Dame i gospodo narodni poslanici, volim da slušam nadahnute govore svojih kolega iz bivšeg režima. Neki put me stvarno oduševljavaju, ali čini mi se da neki put i kada ih neko demantuje, zaborave to vrlo brzo, pa nastave sa starom pričom.
Podsetio bih kolegu da je SNS sakupljala potpise za smanjenje broja narodnih poslanika, ali, kao što je i vama poznato, sa tim morate i vi da se složite, pošto je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu da bismo smanjili odredbu Ustava koja određuje broj poslanika u Narodnoj skupštini.
Kada se spominje inflacija i kurs evra, mogu da kažem da retko koja vlada može da se pohvali da inflacija na šestomesečnom nivou bila 2% ove godine. Da li je to pošlo za rukom nekoj prethodnoj vladi?
Nemojte više da iznosite neistine da je hrana poskupela po čaršijskim pričama, zato što po zvaničnim podacima imamo deflaciju u poslednjih nekoliko meseci kada je hrana u pitanju i to za 4%. To su zvanični podaci.
Kada je u pitanju navodna briga za poljoprivrednike, mogu da kažem da je ovaj budžet, čak i ovaj sa rebalansom i u procenutalnom i u nominalnom iznosu veći nego agrarni budžet koji je predviđala Vlada Mirka Cvetkovića. Isto tako je i prvi potpredsednik Vlade na ovoj sednici danas dao podatak da je do nedelje isplaćeno 94% planiranih sredstava iz agrarnog budžeta i da će danas ili sutra da bude isplaćeno svih 100%. Ta briga za poljoprivrednike jako je zanimljiva kada se o njoj neko brine zato što je neko tražio iz DS da se sredstva predviđena agrarnim budžetom u budžetu Republike Srbije, u iznosu od 10 milijardi umanje i prebace AP Vojvodini. To je jako zanimljivo.
Jako je zanimljiv ovaj problem koji danas imamo sa otkupnom cenom pojedinih poljoprivrednih proizvoda, jer čini mi se da ti koji ih danas otkupljuju, da su imali neverovatno veliku podršku vaše Vlade, u ranijem periodu da otkupljuju poljoprivredne proizvode jeftino a da ih skupo prodaju na tržištu.

Zamolio bih svog uvaženog kolegu da kaže u kom tom delu sam ja njega lično uvredio ili čak njegovu političku opciju? Neka citira tu rečenicu. Nemojte tako. Uvrede nisu bile.
Što se tiče prošlosti i budućnosti, problemi koje imamo nisu problemi koje je napravila ova Vlada, nego prethodna i sa tim problemima danas živimo. Deficit u budžetu Republike Srbije, neisplaćene subvencije u poljoprivredi, galopirajući evro prošle godine, loša reforma pravosuđa.
To je situacija koju je zatekla ova Vlada i da bismo merili uspehe i rezultata ove Vlade moramo sa nečim da je uporedimo. Nećemo da je upoređujemo sa marsovcima valjda, nego sa Vladom koja je bila pre toga na vlasti, koja je uzrokovala probleme koje sada ova nova Vlada rešava. Ako je veliki uspeh da 290.000 ljudi ostane bez posla za četiri godine, onda je Vlada koju ste vi podržavali i koju ste vi birali bila jako uspešna.
Izvinjavam se građanima Srbije zato što sam više puta rekao da je za vreme Vlade Mirka Cvetkovića 200.000 ljudi izgubilo posao. Pogrešio sam. Izgubilo je skoro 300.000 i sada očekujete da za 13 meseci, ono što ste upropašćivali godinama, neko reši za tih 300.000 ljudi i nađe posao. To nije moguće. Ono što stalno izaziva repliku, javljaću se svaki put za repliku.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Arsiću.)
Završavam. Kada iznosite netačne podatke, podatke koje sam ja govorio su iz zvaničnih organa koji se bave statistikom, a ne iz novinskih natpisa i članaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, u proteklom periodu i ova dva dana koja su vezana za rekonstrukciju sam se svega i svačega naslušao. Ne mogu da kažem da su neke primedbe, koje su bile tu izrečene, bile neosnovane, ali moram da primetim da je mnogo toga bilo neosnovano, bezrazložno, iako to neki žele da predstave da misle najbolje Srbiji. Oni su često u svojim izjavama iznosili paniku i nemir među građane.
Da bismo uopšte mogli da merimo rezultate ove Vlade, da bismo mogli da odredimo pravce u kojima će da se okreće i u kojima će da se kreće nova rekonstruisana Vlada, hajde prvo da pogledamo kakvu je to Srbiju zatekla SNS i tadašnji mandatar za sastav Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić. Da pogledamo kakvu smo to državu nasledili, šta je urađeno za ovih godinu dana, da li je to mnogo, da li je to malo, da li je to dovoljno.
Situacija u Srbiji je bila sledeća. U pravosuđu smo imali jednu neuspelu reformu, pa još jednu neuspelu reformu neuspele reforme. Ta oblast uopšte nije bila uređena. Imali smo strahoviti pritisak i od međunarodnih organizacija koje bave tim pitanjem, a i od EU, da se oblast pravosuđa konačno uredi. Reforme, jedne, pa druge, takođe neuspele bilo je izloženo i tužilaštvo. To je što se tiče jedne grane vlasti i nosilaca pravosudnih funkcija.
Valjda zbog izuzetno dobre i uspešne reforme korupcija je bila svuda prisutna. Da stvar bude još gora, na snazi je bio Zakon o javnim nabavkama koji je bio prepun rupa koje su dozvoljavale koruptivne elemente. Imali smo slučaj da se 60% javnih nabavki vodi po skraćenom postupku i u pregovaračkom postupku. Oni koji danas brane ovaj zakon treba da ih bude sramota.
Poreski sistem je bio u potpunom kolapsu. Siva ekonomija je zauzela preko 30% tržišta, a i ono što je funkcionisalo u poreskom sistemu nije izvršavalo svoje poreske obaveze. Potpuni prekid bilo kakve saradnje sa međunarodnim finansijskim organizacijama zarad dnevne politike, neuspelih projekcija budžeta i nemogućnosti da se nađu rešenja za probleme koji su tada tištili Srbiju.
U bankarskom sektoru, odsustvo kontrole banaka i finansijskog tržišta. Samo bih hteo da vas podsetim na čuvene afere koje su vezane za „Agrobanku“ i za „Razvojnu banku Vojvodine“, gde je Centralna banka, Narodna banka Srbije potpuno zakazala, a da je vice guverner nagrađen, koji je bio zadužen za kontrolu poslovnih banaka, tako što mu nije falila ni dlaka sa glave. Da stvar bude još gora, jedini posao Centralne banke tada je bio da pokuša da zaustavi pad dinara prema evru, a jedini način na koji je to radila je bio prodaja deviznih rezervi i to u iznosu od milijardu i 350 miliona evra. Pored toga, kurs je nastavio da divlja.
Svakako jednoj takvoj situaciji možemo da zahvalimo ekstra dobrom zakonu koji je prethodna Vlada donela, a to je Zakon o deviznom poslovanju koji je u suštini dozvoljavao nekontrolisan odliv deviza, evra i bilo koje druge valute van platnog sistema Republike Srbije i da novac završava u poreskim rajevima.
Naravno, onaj najveći problem koji je Republika Srbija tada imala jeste politička situacija vezana za probleme sa Kosovom i Metohijom, koja je takođe blokirala priključenje Srbije EU. Naravno, jedan potpuni gubitak poverenja građana Srbije nealbanske nacionalnosti koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, koji su raznim obećanjima i pravljenjem barikada na koje ih je terala izvršna vlast u Beogradu, izgubili potpuno poverenje u institucije koje se nalaze u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, predsedniče Vlade, kandidati za ministre, takvu smo Srbiju zatekli pre 13 meseci.
Sada se postavlja jedno normalno pitanje - ako ne valja Zakon o NBS, ako ne valja Zakon o javnim nabavkama, ako ne valja Zakon o deviznom poslovanju, ako imamo neuspele reforme pravosuđa, kakav je cilj bio napraviti Srbiju?
Zakoni se donose da se određene oblasti urede, a cilj uređivanja tih oblasti je da se pruži pravna sigurnost svim građanima pred državnim organima. Zato što imamo te loše zakone, kao što je stari Zakon o javnim nabavkama, Zakon o deviznom poslovanju koji je promenjen i koji još treba da se promeni, daju za pravo da ovaj visoki dom je često donosio zakone koji su, izgleda, bili u interesu finansijskog lobija i često spominjanih tajkuna. To je odsustvo svake odgovornosti prema građanima, ako smo mi koji smo birani od građana Republike Srbije živeli u jednoj takvoj državi.
Sada pitam sve kolege poslanike - da li žele da žive u takvoj državi, kakvu smo nasledili 2012. godine, ali ne sa pozicije narodnog poslanika, sa pozicije političara, nego sa pozicije običnog građanina, koji je jedini put ima priliku da vodi politiku kada izađe na glasanje? Ako bi uspeli u svojim glavama da se postavimo na to mesto, potpuno sam sigurna da ne bi želeli da u takvoj državi mi da živimo.
Kao rezultat takve jedne politike imamo jedan strahovit odliv građana Srbije koji beže iz Srbije u inostranstvo. Ne mislim tu na ove koji su završili prestižne fakultete, ima i njih, mislim na one obične. Samo iz Braničevskog okruga, koji ima 200 hiljada stanovnika, 60 hiljada ljudi je u dijaspori, i to u poslednjih nekoliko godina taj broj se drastično povećao i koliku je neko dolinu suza ovde u Srbiji napravio, ne samo da odlaze tamo na privremeni rad, nego se odriču svoje države i uzimaju državljanstvo tih zemalja u koje su otišli. Dotle smo doveli Srbiju poslednjih 12 ili 13 godina.
Slušam ovde tirade o tome kako građani Srbije gube posao, a niko ne želi da prihvati odgovornost da je 2008. godine 1.999.476 ljudi bilo u radnom odnosu, da je gubitak radnih mesta u 2009. godini bio 110 hiljada i da se broj smanjio na 1.889.085 zaposlenih. Godine 2010. broj zaposlenih se smanjio na 1.795.775, odnosno za 96 hiljada, 2011. godine broj zaposlenih se smanjuje na 1.746.138 zaposlenih, manje za još 50 hiljada. U 2012. godini na 1.727.000, za 19 hiljada. Za vreme prethodne Vlade 295 hiljada građana Srbije izgubilo je posao, nezaposlenost je bila na nivou 25,9%. Takva je bila situacija.
Mnogo se stvari promenilo od tada. Promenjen je Zakon o javnim nabavkama za koji su sve ozbiljne međunarodne institucije rekle da je dobar. Pošto vidim da moj kolega iz DS, šef poslaničke grupe nije tu, očigledno da o jednoj stvari, kada su javne nabavke u pitanju, govorimo, a ne razumemo se. Svrha jednog Zakona o javnim nabavkama jesu uštede, ali na taj način da ono što se plati iz budžeta u skladu sa zakonom stvarno toliko i košta, a ne da bude zidanje kroz razne ugovore i anekse ugovora, pa čak i da se ne sprovede Zakon o javnim nabavkama. Da li je problem što je to postalo krivično delo – zloupotreba u postupku javnih nabavki? Meni nije. Izgleda da nekima jeste.
Kada je u pitanju bankarski sektor, Narodna banka sada vrši kontrolu poslovanja i banaka, nadam se da će Ministarstvo finansija sada sa novim ministrom daleko ozbiljnije da kontroliše devizno poslovanje svih privrednih subjekata, ali mogu da vam kažem da je danas kurs 114,34, a da je, kada je sadašnji guverner preuzimao dužnost, bio 119,06, da je sada razlika, dan za dan u godini, negde oko četiri dinara i da se to u Srbiji do sada nije desilo. Da vas podsetim, 2001. godine jedna marka je koštala 30 dinara, 60 je bio evro. Sada razmislite dokle smo dogurali za godinu dana.
Kada je u pitanju zapošljavanje, počeli su da se dešavaju manji pomaci, tako da je nezaposlenost danas smanjena na 24,3%. Reforma pravosuđa je sprovedena onako kako je jedino mogla da se sprovede, a to je izvršenjem odluka Ustavnog suda. Politički problemi koji su vezani za KiM se rešavaju i konačno je Srbija nastavila postupak priključenja EU. Ono najveće zlo za koje se mi često napadamo, to je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, mogu da vas obavestim, gospodo poslanici, vas i sve građane Srbije, da je tek počela.
Kao što se vi mi zalažemo da se zakoni koje mi donosimo poštuju, mislim da je vreme da državni organi to prihvate, a znam da mnogi već jesu i da na tome uporno rade i da zakone, ne samo poštuju, nego i sprovode u delo.
Zašto onda, kada je sve ovako i kada je u skoro svakoj oblasti bilo napretka, se vrši jedna ovakva rekonstrukcija? Srbija je išla jednim tempom, koji nije bio za hvalu, u propadanje velikom brzinom. Pročitao sam vam namerno neke podatke, da shvatite kakve su to razmere bile. Prosek gubitka posla u poslednje četiri godine prethodne Vlade je bio – 74 hiljade ljudi je gubilo posao godišnje, dok se država neprestano zaduživala, neprestano podizala kredite, da bi kako-tako obezbedila bilo kakav privid ekonomske sigurnosti, zarad političkih sitnih poena.
Imamo privatizaciju koja po meni nije uspela, imali smo poljoprivredu koja je bila u haosu, sa neplaćenim subvencijama, bez prerađivačke industrije i sa nelojalnom konkurencijom koja je uvozila smeće koje nije bilo za ljudsku ishranu.
Sve ovo se danas koliko-toliko dovelo u red. Dinar je stabilan, spoljno-trgovinski deficit se smanjuje, poreski sistem funkcioniše onako kako je to moguće, sa onim problemima koje je do sada imao, a privreda je u jednom postepenom zamahu do nekog oporavka.
Da li je to dovoljno? Mi u SNS smatramo da to nije dovoljno. Nije dovoljno i to je razlog rekonstrukcije ove Vlade. Čini mi se da se sve ove godine u Srbiji gajio jedan kult nerada, kult toga da je bolje da neko radi u državnoj upravi, a ne u fabrici, i da na taj način ostvari svoje želje i ambicije. Zaboravilo se da u državi u kojoj otac i majka ne ustaju ujutru u sedam sati, ne budi ih sat da idu na posao, ne može da se preživi. Ne može ni u onoj država u kojoj deca ne idu u školu zato što smatraju da, ako i završe školu, neće naći posao adekvatan svojoj stručnoj spremi. Sve su to problemi koji su nasleđeni i smatramo da baš ovi novi ministri, koji su sada predloženi od predsednika Vlade, na tome treba najviše i da rade.
Naravno da će najveći pritisak da bude na gospodina Krstića, mnogo se očekuje od Ministarstva finansija. Znamo mi da tamo ima puno problema, ne samo u poreskom sektoru i u poreskoj kontroli, već i u deviznom poslovanju. Želim da vam skrenem pažnju da na to posebno obratite pažnju, jer se nekako taj deo funkcije izmigoljio iz ruku Centralne banke i prebačen je na Ministarstvo finansija, po Zakonu o ministarstvima i Vladi. Mislim da ćete tu svašta da pronađete kada budete začeprkali.
Kada je u pitanju gospodin Radulović, takođe se očekuje oporavak privrede. Međutim, i treći ministar od koga se najviše očekuje jeste gospodin Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, jer vas trojica treba da nosite budući razvoj Republike Srbije. Srbija nije ništa drugo nego poljoprivredno-agrarna zemlja. Oni koji se zanose da će probleme u Srbiji da reše nekom teškom industrijom, grdno se varaju. Baš taj deo srpske privrede je najviše upropašćen. Kada pogledamo strukturu naših izvoznih roba, primetićemo da Srbija veoma malo izvozi poljoprivrednih proizvoda, uglavnom poljoprivrednih sirovina. Sa tim treba da se prestane i treba da se okrenemo prerađivačkoj industriji. To je, naravno, posao ministra privrede i ministra poljoprivrede, a Ministarstvo finansija da poreskim zakonima, subvencijama, a voleo bih da nemamo samo subvencije po površini obradive zemlje, već i subvencije za ono što je gotov poljoprivredni proizvod i izveze se van teritorije Republike Srbije, da pomognemo na određen način iz budžeta razvoj privrede, razvoj poljoprivrede, industrije na svaki način, a ne da podižemo kredite da bismo kupovali sebi političku budućnost ili eventualno obezbedili još neki dan opstanka na vlasti, baš zato što SNS ne želi dAAa građani Srbije žive u vreme suza, već želimo da oni budu zadovoljni i srećni.
Smatramo da ovi rezultati koje su imali prethodni ministri daju nadu da će ovi novi ministri da budu još bolji i zato ćemo u Danu za glasanje da podržimo Predlog za izbor novih članova Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam svog kolegu. Postavlja pitanja, ali izgleda mi da osim na ova pitanja koja je on postavio, SNS moraće da dâ odgovore i na neka pitanja za koja nije ona odgovorna, a ta pitanja su sledeća.
Prvo jeste privatizacija „Sartida“, gde je otpisano milijardu evra duga „Sartida“ potpuno očišćen od bilo kakvih dugova i prodat za 25 miliona evra, negde oko 34, 35 miliona dolara. Banke koje su sada u likvidaciji i stečaju su tada potraživale od tog istog „Sartida“ negde oko 900 miliona dolara, a „Sartid“ je bukvalno poklonjen.
Ako se već raspituje za nešto što je kupljeno, pa je prodato po nižoj ceni, to se podrazumeva da je privatizacija, a u privatizacionom ugovoru imate i procenat investicije koji treba da se uradi na objektu koji se smatra privatizovanim. To znači koliko će da se uveća njegova tržišna vrednost i koliko će investicija da bude.
Ako možemo da pričamo o pljačkama veka, a ja ću biti malo blaži, zloupotrebama u vršenju vlasti i pravljenju zakonskih okvira, da zloupotreba ne bude procesuirana pred zakonom jeste privatizacija „Sartida“. Samo zemljište koje je dato tada, bez fabrike, bez pogona, koštalo je više nego taj novac koji smo dobili prilikom privatizacije.
Tako da, nemojte nama da pričate o tome kako se privatizacija vršila. Imali smo prilike da je vidimo. Imamo i dan danas zatvorene fabrike, zatvorene pogone, radnike bez radnih mesta, Srbiju bez proizvodnje i one koji su kupovali tu istu društvenu imovinu radi lokacija gde su pravili stambene zgrade i prodavali po mnogo većim cenama. To je bila vaša privatizacija.

Zarad istine i toga da li sam ja čovek prošlosti, samo da vas podsetim da je Vlada Mirka Cvetkovića „Sartid“ otkupila za 240 miliona i jedan evro. Toliko je plaćen, a prodali smo ga istom tom za 25 miliona evra. O tome vam govorim.
Znači, kada su bila u pitanju radna mesta, da bi se zadržalo u „Sartidu“, to je plaćeno 240 miliona i jedan evro i niko protiv toga nije imao ništa. Niko vas zbog toga nije napao, ni Mirka Cvetkovića, ni bilo koga drugog, a vi sada nas optužujete da plaćamo nova radna mesta mnogo više nego vi. Obrnuto je. Srbija treba da se razvija. Ne možete vi nijednog investitora da privučete sa strane a da nešto ne date i toga smo potpuno svesni i vi i ja, neki put kroz direktan novac, neki put kroz imovinu.
Bio bih srećan kad bismo mogli da dovedemo investitore, da im poklonimo i zemljište i kompletnu infrastrukturu i priključke na vodovod, kanalizaciju, struju, samo da zaposle ljude, samo da ih zaposle, a ne da ih otpuštaju, kako je to bilo u vaše vreme. Tada su ljudi gubili posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda je moj kolega malo preterao. Hrast u srpskom narodu nikada nije bio simbol nazadovanja nego čvrstine, a bukva je bila simbol nazadovanja.
Ako je govorio o lekovima neka prošeta do predsednika DS sa čijim poslanicima sedi i pita apotekarsku ustanovu „Beograd“ zašto nije nabavila lekove. Za to nisu krivi ni fondovi koji su obzebedili pare za te lekove, ni zakoni koji su doneti, a neko nije hteo da ih sprovodi.
Što se tiče nesposobnih ministara, videli smo dokle su nas prethodni ministri, a neki i sa vama sede u toj istoj poslaničkoj grupi, doveli. Kada spominjete Kostolac i Požarevac oni su bili na vlasti kada su ljudi trovani, i pepelištima i dimovima.
Kada je u pitanju saobraćaj koliko dugo se pravi taj Koridor? Otprilike kod Preševa prošle godine je bilo na istom mestu kao i pre tri godine. Ništa se nije uradilo. Naplatna rampa Požarevac sa dve najobičnije limene kućice je postavljena za godinu dana zato što nisu bila obezbeđena sredstva. Naplatnu rampu su pravili godinu dana. O čemu pričate?
Što se tiče glasa građana, verujte nikada ne bi bili na ulicama i iznosili političke stavove da smo na to imali pravo da se obratimo medijima, da oni verno i istinito prenesu sliku o našem političkom stavu. Zato smo imali mitinge, dva u 2011. godini, najveće koje Srbija poznaje i zna.
Nemojte toliko da nam spočitavate. Mi živimo sa tim građanima i živimo sa problemima koje Srbija ima, a neki su se čini mi se dok su bili na vlasti, otuđili od tih istih građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da bar kad se moje kolege poslanici javljaju bar da govore koliko-toliko istinu, bar da se trude. Ako nešto ne znaju, ne moraju o tome ni da govore.
Naime, reč je o tome da je ova vlada najgora. Inače, ta vlada je smirila kurs dinara i danas je manji za četiri dinara evro, nego što je to bilo prošle godine u ovo vreme. Ista ova Vlada je smirila inflaciju koju smo zatekli i sada je jednocifrena na nivou 8,8% sa tendencijom daljeg pada.
Ova Vlada, koliko god da se vi upinjali, smanjuje zaduženost zemlje, ali čak i da se dinar ne zadužimo da bismo vraćali kredite zaduženost bi rasla zbog dospelih kamata čak do 60% bruto proizvoda. Za to nas ne možete da optužite.
Nezaposlenost je smanjena doduše sa 25,5% na 24,2%. To su stvarno skromni rezultati, sa njima ne možemo da budemo zadovoljni, ali narodni poslanici koji su podržavali prethodnu Vladu treba sebi da postave pitanje zašto su podržavali takvu vladu koja je imala sasvim suprotne i potpuno neuspešne rezultate u proteklom periodu.
Pitanje zajedno da radimo, slažem se ali, verujte, malo imamo straha u iskrenost vaših namera, imajući u vidu kako ste se ponašali prema državi, prema budžetu i prema građanima Srbije.
Što se tiče saobraćajne infrastrukture, danas se bolje i više gradi nego ranije, ali ni sa tim nismo zadovoljni, tražićemo da bude još više.
Kada su u pitanju ti čuveni avioni MiG-29 i M-2…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam.
… jedan na međunarodnoj berzi košta od 24,5 do 27 miliona dolara, što je negde oko 20 miliona evra. Tako da, nemojte više tu priču da pričate.
Da vas podsetim da je i vaš ministar odbrane vrlo rado voleo da se slika u avionima, da leti njima. Da vam kažem, za podatak, na poslednjem aero mitingu, koji je on organizovao, morali su da produžavaju resurse na avionima. Znate zašto? Za gume. Naši piloti nisu imali ni gume na kojima će da lete avioni.

Član 107. Poslovnika, zato što je svaki narodni poslanik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, zato što je moj kolega iz DS počeo da priča stvari koje ne bi trebalo da se pričaju u Skupštini, pogotovo kada su u pitanju hapšenja ne pojedinih članova, nego celokupnog članstva jedne političke stranke. Mislim da smo sa tom pričom završili i da više niko zbog slobode misli i govora ne može i ne sme da bude hapšen, pogotovo što je i sadašnji predsednik Republike Srbije baš zbog slobode misli i govora bio hapšen i odležao u zatvoru. Tako da, zbog toga ne morate da se sekirate. Svaka vlast, pa i ova je odgovorna da se zakoni sprovode. Sve ovo što se sada dešava nije upereno ni protiv jedne političke partije.

Ne, on je u svoje lično ime, zato što je bio lično spomenut.
Taman posla da se neke takve stvari dešavaju. Problem jeste ovde i zašto se baca sumnja da je mnogo stvari prećutkivano zato što mnogo od svega ovoga što je moj kolega Babić čitao u prepodnevnom zasedanju oko izveštaja Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal jeste to da je veliki broj istraga koje se sada sprovode bio započet i u vreme vaše Vlade, a onda je bez ikakvog valjanog pravnog razloga zaustavljen i stavljen u fioku. Nismo mi izmislili vruću vodu. Samo smo predmete izvadili iz fioke koji su bili zaustavljeni i nastavili njihovo dalje procesuiranje u onom istom sastavu pravosudnih i tužilačkih organa koje smo zatekli prošle godine u ovo vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto po Poslovniku ja ne mogu direktno da se obratim kolegi Đuriću, ja ću da zamolim predsedavajućeg da on u moje ime prenese moje izvinjenje što sam se pogrešno izrazio, nije mi to bila želja, niti da svojatam državne organe. Prikladnija rečenica bi bila da mi pokušavamo da stvorimo ambijent, da pravosudni, tužilački i drugi državni organi rade svoj posao, da nećemo da vršimo pritisak, kako od strane zakonodavne, tako ni od strane izvršne vlasti prema tim organima i da zaustavljamo predmete koji se procesuiraju u skladu sa zakonom i Ustavom. Ja se stvarno kolegi Đuriću izvinjavam zbog tog lapsusa koji sam imao.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja volim te jako nadahnute govore, pune entuzijazma i samoreklame i samohvale. Samo da postavim jedno pitanje. A što to poskupi šest puta od proizvođača do potrošača? Hajde nađite mi to. Hajde nađite mi ti. Jel to možda iz Čajetine odsečen hrast koji je napravljen kasnije da bude sto, rezbaren ručno. Kako vas nije sramota da izmišljate. Toliko ste bili uspešni dok ste bili na republičkoj vlasti. Pa gde su vam sada poslanici? Otkud vam nestade toliko poslanika? Lako je bilo kada se privatizovalo. Živelo se od imovine koju sticali ljudi generacijama. I onda kažete mi smo bili uspešni. Gde su te pare završile? Gde je ta infrastruktura? Šta je napravljeno s tim parama? Ništa. Kupovali se glasovi na izborima, pa ni to nije bilo dovoljno, pa ste gubili izbore. Jeste. Vama, vama pričam.
Da pričamo o čuvenom budžetu za 2007. godinu. Čuveni budžet za 2007. godinu koji je bio navodno u suficitu, a suficit je iskazan tako što se država više zadužila nego što je mislila da potroši. To su rezultati. Nemojte više sa običnim pričama, znači izađite sa konkretnim podacima. Baš me interesuje šta to od čega zavisi život građana Srbije košta šest puta više od proizvođača do potrošača?

Prvo, ja ne računam šta ko misli, nego šta ko govori.
(Predsedavajuća: Prvo recite koji član Poslovnika sam povredila.)
Član 107. Poslovnika. Ja nisam pričao o Čajetini, nego sam pričao o neistinama koje su iznošene o ovoj Vladi i rekonstrukciji koja se sprovodi sa ovom Vladom. Ja sam o tome pričao. Nikome nisam pretio, samo sam pitao kako nekoga nije sramota da iznosi stvari koje nisu tačne i istinite, i to tako tendenciozno i očigledno?
Možemo da raspravljamo o tome da neko pogreši u nekoj cifri, ali tako tendenciozno ići na to da ništa ne valja što je ova Vlada uradila, a vi dobro znate da je mnogo stvari promenjeno, i to na bolje, i da ekonomska situacija u Srbiji nije modni hit koji se promeni preko sezone. Ako ne morate da nas hvalite, i ne očekujemo da nas hvalite, za ono što je bilo dobro, onda svakako nećemo da vam oćutimo ako govorite o onome što nije tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam se od svojih kolega iz DS svega  i svačega naslušao. Šta znači, ako bi bila poznata imena svih kandidata za ministre, dok raspravljamo o Zakonu o ministarstvima, a ne Vladi, onda bi verovatno bile optužbe da pišemo zakone za pojedine ministre, kandidate za ministre, to tako ispada.
Kada su te priče u pitanju, još da je neko imao samo nekoliko sati da prouči zakon, vaš prethodni govornik dok je bio ministar u Vladi Republike Srbije, a bio je tada ministar finansija, nama su i zakazivane sednice Skupštine Republike Srbije sa tačkama dnevnog reda, koje Vlada još nije ni izglasala i uputila u Skupštinu.
Mene takođe te priče oko nezaposlenosti, 40.000 novonezaposlenih ima, a pre godinu dana nezaposlenost je bila blizu 26%, sada je 24,2%. Interesuje me, evo čak da ima tih novih 40.000 nezaposlenih, ko je odgovoran za onih prethodnih milion, što to ne kažete? Što ne kažete da ste vi tada bili na vlasti? Ili, što ne kažete da je avgusta meseca, kada je Mirko Cvetković imenovan za premijera, evro bio 80 dinara, da bi avgusta meseca 2012. godine bio 118, to je skoro 50% skok evra, a potrošeno je više od 3,5 milijarde evra na zaštitu kursa dinara. Da li je možda za to kriv i Zakon o deviznom poslovanju, koji je isto taj Mirko Cvetković predložio, u kojem kolega iz DS, tada bio u toj istoj Vladi, koji je dozvoljavao da se uplati avans za robu, da se roba nikad ne unese i devize nikada ne vrate nazad u zemlju, da bi se na taj način štitio višak kapitala koji nije služio za devizne špekulacije na tržištu i upropašćavanje i građana i privrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu da se složim sa nekim stvarima koje je rekao moj prethodni govornik, ali sa nekima stvarno i zaista ne mogu.
Znate, Srbija je predugo bila, mogu da kažem, pogotovo u ekonomskom smislu, uništavana. Živelo se na lažima, živelo se na kreditima i evro obveznicama, živelo se na zaduženjima, živelo se na privatizaciji, živelo se na lažnim demagogijama, pa smo došli danas do toga da je sve ono što je maltene vredelo u Srbiji propalo i da sada treba to nekako da se pokrene.
Svi koji se iole malo razumeju u ekonomiju, znaju da to nije ni tako lako ni tako brzo. Da li ima rezultata ne bolje? Svakako da ima. Evo, ja ću samo jedan primer da vam navedem, što se nikada nije desilo za vreme vlasti DS, evro je danas manji nego što je bio prošle godine u isto vreme, vi sa time niste mogli da se pohvalite. Mi možemo. Samo jedan dinar kada je evro manji, država duguje negde oko 20 milijardi dinara manje i vi to jako dobro znate i znate da je to manji pritisak na budžet Republike Srbije.
Šta je ono što ja zameram DS? Ne na dobrim namerama, kao što je rekao i predsednik SNS, sve vaše kritike koje su opravdane, sve ono što vredi, da vas poslušamo i što smatramo da je dobra ideja, prihvatali smo. Zbog toga, prihvatite i vi deo svoje odgovornosti za ekonomsku situaciju u Srbiji koja je danas. Ništa drugo ne tražimo od vas. Samo svoj deo odgovornosti. Neko ima individualnu, neko ima samo političku.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da prihvatim da kroz neku simboliku pokušava da se uvede nova praksa kao što je polaganje zakletve. Ne vidim da je to nešto što će suštinski da oni ministri koji su položili zakletvu, nisu podnosili ostavke, ostali su ministri i u Vladi, treba da podnesu ostavku da bi ponovo bili birani i da ponovo polože zakletvu.
Ali, nova praksa u Srbiji već postoji. Po prvi put predsednik Republike Srbije nije više član ni jedne političke stranke. Zar to nije prava suštinska nova praksa? To je ona prava. Po prvi put je predsednik jedne političke stranke, najveće ovde u Skupštini Srbije, rekao da ne može da obavlja kvalitetno dužnost i ministra odbrane i dužnost prvog potpredsednika Vlade i odrekao se jedne od tih funkcija. Ne sećam da je iz rekonstruisane Vlade 2011. godine novi ministar finansija, a tadašnji premijer, polagao novu zakletvu zato što je bio premijer. Zato što je tu u toj Vladi jednu istu zakletvu podneo.
Ne smatram da će jedan takav simboličan čin da utiče bitno na rad Vlade i da one promene koje treba da se dese u ministarstvima ne treba da budu samo personalne, već one suštinske, a zato se i rekonstruiše ova Vlada da se konačno sa jednom praksom koja postoji u Srbiji već 25 godina prekine. Danas, kada je Srbija u teškoj ekonomskoj krizi mi u Srbiji imamo kult nerada, kult želje da se radi samo u javnim preduzećima…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Neću da oduzimam.