornost, a ovu Vladu smatram odgovornom, svojim odnosom prema najsiromašnijoj kategoriji stanovništva, a to su socijalno ugroženi građani naše Republike. U tom smislu, u odnosu na te građane, a to su korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu od strane drugog lica, korisnici prava na uvećani dodatak na pomoć i negu drugih lica, deca bez roditeljskog staranja koja se nalaze u hraniteljskim porodicama i u ustanovama socijalne zaštite mogu da očekuje stabilnost i održivost finansiranja, jer je Vlada predvidela u članu 35. da se ekonomska politika u delu socijalnih izdvajanja u 2014. godini neće menjati u odnosu na 2003. godinu.
Takođe, želim da istaknem da su na funkciji 70, pod ekonomskom klasifikacijom 463, planirana i sredstva lokalnim samoupravama i to onim siromašnim za poboljšanje usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou. To takođe smatram jako važnim.
Dalje, na funkciji 70, a u ekonomskoj klasifikaciji 481, planirana su i sredstva za rad narodnih kuhinja u 75 gradova i opština i raspodela higijenskih paketa i paketa hrane u 105 jedinica lokalne samouprave.
Ono što takođe želim da istaknem, to su sredstva koja su obezbeđena na funkciji 40, a odnose se na porodicu i decu i na one korisnike dečijeg dodatka, korisnike porodiljskog bolovanja, bolovanja po osnovu nege deteta i posebne nege deteta, u ekonomskoj klasifikaciji 472, a na funkciji 40 odobreno je 47 milijardi i 250.000 dinara. Ovo nije značajno samo sa socijalnog aspekta, već je svakako značajno i sa demografskog aspekta.
Želim da pohvalim i funkciju 90 koja se odnosi na budžetska sredstva planirana za zaštitu osoba sa invaliditetom, a to je u stvari finansiranje saveza kojih u Srbiji ima 32 i finansiranje udruženja lokalnih samouprava osoba sa invaliditetom, a u cilju poboljšanja kvaliteta života ovih osoba.
Svima nam je poznato da je socijalna politika u uzročno-posledičnoj vezi sa ekonomskom politikom, da izdvajanja u delu za socijalno ugroženo stanovništvo mogu da budu veća samo ako ekonomska politika bude zdravija i ako ekonomski napredak zemlje bude bolji.
Nadam se da će ostvarenjem vaših ekonomskih ciljeva, a to je stabilizacija javnog duga, to je privredni rast kroz investicije i izvoz, ali i rast zaposlenosti u realnom sektoru, doći i do povećanja izdvajanja za socijalno najugroženije stanovništvo.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati budžet. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je danas set zakona iz saobraćaja i ono što na samom početku mogu da kažem, to je da će SNS podržati ovaj set zakona.
Fokusiraću se na dva zakona. Prvi zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima, koji je značajan sa tog aspekta što predviđa da benzinske pumpe postaju sastavni deo javnog puta. To znači da će država u narednom periodu putem eksproprijacije zemljišta, na planski i uređen način određivati mesta na kojima će biti postavljene benzinske pumpe, da nam se ne bi desilo ono što se inače dešavalo do sada, da benzinske pumpe budu postavljene na razdaljini od pet do deset metara jedna od druge, i da na taj način otežavaju pristup, te usluge građanima. To je jedan od razloga zašto smatram da je ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima značajan. Takođe, značajan je i sa aspekta povećanja budžeta, jer će benzinske pumpe plaćati naknadu za korišćenje tog zemljišta dugoročno upravljaču puteva.
Ono na šta bih želela da se fokusiram malo više, to je Zakon o pomorskoj plovidbi, pre svega iz razloga što je on proizišao upravo iz potrebe da se usaglasi naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, pre svega sa Konvencijom o radu pomoraca koju je ova Skupština ratifikovala. Naime, za drugi kvartal 2013. godine predviđena je poseta Evropske agencije za bezbednost plovidbe, a koja se tiče nadzora o vršenju obuke pomoraca, kao i nadzora rada onih državnih ustanova i svih drugih subjekata, koji se bave iz oblasti pomorstva. Broj pomoraca u našoj zemlji svakako je veliki. On je preko 5.000. Veliki deo naših državljana plovi na prekookeanskim brodovima, pod stranim zastavama. Oni mesečno uplaćuju veliku svotu novca na račune svojim članovima porodica, ovde u Srbiji.
Ovo usaglašavanje Zakona o pomorskoj plovidbi sa evropskim zakonima, takođe značajno i za sve ove ljude, kako se Republika Srbija ne bi našla na crnoj listi zemalja i kako naši pomorci ne bi došli u nezavidan položaj.
Ono što želim da pohvalim, to je pre svega, licenciranje agencija koje se bave posredovanjem u zapošljavanju pomoraca, upravo sa tog aspekta što sada po ovom zakonu, agencije za posredovanje ne mogu da naplaćuju sredstva u posredovanju od pomoraca, nego to naplaćuju od poslodavaca. Taj iznos koji su pomorci do sada morali da daju, otprilike oko 200 evra, ali nije ni to toliko strašno, koliko je strašno da su ove agencije za posredovanje u zapošljavanju pomoraca, uglavnom u najvećem delu bile u zoni sive ekonomije, što znači da najveći broj ovih agencija nije imao potpisane sporazume sa međunarodnim kompanijama za pomorsku plovidbu.
Nadam se da će ovaj član zakona koji predviđa sada drugačiji način rada ovih agencija za posredovanje doprineti značajno i položaju pomoraca.
Želim da napomenem da je ovo standard inače koji je bio predviđen 1996. godine i da do sada najveći broj tih agencija nije poštovao, odnosno nije sprovodio ovaj standard.
Što se tiče drugog standarda koji ni jedna agencija, a koja postoji za posredovanje u zapošljavanju pomoraca, nema ispunjen, to je ovaj standard za upravljanje kvalitetom.
Ovde u ovom zakonu vidim da je predviđeno da u roku od godinu dana, s obzirom da to iziskuje veće materijalne troškove, agencije za posredovanje, od dana dobijanja dozvole, regulišu i pitanje upravljanja kvalitetom.
Ono što je takođe dobro, a što je u skladu sa SZO i u skladu sa Međunarodnom organizacijom rada, to je licenciranje zdravstvenih ustanova koje se bave lekarskim pregledom pomoraca.
Naime, po preporuci SZO, zdravstvene ustanove koje se bave lekarskim pregledom pomoraca, moraju da budu licencirane, na taj način što će specijalisti medicine rada proći dodatnu obuku, odnosno kurs iz pomorske medicine, kako bi mogli na kvalitetan i validan način da izdaju lekarska uverenja za pomorce koji plove na prekookeanskim brodovima. Sem propisanog obrasca, za izdavanje lekarskog uverenja, ovim predlogom zakona, predlaže se i vođenje zdravstvenog kartona za pomorce i sam lekarski pregled je jako značajan i mislim da specijalisti medicine rada upravo iz oblasti pomorske medicine, treba i da ga daju, iz razloga što su pomorci, iz preventivnog razloga, jer su izloženi posebno otežanim uslovima što se tiče buke, isparavanja itd.
Ono što bih htela da zamolim ministra i ono što otprilike negde prepoznajem kao nedostajuću kariku u ovom zakonu, to je što je za donošenje ovog zakona, u glavnoj diskusiji su učestvovali, kako vi navodite samo predstavnici privatnih subjekata koji se bave posredovanjem uz zapošljavanje pomoraca.
U cilju zaštite pomoraca i njihovog prava, molim vas da preduzmete aktivnosti kako biste uspostavili kontakte sa Udruženjem pomoraca, ali i Srednjom školom za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, koja dugi niz godina postoji u Beogradu i koja školuje kadrove za nautiku, kao i kadrove za tehnički rad u utrobi broda. Oni poseduju pomorske oficire i ljude koji su jako motivisani u ovoj struci.
Takođe, htela sam da vam ukažem na još jedan problem, a to je da su naši pomorci koji plove pod zastavom Paname, na primer, došli u situaciju da budu iskrcani s broda upravo zato što neke zemlje kao što je Panama insistiraju da pasoš, breveti i pomorska knjižica budu izdati iz jedne zemlje. Uglavnom se do sada radilo o tome da su naši državljani dobijali pomorsku knjižicu u Lučkoj kapetaniji u Beogradu, da su imali naše pasoše, a da su za brevete odnosno za licence morali da odlaze u druge zemlje, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, kako bi se uopšte ukrcali na prekookeanske brodove.
Ovaj zakon predstavlja korak više u zaštiti pomoraca, posebno što se tiče nekih njihovih osnovnih prava koji se odnose na radno vreme, na njihovu zdravstvenu zaštitu, itd. Ali, svakako da u ovoj oblasti treba i dalje raditi, kako bi se položaj pomoraca na najbolji način zaštitio, a i država svakako imala korist od toga, s obzirom na novčane iznose koje pomorci moraju da plate drugim državama za dobijanje bremeta i sertifikata. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi kabineta ministra pravde, kolege poslanici, pred nama je drugi dan i set pravosudnih zakona koji i te kako predstavljaju hrabar korak napred ka reformi pravosudnog sistema.
Zašto predstavljaju hrabar korak napred? Zato što je pravosudni sistem, sigurno jedan od najurušenijih sistema koji je iza sebe ostavio bivši režim.
O čemu se radi? Godine 2010. doneta je mreža sudova, a ta mreža sudova izgledala je tako što je od nekada 138 osnovnih sudova nastavilo da radi 34 osnovna suda i 102 sudske jedinice.
Svako onaj ko se razume u pravni sistem svakako zna da osnovni sud i sudska jedinica, posebno na način kako je to bilo regulisano prethodnim zakonom, nije isto. To svakako nije značio jednak pristup pravdi, ni građanima, ni privrednim subjektima, a ni svim učesnicima koji su učestvovali u sudskom procesu, a to su sudije, advokati, sudijski pomoćnici. Koliko je to bilo apsurdno, govori prosta činjenica da je radnik iz sudskog sistema, sa SSS, na ime putnih troškova, odlaska iz jednog mesta u drugo, dobijao veće putne troškove nego što je to bila njegova plata.
Zašto je ovaj predlog zakona o sedištima sudova i javnih tužilaca sada dobar? Zašto on u stvari predstavlja hrabar korak napred? Naravno da se reforma pravosuđa ne završava sa ovim setom zakona. Reforma pravosuđa je proces koji će da traje. Zakoni su živ organizam, oni se menjaju, a ne kao što je to u prethodnom periodu bilo da se donose zakoni koji uopšte nisu primenjivi u realnom životu i koji ne mogu da služe ni u službi građana, ni privrednih subjekata, ni drugih učesnika u sudskom procesu. Sada se formira 66 osnovnih sudova. Građani i privredni subjekti su najviše upućeni na zaštitu svojih prava prema osnovnim sudovima. Takođe, ostaje jedan broj sudskih jedinica.
Zašto je ovaj predlog zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava dobar? Zato što mu je prethodila Strategija reforme pravosuđa koju smo svi mi ovde, kao narodni poslanici, imali u Narodnoj skupštini i o kojoj smo debatovali. Naravno, Strategiju reforme pravosuđa prati Akcioni plan sa tačno oročenim rokovima i tačno određenim izvršiocima određenih vrsta poslova, odnosno određenih aktivnosti.
Ko je dao pozitivnu ocenu na ovaj predlog zakona, odnosno uopšte na reformu pravosuđa do sada? To je učinila Evropska komisija, to je učinila Venecijanska komisija.
Ono što je takođe za svaku pohvalu, a to je da je javna rasprava trajala dugo, da su u izradi ovih nacrta zakona bili uključeni stručnjaci iz oblasti pravosuđa, iz oblasti tužilaštva, profesori. Imali su pravo podnošenja primedbi lokalne samouprave, gradovi, opštine, kao i da su bile uključene međunarodne institucije u donošenju ovih reformskih zakona.
Ono što svakako moram da pomenem, to je da je ovom reformom pravosuđa, koja se odnosi na sedište sudova, ispravljena jedna nepravda koja se odnosila na sudsku jedinicu u Priboju. Naime, opština Priboj je jedina opština u Srbiji u kojoj građani četiri puta prelaze državnu granicu. Tu je ranije bila sudska jedinica, a sada je tu Osnovni sud u Priboju. Sem toga što će građanima i privrednim subjektima na adekvatan, efikasniji i ekonomičniji način biti dostupna pravda, ovom prilikom moram da istaknem da je 31. oktobra u opštini Priboj bio prvi potpredsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić. On je radnicima FAP-a dao punu podršku na putu ekonomskog oporavka ovog grada i pronalaženja strateško partnera, a FAP jeste jednako Priboj. Uz ekonomski oporavak ovog grada i uz postojanje osnovnog suda, svakako da će građani ove opštine na adekvatan način zadovoljavati ovo svoje pravo.
Sada bih se osvrnula na Zakon o uređenju sudova, i to bi se fokusirala na tri člana. Prvi član zakona na koji bih se fokusirala jeste pravo zaštite na odugovlačenje sudskog postupka, odnosno na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Naime, prethodnim zakonom bila je dozvoljena samo ustavna žalba, a sada se daje pravo da se podnese zahtev višem sudu, a viši sud može da odredi rok u kome je niži sud dužan da postupa, kao i da odredi nadoknadu ukoliko je povređeno pravo na zaštitu na suđenje u razumnom roku. Takođe, protiv negativnog odgovora višeg suda, predviđena je žalba Vrhovnom kasacionom sudu. To svakako treba da unapredi pravosudni sistem sa aspekta efikasnijeg i delotvornijeg pravosuđa, da se ne desi, kao što se dešavalo, u ranijem periodu da su sudski postupci, koji su se odnosili na zaštitu prava dece, trajali i po dve godine. Dve godine u smislu zakazivanja prvog ročišta.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova, posebno želim da istaknem član zakona koji se odnosi na sednice Apelacionog suda, a koji se tiče razmatranja svih spornih pitanja i ujednačavanja sudske prakse, kako se ne bi desilo da se u istoj pravnoj stvari građanima sudi na različiti način.
Htela bih da se osvrnem na član zakona koji kaže da u višim sudovima i u sudovima koje odredi Visoki savet sudstva mogu u okviru sudske uprave da se organizuju službe za podršku i pomoć oštećenima i svedocima, i to posebno za krivična dela organizovanog kriminala i krivična dela koja se odnose na nasilja u porodici. Smatram da ove službe koje će se organizovati u okviru sudske uprave i te kako mogu na adekvatan način da pruže pomoć i podršku svedocima i oštećenima u ovim postupcima, posebno ako znamo da žrtve porodičnog nasilja imaju percepciju da su nešto krive i da se vrlo često dešava da odustaju od sudskog postupka.
Svakako dostupnost pravde, ekonomično, efikasno, moderno sudstvo, sudstvo koje teži standardima evropskih zakonodavstava je nešto što će SNS svakako podržati i to je nešto na čemu treba da teži.
Ono što, gospodine ministre, želim da vas zamolim, a i da istaknem, to je opština Nova Varoš. Ona je do 2010. godine imala Osnovni sud. Od 2010. godine ima sudsku jedinicu. Poznati su mi parametri po kojima ste određivali i sudske jedinice i nadležnost osnovnog suda, ali s obzirom na konfiguraciju samog terena, na udaljenost, na veliki broj zimskih dana, na 2.750 predmeta na godišnjem nivou, ako postoji mogućnost u interesu je i građana i privrednih subjekata opštine Nova Varoš da sudska jedinica ostane. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani građani predloženi amandman ne treba prihvatiti iz tri osnovna razloga.
Prvi razlog zbog koga amandman ne treba prihvatiti to je onemogućavanje jednakog pristupa pravdi. To se ogleda u činjenici što predlagač amandmana na sasvim različit način tretira državna preduzeća i privatna preduzeća, odnosno privatnim preduzećima, odnosno preduzećima sa većinskim privatnim kapitalom daje se mogućnost da sami biraju izvršitelja. Cilj predlagača ovog zakona i uopšte cilj SNS je da svi budu jednaki pred zakonom, a ne da pojedinci ili pojedine firme bilo da su one privatne ili državne na bilo koji način budu favorizovane. Znači, to je prvi razlog zbog čega ovaj amandman treba odbiti.
Drugi razlog zbog čega treba ovaj amandman odbiti je ugrožavanje načela efikasnosti koji je i te kako važno i značajno u postupku izvršenja. A kako predlagača amandmana ugrožava ovo načelo efikasnosti? Ugrožava ga na taj način što se ponovo komori daje rok od 15 dana za odgovor po zahtevu i ponovo se komori daju ovlašćenja da proverava da li je dužnik izmirio svoje obaveze pred sudom iako dobro znamo da je ta provera prethodno pitanje i da je to već rešeno, i da je ta provera već izvršena.
Prema tome, iz razloga ugrožavanja jednakog pristupa pravdi svim činiocima iz ovog društva, iz razloga ugrožavanja efikasnosti, iz razloga ugrožavanja ekonomičnosti, ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani građani predloženi amandman ne treba prihvatiti iz tri osnovna razloga.
Prvi razlog zbog koga amandman ne treba prihvatiti to je onemogućavanje jednakog pristupa pravdi. To se ogleda u činjenici što predlagač amandmana na sasvim različit način tretira državna preduzeća i privatna preduzeća, odnosno privatnim preduzećima, odnosno preduzećima sa većinskim privatnim kapitalom daje se mogućnost da sami biraju izvršitelja. Cilj predlagača ovog zakona i uopšte cilj SNS je da svi budu jednaki pred zakonom, a ne da pojedinci ili pojedine firme bilo da su one privatne ili državne na bilo koji način budu favorizovane. Znači, to je prvi razlog zbog čega ovaj amandman treba odbiti.
Drugi razlog zbog čega treba ovaj amandman odbiti je ugrožavanje načela efikasnosti koji je i te kako važno i značajno u postupku izvršenja. A kako predlagača amandmana ugrožava ovo načelo efikasnosti? Ugrožava ga na taj način što se ponovo komori daje rok od 15 dana za odgovor po zahtevu i ponovo se komori daju ovlašćenja da proverava da li je dužnik izmirio svoje obaveze pred sudom iako dobro znamo da je ta provera prethodno pitanje i da je to već rešeno, i da je ta provera već izvršena.
Prema tome, iz razloga ugrožavanja jednakog pristupa pravdi svim činiocima iz ovog društva, iz razloga ugrožavanja efikasnosti, iz razloga ugrožavanja ekonomičnosti, ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, pred nama je najvažniji zakon koji se razmatra u Narodnoj skupštini. Zašto? Zato što su ekonomija i privreda temelj jedne države.
Zašto je ovaj zakon najvažniji za poslanike, a i za građane Srbije? Zato što ekonomija i privredni razvoj jedne zemlje je temelj svake države. Od kvaliteta tog temelja zavisi i život svakog pojedinca i svakog građanina u državi.
Naravno, SNS dolaskom na vlast taj temelj nije zatekla zdrav, u velikoj meri dosta narušen i urušen. Osnaživanjem tog temelja i stavljanjem temelja na zdrave osnove, jer ekonomija može biti samo zdrava i štetna po svojim merama i po svojim efektima u odnosu na građane, svakako da će doći do poboljšanja kvaliteta svakog građanina. Naravno da to nije teško i da nije lako i naravno da to ne može da se desi za jednu godinu.
Vama, gospodine ministre, želim da čestitam na vašoj hrabrosti, što ste na jedan otvoren i transparentan način dali prikaz stvarnog stanja, niste gurali nijednu stvar pod tepih, već ste sve izneli transparentno, da vide i narodni poslanici, a i građani Srbije. Samo izvlačenjem stvari ispod tepiha, suočavanjem sa stvarnim problemima i nalaženjem puteva za njihovo rešavanje, ova zemlja i građani Srbije mogu krenuti putem napretka.
Ekonomska politika u 2014. godini planirana je u pravcu fiskalne stabilizacije, a kroz mere privrednog oporavka, fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi koje moraju da se sprovedu u svim segmentima našeg društva.
Za privredni oporavak i privredni razvoj naše zemlje od izuzetnog značaja je stvaranje sigurnog i stabilnog poslovnog ambijenta. To je ono što je od velikog interesa i za domaće investitore, ali i za strane investitore. Kako se postiže sigurnost, između ostalog sigurnost i predvidivost poslovnog ambijenta? Najpre kroz donošenje adekvatne zakonske regulative.
Druga stvar koja takođe jeste od velikog uticaja na privredni razvoj, to je završetak procesa privatizacije, koji bi trebalo da ide kroz proces restrukturiranja i stečaja i naravno, i u ovom segmentu, kroz donošenje zakonske regulative, a tu su upitanju Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju.
Takođe, ono što želim da naglasim, a što je u cilju privrednog oporavka zemlje, to je profesionalizacija javnih preduzeća i odgovorno korporativno upravljanje u preduzećima u kojim država ima udela, ali istovremeno, izmeštanje socijalne politike iz javnih preduzeća u sferu socijalne zaštite.
Na kraju, ne smemo svakako da zaboravimo da je za oporavak privrede neophodna nulta tolerancija na nepoštovanje zakona, na korupciju i na kriminal, koja bi trebala da se sprovede kroz reformisane institucije sistema.
Jedna vlada pokazuje svoju odgovornost, a ovu Vladu smatram odgovornom, svojim odnosom prema najsiromašnijoj kategoriji stanovništva, a to su socijalno ugroženi građani naše Republike. U tom smislu, u odnosu na te građane, a to su korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu od strane drugog lica, korisnici prava na uvećani dodatak na pomoć i negu drugih lica, deca bez roditeljskog staranja koja se nalaze u hraniteljskim porodicama i u ustanovama socijalne zaštite mogu da očekuje stabilnost i održivost finansiranja, jer je Vlada predvidela u članu 35. da se ekonomska politika u delu socijalnih izdvajanja u 2014. godini neće menjati u odnosu na 2003. godinu.
Takođe, želim da istaknem da su na funkciji 70, pod ekonomskom klasifikacijom 463, planirana i sredstva lokalnim samoupravama i to onim siromašnim za poboljšanje usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou. To takođe smatram jako važnim.
Dalje, na funkciji 70, a u ekonomskoj klasifikaciji 481, planirana su i sredstva za rad narodnih kuhinja u 75 gradova i opština i raspodela higijenskih paketa i paketa hrane u 105 jedinica lokalne samouprave.
Ono što takođe želim da istaknem, to su sredstva koja su obezbeđena na funkciji 40, a odnose se na porodicu i decu i na one korisnike dečijeg dodatka, korisnike porodiljskog bolovanja, bolovanja po osnovu nege deteta i posebne nege deteta, u ekonomskoj klasifikaciji 472, a na funkciji 40 odobreno je 47 milijardi i 250.000 dinara. Ovo nije značajno samo sa socijalnog aspekta, već je svakako značajno i sa demografskog aspekta.
Želim da pohvalim i funkciju 90 koja se odnosi na budžetska sredstva planirana za zaštitu osoba sa invaliditetom, a to je u stvari finansiranje saveza kojih u Srbiji ima 32 i finansiranje udruženja lokalnih samouprava osoba sa invaliditetom, a u cilju poboljšanja kvaliteta života ovih osoba.
Svima nam je poznato da je socijalna politika u uzročno-posledičnoj vezi sa ekonomskom politikom, da izdvajanja u delu za socijalno ugroženo stanovništvo mogu da budu veća samo ako ekonomska politika bude zdravija i ako ekonomski napredak zemlje bude bolji.
Nadam se da će ostvarenjem vaših ekonomskih ciljeva, a to je stabilizacija javnog duga, to je privredni rast kroz investicije i izvoz, ali i rast zaposlenosti u realnom sektoru, doći i do povećanja izdvajanja za socijalno najugroženije stanovništvo.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati budžet. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, članovi kabineta, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama su dve vrlo značajna konvencije.
Jedna Konvencija se odnosi na zaštitu dece u procesu međunarodnog usvojenja, druga Konvencija se odnosi na zaštitu žene žrtava porodičnog nasilja i žene žrtve u partnerskom nasilju. Konvencije su značajne prevashodno sa aspekta uspostavljanja pravnog mehanizma i zakonodavnog okvira za zaštitu najranjivijih društvenih grupa a to su deca bez roditeljskog staranja i žene i deca žrtve porodičnog nasilja.
Konvencija o zaštiti dece međunarodnom usvojenju prepoznaje prevashodni značaj odrastanja deteta u porodičnom okruženju koji je značajan sa aspekta pravilnog psihofizičkog razvoja dece. Međutim, nažalost, sva deca nemaju mogućnost da iskoriste i svoje zakonsko pravo da pre svega žive sa svojim biološkim roditeljima, pa je obaveza države odnosno Ministarstva za porodično pravnu zaštitu da obezbedi i deci bez roditeljskog staranja, u skladu sa Ustavom, članom 65. adekvatnu zaštitu. Ta zaštita u sistemu socijalne zaštite obezbeđuje se kroz porodično pravnu zaštitu kao što je hraniteljstvo, koje je ograničenog delovanja, zatim kroz smeštaj dece u ustanovu socijalne zaštite kao krajnja mera i kroz usvojenje kao oblik trajnog zasnivanja roditeljsko dečijeg odnosa.
Konvencija za zaštitu dece i usvojenje jako je značajna sa aspekta saradnje države prijema i države porekla, saradnje u svim postupcima koji se odnosi od uspostavljanja prvog kontakta potencijalnih usvojitelja stranih državljana sa detetom kod koje je utvrđena opšta podobnost za usvojenje, koje se nalazi u jedinstvenom ličnom registru za usvojenje i kod je prošao vremenski period od godinu kada nisu mogli da se nađu usvojitelji među domaćim državljanima.
Međunarodno usvojenje je prepoznato u članu 103. stav 1, stav 2. i stav 3. porodičnog zakona, Ministarstvo za porodičnu zaštitu vrši procenu zakonitosti i procenu stručnih procedura u svim postupcima usvojenja koje donose zaključkom stručni timovi organa starateljstva i u čitavom postupku međunarodnog usvojenja vrši kontrolnu i koordinacionu funkciju od uspostavljanja prvog kontakta stranih državljana u hraniteljskoj porodici ili ustanovi socijalne zaštite, pa do donošenja rešenja o usvojenju koje daje nadležni organ starateljstva. Stručni, odnosno tim
stručnjaka Ministarstva za porodično pravnu zaštitu daje mišljenje ministru nadležnom za porodično pravnu zaštitu da li su ispunjeni svi uslovi za međunarodno usvojenje, ukoliko jesu, izdaje se potvrda od strane ministarstva nadležnog za porodično pravnu zaštitu a u skladu sa članom 23. stav 2. Konvencije i naravno ministar, u skladu sa članom 17. pomenute Konvencije daje saglasnost odnosno dozvolu za konkretno usvojenje.
Svakako da nema sumnje da je jedan od strateških ciljeva SNS zaštita najranjivijih i najugroženijih grupa, među njima prevashodno dece i u danu za glasanje ćemo podržati ovu Konvenciju. Tim pre što ona daje i obavezu nadležnog ministarstva za porodično pravnu zaštitu da neposredno ili u saradnji sa nadležnim organima preduzme sve mere kako bi se sprečila finansijska dobit odnosno korupcija u bilo kom delu koji se tiče međunarodnog usvojenja.
Što se tiče zaštite žena, žrtava porodičnog nasilja i žrtava u partnerskom nasilju, važno je napomenuti da je nasilje nad ženama specifična vrsta zloupotrebe moći učinioca nasilja. Nasilje mogu učiniti muškarci i žene, ali je rodna dimenzija suštinska odlika porodičnog nasilja, odnosno nasilja nad ženama.
Prilikom mapiranja porodičnog nasilja koje je vršeno 2010. godine, slika je krajnje sumorna. Žrtve porodičnog nasilja u najvećem broju slučajeva su žene, a počinioci nasilja su muškarci u statusu aktuelnih ili bivših bračnih, vanbračnih ili intimnih partnera.
Važno je napomenuti da sistem mora da bude brz, efikasan, koordinisan, da treba da bude multisektorski, da trenutno zaustavlja nasilje nad ženom, a obaveza MUP je da to nasilje trenutno zaustavi. Obaveza zdravstvenih i socijalnih institucija je da pruži psiho-socijalnu, pravnu podršku i pomoć, kako bi došlo do rehabilitacije i integracije žrtve.
Nasilje nad ženama je negacija svih ljudskih vrednosti, posebno negacija osnovnog ljudskog prava žene na život, na integritet, na dostojanstvo. Srpska napredna stranka nema nikakve dileme da će i ovu Konvenciju podržati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanske Srbije, pred nama već drugi dan nalazi se na debati i raspravi Predlog zakona o legalizaciji objekata. Šta je uzrokovalo donošenje ovog zakona? Odgovor je vrlo jednostavan. Ustavni sud Srbije je proglasio neustavnim sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, od člana 185. do člana 200, koji se odnosi na legalizaciju. To je znači razlog zašto se ovaj zakon donosi.
Šta želimo da postignemo donošenjem ovog zakona? Naravno, da želimo da postignemo pravni okvir u koji će ući sama legalizacija i uspostavljanje tog pravnog okvira u oblasti za koju smo čini mi se svi se složili da i oblast koja je poprilično neuređena.
Ovaj predlog zakona jeste još jedan korak napred ka uspostavljanju svojinske evidencije i ka težnji Republike Srbije da se i u ovoj oblasti pridruži zemljama EU. Šta je sadržaj ovog zakona? Sadržaj ovog zakona su uslovi, način i postupak legalizacije objekata koji su izgrađeni bez građevinske i upotrebne dozvole.
Naravno, predlog ovog zakona predviđa i u kojim situacijama se objekti ne mogu legalizovati. Objekti koji se mogu legalizovati u skladu sa ovim zakonom, a izgrađeni su bez građevinske i upotrebne dozvole su svi oni objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, a zahtev za njihovu legalizaciju podnet je do 11. marta 2010. godine. Sem ovih objekata predmet legalizacije mogu biti i objekti koji su u vreme izgradnje, znači, do 11. marta 2009. godine imali građevinsku dozvolu, imali odobrenje za gradnju i imali potvrđeni glavni projekat, ali je prilikom izgradnje objekta došlo do odstupanja od tog glavnog projekta.
Takođe, predmet legalizacije mogu da budu i objekti koji imaju građevinsku, ali nemaju upotrebnu dozvolu. U tim slučajevima nadležni organ, odnosno komisija koju formira nadležni organ, nakon izvršenog uviđaja i nakon što utvrdi da objekat ispunjava ili ne ispunjava uslove za korišćenje, nadležni organ je dužan da u roku od osam dana od dana dobijanja izveštaja komisije donese rešenje.
Ovo je član 8. predloženog zakona. Apsolutno bih se složila sa svojom koleginicom Katarinom Rakić koja je u odnosu na ovaj član uložila amandman u tom smislu da nije naznačen rok formiranja ove komisije koji u svakom slučaju treba da bude stručna i od koje u svakom slučaju i zavisi izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli i apsolutno se slažem sa njenim predloženim amandmanom da ta komisija treba da se formira u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, ovim predlogom zakona su precizirani i dokumenti…
(Predsedavajući: Gospođo Milanka, molim vas samo mikrofon malo pomerite, mnogo je glasno.)
Takođe, ovim predlogom zakona predviđeni su i dokumenti koji se podnose uz zahtev, a to su između ostalih geodetski snimak projekat glavnog objekta u tri primerka, dokaz o svojini o pravu zakupa na građevinskom zemljištu, zatim, dokaz o uplati naknade za građevinsko zemljište i ono što je zajedničko svima, to je dokaz o uplati administrativne takse.
Što se tiče dokaza o imovinsko-pravnim odnosima, a tiče se objekata koji su nadzidani ili objekata gde je izvršeno pripajanje zajedničkih prostorija stanu ili od tih zajedničkih prostorija napravljen stan kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, prilaže se ugovor koji je zaključen u skladu sa zakonom koji reguliše održavanje stambenih objekata. Ako je u pitanju upis prava svojine u skladu sa zakonom o posebnom upisu prava svojine, onda se kao dokument prilaže overena kopija rešenja o upisu.
Šta je to prilikom donošenja svakog zakona? Naravno da se postavlja pitanje koji su to ciljevi koje jedan zakon treba da ostvari? Između ostalog, osim tog pravnog okvira za uređivanje oblasti legalizacije, cilj kojim se ovim zakonom postiže je svakako pravna jednakost između građana koji nisu legalizovali svoje objekte i onih građana koji su to pravo ostvarili u redovnom postupku.
Za SNS jako je značajno da se donese krovni zakon, a to je Zakon o planiranju i izgradnji, da u tom zakonu na jedan brz, efikasan i ekonomičan način građani mogu da ostvare svoja prava koja se odnose na legalizaciju i upis građevinskih objekata.
Ovim zakonom, a takođe u skladu sa odlukom Ustavnog suda, jedinicama lokalne samouprave data je isključiva nadležnost za određivanje visine naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Lokalne samouprave će svakako od te naknade imati prihod u lokalnim budžetima koji će svakako upotrebiti za održavanje, ali i za izgradnju nove infrastrukture.
Poštovanje zakona, a posebno poštovanje odluka suda, a ovde se radi o odluci Ustavnog suda je temelj demokratski uređene i pravne države. Srpska napredna stranka želi uređenu pravnu državu u svim segmentima društva i naravno i u ovom delu koji se odnosi na legalizaciju. To jeste jedan od razloga zbog koga će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsednici, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, danas je 1. oktobar, koji se obeležava kao Međunarodni dan starih.
Ovaj dan obeležava se i u Srbiji. Tim povodom ispred poslaničke grupe SNS želim da svim građanima i građankama trećeg životnog doba čestitam ovaj dan.
Naravno, imam i pitanje upućeno Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvu zdravlja, a koje glasi: kada će ova dva ministarstva imati integrisanu politiku u odnosu na populaciju starih, a koja se odnosi, pre svega, na otvaranje gerijatrijskih odeljenja i odeljenja za palijativnu negu i lečenje starijih?
Osnov za postavljanje mog pitanja su podaci Republičkog zavoda za statistiku iz popisa 2011. godine, koji kažu da Srbija ima ukupno 7.186.862 stanovnika, da od ukupnog broja stanovnika, punoletnih lica starijih od 65 godina ima ukupno 1.250.316 lica, što je 17,40% od ukupnog stanovništva Srbija.
Naravno, Srbija kao zemlja po prosečnoj starosti koja iznosi 42 godine, spadamo u pet zemalja u Evropi koje spadaju u kategoriju duboke demografske starosti i to zajedno sa Italijom, sa Bugarskom, sa Švedskom i Nemačkom.
Osnov za postavljanje mog pitanja, sem statističkih pokazatelja, je i član 60. Zakona o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine, koji govori o osnivanju socijalno-zdravstvenih ustanova.
Sem ovog pitanja koje se odnosi na populaciju starijih, imam i pitanje koje se odnosi na Grad Beograd, a to je kada će građani i građanke Srbije transparentno i javno dobiti odgovor na pitanje koliko je stvarno zaduženje Grada Beograda ako se zna da je 31. decembra 2010. godine to zaduženje iznosilo 470 miliona evra i ako je šest meseci nakon toga to zaduženje iznosilo 585 miliona evra?
Svi građani i građanke Srbije, a i mi kao njihovi predstavnici imamo pravo da znamo koliki su stvarni dugovi i koliko još generacija u ovoj zemlji treba da radi da bi te dugove otplatilo? Hvala.

Upravo ovakvom normom kao što je predviđeno članom 72. treba ovo rešiti. Zašto? Zato što za ponašanje deteta do 14 godina, znači radi se o deci do 14 godina, apsolutno je odgovoran roditelj. Kao što je kolega Neđo rekao, naravno da će sud odlučivati o tome da li je roditelj mogao, a nije vršio dužni nadzor nad detetom.
Ono što je činjenica i što Porodični zakon takođe predviđa kao jednu od dužnosti i obaveza roditelja između ostalog jeste i vaspitanje deteta. Vaspitanje deteta ne znači da roditelj treba da bude u svakom momentu sa njim. To nije situacija koja traje jedan minut. Vaspitanje i gajenje adekvatnog roditeljko dečijeg odnosa je proces. On je kontinuiran i traje. Prema tome, dete koje ima adekvatan roditeljko dečiji odnos svakako da neće otići, uzeti motor iz inata ocu i provozati nekoliko krugova da bi roditelj prekršajno odgovarao za to.
Prema tome, svakako da u zakonu mora da stoji da je roditelj odgovoran da vrši dužni nadzor nad svojim detetom. To je svakako i preveniranje protivpravnog odnosno prekršajnog ponašanja deteta, odnosno maloletnog lica. Član 72. je apsolutno u skladu sa zaštitom najboljeg interesa deteta, a to je ono što u ovom zakonu odredbama koje se tiču maloletnika, provejava kroz sve njegove odredbe. Sem zaštite najboljeg interesa deteta mora da stoji i odgovornost onih koji su zakonom dužni da decu nadziru, vaspitavaju, školuju, brinu o zdravlju, ishrani itd, a to su roditelji, staratelji, hranitelji, usvojitelji, mada se usvojenjem zasniva roditeljko dečiji odnos. Hvala.

Želim samo jedno pojašnjenje da dam, odnosno svoje viđenje u skladu sa porodičnim zakonom, a koji se odnosi na zaštitu žrtve od nasilnika. Naime, porodičnim zakonom tačno je predviđeno da zaštitna mera zabrane približivanja zlostavljača žrtvi traje najduže do godinu dana, ali ona može biti produžena ako za to postoje opravdani razlozi, a opravdani razlozi zna se u kojim situacijama postoje.