Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je kolega iz DS opomenuo da ništa nisam rekao o budžetu, znači, na domaće kredite treba da vratimo 92 milijarde dinara po osnovu kamate. Nije to ova vlada napravila, na strane kredite 46 milijardi 300 miliona dinara. U periodu od 2008. do 2012. godine Narodna banka je, radi ublažavanja kursa dinara prodala četiri milijarde evra, a kurs je sa 80 skočio na 119. Toliko ste bili uspešni.
Sada Narodna banka drži stabilan kurs i više je otkupila deviza na tržištu nego što je prodala.
Ako još hoćete da me ubedite da je Srbija, ovakva kakva jeste, dugovala 14 milijardi evra, pa to kada se pomnoži sa današnjim kursom evra, to je 18 milijardi 200 miliona dolara. Toliko nije dugovala ni SFRJ. O čemu vi govorite? O tome se radi.
Zašto stalno iznosite paušalno tendenciozne informacije? Tačno je, vratićemo samo na ime kamata ove godine preko 140-150 milijardi. Koliko je to od našeg deficita? Dve trećine deficita? Tri četvrtine deficita? Pričate da ova vlada nije sposobna da vodi javne finansije? Pa, ko nas je doveo u ovo stanje? Neka gora vlada. Evo, nesposobni smo, ali su nas gori doveli do ovoga što sada radimo i u čemu živimo, a u tome ste i vi učestvovali. Nemojte sada da se posipate pepelom zbog toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, morao sam više puta da se uštinem, da proverim da li ja to sanjam ili se ovo stvarno dešava. Prethodni govornik bi bio jedan odličan pisac, ali naučne fantastike. Mislim da takve diskusije nadahnute…Pokušao sam da napišem koje sve gluposti i neistine je izrečeno. Ali, verujte bio je brži od mene. Nisam bio to u stanju da uradim.
Pokušaću da na nekoliko stvari odgovorim. Pošto je tema korupcija, pozivam ministra da odgovori – da li je korupcija da u jednoj školi imate dva đaka generacije, nagrada je laptop, a jedan od roditelja tog učenika je odbornik u SO Golubac, gde je trenutno odnos snaga 16 prema 15. Vršili su pritisak na direktora škole i školski odbor da bi DS ostala na vlasti u opštini Golubac i da bi, ne daj bože, mamino i tatino dete dobilo laptop.
Toliko o korupciji kada priča DS. To je sitan primer. O tome ko je šta i koga pljačkao dovoljno govori sama činjenica - u dve banke 600 miliona evra. To vraćaju građani Srbije.
Kada je u pitanju Koridor 10, od 2011. do 2012. godine napravljeno je 9,6 kilometara za vreme vaše Vlade, a samo ove godine napravljeno je 20 kilometara i toliko će biti napravljeno do kraja godine. Vi ne umete da pravite put. I onaj put koji ste pravili prema EU je bio slep put.
Koliko se sećam, obećavali ste građanima Srbije EU kada ste došli na vlast paleći ovu Skupštinu. Obećali ste ulazak u EU 2012. godine, a sada je 2013. godina. Nemojte vi da nas učite evropskom putu. Sve što god ste mogli vi ste upropastili.

Mislim da je moj kolega nastavio po starom. On je očigledno zaboravio da jesam bio 2000. godine u SRS, ali mi smo priznali pobedu, doduše ne u prvom krugu, Vojislava Koštunice. Nisam ja stajao ispred ove zgrade, bio sam u Požarevcu kući, nego ste bili vi. Nemojte da optužujete ljude i da govorite da je navodno Služba državne bezbednosti palila. Što bi palila? Da sakrije rezultat? Očigledno da je i deo nameštaja nestao.
Pokušaću da odgovorim i na neka pitanja koja ste postavili u prethodnoj diskusiji u ova dva minuta, ranije je bilo pet kada sam postao poslanik, a vi ste to skraćivali svaki put, kada god vam je to odgovaralo. Šta bi bilo sa Srbijom da nije nas i da vas nismo pobedili? Upropastili biste je. Nestala bi. Nemojte da se zavaravamo.
Pričate o praznoj kasi kroz koju prolazi promaja. Pa, nisam je ja ispraznio, ni niko iz SNS, praznile su je vaše stranačke kolege i to zdušno, uspešno, udruženo.
Pričamo o korupciji. Kako to da se pojavi jedan vaš visoki funkcioner? Znam, sećam ga se 2004. godine kada je bio poslanik, ni odelo nije imao pošteno, a sada je jedan od najbogatijih ljudi u Inđiji. Znate na koga mislim? Na vašeg pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. Ne samo u Inđiji da je jedan od najbogatijih ljudi, nego i u Srbiji.
Ukrali ste robne rezerve i to vam je malo. Ne znam šta je više ostalo. Izvinite molim vas, mi smo poslednje bitke protiv vas dobili i nemate vi pravo i monopol na EU. To izbijte sebi iz glave.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću više uopšte da se javljam na replike. Očigledno da je moj kolega jako pesnički raspoložen. Kao što rekoh, Srbija je sada u sigurnim rukama, građani Srbije ne moraju da brinu više za svoju budućnost. Danas je Vidovdan, praznik. Jedan od mojih kolega reče da je to praznik na radost, a ja kažem da je praznik na tugu. Možda imamo razloga da danas prvi put posle 724 godine imamo pravo malo na nade za taj dan, ali isto tako mogu još i da poručim prethodnom govorniku da svakoj vlasti dođe kraj. Neki od vaših ministara i direktora toga nisu bili svesni i zato ih sada procesuiraju nadležni državni organi. Doći će kraj vlasti jednog dana i SNS, ali ima jedan problem – vi nećete da sedite u toj sali u kojoj sada sedite i to da gledate.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Poslovnika. Gospodine predsedavajući morali ste da opomenete kolegu iz Demokratske stranke, zato što je maltene optužio da su na vlasti bili ljudi koji su genocidni, ratni zločinci, uništavali svoj narod.
Stvarno se divim nadahnutosti i pesničkom raspoloženju dragog kolege, ali ja ću nekoliko pitanja da postavim. Šta je sa požarevačkim MIP-om, šta je sa požarevačkom šećeranom, šta je sa požarevačkim "Voćeproduktom", šta je sa IMT-om, šta je sa IMR-om, šta je sa FAP-om, šta je sa "Zmajem"?
Pričate i hvalite se kako ste veliki poljoprivrednik, a za vreme vaše vlasti stočni fond nam je upropašćen. Zavodi koji su se bavili proizvodnjom hibridnih sorti su upropašćeni.
(Predsednik: Samo mi recite član Poslovnika.)
Član 107, rekao sam na početku.
(Predsednik: Moja greška, nisam čuo. Molim vas da se obraćate meni.)
I ti veliki hvalospevi. Možda jeste gospodin Tomislav Nikolić dva puta izgubio od Borisa Tadića, ali znam jedno, Boris Tadić više nikad neće moći da pobedi Tomislava Nikolića.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo sam iznenađen poslednjim govorom kolege iz DS, zato što je u svom prvom obraćanju žestoko prikazivao SNS kao stranku koja ne misli dobro građanima Srbije, poistovećivao je sa režimima u kojima nije ni učestvovala. Čak i njene lidere je
optuživao da su nanosili zlo građanima Srbije, a onda je DS predstavljao kao stranku koja nudi spas građanima Srbije i da ova Vlada, u stvari, ne radi ništa drugo nego da upravlja Titanikom. Bar sam ga ja tako razumeo.
Međutim, u jednom delu moram da priznam da je bio u pravu. Srbija je bila Titanik do 27. jula 2012. godine. Do tada je bio premijer Mirko Cvetković. Dovoljno je da pogledate i uporedite slike gospodina Cvetkovića i kapetana Titanika, Edvarda Džona Smita, videćete da neodoljivo podsećaju. Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić su promenili putanju tog Titanika kojim ste upravljali prema toj santi leda. Srbija prvi put ima prijatelje na sve četiri strane sveta, što vi niste mogli nikako da uradite i da postignete.
Kada pričate o "Telekomu", odakle to da je on sada dva puta skuplji nego što je bio 2011. ili 2012. godine? Zato što se više veruje ovoj Vladi, a ne onoj koju je vodio Mirko Cvetković. I građani više veruju ovoj Vladi.
Kao što rekoh, danas građani Srbije možda nemaju velikog razloga za radovanje, ali imaju jedan dobar razlog - nadu da će da izađu iz ekonomske krize u koju ste vi uvukli građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda danas raspravljamo o dva najvažnija izveštaja koji se tiču vođenja i trošenja javnih sredstava u Republici Srbiji i o tome šta se dešavalo u proteklih ne samo godinu dana, već i duži jedan vremenski period.
Državna revizorska institucija osnovana je ne samo sa namerom da se kontroliše zakonitost postupka javnih nabavki, već i svrsishodnosti i opravdanosti predmeta javne nabavke. Da je to opravdano, mogu samo da vam kažem da je bilo čak i slučajeva da je predmet javne nabavke bilo vozilo za dostavu službene pošte i da je, umesto nekog vozila koje je primereno za takvu situaciju i takvu namenu, kupljen "Mercedes". Toliko o tome kako su pojedini rukovodioci kojima su bila poverena javna sredstva raspolagali tim javnim sredstvima i kako su ih trošili.
Mogu i da kažem da je Državna revizorska institucija u svom radu imala puno poteškoća. Prvo im nije obezbeđen bio adekvatan prostor za njihov rad, čini mi se da su tu Republička direkcija za imovinu i Vlada Republike Srbije na određen način, svesno, sabotirali rad Državne revizorske institucije, a u kasnijem periodu nisu jednostavno imali dovoljno kapaciteta da mogu da urade ono što je od njih predviđeno zakonom i da ispune ona očekivanja od predlagača zakona, koji su osnovali tu Državnu revizorsku instituciju.
Sledeći problem je bio, da čak i ako Državna revizorska institucija pronađe u svojoj kontroli i reviziji određene nepravilnosti, šta sa njima? Mogla je da podnese izveštaj Narodnoj skupštini i da se o tom izveštaju ovde na plenumu raspravlja, kao što sada raspravljamo. Ali, pitanje odgovornosti, pogotovo one prekršajne ili krivične mogao je da uradi samo nadležni policijski službenik ili postupak da pokrene nadležni tužilac, prema svojim saznanjima, a nije bio u obavezi da čita izveštaj Državne revizorske institucije.
Sećate se da je o tome bilo dosta polemike u javnosti, pa smo na kraju preneli ovlašćenje i na Državnu revizorsku instituciju da može da podnosi prekršajne i krivične prijave i prijave za pokretanje u vezi privrednog prestupa.
Deo prijava je i podnet. Ali, sada mene jako interesuje, recimo, 154 prekršajne prijave je bilo u 2012. godini, kakva je sudbina tih prekršajnih prijava? Koliko je sa ishodom da su odgovorna lica kažnjena, koliko oslobođena i koliko uopšte procesuirano do pravosnažnosti? Tu nailazimo na sledeći problem. Naši sudovi za prekršaje često nisu dorasli ovoj oblasti, da bi znali kako da sprovedu postupak do kraja, tako da možemo da damo i preporuku Ministarstvu pravde, pošto nam sada sledi Zakon o prekršajima, da se izvrši jedna određena edukacija sudija za prekršaje, pa ako treba i da se osnuje jedan deo prekršajnog suda koji bi bio nadležan za jednu ovu oblast.
Isto tako me interesuje - šta je sa krivičnim prijavama koje su podnete? Da li su te krivične prijave postale pravosnažne, u smislu da je optužnica postala pravosnažna, sudovi kasnije neka rade svoj deo posla, ili još uvek tužioci nekako nemo postupaju u ovoj oblasti?
Naravno da je u proteklom periodu, pogotovu u periodu od 2008. do 2012. godine bilo i pritisaka na Državnu revizorsku instituciju, pogotovo onih političkih pritisaka, i naravno da je jedna od velikih manjkavosti bio i sam Zakon o javnim nabavkama, nad kojim je Državna revizorska institucija vršila nadzor.
Jeste, mi smo doneli novi Zakon o javnim nabavkama i u tom zakonu predviđeno je krivično delo, što je dala malo veća ovlašćenja Državnoj revizorskoj instituciji, da oni koji ne raspolažu novcem svih građana, na onaj način kako je to predvideo zakon, krivično i odgovaraju. To su sve teškoće koje je imala Državna revizorska institucija u svom radu, od njenog osnivanja pa do početka pisanja Zakona o javnim nabavkama.
Kada se čita izveštaj, veliki je broj javnih nabavki po hitnom postupku. Za mnoge to ne znači ništa, ali javna nabavka po hitnom postupku znači pregovarački postupak samo sa jednim učesnikom i zaključivanje ugovora o javnoj nabavci samo sa jednim učesnikom. Voleo bih da državni revizor i kaže, po kvartalima, kako je to izgledalo, a ja znam da je u poslednjem kvartalu 2012. godine broj javnih nabavki po hitnom postupku spao za 70%. Zbog primene novog Zakona o javnim nabavkama, broj javnih nabavki po hitnom postupku je svega 10%, a ukupan iznos koji je potrošen za javne nabavke po hitnom postupku do 31. marta 2013. godine, 90% tog iznosa predstavljaju apotekarske ustanove.
Mi smo imali problem sa Zakonom o javnim nabavkama u ranijem periodu i očigledno je da mnogi subjekti koji primenjuju Zakon o javnim nabavkama su hteli da nastave po starom, da izvrše pritisak i na Državnu revizorsku instituciju i na Upravu za javne nabavke i na Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i da nastave, po hitnom postupku, sa jednim učesnikom i da nesrazmerno troše novac za onu uslugu ili robu koja im se prodaje.
Drago mi je da DRI istrajava na tome da predmet javne nabavke bude plaćen onoliko koliko on stvarno košta pogotovo bez nekih čudnih aneksa koji su bili ranije pa najpovoljnija ponuda bude najskuplja. Voleo bih da kontrolišete u novim predmetima revizije kakvi su ti aneksi ugovora. Da li su bili započeti pre radova ili pružanja usluge predmeta javne nabavke ili posle u samom postupku. To je jako važno i tu već ima elemenata, zato što ako je aneks zaključen pre postupka, odnosno pre otpočinjanja javnih radova ili pružanja usluge onda je namerno zakon prekršen izabran navodno najbolji ponuđač, a kasnije je ispao najskuplji. U takvim slučajevima onaj naručilac je mogao da prekine ili zaustavi postupak javnih nabavki i sprovede novi postupak i to se očekivalo od njih.
Insistiramo, mi iz SNS, da DRI i svi drugi nadležni organi insistiraju na doslednom sprovođenju Zakona o javnim nabavkama onako kako je on napisan, a ako još jednom neko pokuša da dovede u pitanje živote i zdravlje građana da bi i dalje mogao da trpa novac u džep, očekujem da protiv takvih bude podneta i krivična prijava. Pri tome najviše mislim na apotekarske ustanove koje su napravile papazjaniju, pokušale da naprave papazjaniju od Zakona o javnim nabavkama.
Kad je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije osnovana je isto tako kao jedno regulatorno telo koje treba da kontroliše javne funkcionere kojima su poverena javna ovlašćena. Slažem se za ove primedbe koje ste dali, ako treba možemo i u Narodnoj skupštini da napravimo jednu radnu grupu ali sa vama, da vidimo koji su to problemi u Zakonu o agenciji i da te probleme rešimo na najbolji mogući način.
Potpuno se slažem da po vašem izveštaju Agencija za borbu protiv korupcije nije bile spremna za republičke izbore. Ne bih sada da ulazimo u to da li je kriv direktor ili neko drugi. Smatram da i Agencija sama bez ikakvog političkog pritiska u svojim redovima prvo raščistila sa neodgovornim licima i na taj način izgradila jedan nivo poverenja, integriteta da će u naredno periodu da nastavi svoj posao da radi na najbolji mogući način.
Naravno da za nas koji se bavimo politikom jeste dosad najinteresantnije dosledna primena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Smatramo da treba u narednom periodu da bude još stroža i naravno kontrola imovine javnih funkcionera, odnosno ako neku imovinu poseduju treba da opravdaju iz kojih prihoda su je i ostvarili. Znam da se tu nailazi na određene probleme, iako postoje problemi između državnih organa kao što je Poreska uprava, nadležnih sudova takođe kao Narodna skupština spremni smo da pomognemo koliko god je to moguće.
Mi ćemo za ova dva izveštaja kao SNS da glasamo, zato što smatramo da su realni, da prikazuju jednu realnu sliku kakva je kod nas i po pitanju javnih finansija i po pitanju borbe protiv korupcije i insistiraćemo i u daljem periodu da i pored dobrih rezultata koji imaju oba organa, nezavisna regulatorna tela, da uvek može bolje, uvek može više i to očekujemo od vas u vašem daljem radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega očigledno ima jedan običaj da od komarca pravi magarca.
Izgleda mi da on naše nove koalicione partnere najbolje poznaje zato što su bili sa njima u vlasti u Beogradu od 2008. do 2012. godine, pa je jedna od najvećih pljački Srbije bila, i grada Beograda koji ima drugi budžet u Republici Srbiji, prvi je republički, drugi je budžet grada Beograda i to preko 300 miliona evra za most na Adi. Što to niste kritikovali ovde, nego ste ćutali?
Kada je u pitanju javno preduzeće "Putevi Srbije" i PDV, treba da naučite, slažem se sa tim da treba svi da plaćaju PDV, ali treba da naučite da onaj ko ne plaća porez na dodatu vrednost nema ni pravo na odbitak poreza na dodatu vrednost, tako da je taj iznos od 23 miliona dinara, ne znate, o tome se i radi, daleko manji nego što to vi stvarno hoćete da prikažete.
Kada je u pitanju nabavka gasa, mi gas možemo da kupimo samo od onoga ko ga ima i ko hoće da nam proda. Nabavite i vi jeftinije ako možete. Tvrdim da ne možete. Neće posrednik koji je u vlasništvu Ruske Federacije da se odrekne svojih naknada.
Kada je u pitanju "Južni tok", treba da znate i Zakon o obligacijama, treba da znate i kompenzacije. Kada je u pitanju Milanski edikt i javne nabavke u oblasti kulture, Republička uprava za javne nabavke je veoma detaljno opisala postupak javne nabavke u oblasti kulture. Uzmite pročitajte ga, pa onda kada ga pročitate, izađite da kritikujete, a u svakom slučaju jako je nepristojno, zato što je Milanski edikt jedna međunarodna manifestacija, a Srbija u njoj zauzima centralno mesto. Ako se toga stidite, ne znam šta je po vama onda dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da moj kolega, prethodni govornik, nikad nije radio završni račun bilo kakvog preduzeća, pa zato i ne zna. To je problem.
Znate, knjigovodstvo, koliko god se vi trudite da to prikažete, jeste nauka i ali je malo i zanat. To mora da znate.
Kažete da se neko smejao. Postoje u našem pravu i optužnice. Krivičnu prijavu možete da podnesete i vi, a optužnicu podnosi tužilaštvo i po završenom postupku, zato što neko može da se žali krivičnom veću, ona postaje pravosnažna ili bude odbijena. To sam pitao, tako da nemojte da mi stavljate u usta ono što nisam rekao. Jako dobro znate u kakvom smo stanju mi zatekli državu, kakvi su bili zakoni, da su namerno pisani i zakoni i podzakonska akta da bi neko mogao da ućari, da neko ne bi odgovarao za ono što je uradio. Isto tako, vladavina prava skoro da nije ni postojala. Ako mislite da postoji čaroban štapić da se to reši preko noći, ne postoji. Borba protiv zloupotreba, korupcije i organizovanog kriminala je sistemska borba. Svi državni organi treba da učestvuju u njoj.
Kao što sam i juče rekao na plenumu, prvo oni koji rade u državnim organima treba da se odreknu loših navika za koje nisu oni krivi, jer su ih oni koji su vodili državu proteklih 12 godina naučili na te loše navike. Prvo to moramo da raščistimo.
Jedan od organa koji se prvi usprotivio lošim navikama bila je DRI. Zato se njeno rukovodstvo skoro i nije promenilo i kada smo mi došli na vlast.
Ista i slična situacija je sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Zato i podržavamo njihove izveštaje, a ne od toga da bismo sticali jeftine političke poene i napadali svaku sitnicu koja može da se desi i svaki natpis u novinama.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene stvarno neke stvari čude, kako neke moje kolege mogu da brane neke postupke. Evo ovako, kada je u pitanju NBS "Agrobanka" je po izveštaju NBS u novembru mesecu 2011. godine bila pozitivna. Inače, već tada je bila u gubitku za 360 miliona evra. Da bi se to prikrilo NBS je krenula u naknadnu reviziju, a tadašnji premijer Mirko Cvetković i ministar finansija u isto vreme doneli su odluku da se izvrši dokapitalizacija "Agrobanke" emitovanjem državnih hartija od vrednosti, što je nezakonito. Guverner umesto da u tom trenutku pokrene postupak protiv viceguvernera koji je bio odgovoran za kontrolu poslovanja banaka, ne samo da nije pokrenuo kontrolu već viceguverneru nije falila ni dlaka sa glave. Toliko o tome kakve su vaše nezavisne institucije bile.
Kada spominjete količinu bilborda i novac koji su političke stranke utrošile u kampanji, samo kredit koji je na nezakonit način suprotno odlukama koje su postojale i važile za sve, dodeljen DS je veći nego celokupan iznos što je SNS potrošila u izbornoj kampanji. Tako da nemojte da pričate o bilbordima, molim vas više.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, nemojte da govorite neistinu da se ne primenjuje. Pokušali su neki iz DS da se ne primenjuje ali ćemo zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja da utvrdimo koliko je Apotekarska ustanova potrošila novca za isti lek koji je kupio RFZZ. Nemojte da se iznenadite da je Beogradska apoteka platila to i dva puta više.

Naknadna pamet je jako zanimljiva i ja se sećam kada je Kori Udovički bila guverner Narodne banke, bila je i ministar u Vladi Zorana Đinđića. Nemojte da mi kažete da to nije bio stranački kadar.
Što se tiče bilborda, nismo mogli da ih plaćamo kešom, jer je velika većina u vlasništvu vašeg predsednika stranke, jedino ako je on primao u kešu, ali to je onda kriv on koliko i mi. Nemojte tako, molim vas.
Kada su u pitanju nezavisna regulatorna tela, kažete da na njih udaramo, a ja ću vas podsetiti, Zaštitnik građana izabran je u prethodnom sazivu i potvrđen mandat i u ovom, nije promenjen. Dalje, državni revizor, takođe, izabran u prethodnom sazivu, izabran i u ovom, nije zamenjen.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, direktor je zamenjen, ali ga je zamenio upravni odbor koji ste vi postavili. Po čemu mi to utičemo na nezavisna regulatorna tela? Nemojte više da nam spominjete pravosuđe i tužilaštvo, jer to je vaša bruka koja će dugo, dugo godina da vas prati, koliko ste ugrozili nezavisnost jedne grane vlasti, a da ne pričam da ste čak i mrtvog kandidata proglasili za sudiju, čak ste i to radili. Eto kolika je vaša reforma pravosuđa bila uspešna, a o tome vam je govorila i Venecijanska komisija i Evropska komisija i nastavili ste po svom, po starom.
To da nemate veze sa "Agrobankom", koliko hoćete da kažete da veze sa "Agrobankom" imamo isto i vi i mi, "Agrobanka" je bila državna banka. Njen upravni odbor je postavila Vlada Republike Srbije i nećemo da pričamo o kumovskim vezama konsultanata i članova upravnog odbora, zajedno sa tadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Hoćete o tome da pričamo? Nemamo mi ništa protiv.

Gospodo narodni poslanici, kada pričate o krivičnim delima, nije u porastu kriminal, nego je u porastu broj otkrivenih krivičnih dela. To je očigledno problem koji imate. Što se tiče 600 članova SNS koji su došli iz redova sudija, prvo, to nije tačno i to odmah da raščistimo.
Tačno je da su neke sudije koje su se osetile kao obespravljeni, poniženi, da država ne stoji iza njih, da zakon se ne poštuje i koji su ostali bez posla, da su pristupili SNS. Isto tako su i vratili članske karte kada ih je Ustavni sud vratio nazad na sudijski posao. Ne možete zato da krivite te ljude. Osetili su se obespravljenim. Država je radila mimo vladavine prava.
Što se tiče dužnika "Agrobanke", znam samo jednog gospodina Stupara, ali taj ništa ne duguje "Agrobanci". Da li vi stvarno mislite da smo se finansirali od tih ljudi koji nisu vratili kredit "Agrobanci", da bismo smeli da krenemo u postupak istražnih radnji kada je u pitanju "Agrobanka"?
Još nešto, ako nisu obezbeđene adekvatne garancije za državni kapital koji je izašao iz te iste "Agrobanke", odgovornost ne snosi ne samo onaj koji je uzeo taj kredit, već mnogo veću onaj koji mu je to odobrio mimo zakona i poslovne politike banke.
Koliko dobro ste vodili banke, takođe vidimo na primeru "Razvojne banke Vojvodine", koja, eto, ima i gubitak od 160 miliona evra, pa je opet Vlada Republike Srbije morala da izvrši dokapitalizaciju "Razvojne banke" da bi se napravio Fond za razvoj AP Vojvodine.
Znači, gde god ste radili, građani su morali da plaćaju štetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo optužujete mog kolegu Vladimira Cvijana, a iz svih onih službenih beleški koje sam dobio iz suda i od sudije koji hoće da ga tereti, ni jednu reč ni jedan postupak nije izgovorio Vladimir Cvijan. Tako da, nemojte da se hvatate više za tu priču.
Isto tako, sve to što ste pročitali, kada su u pitanju dužnici "Agrobanke", ja te ljude ne poznajem. Isto tako, koliko je meni poznato, svi oni koji nisu vratili kredit, moraće ili da ga vrate ili da odgovaraju krivično. Ali postavlja se jedno drugo pitanje - kako i na koji način je vođena "Agrobanka", i kako i na koji način su odobravani krediti u tolikim iznosima bez odgovarajuće zaštite za tu banku?
Onaj ko raspolaže državnom imovinom mora da je poštuje i ceni više nego svoju privatnu. Pokušajte to da uradite u privatnoj banci, nema šanse, ne postoji ta mogućnost. Ali, zato se nalaze, po meni jako čudni primeri, da su dužnici koji su uzimali kredite iz SNS, hajde ljudi, molim vas, to nema veze sa životom. Što bi DS to radila? Što bi to radio Mirko Cvetković? Što bi to radio vaš upravni odbor, Nikezić i ekipa, CesMekon? Znate i sami kako će da se završi ta priča oko "Agrobanke". Samo je problem što ima mnogo takvih "Agrobanaka", i što ste razorili institucije koje treba da se bore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, to je sada najveći problem da te institucije vratimo na pravi način u pravu funkciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da uputim jedno pitanje predsedniku Vlade i ministru MUP. Reč je o tome da smo svedoci, unazad nekoliko meseci, oko jedne čuvene afere koja se kretala oko aflatoksina, koji se nalazi u mleku. Tvrdili smo da je nešto drugo u pitanju.
Nadležne inspekcijske službe su konačno utvrdile da je nešto drugo u pitanju, a ne ono što priča pokrajinski sekretar za poljoprivredu gospodin Ješić. Nadležne službe su utvrdile da u robnim rezervama nedostaje 150.000 tona, što pšenice, što kukuruza ili, da prevedem na malo drugačiji način izražavanja, nedostaje 6.000 šlepera, koji bi u vožnji, znači da se nalaze na putevima, zauzeli put od Subotice do Preševa, ili da prevedem u iznos novca – 3.750.000.000, a da stvar bude još gora država je plaćala mesečno 37.500.000 dinara zakup silosa u kojima su se nalazili pšenica i kukuruz koji nisu postojali. Znači, jedan dim.
To mi daje za pravo da osnovano sumnjam da između afere koja je vezana za aflatoksin i manjka u robnim rezervama, da su te dve afere uzročno povezane. Hteo sam da uputim pitanje ministru unutrašnjih poslova i predsedniku Vlade, ali pošto on nije tu, nadam se da će odgovoriti pismeno. Da li su pripadnici MUP započeli predistražne radnje radi utvrđivanja individualne odgovornosti i krivične za one koji su napravili manjak?
Odrastao sam u jednom vremenu kada je i poslovođa u najobičnijoj prodavnici odgovarao ukoliko ima manjak, pa očekujem da kada je jedna ovako ozbiljna tema u pitanju neko za ovo odgovara. Zna se za šta je svrha robnih rezervi. Ne daj bože da smo imali elementarne nepogode ili neku drugu pošast, sa čime bismo prehranili građane Srbije zato što je neko svesno trpao novac u džepove i krao od tih istih građana?

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da je ovo možda jedna od prvih sednica na kojoj se raspravlja jedan ovakav izveštaj nezavisnih regulatornih tela, koja su svakako važna i za normalno funkcionisanje države, vladavinu prava i ostvarivanje građanskih prava koja su garantovana Ustavom. Međutim, kroz čitavu ovu diskusiju u jednom dobrom  delu se stiče utisak da za sve ono što je loše i sve ono što ne valja u Srbiji je odgovorna trenutna Vlada Republike Srbije.
Prvo, moramo malo da pogledamo kakve navike imamo u državnoj upravi u poslednjih ne pet, 10, 15, nego možda i malo duže. Srbija je iz jednog partijskog sistema ušla u višestranačje. Devedesetih godina bila je opterećena raznim političkim i ratnim krizama, tako da mogu da kažem da je razvoj demokratije ljudskih prava i sloboda garantovanih Ustavom, dobrim delom i zbog paranoje tadašnje vlasti, zbog okruženja u kome se nalazila bio zaustavljen. Petooktobarskim promenama očekivao se neki pomak na bolje, možda drastičniji nego što je sadašnji rezultat, ali očigledno da te promene nisu dale one rezultate koje su građani očekivali i ono što je bilo obećavano prilikom dolaska na vlast.
Prvo, jedno od osnovnih prava demokratije jeste i stanje u medijima i informisanost svih građana o važnim političkim, ekonomskim i drugim temama. Tu mogu da kažem da je prethodna Vlada najviše pala na tom ispitu i to iz razloga zato što su mnogi politički lideri visoko pozicionirani u izvršnoj vlasti, u svojim političkim strankama, bili čak i vlasnici medija, da su određeni tajkuni protiv kojih se vode sudski postupci takođe bili vlasnici medija, a da stvar bude još gora bili su zajedno vlasnici istih medija.
Nemojte tu istinu da gurate pod tepih, možda je to nekima smešno, a meni nije, a nije ni građanima. To kako je stanje u medijima, imali smo da vidimo priliku na poslednjim izborima.
Kada je RRA menjao pravila, čak u izbornom postupku, što dokazuje u kakvom su stanju mediji, da jedno regulatorno telo koje treba da brine o nezavisnosti tih istih medija, utiče na njihov rad tako što tu nezavisnost ugrožava i to je tekovina koju je donela DS.
Vladavina prava – u čemu se ogleda? Osim u državnim organima, ogleda se u nezavisnosti nosiocima pravosudnih, javnotužilačkih funkcija. Tu smo imali jednu katastrofalnu reformu gde se često nosioci javnotužilačkih i pravosudnih funkcija birani po političkoj liniji. O tome govori podatak da je 800 sudija dobilo rešenje o otkazu bez obrazloženja, pa je onda pod pritiskom Ustavnog suda 800 sudija dobilo isto obrazloženje. Takve odluke donosi VSS i očekujete pravnu državu. Ne postoji pravna država kada se izvršna vlast na najgrublji način meša u nezavisnost pravosuđa.
Da stvar bude još zanimljivija i tragičnija, slična situacija je bila i u javnom tužilaštvu. Na isti način se postupalo sa javnim tužiocima kao sudijama, a javni tužioci u svom nezavisnom i samostalnom radu trebaju da budu produžena ruka države. Imali smo situacije da sudije i tužioci zovu ministra pravde da ga pitaju da li smeju ili ne smeju protiv nekog da pokrenu krivični postupak. Imali smo situaciju da ako policijski službenici započnu pred istražne radnje protiv određenih tajkuna budu ili poslati u penziju ili na gora radna mesta. Naziv za sve to je korupcija. Samo u toj korupciji je učestvovala i izvršna vlast preko svojih predstavnika i u MUP, i u pravosuđu, i u tužilaštvu i sada imamo jednu ovakvu situaciju kakvu imamo u Srbiji.
Nažalost, u proteklom periodu, mi ne samo da nismo napredovali, nego smo nazadovali zato što oni organi koji treba da obezbede vladavinu prava nisu bili u stanju da to urade.
Zaštita podataka o ličnosti, neko reče da svaki državni službenik može da sazna sve podatke o bilo kom građaninu, zato što ako treba da ostvari svoje pravo zatražićemo ličnu ispravu. Da stvar bude još gora, ne samo državni službenici, nego i radnici "Bus plusa" takođe mogu to isto da urade. Ne samo da znaju sve podatke o određenim građanima, već mogu da znaju i relacije na kojima su se kretali dok nije bilo reakcije da se sa tim prekine i da se napravi zaštitni sistem i to onemogući. To je bilo u gradu Beogradu. Čini mi se da oni koji sebe smatraju nosiocima demokratije, na svaki mogući način su tu istu demokratiju ugrožavali.
Borba protiv korupcije je najveće zlo koje može da zadesi jednu zemlju. Nažalost, Srbija je jako visoko kotirana kao koruptivna zemlja. Zatekli smo razorene institucije koje trebaju da se bore protiv jedne takve podčasti.
Ova Vlada je nekim svojim postupcima dala za pravo da državni organi rade svoj posao i tu se ogleda taj prvi deo borbe da državni službenik može da radi po slovu zakona i da je zakon za sve građane isti. Gde je problem? Problem su loše navike. Loše navike koje su stečene u tim državnim organima koji još od tih navika ne mogu na pravi način da ispunjavaju ono što se od njih očekuje i kao od građana, i od Vlade, a i od ove skupštine, ali za to ne možete da krivite ovu Vladu.
Da svi državni organi i nezavisna regulatorna tela mogu da rade svoj posao kako treba i da je svakome ko je bio zatečen, a nije svoje ruke isprljao novcem ili nečim drugim, taj je zadržan na toj funkciji. Nije promenjen ni Zaštitnik građana, nije promenjen nijedan nosilac tih nezavisnih regulatornih tela. Nisu promenjene sudije koje ste vi postavljali, nisu promenjeni tužioci, nije maltene ništa promenjeno. Svako je dobio priliku da se dokaže i da radi po slovu zakona.
Mi kao Narodna skupština koja ima pravo nadzora nad svim državnim organima treba da obavljamo tu funkciju u punom svom kapacitetu. Kada su u pitanju mediji treba im dati još veći stepen nezavisnosti i nepristrasnosti. Zbog toga što je to nama signal, da kada nešto ne valja u društvu treba da se zapitamo da li je tačno to što je zapisano i ako jeste tačno, da reagujemo onako kako se to od nas očekuje.
Zato ćemo da podržimo ove izveštaje. Oni su nažalost realna slika društva koju smo zatekli 27. jula 2012. godine, sa tendencijom da ćemo dok traje ova Vlada da se borimo da ovi sledeći izveštaji koji dolaze budu daleko povoljniji i za građane Srbije, i za ugled Srbije, i za ugled ove Narodne skupštine.