Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7746">Momir Stojanović</a>

Momir Stojanović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajući.
Mislim da je ova polemika lišena svake osnove kad je u pitanju okupljanje pred objektima od posebnog značaja za odbranu zemlje.
Vi, kao bivši profesionalni vojnik, ja, a i bivši ministar zna da odlukom Vlade se definišu objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje. Oni su taksativno pobrojani. U širem smislu, svi su objekti u ovoj zemlji od posebnog značaja za odbranu zemlje, ako tako posmatramo i „Telekom“. Ali, vi dobro znate kao bivši ministar koji su to objekti od posebnog značaja. Odlukom Vlade se definišu objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje i na te objekte se misli ovde kada gospodin ministar obrazlaže amandman na ovaj član.
Potpuno podržavam ovo što sam upravo hteo da kažem, a gospodin ministar je pre mene rekao, koja je razlika između spontanog okupljanja i okupljanja kada neko pozove, organizovanog okupljanja kada je neko organizator tog okupljanja. Nemaju šta da se protestni skupovi organizuju ispred naših predškolskih, školskih ustanova i potpuno podržavam ovo rešenje u ovom zakonu. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, ja sam igrom slučaja ubačen u ovu raspravu. Tačno je da je gospodin Šutanovac moj brat od tetke i ja se braće ne odričem, čak i ako ne delim isti sistem vrednosti kao oni. Ono što moram da kažem i zašta sam se javio, mislim da je sramno pominjanje mog imena u kontekstu da sam tužio Ministarstvo odbrane zbog nezakonitog penzionisanja. Da li imalo predsednik stranke gospodina Šutanovca i vlast koja je tada bila, koja me je penzionisala u 45 godini života, kao što gospodin Šutanovac zna, sa sjajnom vojničkom karijerom i svim ocenama 5.00 i sa dva vanredna unapređenja i sa svime, kao najmlađeg generala Vojske Srbije i Crne Gore, a samo zato što sam se suprotstavljao urušavanju sistema odbrane… Sad, umesto da krivicu i odgovornost snose oni koji su takvu suludu odluku doneli, a zbog čega je nadležni sud poništio, pa je ova država morala ni krivom ni dužnom da mi isplati novčani iznos zbog njihove greške, a trebala je njima da naplati njihove pogrešne odluke, sada se pominje u nekom kontekstu i upoređujem sa nekim bratom od strica koji je podigao kredit po kamati od 2,5%.
Mislim da bi mi morali da priznamo sopstvenu odgovornost, a odgovornost one vlasti jeste, a to je sud utvrdio, da sam nezakonito penzionisan kao najmlađi general, što gospodin Šutanovac zna, sa jednom blistavom, sjajnom karijerom.
Da se mi vratimo zakonu koji je na dnevnom redu, ali moram zbog javnosti da kažem, da se ne stekne utisak da sam postao general zato što sam gospodina Šutanovca kao rođaka imao. Znate, u vojničkoj karijeri sam imao 16 prekomandi, 16 nadređenih me je ocenjivalo i adekvatno postavljenje, stažiranje na svim dužnostima, od potporučnika do generala, složićete se, mnogo je činova. Ako je 16 ljudi ocenjivalo ocenom 5.00, ja verujem da nisam bio blizak nikome, nego sam profesionalno radio svoj posao.
Zna gospodin Šutanovac da sam ja sve uslove odavno ispunjavao za unapređenje u čin generala, ali obzirom da spadam u neposlušne generale, postao sam tad kada sam postao, i opet sam postao najmlađi.
Što se tiče rodbine koja radi, da pojasnim i gospodinu Babiću, bliska moja rodbina radi dugo, pojedini dugo, neki u žandarmeriji u mnogim jedinicama, a što se tiče provera i podobnosti, znate, ja sam predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Mene su hiljadu puta u životu proveravali, a sada su me proveravali za pristup podacima „državna tajna“ i dobio sam sertifikat i drugi su rekli da mi je cela porodica potpuno čista i dobri građani ove zemlje. Nemam šta tu da dodam. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego li dam kratak osvrt na predloženi zakon o policiji, dozvolite mi da nešto primetim što moji prethodnici nažalost nisu primetili. Od 2000. godine, gospodine ministre, vi ste prvi ministar koji je imao hrabrosti i smelosti da se upusti u korenite, organizacione, normativne, kadrovske, edukativne reforme MUP-a i policije.     
Mi smo od 2000. godine, kao što vam je poznato, imali reformu obrazovanja, reformu pravosuđa, reformu odbrane, ali niko pre vas od vaših prethodnika nije imao snage i smelosti da se upusti u reformu MUP-a i policije kao sastavnog dela. Ovo pre svega zbog toga što znamo za poznatu spregu između pojedinih predstavnika MUP-a, politike i nosioca organizovanog kriminala i vi nekim rešenjima iz ovog predloženog zakona upravo želite da presečete to sveto trojstvo i da policiju izvedete na put zakonitog rada i sprečite bilo kakvu zloupotrebu policijskih službenika ili državnih službenika u MUP-u. Ja vam na tome iskreno čestitam i želim da uspete. Znam sa kakvim iskušenjima se suočavate i izazovima, ali verujem da ćete vi na tom putu uspeti i da ćemo mi imati jedno efikasno Ministarstvo unutrašnjih poslova, jednu dobro organizovanu policiju koja garantuje bezbednost svim građanima naše zemlje.
Kao što ste primetili iz diskusija mojih prethodnika, dva su ključna razloga zašto mi danas raspravljamo o novom zakonu o policiji. Pre svega, dosadašnji Zakon o policiji donesen je davne 2006. godine, a u proteklih devet godina donešeno je sijaset zakona pre svega iz oblasti pravosuđa i nekih drugih oblasti, koji se direktno ili indirektno odnose na rad MUP-a i policije, pa je neophodno donošenjem jednog ovakvog zakona uskladiti rešenja iz Zakona o policiji sa već donetim rešenjima u nekim zakonima koji su ranije usvojeni.
Drugi razlog, ne manje bitan, jeste da se vi kroz reformu MUP-a i policije pridružujete opredeljenju Vlade za racionalizacijom državne uprave i da Ministarstvo kao organizacijska jedinica Vlade takođe podleže nekim sistemskim organizacionim promenama.
Koje su novine neke koje su ovde istaknute, ali nedovoljno objašnjene?
Vi po prvi put jasno od 2000. godine, govorim o 2000. godini, jasno vršite podelu zaposlenih u policiji na policijske službenike i državne službenike i tu vertikalu, odnosno jasno razgraničenje i ovlašćenja i delokrug poslova, to je prvi put u ovom Predlogu zakona što će doprineti boljoj organizaciji, većoj efikasnosti i smanjiti neke dileme i rezerve koje neko van Ministarstva unutrašnjih poslova ima prema policiji i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Dozvolićete i vi ste se kao nov ministar suočili sa jednom konfuzijom i preplitanjem nadležnosti između državnih službenika i policijskih službenika, a ovim Predlogom zakona želite da jasno precizirate mesto, ulogu jednih i drugih. Policijski službenici će se prema predloženim rešenjima baviti policijskim poslovima, a državni službenici će obavljati poslove, unutrašnje poslove.
Predstoji da Vlada propiše unutrašnju organizaciju Ministarstva, a vi ćete kao nadležni ministar propisati novu organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova i time upotpuniti rešenja iz ovog zakona.
Po prvi put, što je novina i što ja potpuno pozdravljam, naglašena je i detaljno razrađena funkcija upravljanja ljudskim resursima. Dozvolićete da ste se i vi kao ministar suočili u Ministarstvu unutrašnjih poslova da od 2000. godine, mi smo imali konfuziju po pitanju prijema i karijernog vođenja kadrova. Tako smo imali, a svedoci ste i suočavate se sa nekim ljudima u Ministarstvu, kojima mesto nije u Ministarstvu ni u policiji, da smo u godinama iza nas imali situaciju u nerešenom kadrovanju i načinu konkurisanja i prijema u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da smo neretko primali razne higijeničarke, koje bi potom po sumnjivim okolnostima završavale visoke škole i fakultete sa sumnjivom akreditacijom, a onda se premeštajem dovodile na neke ključne funkcije u Ministarstvo unutrašnjih poslova, potpuno nekompetentni za obavljanje tih funkcija.
Vi rešenjima koja nudite u ovom zakonu po prvi put jasno definišete uslove konkursa i prijema u radni odnos, zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu i policiji. Ali, takođe, kroz ceo sistem odredbi u predloženom zakonu karijernog vođenja, vi definišete i načine napredovanja i uslove za napredovanje u policiji, pa tako ova rešenja me podsećaju na već doneta rešenja u Generalštabu i ministarstvu, a vi ste to fino primetili, kako je to jasno razgraničeno u Ministarstvu odbrane i Generalštabu, tako i između Direkcije policije i ministra unutrašnjih poslova.
Vi po prvi put jasno precizirate uslove za napredovanje u službi, gde između ostalog, pored procene pretpostavljenog i rezultata u službi propisujete stručno usavršavanje ljudi za odgovarajuća formacijska mesta.
Opšte je poznato da svi u policiji i svi u Ministarstvu unutrašnjih poslova ne mogu obavljati sve poslove. Zato je potrebno neka znanja i neke preporuke, dosadašnje vođenje kadrova u Ministarstvu unutrašnjih poslova, složićete se sa mnom, svodilo se na to da pretpostavljeni počinju da predlažu za odgovarajući viši nivo rukovođenja i da se sa time nadređeni slagali i ta lica postavljali. Prvi put imamo jasno razgraničene uslove da bi neko mogao napredovati u policiji, da bi mogao zauzimati neka ključna rukovodeća mesta u policiji.
Uveli ste i činove, što takođe pozdravljam, i to na strategijskom nivou i na lokalnom nivou. To će jasno napraviti razliku i prepoznatljivost ljudi koji obavljaju važnije poslove od manje važnih poslova, ali će i princip subordinacije i te kako zaživeti onaj koji je narušen od 2.000 godine u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Uveli ste tri nivoa bezbednosnih promena, što takođe jako pozdravljam, za pripadnike Ministarstva, odnosno pripadnike policije, od zavisnosti od osetljivosti mesta za koje se predviđa postavljenje.
Ovde je bilo primedbi od opozicionih poslanika na te bezbednosne promene, verovatno iz neznanja da Ministarstvo samo ne radi te bezbednosne provere, već su tu i neki druge institucije bezbednosti uključene, kao što je Bezbednosno informativna agencija, tako da se ne može pripisati pristrasnost u definisanju rezultata bezbednosnih provera i da se to svodi samo na Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Proširili ste poslove Direkcije policije u pogledu donošenja i ovo je vrlo važno, ostalo je neprimećeno u diskusijama mojih prethodnika, u pogledu donošenja strateških procena i strateških planova. Dozvolićete, tu su i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova da mi od 2000. godine nemamo stratešku analizu i strateško planiranje na nivou Ministarstva unutrašnjih poslova. Mnogi bezbednosni izazovi i pretnje i rizici i trendovi njihovog razvoja iziskuju da mi kao društvo, a pre svega MUP i policija imaju i dugoročne planove i procene suzbijanja nekih negativnih bezbednosnih pojava koje negativno utiču na bezbednost građana i društva u celini.
Jasno ste propisali policijska ovlašćenja i primenu istih i kao što je moja prethodna koleginica rekla i primenu elektrošokera kao nekih novih sredstava u sprovođenju policijskih ovlašćenja, to je ne tako malo bitno obzirom na česte situacije da se upotrebom vatrenog oružja u primeni policijskih ovlašćenja mogu naneti dalekosežne posledice prema licima prema kojima se ta ovlašćenja primenjuju, ali primenom elektrošokera mogu se isti efekti postići sa manjim posledicama.
Definisali ste specijalne jedinice policije i jedinice posebne namene i potpuno je ispravno vaše opredeljenje da mi kao država ovakvog formata imamo jednu specijalnu jedinicu i nekoliko jedinica posebne namene. Znam, da vam pripadnici žandarmerije neće to oprostiti obzirom na neki benefit koji gube, ali sasvim je opravdano i celishodno da mi kao država sa ovakvim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama imamo jednu specijalnu jedinicu.
Dozvolite mi, na kraju, da se osvrnem na neke primedbe koje su opozicioni poslanici izneli na Predlog ovog zakona. Jedna od primedbi je bila da se rastereti policija nekih poslova, kao što su poslovi izdavanja dokumenata, vozačkih dozvola i nečega drugog. Vi ste lepo primetili u vašem uvodnom izlaganju da su već preduzete mere da se neki poslovi koji nemaju sličnosti sa poslovima, unutrašnjim poslovima, da se policija rastereti i u tom smislu ste spomenuli protivgradnu odbranu. Vaše je razmišljanje koje je takođe, po meni, opravdano da iz policije i Sektor za vanredne situacije izmestite da bi rasteretili policiju da može da odgovori čisto policijskim poslovima.
Ukoliko bi ovu primedbu opozicionih poslanika da se izdavanje ličnih karti, vozačkih dozvola i neki drugi upravni poslovi obavljali van Ministarstva, to iziskuje brojne dileme. Za to je potrebno stvoriti neophodne uslove. Znate, da se centralna banka, baza podataka vodi u MUP, pa kako ćete vi onda izbeći da neka lica koja imaju zabranu upravljanja vozilom ili izdavanja vozačke dozvole, izdavanje duplih ličnih karata, kako ćete moći da proverite neka lica koje je potrebno proveriti da bi se neki dokument izdao. To ako prepustite, a kakva je sugestija poslanika iz opozicije, lokalnim samoupravama, mislim da bi to stvorilo haos. Podržavam ideju da to ostane u nadležnosti, iz hiljadu razloga, u nadležnosti policije i MUP-a.
Jedna od primedbi koja je provejavala takođe od opozicionih poslanika, da ste vi predlogom rešenja u ovom zakonu dali veća ovlašćenja ministru. Mislim i slažem se sa mojim kolegama iz moje poslaničke grupe da ste vi suzili vaša ovlašćenja predlogom ovih zakona. Onda je bilo primedbi da je to opravdana bojaznost da vi možete, da vi niste ovlašćeni da imate uvid u predmete koji su u toku, koji su u radu. Gospodine ministre, i policija funkcioniše principom subordinacije kao i vojska. I vi kao ministar unutrašnjih poslova morate biti upoznati sa svim poslovima i zadacima na kojima je angažovan MUP i policija, pa i sa poslovima, pa i sa predmetima koji su u radu.
Nedopustivo je da vi ne znate predmete koji su u radu. Vama nije dopustivo da utičete na tok istrage i na predmete u radu, ali vi svakako jeste pozvani da znate sve šta se dešava u Ministarstvu i u policiji i na svim poslovima i zadacima na kojima je angažovana policija i Ministarstvo.
Postoji primedba beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, ona nije suštinska, ali mislim da ima mesta da se o tome razmotri, jer bi ovaj zakon možda trebalo formulisati kao zakon unutrašnjih poslova, a ne Zakon o policiji, jer tretira i unutrašnje poslove, a ne Zakon o policiji, jer tretira i unutrašnje poslove, ne samo policijske poslove.
Možda ta i druga neka moja sugestija koja bi opet kod nekih, pre svega opozicionih poslanika naišla na nož jeste i to vam zameram zašto niste propisali sankcije za pojavu odavanja informacija iz predmeta koja su u toku ili za curenje informacija. Mislim da bi to vama kao ministru olakšalo posao, a vi ste eto, iz nekih razloga izbegli sankcionisanje te pojave koja nanosi štetu, složićete se ugledu Ministarstva i policije.
Bilo je ovde primedbi, takođe od nekih opozicionih poslanika da lokalna samouprava treba da predlaže ko će biti načelnici policijskih uprava u tim lokalnim samoupravama. Znate šta?
To je krajnje nedopustivo, jer bi se princip subordinacije i princip odgovornosti totalno narušili. Onda bi taj načelnik policijske uprave odgovarao da li rukovodiocu lokalne samouprave ili vama kao ministru ili direktoru policije, a drugo, kome bi za propuste odgovarao i kako bi se njemu naređivalo, da li bi to predsednik opštine, gradonačelnik izdavao zadatke njima to je potpuno neprihvatljivo, to je elementarno nepoznavanje funkcionisanja policije i verujem da ste tako to i primili.
I na kraju što se tiče ovih provera, vi ste jasno definisali da se provere vrše za osetljiva radna mesta po nivoima jedne od vrsta provera i da se najžešće, odnosno najteže provere vrše za osetljiva radna mesta, za koja su te provere veće prisutne u policijama drugih zemalja.
Sve u svemu, iz celokupne današnje diskusije mojih prethodnika, mislim da će se moje kolege poslanici složiti da se radi o jednom vrlo dobrom Predlogu zakona o policiji i poslanička grupa SNS u danu za glasanje će sasvim sigurno podržati ovaj predlog zakona jer on vodi u unapređenje efikasnosti, boljoj organizaciji rada policije i celokupnog MUP-a. Hvala.
Uvažena predsednice, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako, složićemo se, ako izuzmemo pokušaj politizacije svih predloga zakona koji dolaze u ovaj parlament, da su ova tri predloga zakona i jedan sporazum suštinski važni za našu zemlju, jer pre svega pokrivaju oblasti koje u pravnom smislu nisu bile regulisane.
Pažljivo sam proučio sva tri predloga zakona. Osvrnuću se samo na ovaj zakon koji, po meni, zavređuje pažnju, a to je Predlog zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Pokušaću da dam par primedbi koje mogu biti predmet za razmatranje eventualnih amandmanskih promena.
Tako, u predloženom tekstu, u poslednjem stavu člana 5. kaže se – nadležni pravosudni organi koji vode istragu mogu centru da dostave spise i isprave, odnosno njihove kopije potrebne za vođenje postupka, istraživanja u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, ako se time ne ometa istražni postupak. Gospođo ministarko, mi u praksi možemo doći do situacije kada će istražni organi pravdati ustupanje podataka i saznanja ovom centru za istraživanje, navodno zbog istrage nismo u mogućnosti da vam dostavimo tražene podatke.
Ja bih preformulisao drugačije ovej stav i obavezao istražne organe, ovo tim pre što pripadnici centra za istraživanje nesreća su pod zakletvom, odnosno u obavezi su jednim članom, kako ste regulisali u predloženom zakonu, da čuvaju tajnost podataka koje su stekli tokom istrage. Bojim se da ćemo mi imati u javnosti polemiku, ako ovakvo zakonsko rešenje ostane, da će se uvek neki viši, pri tome ne zadirući u pravo pravosudnih organa, da će se nadležni tužioci pravdati da u interesu istrage nismo u stanju da vam dostavimo tražene podatke centru, a da će veliki pritisak na centar biti javnosti zašto se nije razobličilo, odnosno potpuno utvrdile činjenice oko neke nesreće.
Druga primedba koja takođe može biti amandmanski ispravljena odnosi se na član 10. U članu 10. u predloženom tekstu kaže se – Centar mora u roku od sedam dana od dana donošenja odluke o početku istrage da o tome obavesti Ministarstvo. Ja mislim, gospođo ministarko, da je suviše mnogo sedam dana, da vi kao resorni ministar saznate da je vaš centar pokrenuo istragu povodom nekog saobraćajnog, vodenog ili vazdušnog. Mislim da bi taj rok trebalo da bude – u roku od 24 sata. Šta ako u tom roku od sedam dana vas pitaju šta je sa istragom, ko je pokrenuo, da li je pokrenuta, a vi sedam dana ste dali centru da vas u roku od sedam dana obavesti da je preduzeo mere i radnje u pravcu istrage nesreće. Mislim da se to mora skratiti na mnogo kraći rok.
Sledeće, moja pohvala, potpuna pohvala, jeste na član 15. U 2. stavu vi kažete – niko ne može da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu ili obim izveštaja o istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda ili na sadržinu i obim bezbednosnih preporuka centra, čime dajete potpunu samostalnost centru i to je jako dobro rešenje.
Primedba moja poslednja u odnosu na Predlog ovog zakona odnosi se na član 27. Vi kažete u pretposlednjem pasusu – Centar objavljuje izveštaj o istrazi u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci. Pitam vas sad, gospođo ministarko, ko će da izdrži pritisak javnosti da se 12 meseci čeka na istinu o nekom udesu saobraćajnom, vodenom ili vazdušnom? Ako je vaše obrazloženje i ako ste se rukovodili time da su potrebne neke, obzirom na složenost, obim poslova, testiranje pojedinih uređaja, svega onoga što treba, recimo, kada je u pitanju neki udes vazduhoplova ili brodova, mislim da je tri meseca sasvim dovoljno da se sva ta testiranja, veštačenja obave i da javnost u roku od tri meseca, jer za 12 meseci javnost u ovoj zemlji će zaboraviti šta se desilo pre godinu dana. Ostaće nedorečeno da li smo mi bili dužni, a jesmo, da javnost zna šta se u konkretnom udesu desilo, ko je odgovora i koje su preporuke za unapređenje i sprečavanje mogućih eventualnih udesa.
Ako mi dozvolite, iskoristiću vaše prisustvo, gospođo ministarko, neće me pri tome, nadam se, predsedavajuća sprečiti, da vam postavim dva pitanja koja se tiču većine narodnih poslanika iz unutrašnjosti. Kao što znate, uredbom ili već nekim drugim aktom, odlučeno je da narodni poslanici plaćaju putarinu, odnosno drumarinu. Takva odluka, po mom dubokom mišljenju i mišljenju većine poslanika iz unutrašnjosti, stavlja u nejednak položaj poslanike iz unutrašnjosti Republike i poslanike iz grada Beograda, obzirom da su ovi prvi u obavezi da trpe dodatne materijalne troškove izdvajajući deo novčanih sredstava za putarinu, odnosno drumarinu. Da li će i šta će vaše Ministarstvo preduzeti da se takva odluka usaglasi ili makar da budu poslanici u jednakom položaju iz unutrašnjosti sa poslanicima iz Beograda?
Drugo, ako mi predsedavajuća dozvoli, takođe se tiče poslanika iz unutrašnjosti.
Kratko ću. Ako mogu da koristim vreme od poslaničke grupe.
Takođe se tiče narodnih poslanika.
Ja se ne slažem da se ovaj amandman prihvati iz nekoliko razloga. Pored lepog objašnjenja ministra, razlozi koji su za ne prihvatanje ovog amandmana, vidim da se insistira da se ovaj amandman prihvati.
Motiv jeste jačanje kontrolne funkcije parlamenta, ali gde je granica između kontrolne funkcije parlamenta i ometanje izvršnih organa u vršenju svojih obaveza ili funkcija.
Prvi razlog zato što MUP i ministar podnose izveštaje, redovne izveštaje Odboru za odbranu i unutrašnje poslove u kojima će biti i opisana, objašnjena i pojašnjena jedna takva situacija kada se naređuje hitna upotreba jedinica.
Drugi razlog jeste zato što i u opisu sadašnjih obaveza ministra i direktora policije jeste da oni mogu to ovlašćenje da primene.
Treće, što to postoji već u Zakonu o odbrani, Zakonu o Vojsci Srbije, takva jedna situacija u kojoj ministar odbrane može da naloži upotrebu dela snaga o tome da u definisanom roku obavesti nadležnog.
Četvrto, što bi ukoliko prihvatimo ovaj amandman, onda bi imali praksu, ne daj Bože, da ukoliko bude više situacija, a ne možemo isključiti, više takvih situacija da ministar bude u prilici da naredi upotrebu snaga, u skladu sa ovim članom, onda bi se mi kao Odbor zamajavali stalno sa izveštajima, koje inače ministar podnosi Vladi, sa izveštajem da li je ministar ispravno postupio, da li su razlozi za postupanje bili opravdani, da li je postojao plan, koji su efekti angažovanja jedinica policije, i jednostavno, iz toga bi proistekla politizacija i ometanje rada MUP, jer bi ono kako kome iz Odbora se prohte, zahtevao da ministar dođe i referiše o konkretnoj upotrebi snaga.
Ja sasvim mislim da je predložena zakonska regulativa adekvatna i ovaj amandman neprihvatljiv, jer duboko poštujem jednu od funkcija parlamenta, a to je kontrolna funkcija, ali mislim da se u ovim predlozima amandmana ta kontrolna funkcija na neki način politizuje, degradira i ne služi svojoj svrsi. Hvala.
Hvala.
Ja bih da se vratimo predloženom amandmanu. Zahtevati da angažovanju specijalnih jedinica, specijalnih antiterorističkih jedinica u raznim kriznim situacijama, plan i procena nije prihvatljiv iz dva razloga.
(Marijan Rističević prilazi stolu predsedništva.)
Prvi razlog je hitnost. Ne može …
Da li mogu da nastavim?
Dva su osnovna razloga zašto ovaj amandman nije prihvatljiv. Prvo, zato što se radi o hitnosti i svako odlaganje, pravljenje procene i plana, a da pri tome u raznim situacijama antiteroristička jedinica ne reaguje vrlo hitno, bi imalo katastrofalne posledice.
Drugi ključni razlog što specijalna antiteroristička jedinica u miru ima razrađene planove od talačkih situacija, od oslobađanja, uklanjanja eksploziva. Znači, za razne situacije za koje je namenjena specijalna antiteroristička jedinica ona već poseduje planove u miru i samo postupa po tim planovima. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se mojim prethodnicima koji su podržali ove izmene i dopune Zakona o policiji, jer čekajući krovni zakon, novi zakon o policiji, praksa je nametnula potrebu da se neke stvari u postojećem zakonu izmene pre donošenja novog zakona o policiji.
Ali, hteo bih da se osvrnem na predložene izmene i dopune više sa aspekta ne kritike, nego kao predloga nekog. Drago mi je da je gospodin general Živković vaš savetnik, vrhunski stručnjak za specijalne jedinice i verujem da on dobro zna kako se prave uspešne specijalne jedinice.
Podržavam predložene izmene koje se tiču formiranja Uprave za kadrove. Kadrovanje u MUP u godinama iza nas je bilo, po mojoj oceni, jako netransparentno. Potrebno razraditi kriterijume karijernog vođenja kadrova, potrebno je definisati kako, pod kojim uslovima, sa kojim karakteristikama neko može da radi u MUP, jer to nije obično ministarstvo, to je ministarstvo čiji pripadnici imaju odgovarajuća ovlašćenja koja pripadnici drugih institucija nemaju.
Zamolio bih vas, kada smo već kod uprave i za kadrove i uprave za međunarodnu saradnju da se razmisli o tome da MUP zajedno sa Ministarstvo prosvete, definiše u opštem stanju u kome nam se nalazi danas, prosveta, inflacije privatnih fakulteta, univerziteta, nejasne akdreditacije tih fakulteta, da MUP zbog svojih specifičnih poslova i ovlašćenja definiše sa Ministarstvom prosvete koji fakulteti, koji univerziteti sa kakvim akreditacijama mogu biti kredibilni kada je u pitanju popuna MUP.
Neću vam reći, vi ste se kao novi ministar suočili sigurno sa praksom da u MUP su primani ljudi, i na mestima higijeničara, pa su onda pod zaštitnim okolnostima, raznim privatnim fakultetima, visoko pozicionirali u MUP, što je jako štetno i za bezbednost građana i za sam ugled MUP.
Kada je u pitanju definisanje posebnih i specijalnih jedinica policije, pozdravljam ovakvu podelu na specijalne i posebne jedinice policije, ali bih se zadržao kao i moj kolega Drecun na malom pojašnjenju oko formiranja jedne jedinstvene specijalne jedinice od protivterorističkih jedinica i postojeće jedinice, Specijalnih jedinica za teroristička dejstva. Da se mi razumemo, potpuno pozdravljam odstupanje od prakse da naše dve specijalne jedinice obezbeđuju strana diplomatska predstavništva u našoj zemlji.
Potpuno podržavam da je nama potrebna jedna kozistentna specijalna antiteroristička jedinica, ali ja vas pitam, mi smo imali protivterorističku jedinicu koja je brojala 150 pripadnika od čega je 60-ak bilo, ako se ja ne varam u logistici 90-ak u operativnoj upotrebi na tri tima po 30 ljudi i imamo jedinicu, specijalnu antiterorističku jedinicu koja broji 300 ljudi.
Postojeći potencijalni i bezbednosni izazovi i rizici i pretnje kojima je izložena naša zemlja, pitanje za vas, vaše Ministarstvo - da li je dovoljno ostati na brojci od 300 pripadnika te jedinstvene SAJ ili je potrebno povećati organizacijom i formacijskom strukturom brojno stanje te jedinice? Ja mislim ovo drugo, da je potrebno povećati brojno stanje SAJ. Potrebno je i odnos i odnos između logističkog i operativnog dela poboljšati u koriste operativnog dela, jer tamo ima i vezista i logistike i sve kada vidite, skoro pola jedinice, tačno je da oni funkcionišu sistemom timova, to su uigrani timovi.
Sve jedinice u svetu danas…
(Milovan Drecun, s mesta: Ne treba ih razbijati.)
… koji i ne treba, što dobacuje kolega Drecun, razbijati ih, ali ja verujem da ima sposobnih kadrova od ove dve jedinice, da se napravi jedna dobra jedinstvena jedinica.
Ja bih vas zamolio gospodine ministre, neće se kolege iz SAJ složiti, a mnoge od njih poznajem, ne gotovo 90% poznajem i jednih i drugih, viđali smo se na ratištu, da malo iz Lipovačkih šuma oni prošetaju na bazu Jug, da zajedno sa vojskom organizuju vežbe, da ne čekaju da se nešto desi, već da sada u miru intenzivno radi na svojoj obuci.
Ja znam da svaki specijalac po difoltu, a bio sam i pretpostavljeni Specijalnoj jedinici „Kobre“, bio i tom gospodinu Živkoviću kao komandantu 72. Specijalne brigade i vrlo dobro znam probleme i problematiku specijalnih jedinica vojske i MUP.
Ali, pametovanje da mi smo potpuno obučeni, ja ne prihvatam da gledam iskakanje iz helikoptera, od potporučnika do generala gledam tu vežbu, hajde neku da dobru praksu u svetu, a nažalost je imamo dovoljno, pretočimo u planove i programe obuke specijalnih jedinica da redefinišemo naše planove i programe, da isteramo malo specijalne jedinice da zajedno sa vojskom organizuju vežbe, da primenjuju tu praksu i da se obučavaju jer vreme i događaji u bliskoj prošlosti nas teraju da mi ozbiljno razmišljamo o jednoj vrlo sposobnoj koegzistentnoj, jakoj, specijalnoj antiterorističkoj jedinici.
Takođe pozdravljam vašu odluku u definisanju posebnih jedinica policije, ali tu moram da kažem ono što sam više puta u ovom parlamentu govorio, jeste Žandarmerija najjača vojna formacija danas, uključujući i vojsku i MUP sa oko 3.600, ako se ne varam, pripadnika, ali ako mi budemo Žandarmeriju, kao najmoćniju jedinicu upotrebljavali po dosadašnjoj praksi za obezbeđenje raznih sportskih manifestacija, a u ovoj zemlji je i sada fudbalski klub u nekom sporednom selu postao sportski događaj visokog rizika.
Prvo, ko to definiše koji je sportski događaj visokog rizika? Drugo, kada ćemo uvesti praksu da organizatori, fudbalski klubovi, plaćaju angažovanje Žandarmerije za obezbeđenje utakmica? Svako obezbeđenje prosečne utakmice danas u Srbiji košta 150 hiljada evra, a to kolege koji su radili u MUP znaju.
Dokle ćemo mi finansirati javašluk fudbalskim klubovima koji nisu u stanju da garantuju bezbednost sportske manifestacije čiji su oni organizatori? Ako nisu u stanju, onda se MUP u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima mora pozabaviti stanjem u tim klubovima kakvi su to dilovi sa navijačima, zašto nam se dešavaju izgredi na stadionima i da obezbedimo onda da ne moramo da angažujemo za svaku utakmicu Žandarmeriju.
Mi smo premorili Žandarmeriju što u kopnenoj zoni bezbednosti, što secajući ih od Novog Pazara do Beograda i do ostaloga, oni su se pretvorili u ljude koji jednostavno su premoreni od brojnih obaveza koje imaju.
Definisanje postupka policije u situacijama visokog rizika. Mi smo pre pola meseca uveli najveći stepen pripravnosti zbog bezbednosnih izazova, rizika i procena nadležnih organa u zemlji, pa su onda građani često stavljali primedbe - šta će policajci sa dugim cevima na ulici? E, upravo je to zbog toga. Ja pozdravljam ove izmene i dopune da se može definisati da policija može postupati, odnosno primenjivati posebne mere i radnje, pa čak i da se pojavljuje sa adekvatnim naoružanjem na ulici, da ne bi uznemiravala javnost, jer ako to u zakonu ne stavimo, onda su brojne dileme zašto je policija u povišenom stepenu gotovosti i zašto nosi dugo naoružanje. Iz toga, ja mislim da je svrha ovih izmena upravo u tom cilju planirana.
Takođe, podržavam predložene izmene i dopune koje se najviše tiču kidnapovanih i nestalih lica. Vi javno znate da je jedna mrlja pala, obzirom na nepostojanje zakonske regulative, a ove predložene izmene i dopune to dozvoljavaju. Ja ih zdušno pozdravljam. Tiče se „Tijaninog zakona“, jer je opšte poznato da je mobilni telefon nesrećno nastradale devojke još uvek bio u funkciji i da su postojale ove izmene i dopune, policija bi i te kako mogla da uđe u trag monstrumu i spreči njenu likvidaciju. I to, pošto sve više imamo, i MUP se suočava sa sve većim brojem lica koja su ili nestala ili kidnapovana, ove izmene i dopune omogućavaju policiji da hitno postupe i primene sve moguće mere da bi pronašli nestalo lice, a potom da to u skladu sa zakonom traže pokriće nadležnog suda, odnosno tužilaštva.
Dolazimo do bolnog pitanja penzionisanja ili odlaska u mirovinu po potrebi službe. U strukturama Vojske Srbije taj član je postojao i u postojećem Zakonu o vojsci i odbrani je taj član postojao. Ovo je novina. Ja, takođe, pozdravljam, jer po nekim procenama, ako me ne varaju, ministar će me ispraviti, mi imamo najstariji kadar žandarmerije od svih jedinica takvog tipa u drugim zemljama. I tačno je da je posao u žandarmeriji i u SAJ-u jako težak, opterećujući i da čovek posle izvesnih godina provedenih u toj službi nije u stanju, bez obzira na želju, da odgovori zahtevima te profesije.
Kako smo na resornom odboru informisani, procene su u MUP da primenom ovih izmena, negde oko 500 pripadnika MUP će, možda manje, evo, ministar me ispravlja, to mi je drago, znači, da će manje otići. Tako da, to u odnosu na ukupno brojno stanje MUP neće biti, niti će Fond PIO posebno opteretiti. Procene su negde oko, pošto u skladu sa postojećim zakonom tim pripadnicima sleduje otpremnina, negde cena tog prevremenog penzionisanja u sadašnjoj situaciji je oko 180 miliona dinara, a dobićemo sa druge strane, kao što je gospodin ministar rekao, mlade, nove, sposobne kadrove koji će zauzeti te pozicije i pojačati ukupnu efikasnost MUP.
Ja bih da se osvrnem i na neke dileme koje su izrečene ovde. Ko sme da vrši, zašto se ovim izmenama i dopunama uvodi potreba bezbednosnih provera za lica i da li time ona hamletovska dilema zadire u prava i slobode građana? Ja moram da primetim da oni koji postavljaju to pitanje ne znaju elementarne stvari, ne poznaju zakonsku regulativu ili ne poznaju sektor bezbednosti.
Zahtev za bezbednosnim proverama mogu uputiti organizacije i institucije koje u skladu sa zakonom imaju ovlašćenja da zatraže vršenje bezbednosnih provera. Niko to ne može koji u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom nema to ovlašćenje. To je MUP, to su službe bezbednosti, sada da ne nabrajam. Znači, niko ne može da zatraži bezbednosnu proveru ako mu zakonom nije regulisano da mu je to u opisu propisanih poslova iz delokruga rada.
Druga dilema je bila kako penzionisana lica, kada nisu sposobna, u MUP mogu da rade privatno? Uvažena koleginice, oni ne mogu da rade u specijalnim jedinicama, jer je to jako opterećujuće, ali mogu da budu čuvari, stražari i ne možete im to pravo u skladu sa postojećim Zakonom o radu zabraniti. Oni nisu sposobni za ono zbog čega se penzionišu, ali mogu da obavljaju poslove…
Žao mi je što ministra odbrane vlade u senci nisam čuo, ali mogli bi o tome da polemišemo. Vrlo sam raspoložen, makar u sektoru bezbednosti, da o bilo čemu polemišemo i da od nekih poslanika, makar sam, cenim, kvalifikovan, da vršim edukaciju u sektoru bezbednosti, pa ako hoćete i u specijalnim antiterorističkim jedinicama. Zato neću žaliti svoje vreme da to učinim.
U svakom slučaju, predložene izmene i dopune Zakona o policiji su dokaz da ova Vlada kroz praksu sagledava probleme koji se u hodu ukazuju u primeni pojedinih zakonskih rešenja, potrebe građana i želji da ih pretoči u pozitivnu zakonsku praksu. Prema tome, da smo hteli da čekamo donošenje krovnog Zakona o policiji, mi bi i ove izmene i dopune, ali život diktira nešto što morate da izmenite kako bi bili efikasni i ove predložene izmene i dopune su u toj funkciji. Zahvaljujem.
Hvala.
Ja spadam u grupu poslanika koji se retko javlja za repliku, kao što znate, uvaženi predsedavajući, ali postoje trenuci kada čovek mora naprosto da reaguje, obzirom da sam prozvan. Vrlo sam zahvalan ministru što je pojasnio neke dileme vezano za moje izlaganje, ali ko o čemu, baba o uštipcima, tako i opozicija o sukobima u SNS. Znate, moje izlaganje i izlaganje kolege Drecuna, a neko je izračunao da sam sedam puta glasao protiv predloga zakona ove Vlade, što nije tačno, sigurno sam nekada glasao protiv, pokazuje da ova stranka, odnosno moja stranka, Srpska napredna stranka, počiva na demokratskim principima i da svako može slobodno da iznese svoje mišljenje i da ne trpi posledice zbog izrečenog stava.
Po gradovima širom Srbije se pronose glasine o navodnim sukobima u SNS, pa se bune građani da ne plaćaju grejanje, da se isključuju sa centralnog grejanja, ne bi li im neki lobiji poklonili, kao mom gradu Nišu, kotlove, a onda ih drali na peletu, lobi koji proizvodi pelet, ali će građani vrlo brzo uvideti ko ih laže, a ko priča istinu.
Stoga, manite se sukoba u SNS-u. Srpska napredna stranka je jedinstvena i vi to dobro znate. Hajde nešto drugo, jer vidite da me niko nije linčovao što sam imao nekada drugačiji stav ili primedbu na predloženi zakon. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću zbog obaveze i ministra i predstavnika ministarstva skratiti od planiranog, ali bih želeo da kažem da je u okviru svih sporazuma potpisanih, u okviru programa partnerstva za mir, sigurno sporazum SOFA i sporazum o bezbednosti  informacija, dva najvažnija sporazuma u okviru partnerstva za mir.

Sporazum SOFA precizira obaveze zemlje domaćine prema oružanim snagama zemlje pošiljaoca sa aspekta disciplinske i krivične odgovornosti i sa aspekta tranzita robe i predstavnika oružanih snaga.

Ovaj program, kao što je gospodin ministar lepo objasnio, obaveza je zemlje domaćina da za učinjene disciplinske greške i krivična dela sem krivična dela za koja je zaprećena smrtna kazna, obaveza je zemlje domaćina da predstavnike oružanih snaga koje se nalaze na našoj teritoriji isporuče zemlji pošiljaocu i to je razumljivo, obzirom da su sve zemlje 28 plus 16 članica partnerstva za mir potpisale takav sporazum.

Ovde je bilo malo reči šta ovaj predloženi sporazum sa aspekta dobiti, benefita, nudi našim oružanim snagama. Po prvi put mogućnost da naši oficiri učestvuju u okviru rada štabova zemalja članica NATO-a, a to je nemerljivi doprinos aspekta iskustava koje oni tamo stiču na pripremi, planiranju, organizovanju i rukovođenju borbenim dejstvima.

Bez potpisivanja ovog sporazuma, do sada naši oficiri su bili u raznim mirovnim operacijama, učestvovali samo kao posmatrači a ne kao planeri u okviru štabova zemalja članica NATO pakta.

Osvrnuo bih se na ovu Hamletovsku dilemu koja prati našu javnost, što opštu, što stručnu javnost da li Srbija u ovom trenutku treba da pristupi NATO paktu ili ne, rizikujući da mi moj kolega koji je izašao, Šormaz, ne zameri, mislim da je to veštački stvorena dilema iz više razloga.

Prvo, poznato je da je rezolucijom ovog parlamenta usvojena vojna neutralnost Republike Srbije. Drugo, što zbog kraja nesretnih devedesetih godina i poznate NATO kampanje na našu zemlju, još uvek su sveže rane, tako da posezanje za ovim pitanjem je lišeno svake realne osnove. Treće, zato što je većinsko mišljenje javnog mnjenja da ovog trenutka Srbija ne treba i nisu sazreli uslovi da se Srbija izjašnjava o tome da li želi da pristupi tom kolektivnom sistemu bezbednosti.

Ta polemika između NATO entuzijasta i NATO skeptika je veštački proizvedena. Ovi prvi NATO entuzijasti prepoznati u liderima ili pripadnicima pojedinih političkih stranaka žele javno kroz prizmu NATO entuzijazma da iskažu svoje liderske ambicije i podržavajući ovog trenutka ulazak naše zemlje u NATO pakt, traže podršku vodećih zemalja NATO za te svoje liderske ambicije.

Mislim da tu polemiku treba staviti makar u ovom trenutku ad akta. Drugi krupan razlog zašto Srbija u ovom trenutku ne treba da razmišlja o pristupanju bilo kom kolektivnom sistemu bezbednosti jeste što Srbija reformiše svoj politički, ekonomski i ukupni društveni sistem i prilagođava ga evropskim standardima.

Pitanje je da li će EU definisati autentičnu, samosvojnu, odbrambenu politiku. Možda će Srbija biti u poziciji da se izjašnjava o takvoj politici i eventualno o pristupanju tom kolektivnom sistemu bezbednosti koji bude definisala EU. S toga, ishitreno ne treba razmišljati ni pristupanju NATO paktu niti bilo kom savezu. Mislim da je ovaj sporazum jako važan i mislim da Ministarstvo odbrane u skladu sa zacrtanom strategijom i politikom odbrane revnosno ispunjava obećanja koja je dala u pogledu našeg pristupa kolektivnim sistemima bezbednosti, sa aspekta jačanja naše odbrambene sposobnosti naše zemlje.

Na kraju, vi znate da smo svedoci u okviru deklarisanih snaga koje učestvuju u mirovnim operacijama, svedoci mnogih priprema, izvođenja vežbi na našoj teritoriji i potpisivanje ratifikacije ovog sporazuma je važna jer kako u pripremi i planiranju, tako i u izvođenju vežbi i pripremi naših oružanih snaga za učešće u multinacionalnim operacijama, moraju pripadnici zemalja pošiljaoca da se osećaju potpuno bezbedni i da njihov status bude potpuno definisan u našoj zemlji.

S toga, ne potpisujemo mi danas ništa što nisu potpisale 16 članica partnerstva za mir ili 28 članica NATO, jednostavno ukoliko smo se opredelili za takav put, mi smo trasiramo taj put i kroz ovaj sporazum. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, morao sam da se javim obzirom da kroz sve ove amandmane provejava jedna želja da se očuvaju regionalni mediji. Sada moj prethodnik koji dolazi iz istog grada odakle i ja dolazim i mnogi drugi poslanici, ne slažemo se u tom delu jer ako hoćemo nišku televiziju kako tako, mislim da je svima ovde koji sede jako stalo da ljudi koji su do sada radili u medijima, koji se privatizuju nekako nađu izvore svoje egzistencije.
To pitanje ne bih toliko, poštovani kolega, politizovao i ubirao jeftine političke poene, ja bih ponudio neko rešenje. Neko rešenje za nišku i druge regionalne televizije moglo bi da bude sledeće. Da recimo lokalna samouprava oprosti dugovanja koje imaju lokalni mediji prema gradu. Da se napravi adekvatan socijalni program za one koje su višak zaposlenih, a da se pokuša da oni koji su zaposleni u niškoj televiziji sami otkupe svoju televiziju. To je jedino rešenje.
Ako bi ponovo zadržali državno vlasništvo u medijima onda bi mi bili u suprotnosti sa medijskom strategijom bili bi u suprotnosti sa mnom drugim zakonima i strategijama razvoja koje smo već usvojili. Jednako me boli sudbina zaposlenih u Niškoj televiziji i mnoge moje kolege koje dolazimo iz Niša, isto kao gospodina Bradića.