Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se mojim prethodnicima koji su podržali ove izmene i dopune Zakona o policiji, jer čekajući krovni zakon, novi zakon o policiji, praksa je nametnula potrebu da se neke stvari u postojećem zakonu izmene pre donošenja novog zakona o policiji.
Ali, hteo bih da se osvrnem na predložene izmene i dopune više sa aspekta ne kritike, nego kao predloga nekog. Drago mi je da je gospodin general Živković vaš savetnik, vrhunski stručnjak za specijalne jedinice i verujem da on dobro zna kako se prave uspešne specijalne jedinice.
Podržavam predložene izmene koje se tiču formiranja Uprave za kadrove. Kadrovanje u MUP u godinama iza nas je bilo, po mojoj oceni, jako netransparentno. Potrebno razraditi kriterijume karijernog vođenja kadrova, potrebno je definisati kako, pod kojim uslovima, sa kojim karakteristikama neko može da radi u MUP, jer to nije obično ministarstvo, to je ministarstvo čiji pripadnici imaju odgovarajuća ovlašćenja koja pripadnici drugih institucija nemaju.
Zamolio bih vas, kada smo već kod uprave i za kadrove i uprave za međunarodnu saradnju da se razmisli o tome da MUP zajedno sa Ministarstvo prosvete, definiše u opštem stanju u kome nam se nalazi danas, prosveta, inflacije privatnih fakulteta, univerziteta, nejasne akdreditacije tih fakulteta, da MUP zbog svojih specifičnih poslova i ovlašćenja definiše sa Ministarstvom prosvete koji fakulteti, koji univerziteti sa kakvim akreditacijama mogu biti kredibilni kada je u pitanju popuna MUP.
Neću vam reći, vi ste se kao novi ministar suočili sigurno sa praksom da u MUP su primani ljudi, i na mestima higijeničara, pa su onda pod zaštitnim okolnostima, raznim privatnim fakultetima, visoko pozicionirali u MUP, što je jako štetno i za bezbednost građana i za sam ugled MUP.
Kada je u pitanju definisanje posebnih i specijalnih jedinica policije, pozdravljam ovakvu podelu na specijalne i posebne jedinice policije, ali bih se zadržao kao i moj kolega Drecun na malom pojašnjenju oko formiranja jedne jedinstvene specijalne jedinice od protivterorističkih jedinica i postojeće jedinice, Specijalnih jedinica za teroristička dejstva. Da se mi razumemo, potpuno pozdravljam odstupanje od prakse da naše dve specijalne jedinice obezbeđuju strana diplomatska predstavništva u našoj zemlji.
Potpuno podržavam da je nama potrebna jedna kozistentna specijalna antiteroristička jedinica, ali ja vas pitam, mi smo imali protivterorističku jedinicu koja je brojala 150 pripadnika od čega je 60-ak bilo, ako se ja ne varam u logistici 90-ak u operativnoj upotrebi na tri tima po 30 ljudi i imamo jedinicu, specijalnu antiterorističku jedinicu koja broji 300 ljudi.
Postojeći potencijalni i bezbednosni izazovi i rizici i pretnje kojima je izložena naša zemlja, pitanje za vas, vaše Ministarstvo - da li je dovoljno ostati na brojci od 300 pripadnika te jedinstvene SAJ ili je potrebno povećati organizacijom i formacijskom strukturom brojno stanje te jedinice? Ja mislim ovo drugo, da je potrebno povećati brojno stanje SAJ. Potrebno je i odnos i odnos između logističkog i operativnog dela poboljšati u koriste operativnog dela, jer tamo ima i vezista i logistike i sve kada vidite, skoro pola jedinice, tačno je da oni funkcionišu sistemom timova, to su uigrani timovi.
Sve jedinice u svetu danas…
(Milovan Drecun, s mesta: Ne treba ih razbijati.)
… koji i ne treba, što dobacuje kolega Drecun, razbijati ih, ali ja verujem da ima sposobnih kadrova od ove dve jedinice, da se napravi jedna dobra jedinstvena jedinica.
Ja bih vas zamolio gospodine ministre, neće se kolege iz SAJ složiti, a mnoge od njih poznajem, ne gotovo 90% poznajem i jednih i drugih, viđali smo se na ratištu, da malo iz Lipovačkih šuma oni prošetaju na bazu Jug, da zajedno sa vojskom organizuju vežbe, da ne čekaju da se nešto desi, već da sada u miru intenzivno radi na svojoj obuci.
Ja znam da svaki specijalac po difoltu, a bio sam i pretpostavljeni Specijalnoj jedinici „Kobre“, bio i tom gospodinu Živkoviću kao komandantu 72. Specijalne brigade i vrlo dobro znam probleme i problematiku specijalnih jedinica vojske i MUP.
Ali, pametovanje da mi smo potpuno obučeni, ja ne prihvatam da gledam iskakanje iz helikoptera, od potporučnika do generala gledam tu vežbu, hajde neku da dobru praksu u svetu, a nažalost je imamo dovoljno, pretočimo u planove i programe obuke specijalnih jedinica da redefinišemo naše planove i programe, da isteramo malo specijalne jedinice da zajedno sa vojskom organizuju vežbe, da primenjuju tu praksu i da se obučavaju jer vreme i događaji u bliskoj prošlosti nas teraju da mi ozbiljno razmišljamo o jednoj vrlo sposobnoj koegzistentnoj, jakoj, specijalnoj antiterorističkoj jedinici.
Takođe pozdravljam vašu odluku u definisanju posebnih jedinica policije, ali tu moram da kažem ono što sam više puta u ovom parlamentu govorio, jeste Žandarmerija najjača vojna formacija danas, uključujući i vojsku i MUP sa oko 3.600, ako se ne varam, pripadnika, ali ako mi budemo Žandarmeriju, kao najmoćniju jedinicu upotrebljavali po dosadašnjoj praksi za obezbeđenje raznih sportskih manifestacija, a u ovoj zemlji je i sada fudbalski klub u nekom sporednom selu postao sportski događaj visokog rizika.
Prvo, ko to definiše koji je sportski događaj visokog rizika? Drugo, kada ćemo uvesti praksu da organizatori, fudbalski klubovi, plaćaju angažovanje Žandarmerije za obezbeđenje utakmica? Svako obezbeđenje prosečne utakmice danas u Srbiji košta 150 hiljada evra, a to kolege koji su radili u MUP znaju.
Dokle ćemo mi finansirati javašluk fudbalskim klubovima koji nisu u stanju da garantuju bezbednost sportske manifestacije čiji su oni organizatori? Ako nisu u stanju, onda se MUP u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima mora pozabaviti stanjem u tim klubovima kakvi su to dilovi sa navijačima, zašto nam se dešavaju izgredi na stadionima i da obezbedimo onda da ne moramo da angažujemo za svaku utakmicu Žandarmeriju.
Mi smo premorili Žandarmeriju što u kopnenoj zoni bezbednosti, što secajući ih od Novog Pazara do Beograda i do ostaloga, oni su se pretvorili u ljude koji jednostavno su premoreni od brojnih obaveza koje imaju.
Definisanje postupka policije u situacijama visokog rizika. Mi smo pre pola meseca uveli najveći stepen pripravnosti zbog bezbednosnih izazova, rizika i procena nadležnih organa u zemlji, pa su onda građani često stavljali primedbe - šta će policajci sa dugim cevima na ulici? E, upravo je to zbog toga. Ja pozdravljam ove izmene i dopune da se može definisati da policija može postupati, odnosno primenjivati posebne mere i radnje, pa čak i da se pojavljuje sa adekvatnim naoružanjem na ulici, da ne bi uznemiravala javnost, jer ako to u zakonu ne stavimo, onda su brojne dileme zašto je policija u povišenom stepenu gotovosti i zašto nosi dugo naoružanje. Iz toga, ja mislim da je svrha ovih izmena upravo u tom cilju planirana.
Takođe, podržavam predložene izmene i dopune koje se najviše tiču kidnapovanih i nestalih lica. Vi javno znate da je jedna mrlja pala, obzirom na nepostojanje zakonske regulative, a ove predložene izmene i dopune to dozvoljavaju. Ja ih zdušno pozdravljam. Tiče se „Tijaninog zakona“, jer je opšte poznato da je mobilni telefon nesrećno nastradale devojke još uvek bio u funkciji i da su postojale ove izmene i dopune, policija bi i te kako mogla da uđe u trag monstrumu i spreči njenu likvidaciju. I to, pošto sve više imamo, i MUP se suočava sa sve većim brojem lica koja su ili nestala ili kidnapovana, ove izmene i dopune omogućavaju policiji da hitno postupe i primene sve moguće mere da bi pronašli nestalo lice, a potom da to u skladu sa zakonom traže pokriće nadležnog suda, odnosno tužilaštva.
Dolazimo do bolnog pitanja penzionisanja ili odlaska u mirovinu po potrebi službe. U strukturama Vojske Srbije taj član je postojao i u postojećem Zakonu o vojsci i odbrani je taj član postojao. Ovo je novina. Ja, takođe, pozdravljam, jer po nekim procenama, ako me ne varaju, ministar će me ispraviti, mi imamo najstariji kadar žandarmerije od svih jedinica takvog tipa u drugim zemljama. I tačno je da je posao u žandarmeriji i u SAJ-u jako težak, opterećujući i da čovek posle izvesnih godina provedenih u toj službi nije u stanju, bez obzira na želju, da odgovori zahtevima te profesije.
Kako smo na resornom odboru informisani, procene su u MUP da primenom ovih izmena, negde oko 500 pripadnika MUP će, možda manje, evo, ministar me ispravlja, to mi je drago, znači, da će manje otići. Tako da, to u odnosu na ukupno brojno stanje MUP neće biti, niti će Fond PIO posebno opteretiti. Procene su negde oko, pošto u skladu sa postojećim zakonom tim pripadnicima sleduje otpremnina, negde cena tog prevremenog penzionisanja u sadašnjoj situaciji je oko 180 miliona dinara, a dobićemo sa druge strane, kao što je gospodin ministar rekao, mlade, nove, sposobne kadrove koji će zauzeti te pozicije i pojačati ukupnu efikasnost MUP.
Ja bih da se osvrnem i na neke dileme koje su izrečene ovde. Ko sme da vrši, zašto se ovim izmenama i dopunama uvodi potreba bezbednosnih provera za lica i da li time ona hamletovska dilema zadire u prava i slobode građana? Ja moram da primetim da oni koji postavljaju to pitanje ne znaju elementarne stvari, ne poznaju zakonsku regulativu ili ne poznaju sektor bezbednosti.
Zahtev za bezbednosnim proverama mogu uputiti organizacije i institucije koje u skladu sa zakonom imaju ovlašćenja da zatraže vršenje bezbednosnih provera. Niko to ne može koji u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom nema to ovlašćenje. To je MUP, to su službe bezbednosti, sada da ne nabrajam. Znači, niko ne može da zatraži bezbednosnu proveru ako mu zakonom nije regulisano da mu je to u opisu propisanih poslova iz delokruga rada.
Druga dilema je bila kako penzionisana lica, kada nisu sposobna, u MUP mogu da rade privatno? Uvažena koleginice, oni ne mogu da rade u specijalnim jedinicama, jer je to jako opterećujuće, ali mogu da budu čuvari, stražari i ne možete im to pravo u skladu sa postojećim Zakonom o radu zabraniti. Oni nisu sposobni za ono zbog čega se penzionišu, ali mogu da obavljaju poslove…
Žao mi je što ministra odbrane vlade u senci nisam čuo, ali mogli bi o tome da polemišemo. Vrlo sam raspoložen, makar u sektoru bezbednosti, da o bilo čemu polemišemo i da od nekih poslanika, makar sam, cenim, kvalifikovan, da vršim edukaciju u sektoru bezbednosti, pa ako hoćete i u specijalnim antiterorističkim jedinicama. Zato neću žaliti svoje vreme da to učinim.
U svakom slučaju, predložene izmene i dopune Zakona o policiji su dokaz da ova Vlada kroz praksu sagledava probleme koji se u hodu ukazuju u primeni pojedinih zakonskih rešenja, potrebe građana i želji da ih pretoči u pozitivnu zakonsku praksu. Prema tome, da smo hteli da čekamo donošenje krovnog Zakona o policiji, mi bi i ove izmene i dopune, ali život diktira nešto što morate da izmenite kako bi bili efikasni i ove predložene izmene i dopune su u toj funkciji. Zahvaljujem.