Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista posle toliko mojih prethodnika, eksperata iz oblasti bezbednosti, čovek ima prosto tremu šta će reći o toj oblasti. Ali, evo i mi koji smo vaspitavali, školovali i usmeravali te špijune, kako ih neke kolege nazivaju, da kažem nešto o ovom amandmanu.
Pre nego kažem koji su razlozi da je ovakav amandman neprihvatljiv, želeo bih da podsetim da u obaveštajno-bezbednosnim službama, u celokupnom sektoru bezbednosti, rade časni i odgovorni ljudi na vrlo složenim zadacima bezbednosti ove zemlje.
Želeo bih da podsetim moje kolege narodne poslanike, da su službe bezbednosti pod civilnom i demokratskom kontrolom. Stoga, sve bojaznosti ovde ispoljene u govorima mojih prethodnika, su bez argumentacije.
Ne bih se osvrnuo na pežurativno nazivanje školovanje kadra za prisluškivanje, školovanje špijuna. To ili govori o zloj nameri, ili o elementarnom nepoznavanju delokruga i zadataka službi bezbednosti.
Da se vratim na ovaj amandman po kome je malo ko od mojih prethodnika suštinski govorio.
Koji su razlozi da ovaj amandman nije prihvatljiv? Prvi razlozi su obrazovni, a drugi razlozi su bezbednost.
Ako govorimo o obrazovnim razlozima, podsetiću vas da danas u Srbiji ima dosta visokoškolskih ustanova koje školuju neke od profila kadrova potrebnih za rad u sektoru bezbednosti. Ali, ni jedna od tih visokoobrazovnih ustanova ne školuje kompletne kadrove koji mogu da odgovore delokrugu i zadacima rada službi bezbednosti.
Reći ćete mi da postoji Fakultet bezbednosti, reći ćete mi da postoje neke škole MUP. Jedino vojno-obaveštajna i vojno-bezbednosna agencija u sklopu vojnog školstva imaju Centar za obuku kadrova službe bezbednosti.
Šta se dešava sa BIA koja je to imala do 2000. godine? Dešava se to da se lica koja se zapošljavaju u BIA, zapošljavaju kao diplomirani ekonomisti, pravnici, kao diplomirani menadžeri bezbednosti, ali ni jedan od njih nije kompletno osposobljen da obavlja poslove i zadatke iz delokruga službi bezbednosti.
Službe bezbednosti imaju neke svoje zadatke kojima se bave. Sve visokoškolske ustanove danas da nabrojimo u Srbiji, ni jedna nema kompletno plan i program, odnosno svoj studijski program koji se bavi svim zadacima kojima se službe bave. Onda to mora neko da uradi.
Onda je neprihvatljivo da takav kadar dolazi u BIA, a da je uskraćeno 2000. godine postojanje akademije za bezbednost.
Ja sam jako zahvalan gospodinu Nebojši Rodiću, što je pokrenuo jednu ovakvu inicijativu, jer ću kasnije govoriti koje su bezbednosne implikacije zbog ovakvog stanja kakvo imamo u školovanju kadra bezbednosti.
Službe se bave pojedinim specifičnim metodama rada. Ni jedna danas visokoškolska ustanova, koja u svom studijskom programu ima školovanje kadrova bezbednosti, ne obrađuje ni jednu od metoda rada službi bezbednosti, a njih je više, od kojih su neke specifične i od kojih neke zadiru u zagarantovana prava i slobode građana.
Službe u svom radu primenjuju i posebna sredstva rada.
Radi se o specifičnoj tehnici, specifičnim sredstvima koja se, takođe, danas ne izučavaju ni u jednoj visokoškolskoj ustanovi, koja školuje kadar bezbednosti.
Postoji više obrazovnih razloga zašto je potrebno formiranje akademije za bezbednosti, jer će se njenim formiranjem dobiti visokostručni, kvalifikovani, osposobljeni kadar za potrebe BIA. Mi toga danas nemamo. Vezano za ovaj prvi obrazovni, tesno vezan jeste i bezbednosni.
Dame i gospodo, mnogi su se pre mene ovde pozivali na rešenja u nekim zemljama EU.
Podsetiću vas, a spadam u one koji je sve zakone o obaveštajno-bezbednosnim sistemima vodećih zemalja u svetu preveo i proučio prilikom reforme VBA, da i CIA i BND i MI6 i SISMI i DST i FSB i MOSAD i sve vodeće službe u svetu danas imaju ovakve visokoškolske ustanove. Ako to ne znate, onda, dame i gospodo, proverite.
Mi imamo danas situaciju da nam se BIA zapošljavaju, kao što sam malopre rekao, svršeni studenti ekonomskog, pravnog, elektrotehničkog fakulteta. Možete da zamislite da takvo rešenje danas malo koja zemlja, ozbiljnija zemlja ima.
Da sam kojim slučajem pripadnik, da kažemo CIA, ja bih i te kako svršenog studenta kroz zapošljavanje ugradio u BIA. Imao bih gotovog agenta u srce jedne službe koja se bavi bezbednošću jedne zemlje. Ne znam da li možete da zamislite koliko je bezbednosnih rizika kod ovakve popune BIA.
Razumem potrebu dela mojih govornika iz opozicionih partija o potrebi transparentnosti, a mi smo počeli da u ovoj zemlji podrazumevamo sve i svašta, pa i ono što direktno urušava institucije ove zemlje.
Ovde je bilo reči, razloga onih koji su predložili ovaj amandman, zašto su prihvatili, a jedno su troškovi, a drugo, jer će formiranjem akademije za nacionalnu bezbednost dodatno urušiti Ustavom zagarantovana građanska i ljudska prava.
Reći ću vam da ni jedno ni drugo nije tačno.
Prvo, da bi mogli po Ustavu da poštujemo zagarantovana ljudska i građanska prava, moramo biti slobodni, a pod opštim pojmom slobode, a to znači da moramo biti nezavisni, suvereni i teritorijalni integritet moramo čuvati.
Moramo prvo imati slobodu da bi u takvoj slobodi poštovali Ustavom zagarantovana ljudska i manjinska prava, jer je sloboda preduslov svega.
Dozvolićete da se obaveštajno-bezbednosni sektor ove zemlje upravo bavi postojećim i potencijalnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama i sprečavanju negativnih posledica po bezbednost zemlje zbog takvih izazova rizika i pretnji.
Razumem opsesiju, mistifikovanje uloge službi u ovoj zemlji i sigurno zbog nekih loših iskustava iz prošlosti, ali mi danas imamo službe koje su pod civilnom i demokratskom kontrolom.
U ovom parlamentu sam pre nekoliko meseci govorio da mi nikada kao država nismo pokušali da napravimo balans između dva osnovna principa u obaveštajno-bezbednosnom sektoru, a to je princip zakonitosti i princip efikasnosti.
Mi stalno idemo u susret rešenjima koja prenaglašavaju zakonitost, sa čime se slažem, ali i te kako često zanemarujemo princip efikasnosti.
Mi smo danas i po novčanim izdvajanjima i po tehnološkoj opremljenosti SB i po kadrovskim reformama, daleko ispod SB zemalja naše veličine, a kao zemlja, i službi zemalja koje nemaju ovakve bezbednosne rizike, izazove i pretnje.
Prošli put sam govorio, ako vi kažete da su SAD najdemokratičnija zemlja danas u svetu, ja ću vas uputiti na jedan član njihovog zakona u SB, koji kaže – da je pravo predsednika SAD, da ukoliko oceni da je na delu teritorije SAD ugrožena nacionalna bezbednost, da može ovlastiti načelnika SB, da u neograničenom broju primenjuje metodu tajnog slušanja i snimanja, odnosno kontrole telefona, prisluškivanja, kako već hoćete.
Vidite koliko jedna moćna država pridaje važnost svojoj nacionalnoj bezbednosti da ide do toga da svesno krši osnovna ljudska i manjinska prava, da bi zaštitila suverenitet i teritorijalni integritet čime ja potpuno, ne kažem da se slažem, ali ću vam reći da li mi imamo bezbednosne izazove, rizike i pretnje, ako hoćete na jugu Srbije, ako hoćete na Kosovu, ako hoćete u delu Sandžaka, ako hoćete u Vojvodini? Šta bi tek bila reakcija kada bi u našem Zakonu o službama bezbednosti postojao takav član? Možete da zamislite.
Kada su u pitanju novčana izdvajanja za formiranje ove akademije za nacionalnu bezbednost, podvlačim dame i gospodo, da naš obaveštajno-bezbednosni sektor, hajde da suženije kažem obaveštajno-bezbednosne službe izuzetno malo novčanih sredstava trebuju iz budžeta u odnosu na realne potrebe. Zato smo u tehničkom pogledu jako zaostali za ostalim službama i zato ne možemo da budemo efikasniji, uz stalno potenciranje principa zakonitosti. Ako ne napravimo, sa time ću završiti, neophodan sklad između principa zakonitosti i principa efikasnosti, mi ćemo imati neefikasne službe bezbednosti, a one nam nisu potrebne i tada nećemo morati da govorimo da li one postupaju po zakonu ili zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja.
Zamolio bih one koji su predložili ovaj amandman da shvate da je ovaj amandman neprihvatljiv zato što realno bezbednosno-informativna agencija danas nema instituciju u kojoj se školuju kadrovi za potrebe te agencije.
(Narodne poslanice DS, dobacuju sa mesta, ali se ne čuje.)
Zato je potrebno, jedino se možemo složiti uvažena koleginice koja dobacujete, ako vi smatrate da ovoj zemlji nisu potrebni obaveštajno-bezbednosni sektor ili zloglasne službe bezbednosti, onda ću vam reći da vi onda ne znate kako danas svet funkcioniše i sa kojim sve bezbednosnim izazovima i rizicima i pretnjama je ova zemlja izložena, a oni nisu mali.
Stoga vas molim i slažem se da je ovaj amandman neprihvatljiv i potpuno podržavam inicijativu da se formira akademija za nacionalnu bezbednost. Hvala.