Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje izlaganje usmeriti na Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, a naravno da ću podržati sva tri zakonska predloga.
Dugo se radilo na pripremi ovog zakonskog predloga. Imali smo sveobuhvatnu javnu raspravu. Godinu i po se upravo potrošilo vremena, ali kvalitetno, tako da su ispoštovani svi zainteresovani subjekti, a rekla bih i sindikati. Tako da danas govorim u načelnoj raspravi o jednom dobrom zakonu, sistemskom, reformskom zakonu koji se odnosi na 500.000 zaposlenih u javnom sektoru. Upravo ovaj Predlog zakona odnosi se na zaposlene u državnoj upravi, zaposlene u sektoru zdravstva, ali i prosvete, socijalne zaštite, kulture i sporta.
Istakla bih samo dva segmenta ovog zakona, pošto smo već u načelnoj raspravi mnogo toga čuli i ne bih se ponavljala.
Pre svega, važnost ovog zakona jeste mogućnost napredovanja i vrednovanja rada, a to će upravo doneti mogućnost postojanja 13 platnih razreda i sve to detaljno razrađeno u članu 14, a imaćemo mogućnost, kada budemo u pojedinačnoj raspravi govorili o pojedinim amandmanima, i priliku da još više ovaj zakon unapredimo.
Drugi princip, koji je po mom mišljenju izuzetno važan, to su jednake plate za jednak rad. Ovo je veoma važno s obzirom da dolazim, rekla bih, iz unutrašnjosti Srbije, tako da svi poslovi budu jednako vrednovani. Dobro je da ćemo imati posebna zakonska rešenja u pojedinim sektorima.
Ovu priliku bih iskoristila da posebnu pažnju obratim na položaj prosvetnih radnika, jer upravo plate prosvetnih radnika su regulisane ovim zakonom. Znamo da u oblasti prosvete imamo najveći procenat visokoobrazovane radne snage, znamo kolika je važnost ovog sektora, obrazovno-vaspitnog sektora.
Moram da kažem da je ova Vlada napravila napore da dođe do poboljšanja položaja prosvetnih radnika. Znamo svi, o tome smo ovde raspravljali, kada smo imali jednokratnu pomoć, ali i određeni procenat poboljšanja. Sigurna sam i nadam se da će upravo platni razredi biti dobra osnova za dalje poboljšanje položaja prosvetnih radnika. Naravno da ću podržati sva tri predloga zakona, a posebno bih istakla i Predlog zakona koji je podneo naš uvaženi kolega narodni poslanik gospodin Blažić, čime će određene opštine imati status grada, a to su Kikinda, Vršac i Pirot. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, predlažem da ovaj amandman na član 22. sadržine da se član 22 briše apsolutno odbijemo, jer jedan od osnovnih ciljeva upravo ovog Predloga zakona jeste stabilan sistem finansiranja.

Svi znamo, čuli smo i u načelnoj raspravi, zbog čega je prestao da radi i prestao da postoji fond za zaštitu životne sredine. Neću ponovo sve te razloge obrazlagati. Podržavam novi model finansiranja zaštite životne sredine i formiranje zelenog fonda kao budžetskog fonda. Nadam se i sigurna sam da ćemo sada imati veću kontrolu trošenja sredstava u oblasti životne sredine. Dakle, još jednom predlažem da ovaj amandmana odbijemo. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji ćete ovo sve gledati u odloženom prenosu, pred nama su danas izuzetno važni zakoni iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Krenuću kratkim osvrtom na izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine. Ovo jeste jedan sistemski zakon iz ove oblasti, a ja bih rekla da osnovni cilj ovog Predloga zakona upravo jeste poštovanje načela održivog razvoja kako bi obezbedili zdravu životnu sredinu, prirodne resurse, ali ono što je možda iznad svega i u svakom trenutku najvažnije za naše građane, to je zdravlje naših građana.
Naravno, očekuje nas to Poglavlje 27 u oblasti životne sredine i ono jeste izuzetno skupo, izuzetno komplikovano, izazovno, mnogo projekata iz ove oblasti treba da se realizuje, ali sigurna sam da ćemo uspeti i u tome, s obzirom da su ciljevi koje smo postavili izuzetno visoki.
Moram da ukažem na to da je dobro što imamo zeleni fond, budžetski fond. U ovom trenutku je to dobro, jer ćemo na jedan odgovoran način imati stabilno finansiranje u ovoj oblasti, ali je dobro da nam ove izmene i dopune zakona donose i mogućnost lokalnim samoupravama da i one mogu osnovati svoj budžetski fond.
Mislim da je poštovanje principa – zagađivač pluća, kao i principa odgovornosti izuzetno važno, ali moje poštovane kolege danas su mnogo toga rekle, tako da ja ne bih da se ponavljam samo bih istakla stanje na terenu. Mnogo je po Srbiji primera ugroženosti životne sredine i ti problemi jesu uglavnom nasleđeni. Ova Vlada rešila je da sve te probleme deo po deo rešava.
Moram da istaknem evidentan problem iz opštine Ivanjica, jer naravno, ja sam lokal-patriota, pa ko će ako ne ja da kaže o problemima svoje opštine. Evidentan je zagađivač „Špik Iverica“ i to je preduzeće koje je ostalo posle neuspešne privatizacije nekada poznatog kombinata, giganta u drvnoj industriji „Špik“. Danas su ostali hektari prazni, kao i svuda po Srbiji, nije ovo jedinstven slučaj. Mašine su posečene i prodate u staro gvožđe, a u ovom preduzeću koje je vlasništvo italijanske kompanije ostalo je da radi manje od 100 ljudi.
Danas ovo preduzeće ugrožava životnu sredinu, ugrožava život ljudi. Oni svakodnevno apeluju pišu peticije. Neke mere jesu preduzete, ali se konačno problem još nije rešio i mnogo je važno učešće i inspekcija i lokalne samouprave, ali i resornog ministarstva.
Problem je u buci koje je najviše u noćnim uslovima. Nekad je to problem, rekla bih, i ljudski faktor izražen, što se može rešiti, ja bar tako mislim, ali problem jeste i aerozagađenje, sitne čestice koje ugrožavaju život ljudi, piralen je još uvek u trafostanici kao potencijalna opasnost. Ja, evo, koristim još jednom priliku da apelujem i na resorno Ministarstvo, ukoliko ima svoje nadležnosti, da konačno ovaj problem i rešimo.
Što se tiče drugog predloga zakona, to su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Samo ću izneti tri činjenice i ništa drugo, jer je sve drugo, ja mislim, rečeno.
Prvo da kažem da je projekat deponije Duboko realizovan kreditom, jer tako se nekad radilo, zaduživali smo se, kreditirali se, u iznosu od pet miliona evra i sada, naravno, naše opštine to imaju obavezu da plaćaju.
Pod broj dva, istaći ću rezultate ovog Ministarstva na čelu sa uvaženom ministarkom, ali istakla bih, naravno, i doprinos gospođe Stane Božović, u resoru životne sredine, koji su zajedno sa svojim saradnicima obezbedili podršku za Duboko i to: jedan milion evra za transfer stanicu u Čačku, dva i po miliona evra za sanaciju klizišta i proširenje dela deponije na lokaciji Duboko, petsto hiljada evra za separaciju otpada u Arilju, dvesta hiljada evra za reciklažno dvorište u Bajinoj Bašti.
Pod broj tri, ja bih apelovala i zamolila nadležno Ministarstvo, ako bude u mogućnosti, da razmotrite i mogućnost transfer stanice u Ivanjici, naročito ako nam se u budućnosti pridruže i susedne opštine, a to su: Sjenica, Nova Varoš, Priboj i Prijepolje.
Svoje dalje izlaganje usmeriću na još jedan izuzetno važan zakon, a svi su važni, to su izmene i dopune Zakona o stočarstvu. Jedna od grana poljoprivrede, ne znam da li smem da se usudim, najvažnija grana poljoprivrede jeste stočarstvo i upravo kakvi su rezultati u ovoj grani to je odraz i razvoja jednog društva, rekla bih pogotovo našeg društva.
Čuli smo kakvo je trenutno stanje, da je došlo do urušavanja stočnog fonda, podaci o tome govore, ne samo broj grla, to direktno proizvodi da imamo i manje proizvoda, da je i manja proizvodnja mesa. Recimo, proizvodnja goveda, koliko sam ja uspela iz podataka da saznam, u zadnjih pet godina je smanjena za 30%, svinjskog mesa za oko 14%.
To moramo da menjamo svi zajedno i nadam se da će ovaj predlog zakona upravo i dovesti do toga. Razloge za to, naravno, treba pronalaziti i u tome što je sve manje stanovništva ostalo na selu, a tome je doprinela migracija prema gradskim centrima, ali naravno i bela kuga je uzela svoj danak.
Urušena su i preduzeća koja su postojala u ovoj oblasti, ali i zemljoradničke zadruge. Međutim, doneli smo Zakon o zadrugarstvu, tako da se nadam da ćemo sada uspeti da probijemo ovu barijeru. I ono što je veoma važno za naše poljoprivredne proizvođače jeste da imaju organizovan nastup na tržištu. Izuzetno važno.
Ciljevi ovog zakona, naravno, jesu da se sve to promeni, da imamo i kvantitet, ali apostrofirala bih na kvalitetu proizvoda stočarskih. Dobrobiti od ovog zakona imaju najpre odgajivači, naši stočari, ali imaju sve organizacije koje nude mnogobrojne programe i regionalne i domaće, ali imaju i udruženja pčelara, imaju proizvođači ribe, odgajivači divljači, ali i nadležno Ministarstvo poljoprivede i zaštite životne sredine, jer će na ovaj način imati mnogo bolje informacije koje će dobijati sa terena.
Naravno, istočna Srbija možda u Srbiji najveće mogućnosti ima, ali bih rekla da i opština Ivanjica ima izuzetne potencijalne mogućnosti da oživimo naša sela, da konačno pomognemo našem seljaku i na ovaj način, jer on očekuje pomoć od države, očekuje podršku i u subvencijama, i u podsticajima i u boljem nastupu na tržištu, ali naravno i u edukaciji.
Da zaključim, za dalji razvoj Srbije, napredak Srbije u mnogome je važan razvoj poljoprivrede i stočarstvo.
Naravno, ne sumnjivo u danu za glasanje zajedno sa kolegama i koleginicama iz SNS ću podržati svih šest predloga zakona iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu da razumem dobru želju i dobru nameru predlagača i svi smo se složili da ovo jeste jedno dobro zakonsko rešenje, da je potrebna i promena svesti, barijera u našim glavama.
Međutim, što se tiče amandmana na član 3. ovog zakona, a tiče se kaznenih odredbi, ja predlažem i pozivam sve narodne poslanike da odbijemo ovaj predlog, ne što možda ne smatram da te kazne i treba da budu veće, međutim, glavni razlog zbog čega ja to predlažem jeste što u krovnom zakonu iz ove oblasti, a to je Zakon o zabrani diskriminacije, upravo su propisane iste odredbe, kaznene odredbe, isti raspon odredbi kao što se nalazi i u ovom Predlogu dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Zbog toga ja pozivam sve kolege da ovaj amandman odbijemo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege i koleginice narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, u Srbiji je negde preko 800.000 osoba sa invaliditetom. Opredeljenje ove Vlade Republike Srbije, ali i resornog ministarstva, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste upravo sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali jeste i omogućavanje jednog ravnopravnog položaja osoba sa invaliditetom, što znači poštovanje njihovog dostojanstva, njihove samostalnosti, nezavisnosti, uključivanje u sve tokove društvenog života. To jeste upravo inkluzija o kojoj svi veoma mnogo pričamo, međutim, nije dovoljno samo pričati. Ova Vlada i ministarstvo ne samo što su prepoznali mnogobrojne probleme već na njima i te kako rade i rešavaju ih.
Kada pogledamo ovaj Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom vidimo da je on veoma kratak, ali to ne znači, to znači nešto drugo da on rešava jedan veoma bitan problem. Suština ovog Predloga zakona upravo jeste da omogućimo osobama sa invaliditetom onima koji imaju trajno telesno oštećenje ili senzorno ili pitanje bolesti da mogu da daju svoj potpis na određena dokumenta i to putem pečata koji će sadržati podatke o ličnom identitetu ili pečata koji će imati ugraviran potpis. To nije malo, to je zaista veliki korak napred u poboljšanju položaja sa invaliditetom.
Rečeno je dosta puta da smo već nekoliko zakonskih predloga ovde u Skupštini i usvojili, a koji idu u prilog poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, jedan od njih je upravo i ovaj. Moram reći da u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom još uvek se susreću sa mnogim problemima. Recimo, kada dođu u neke ustanove traži im se da daju svoj otisak prsta ili da odrede nekoga ko će ih zastupati i potpisivati umesto njih. Upravo ovim Predloga zakona to ćemo sprečiti i podići dostojanstvo ovim osobama.
Moram reći da ovim Predlogom zakona, dopunama Predloga zakona nisu potrebna nikakva dodatna sredstva naših građana ili privrede, da ovim Predlogom zakona nisu potrebna donošenja nekih drugih opštih akata ali su predviđene precizno kaznene mere za sve one koje će onemogućiti ostvarivanje jednog ovakvog prava.
Inače, ovaj Predlog zakona pored ostalih su inicirali i udruženja, to je Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije kao i Savez slepih Srbije. Mislim da je dobro što ćemo u samoj primeni ovog zakona, da je predviđena jedna informativna kampanja. Da ćemo na pravi način informisati naše građane, sve pravne subjekte, sve nosioce pružanja određenih usluga o bitnim stvarima kako se ovo pravo realizuje.
Poštovani ministre, želim da kažem da ste u veoma kratkom vremenskom periodu već dva puta posetili Ivanjicu. Nedavno ste bili u poseti dnevnom boravku „Sunce“ gde ste uručili licence gospođi Svetlani Glavinić koja se nalazi na čelu ove ustanove, koja ima brojne dobre rezultate.
Ovo je još jedan u nizu primera dobre prakse kako se radi sa osobama sa smetnjama i osobama sa invaliditetom. Sigurna sam da ćete vi tako i nastaviti. Jer, dobro je kada jedan ministar ide po Srbiji, u poseti je ustanovama, u poseti gradovima i opštinama, jer na taj način se najbolje sagleda realna slika po terenu.
Na samom kraju, ne dvosmisleno, ne sumnjivo, zajedno sa poslanicama i poslanicima Srpske napredne stranke, u Danu za glasanje svakako ćemo podržati ovaj Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacija osoba sa invaliditetom.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, ovo je još jedan sličan amandman i mislim da ćemo imati još amandmana, dva amandmana, sa sličnom sadržinom, a slično je i obrazloženje.
To je vezano za član 10. stav 6. i, naravno, kao što je ministar rekao, ovde treba poći od principa najboljeg interesa deteta. Sve je to upravo vezano sa Porodičnim zakonom, ali i sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Da još jednom apostrofiramo da ovde postoje dve grupe pitanja, dve grupe odluka vezanih za najbolji interes deteta.
Prva grupa pitanja odnosi se na svakodnevni život deteta, gde je posledice, koje su moguće, lako otkloniti. Tu je moguća saglasnost samo jednog od roditelja. Postoji i ona druga grupa pitanja, odluka, koja je posebno bitna za dalji život deteta, gde se te posledice, koje mogu proisteći, ne mogu lako ili vrlo teško se mogu otkloniti.
Upravo ovde u ovom članu se govori o ugovorima maloletnog deteta, a to jeste posebno bitno pitanje za njegov dalji život. Tu je svakako potrebna saglasnost oba roditelja i ta saglasnost ne traži se od roditelja koji nema roditeljsko pravo, koji je izgubio to pravo i nema ovlašćenje da odlučuje o bitnim pitanjima za život deteta.
Dakle, na osnovu svega ovoga smatram i moj stav je da ovaj amandman treba odbiti, jer je on vođen principom najboljeg interesa deteta. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, danas je ovde u Narodnoj skupštini pravi sportski dan, rekla bih, jer najuspešnija oblast Srbije jeste upravo sport.
Godina 2015. je najuspešnija sportska godina, a i 2016. godina nova počela je najsjajnije počela je sa našim zlatnim vatrepolistima na Evropskom prvenstvu u Beogradu, a zatim neprikosnoveni i svetski broj jedan Novak Đoković kao najbolji ambasador naše zemlje širom sveta. Navijaćemo i dalje za naše uspešne sportiste, sve do Olimpijskih igara u Riju, a i kasnije.
Srbija jeste sportska zemlja. Naši vrhunski sportisti jesu naš ponos. Oni su uzor ne samo mladim generacijama već i svih nas. To jeste primer kako se jednim ozbiljnim i timskim radom dolazi do uspeha. Ovaj novi zakonski predlog, Predlog zakona o sportu jeste i novi i sistematskiji i obuhvatan, ali on jeste rezultat jedne sveobuhvatne analize koja se sprovela, ali široke javne rasprave.
Samo da podsetim, još 2. decembra ovde u maloj sali Narodne skupštine imali smo zadovoljstvo da imamo javno slušanje, a zatim 4. decembra ovaj Predlog zakona se našao i na Odboru za obrazovanje.
Ono što je dobro, da li se slučajno desilo ili namerno, nebitno, da su oba ministra, i ministar sporta i ministar prosvete, bili prisutni, jer upravo se dešavaju zajednički projekti ova dva ministarstva i to raduje i to donosi dobro i ovoj oblasti.
Cilj ovog Predloga zakona, rekla bih, s jedne strane jeste maksimalan obuhvat sportskim dešavanjima svih naših građana, sportskim aktivnostima, ali sa druge strane cilj jeste da i dalje poboljšavamo naš domaći vrhunski sport. Čuli smo više puta, nije zgoreg još jednom ponoviti, šta govore podaci. Svaki peti stanovnik gojazan, svaki treći konzumira cigarete, negde oko 40% stanovništva povremeno ili stalno konzumira alkohol, a negde blizu polovine stanovništva ima hipertenziju. Naravno, želimo ove probleme da rešimo. Jedno od rešenja jeste povećanje fizičkih aktivnosti svih naših građana i tu treba da pronađemo upravo i razloge koji dovode do pasivnosti naših građana.
Do sada smo imali jedan neuređen sistem, imali smo dosta problema u sportu, dosta zloupotreba, monopola, korupcije. Sport je bio i skup. Ovim Predlogom zakona mnoge od tih problema ćemo bar ublažiti, ako ne sasvim rešiti. Ovim Predlogom zakona zapravo uvodimo red u sport. Dobili smo Predlog zakona i obrazloženje koje je izuzetno kvalitetno i po svojoj formi, ali i po svojoj sadržini, jer tu imamo mnogo analiza, sve je potkrepljeno činjenicama, a te analize su prezentovane putem raznih grafikona, tabela.
Ovog puta bih se osvrnula samo na neke novine, s obzirom da smo već mnogo toga čuli od vas, gospodine ministre i od uvaženih kolega narodnih poslanika. Pre svega, počela bih od dece, s obzirom da sam i roditelj i prosvetni radnik, i zaista ovaj zakon jeste rađen u najboljem mogućem interesu naših mladih i dece. Najvažnija vest ovog Predloga zakona jeste ona da deca od šest do 14 godina imaju besplatan zdravstveni pregled, ali ne samo to. Vodiće se računa i o visini članarine koju plaćaju deca, odnosno njihovi roditelji, ali moramo brinuti i o tome ko radi sa decom, ko su treneri, jer treneri su često drugi roditelji. Oni ne samo da edukuju, oni i vaspitavaju naše mlade.
Dobro je da će se o našoj deci voditi računa i kada odu iz naših sredina da treniraju u neke druge sredine, da ćemo pratiti njihov razvoj, gde su smešteni, gde se hrane, uopšte njihov život biće kvalitetno i praćen. Obaveza svakog programa je da u programu postoji do 15% programa za decu. U tom kontekstu, kada pričamo o mladima, o školi, izuzetna važnost i školskog sporta. Tu imamo veliki napredak. Ne samo da je obuhvat dece mnogo veći, već je i sam kvalitet realizacije tih programa dobar.
Ono na šta bih ja skrenula pažnju jeste da možda možemo više uraditi na kvalitetu realizacije vannastavnih aktivnosti. Mislim da se vannastavne aktivnosti u našim školama ne prate sasvim dovoljno i tu imamo prostora za napredak, da se hale ne iznajmljuju samo za treninge, već da se više koriste besplatno za vannastavne aktivnosti. Naravno, važni su i časovi fizičkog vaspitanja, jer se tu deca uče takmičarskom duhu, uče kako da pobeđuju, ali i kako da podnesu poraz, uče se i kako da sportski navijaju, da sarađuju, da timski rade.
Što se tiče finansija, izdvojila bih samo dva segmenta. Tiče se lokalnih samouprava, da će lokalne samouprave biti u obavezi da donose pravilnik o finansiranju, a da jedan klub ili organizacija mogu najviše 20% imati finansiranja iz tih finansijskih sredstava.
Jedinstvo u sportu – nema privilegovanih. Sport mora biti dostupan svima, svim slojevima društva, ali i naravno svoj deci, počevši od najranijeg uzrasta, od predškolskog pa nadalje, mladima, podjednako ženama i muškarcima, ali i osetljivim grupama, deci sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, naravno i starima. Dobro je što ćemo imati jedinstvenu bazu podataka, nacionalni fond za razvoj sporta, ali naglasila bih da možda dovoljno pažnje ne posvećujemo prevenciji, jer prevencija je zaista važna da ne dolazi do svih ovih nemilih događaja. Naravno, ona se može postići pre svega ranom edukacijom, ali naravno i kaznenim odredbama.
Dolazim i ja iz jedne sportske sredine. To je Ivanjica. U Ivanjici je potekao FK „Javor“, koji se danas nalazi u najvišem rangu takmičenja. Inače, to je klub sa veoma dugom tradicijom. Osnovan je 1912. godine, znači preko 100 godina postojanja. Iz Ivanjice je i naš selektor fudbalske reprezentacije Radovan Ćurčić, da ne zaboravimo Anu Subotić, našu atletičarku, maratonku, koja nema uslove u Ivanjici da vežba i trenira, nemamo te staze koje su njoj potrebne. Ivanjica ima dosta talenata, dosta uspešnih sportista, sportskih radnika i mnoge reprezentacije su upravo dolazile kod nas, jer Ivanjica je vazdušna banja, na pripreme i uvek su zadovoljni i odlazili.
Da zaključim, imamo dobar Predlog zakona. Ostaje realizacija, a vidi se vizija, vidi se da radimo za budućnost. Dobro je što je i ova Vlada na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem uvidela značaj sporta.
Na samom kraju, naravno bezrezervna podrška zakonu, u Danu za glasanje zajedno sa poslanicima SNS svoj glas ću dati ovom Predlogu zakona.
Samo jedna rečenica u sportskom rečniku – put do uspeha nije sprint, već maraton. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, pred nama su danas dva zakona iz resora Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije. To su Predlog zakona o oglašavanju i Predlog zakona o informacionoj bezbednosti.
Što se tiče Predloga zakona o oglašavanju, samo bih istakla tri bitna cilja. Pod broj jedan, to je zaštita naših potrošača; broj dva – sprečavanje nelegalne konkurencije, nelojalne konkurencije i pod broj tri, to su veći kapaciteti inspekcijskog nadzora.
Ja ću svoje današnje izlaganje usmeriti na drugi predlog zakona, a to je Predlog zakona o informacionoj bezbednosti. Zašto? Upravo zato što je ovo jedan nov predlog zakona. Do sada nismo imali ovakvu regulativu za veoma važnu oblast, veoma važnu za sve naše građane i zato je ovaj zakon upravo u najboljem mogućem interesu svih naših građana, ali ne samo njih već i države i javnog sektora. Ovo je sistemski zakon, ovo je krovni zakon, koji će na jedan sistemski način otkloniti mnoge pretnje, mnoge zloupotrebe i doprineti tome da i naši građani imaju veću zaštitu, veću sigurnost i veću bezbednost.
Sam zakon je sastavljen od 34 člana, počev od onog prvog, koji reguliše predmet samog zakona, pa do onih poslednjih članova, u kojima se govori o inspekcijskom nadzoru, o kaznenim odredbama, kao i prelaznim odredbama ovog zakona. Međutim, ja neću govoriti o tim pojedinostima, imaćemo uskoro raspravu o amandmanima i, naravno, dobru priliku da ovaj dobar zakon još više unapredimo, da bude još kvalitetniji.
Prioritet, što se tiče oblasti same informacione bezbednosti, jeste pravni okvir, jeste institucionalni okvir o kome mi danas govorimo. Ali, moram da napomenem da, naravno, u svetu i kod nas, i te kako taj razvoj informacionih tehnologija se primećuje, i to podaci govore. Danas već u svim preduzećima, u 100% preduzeća imamo primenu računara, negde priključak interneta 99% i preko 99%. Što se tiče naših domaćinstava, malo je drugačija slika, da su računari prisutni u preko 64% domaćinstava, dok je priključak interneta negde preko 63%. Ali, recimo, još jedan podatak da negde preko milion i 220 hiljada lica u protekloj godini se opredelilo da kupuje određenu robu ili uslugu preko interneta. S te strane, to jeste veliki napredak i velika korist za naše društvo i građane, jer, naravno, snižavaju se i troškovi, negde se automatizuju određeni procesi, ubrzavamo protok informacija, ne samo u našoj republici već i sa drugim zemljama.
Ali, sve to ima i jednu drugu stranu, koju mi želimo ovim zakonom da otklonimo – određene pretnje po bezbednost. Naravno, velike su pretnje u kriminalu, visokotehnološkom kriminalu i poseban oblik tog kriminala upravo jeste falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica. Tu imamo ugroženost naših građana i što se tiče imovine, ali i što se tiče njihovih ličnih podataka.
Vrlo važna oblast jeste zaštita i prevencija. Danas, pre usvajanja ovog zakona, ona negde nije sistematična, ona je samo pojedinačna, to su samo pojedinci koji na jedan, rekla bih, neorganizovan način, uspevaju da se bore, a vi ste istakli, gospodine ministre, i dobar primer bankarskog sektora i telekomunikacija i tih kompanija, ali, naravno, to treba da se proširi i na sve druge oblasti.
Ono što je moje mišljenje, na šta bih apelovala, uvaženi ministre, pored ove zaštite i bezbednosti, jeste vrlo važan cilj ovog zakona – podizanje svesti naših građana. Moje mišljenje, da bismo podigli svest naših građana, to nije nimalo lak put, jeste dobra, pre svega, edukacija, i to od najranijeg uzrasta. Tu nam je potrebna međusektorska saradnja, ali, rekla bih, saradnja više ministarstava, pre svega Ministarstva za obrazovanje. Drugi način da bismo podigli svest građana i promenili, to, naravno, za sada jesu i dalje kaznene odredbe, kojih imamo u ovom Predlogu zakona.
Ono što donosi ovaj zakon, a što jeste dobro, jeste formiranje odgovarajućih tela, a to je koordinaciono telo. Jer, ovaj problem nije vezan samo za našu zemlju, Republiku Srbiju, on je vezan za prekograničnu saradnju, za saradnju sa mnogim drugim državama i zbog toga je izuzetna važnost ovog tela. Prvi put ćemo imati i nacionalni centar, koji će i vršiti odgovarajuće analize i baviti se ovom problematikom, ali, taj centar će postojati i na državnom nivou. Uticaj ovog predloga zakona jeste na sve naše građane, na državu, na sve javne institucije i ono što je dobrobit ovog zakona jeste veće poverenje naših građana u ovoj oblasti.
Samo još da istaknem da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija povodom ovog zakona organizovalo javnu raspravu, da su brojne sugestije i komentari stigli i da mi u predlogu obrazloženja ovog zakona imamo sve te sugestije i komentare, o kojima ja sad ne bih pojedinačno da govorim.
Na samom kraju, naravno, u Danu za glasanje, zajedno sa poslanicima SNS, podržaću i sa velikim zadovoljstvom glasati za oba predloga zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani poljoprivredni proizvođači, građani Republike Srbije koji danas pratite našu raspravu, najpre želim da iskažem veliko zadovoljstvo što smo juče imali veliku priliku a i noćas da raspravljamo o važnom zakonu, Zakonu o zadrugama.
Raduje me što je rasprava bila uglavnom afirmativna jer veliko interesovanje poljoprivednih proizvođača upravo je bilo usmereno na zemljoradničke zadruge. Jeste ovaj zakon bio u setu privrednih zakona, ali svi mi znamo da on ima i te kako direktnu vezu upravo sa poljoprivredom.
Nastaviću dalje o dva važna zakona o kojima danas raspravljamo i veoma je važno kada ovde upravo imamo članove ministarstva iz ove oblasti koja jeste i te kako važna za dalji napredak i razvoj Republike Srbije.
Što se tiče izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, glavni cilj, rekla bih ovog zakona, jeste da prevaziđene određene probleme koji su do sada postojali u primeni postojećeg zakona, pre svega da sprovede bolje upravljanje nad državnim zemljištem Republike Srbije i to upravo govore i podaci koji smo danas i čuli da je ukupno državnog zemljišta u Republici Srbiji negde oko 830 hiljada hektara, ali od toga 580 hiljada hektara se ne koristi na pravi način. Cilj jeste da se to poboljša, da se ta loša praksa prevaziđe, ali da se spreči korupcija.
Jedan od osnovnih zahteva i želja jeste da se upravo pomogne srpskom seljaku. Mislim da je to glavni cilj da se pomogne malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.
Imali smo lošu praksu, imali smo mnogo propuštenih prilika, čuli smo i danas neke, ali samo neki bi i dalje da idu nazad, ali većina ide napred, donosi dobre i kvalitetne zakone koji su u najboljem mogućem interesu za naše poljoprivredne proizvođače. Ali, na šta bih se ja posebno potencirala i bazirala, to jesu upravo investicije, jer ozbiljne analize u poljoprivredi su pokazale da su investicije u poljoprivredi na veoma niskom nivou. To moramo prevazići i upravo ovim izmenama i dopuna zakona o poljoprivrednom zemljištu, to ćemo i postići.
To ćemo postići i na taj način kada pričamo o investicijama, pričamo naravno i poboljšanju produktivnosti, većem zapošljavanju u sektoru poljoprivrede, ali i većem priliku sredstava u budžet, jer veliki su gubici bili upravo u ovoj sferi priliva sredstava u budžet, ali naravno povećati i izvozni kapacitet naših poljoprivrednih proizvoda.
S tim u vezi, moram da naglasim da smo i ove godine imali veliku dobit u budžet od izvoza malina. To govorim upravo zato što dolazim iz Ivanjice koja je najveća svetska regija u proizvodnji malina i to jeste dobro, ali nije dobro to što ta malina uglavnom ode ne prerađena i zbog toga moramo svi zajedno uložiti napore da podstičemo razvoj upravo prerađivačkih kapaciteta.
Želim još da istaknem da je strateški važno pitanje za investicije u mojoj opštini, u Ivanjici, upravo i trasa auto puta koja će proći kroz Ivanjicu i da ćemo i na taj način sigurna sam dovesti mnoge investitore. Na taj način ćemo otvoriti i Goliju, otvoriti i Pešter i mnoge investicije ne samo u poljoprivredi, već i u turizmu i mnogim drugim oblastima.
Ovaj zakon pored svega toga donosi još mnogo dobrih strana. Jedna od njih da kupiti poljoprivredno zemljište može svako lice koje građani Republike Srbije, a koji u svom vlasništvu ima do 30 hektara površine.
Uvode se i novčane sankcije, u stvari, odredbe protiv uzurpacije, što do sada nije postojalo i nije primenjivano.
Ja bih naglasila ovom prilikom da pitanje restitucije, koje je na neki način vezano za poljoprivredno zemljište, nije pitanje ovog zakona. Možda je to važno zbog građana. jeste povezano sa poljoprivrednim zemljištem, ali ono se uređuje nekim drugim zakonima.
Videli smo i u današnjoj javnoj raspravi da je ovo pitanje osetljivo pitanje i da je ispolitizovano, ali bez obzira na sve to, ja imam stav kao i većina da je ovo dobar zakon koji ćemo mi svakako podržati, a naravno, možemo ga unaprediti još kvalitetnim i dobrim amandmanima.
Što se tiče drugog Predloga zakona o zaštiti zemljišta, malo je bio podređen u odnosu na ovaj zakon, rekla bih, ali je i on izuzetno važan, sektor zaštite životne sredine imaće još mnogo, sigurna sam, dobrih zakona, jer ima mnogo nagomilanih i nasleđenih problema u sferi zaštite životne sredine.
Kada pričamo zaštiti zemljišta, znamo svi da je zemljište prirodni resurs i to neobnovljivi prirodni resurs i da je direktno u vezi sa našim zdravljem, koje jeste naš najveći resurs. Ovo je celovit, sveobuhvatan zakon, ne bih da se ponavljam, koleginica Aleksić je upravo o tome govorila.
Na kraju, da zaključim, zajedno sa poslanicima SNS, sa velikim zadovoljstvom ću podržati oba ova predloga zakona iz oblasti poljoprivrede. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, čast mi je da u ove ponoćne sate mogu da vam se obratim.

Set zakona iz, rekla bih, tri važne oblasti za razvoj Republike Srbije, a to su privreda, finansije i nauka. Krenuću, veoma kratko, od Predloga zakona o zadrugama, jer je to jedan novi zakon i zaista to jeste nova vest, dobra vest za naše građane, pre svega za poljoprivredne proizvođače.

Dolazim iz opštine Ivanjica, gde je duga tradicija zadrugarstva. U poslednjem periodu zadrugarstvo je izuzetno urušeno. Imali smo dobru zadrugu, ivanjičku zadrugu. Danas ona, iako ima hektare i šuma i zemljišta, prosto ne radi onako kakve su želje poljoprivrednih proizvođača bile. Oni ulažu svu nadu da će ovaj zakon doneti rešenja i mi verujemo u to.

Da pohvalim i grupu entuzijasta iz moje opštine, iz dva sela, recimo, Međurečje i Prilike, koji su osnovali zadrugu i u ovim dosadašnjim uslovima, kada smo imali važeća dva zakona za koje smo čuli da su stvarali određenu i veliku konfuziju u funkcionisanju zadrugarstva, gde smo imali u stvari jedan pravni dualizam… Sve te negativne posledice lošeg funkcionisanja zadrugarstva imale su odraz, pre svega, na razvoj poljoprivrede, pre svega malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, a i na sveobuhvatan razvoj sela gde je dolazilo do velikih iseljavanja, migracija stanovništva.

Ovim zakonom, naravno, mnogo toga će se rešiti. Ovaj zakon je rezultat temeljne javne rasprave i mnoge sugestije i predlozi su upravo i usvojeni i deo su ovog zakona. On ima, naravno, prioritetan i privredni aspekt, ali i socijalni aspekt. Na ovaj način ćemo imati pojednostavljene procedure, jedan jednostavan zakon koji je svima razumljiv.

Ono što je plod rasprave i na šta su građani prosto ukazivali i što je sastavni deo ovog zakona jeste da se uvodi, recimo, i zadružna revizija, jer bilo je mnogo zloupotreba koje jesu evidentirane, a sada imamo i sankcije koje će uslediti za nesavesno poslovanje.

Sigurno je da je ovaj predlog zakona u najboljem interesu naših građana, pre svega poljoprivrednih proizvođača i sigurno ćemo ga u Danu za glasanje i podržati. Sutra već imamo dalju raspravu o poljoprivrednim zakonima, a to su Zakon o poljoprivrednom zemljištu i zaštiti zemljišta, pa ja ne bih dalje pričala, jer već smo čuli dosta o ovom zakonu.

Samo kratko želim svoju pažnju da usmerim na izmenu i dopunu Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti. Još jednom se pohvale, gospodine ministre. Mi smo i na Odboru za obrazovanje, nauku, govorili o ovom zakonu, ali ja bih želela da izrazim svoj stav da, bez obzira na ove dopune, izmene zakona, nama treba jedan nov zakon koji bi trebao da ima za zadatak da promeni finansiranje naših naučno istraživačkih radnika, da se oni ne finansiraju samo po projektu, već da to bude na neki način institucionalno rešeno. Mislim da je to osnovni problem koji ćemo rešiti novim zakonom.

Međutim, ove izmene i dopune Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti, naravno, otklanjaju mnoge nedostatke, i ono na šta su naučnici iskazivali, a kojih je samo 13.000 u Srbiji, jeste to da njima nedostaju ta osnovna materijalna sredstva. Novina ovog zakona jeste i u tom pogledu. Kod projekata najmanje 20% sredstava će se upravo izdvajati za materijalna sredstva, čime će se svakako ovaj problem prevazići.

Čuli smo i druge novine. Ja se neću ponavljati. Imaćemo priliku da pričamo o amandmanima u raspravi u pojedinostima.

Na kraju, da zaključim, smatram da su svi ovi predlozi zakona u najboljem interesu naših građana, u najboljem interesu Republike Srbije i ja ću ih svakako zajedno sa poslanicima SNS i podržati.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo kratko.
Smatram da je ovaj amandman na član 6, pre svega, besmislen. Zašto? Zato što je beskoristan. Nije u najboljem interesu naših građana, kao što reče ministar, gospodin Vujović. Ovo jeste jedna dobra inovacija koja dobro donosi našim građanima. Sve ono što nije u interesu naših građana ne mogu prihvatiti.
Jedna poruka naših građanima da mogu biti mirni. Imaju Vladu koja je odgovorna. Imaju budžet o kome raspravljamo, koji je, pre svega, realan, odgovoran, domaćinski. Zbog svega toga i što smo čuli u jučerašnjoj raspravi, ako bismo ovakve amandmane sa istim tekstom – briše se, od istih predlagača usvojili, brisali bi i ceo budžet, a to bi imalo nesagledive posledice po naše građane, što smo čuli koji su argumenti i ja tome ništa ne bih ni dodala ni oduzela.
Na kraju, da zaključim, ovaj amandman svakako, apsolutno treba odbiti. Hvala.

Amandman sam već objasnila, a mogu dati i dodatna pojašnjenja da je dobar jer je inovativan. Naravno, nisam se uvredila, jer važno je ko kritiku daje. Znači, nema problema, dobro je kada se ovde u Skupštini podnose amandmani i to je za svaku pohvalu, ali ovom prilikom ja sam se usredsredila samo na ovaj amandman, a ne na sve ostale, svih ostalih 400 amandmana.
Dobrobit ove Skupštine jeste što imamo različita mišljenja. Da li smo se dobro razumeli ili nismo neka proceni kolega narodni poslanik. Nisam uvređena jer znam ko mi je tu kritiku dao. Hvala vam.

Vrlo kratko, da se ne ponavljam.
Uvažena predsedavajuća, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom hvala na podršci. Nadam se da ćemo tu podršku imati apsolutno i od naših kolega narodnih poslanika ovde u Narodnoj skupštini. Ovo je još jedan pozitivan korak Ženske parlamentarne mreže da damo priliku ženama u Srbiji koje su stručne i odgovorne da na svim mestima u još većem kapacitetu učestvuju u svim oblastima života, jer one su te koje mogu na bolji način pridružiti se svima da idemo u korak sa reformama, ka napretku i razvoju Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, apsolutno smatram da ovaj amandman na član 7. treba odbiti i podržala bih obrazloženje ministarstva koje je dato, da se Predlog zakona odnosi na sve nelegalno izgrađene, nezakonito izgrađene objekte. Znači, ne može se izuzeti niko i to važi i za one koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, a sve to na osnovu satelitskog snimka iz 2015. godine.
Ja ovde moram da se zapitam, ja lično, a verujem i građani Republike Srbije ceo dan, ko to nama danas priča više o tajkunima i malverzacijama? Ovaj zakon je upravo rađen u prilog građanima Republike Srbije, gde će oni na jedan brz, jeftin način i sa veoma malo procedura moći da ozakone svoje objekte. To smo čuli i to je poenta ovog zakona. Dakle, apsolutno je zakon građen u najboljem interesu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Vučiću, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, poštovane kolege prosvetni radnici i zaposleni u obrazovanju, svoje današnje izlaganje pre svega usmeriću na izmenu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, a svakako da ću podržati i ostala dva predloga zakona koji se tiču dva važna ugovora.
Najpre bih želela ovu priliku da iskoristim da sa par dana zakašnjenja svim kolegama prosvetnim radnicima čestitam Dan prosvetnih radnika, 7. novembar. To je datum kada je rođen naš veliki reformator Vuk Stefanović Karadžić. Drage kolege, imam i jednu poruku – da obavljate i dalje svoj veoma težak, visoko odgovoran posao, a sa druge strane i veoma lep i kreativan, na najbolji mogući način, savesno, profesionalno, u najboljem interesu svojih učenika, u najboljem interesu struke, profesije, ali i ličnog, profesionalnog usavršavanja.
U toku su važne reforme. Da bi ih realizovali, naravno, moramo reformisati i naš obrazovni sistem. Obrazovanje, čuli smo već i danas, jeste proizvodnja. Obrazovanje proizvodi znanje koje mora da bude cenjeno. Znanje, koje treba da bude mnogo kvalitetnije, što podrazumeva njegovu trajnost, njegov kvalitet, ali i funkcionalnost i primenu u praksi.
Danas govorimo o dopuni Zakona o budžetu za 2015. godinu i u tom smislu imamo izmenu dva člana, to je član 17, gde se dodaje novi stav 3, gde se pruža mogućnost da zaposleni u prosveti dobiju jednokratnu pomoć. I to je veoma važna vest za sve zaposlene u obrazovanju, u ustanovama za osnovno, srednje obrazovanje, u ustanovama za učenički standard, ali čuli smo i da je dopunjeno i za sve zaposlene u višim i visokim školama danas. Povodom ovoga, održano je više sastanaka sa predstavnicima Ministarstva finansija, Ministarstva prosvete, sindikatima, a ja bih rekla, mislim da je i na poslednjim od tih sastanaka upravo i sam premijer bio prisutan.
Na osnovu svega je procenjeno da je trenutno realno i moguće zaposlenima u prosveti dati jednokratnu pomoć u visini od 7.000 dinara. I to jeste realno i moguće i to jeste odraz naše finansijske stabilnosti. To jeste odraz toga da smo konačno zaustavili negativne trendove u oblasti finansija.
Zarad kolega prosvetnih radnika, ja bih rekla još nešto. To ne znači da će njihovo pravo za jubilarne nagrade biti ukinuto. Ono se nikako ne ukida, ono će i ove godine biti isplaćeno za sve one koji su to pravo ostvarili, ali iz budžeta jedinica lokalnih samouprava.
Naravno da jednokratna pomoć za prosvetne radnike neće suštinski i trajno rešiti njihov položaj, ali, ova pomoć rekla bih da jeste jedan dobar znak, jedan dobar simbol dobre volje ove Vlade da je prepoznala probleme položaja prosvetnih radnika danas, da moramo ispraviti nasleđene greške, da ne pominjem 2008. i neke ranije godine.
Da bismo suštinski rešili problem položaja prosvetnih radnika, moramo kvalitetno doneti platne razrede, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o visokom školstvu, zatim Registar zanimanja, ali i koncept dualnog obrazovanja, kao i obnovu svih naših škola. Ja se usuđujem da kažem još nešto što smatram da je vrlo važno – možda je moguće omogućiti i javno-privatno partnerstvo u školama, dodatno finansiranje naših radnika u školama putem projekata, ali i veći razvoj obrazovnog turizma. Jer, najveći problem danas u obrazovanju zapravo jeste sve manje dece, budućih učenika i studenata, a na ovaj način bi mogli oživeti naša sela i napuštene školske zgrade.
Naravno, potrebno je da svi mi koji smo na bilo koji način, direktan ili indirektan, vezani za obrazovanje, damo sve od sebe kako bi konačno bolji dani za obrazovanje u Srbiji došli, kako ta briga za položaj prosvetnih radnika više ne bi bila na reči.
Sigurna sam da će ova Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem svakako u tome i uspeti.
I samo još jedno zapažanje za kraj. Sva današnja kritika smatram da je bila kritika radi kritike, nije bila ni dobronamerna, ali nije bila ni korisna. Ona je bila krajnje ispolitizovana, a ja bih rekla – uvek sa istim ciljem, da omalovaži sve napore, sve uspehe ove Vlade Republike Srbije, a ti rezultati, moramo priznati da su vidljivi, da su prisutni, da su merljivi i da su danas priznati. Hvala vam puno.