Tako da, ja ne gledam, kada su u pitanju investicije, odakle novac dolazi, bitno mi je da li je investicija zdrava, da li od toga država ima korist, a država ima korist ako od te investicije na prvom mestu njeni građani imaju korist. To je interes države.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa mnogima od svojih prethodnika da treba pažljivo da se proceni šta država prodaje. Ne znam kud se dede procena, čini mi se, ekonomskog fakulteta o vrednosti "Sartida" od 450 miliona dolara. Nestalo je. Velika je razlika kada se nešto prodaje odlukom Vlade, pogotovo ako je to javno preduzeće, a u odnosu na to da se prodaje društvena imovina, i to iz stečaja, gde odlučuje jedan čovek, kao što je to bilo u slučaju "Sartida". Da ne pričamo da je mesni nadležni sud bio sud u Požarevcu, a da je to radio Trgovinski sud u Beogradu. Nešto ne može da se izjednači ova sada situacija sa JAT i ona sa "Sartidom", ne može da bude ista.
Nemojte više za tu priču da se hvatate zato što prvi put u poslednjih nekoliko godina, u vreme svetske ekonomske krize, Srbija ima jednu ozbiljnu investiciju. Možemo o tome da pričamo koliko je ona opravdana, da li smo mogli da uradimo bolje ili gore i šta god već hoćete, ali ako propustimo ovu priliku, verujte da nećemo novu da imamo. Jednostavno se pomirite sa tim, kao što smo se mi pomirili da šteta koja je naneta bila državi prethodnih godina, da će neko morati puno i dugo da radi da bi tu štetu nadoknadio, a mi u tome nismo učestvovali. Ali, prihvatamo taj deo odgovornosti, da moramo nešto da promenimo i da uradimo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
U tome i jeste razlika, umesto da se samo kritikuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, dugo sam vremena ovde, kao narodni poslanik, bio prisutan dok se država, ne pravila, ne izgrađivala, nego razgrađivala. Čini mi se da, kada su u pitanju mnogi ministri, nažalost, mogu da kažem kao da su se u tome takmičili, ko će više štete da nanese državi i građanima.
Isto tako, svaki projekat u koji pokušava ova vlada da uđe nailazi na otpor i ja to razumem. Opozicija smatra da je to njihova strategija i da kroz svoje diskusije žele da omalovažavaju rezultate koje neka vlada postiže. To je pravo na političku borbu i to neću da osporavam. Kao kolege poslanike vas bar u jednom delu molim da to ne radite, da ako neko ima neku ideju i ako želi da je sprovede i ako dođe u situaciju da je ta ideja ostvariva na kraju, nemojte da to uzimate da je zlo i da to kvarite. U tome i jeste problem.
Imali smo priču oko tog famoznog zemljišta. Svi smo bili svedoci prošle godine kakva je bila naša žetva i poljoprivreda zbog suše. Sada ćemo da se raspravljamo – po kojoj ceni, kako je, ko je, šta, uradio. Ja sad jedno prosto pitanje postavljam – hoće li ti iz Emirata da dovedu svoje radnike ovde? Neće, nego će naše. Hoćemo li mi da proizvodimo tu hranu? Da, mi ćemo. Hoće li to da poboljša naše bilanse državne? Da, hoće. Kada je u pitanju taj projekat koji trenutno vodi ministar Bačević, da li on može da donese Srbiji nešto dobro? Da, budite sigurni da može, zato što se Evropa, barem kada je…
(Predsednik: Vreme.)
… u pitanju, deli na dva dela. Prema tome, molim vas, barem jednom, ako neka ideja postoji, hajde da raspravljamo o njoj, a ne da je unapred osuđujemo na neuspeh i da ona nije to što nama treba.

Dame i gospodo, hajde da opet budemo malo konstruktivniji. Svaki narodni poslanik ovde zna da ministar Bačević, ni predsednik Vlade Ivica Dačić, ni prvi zamenik i potpredsednik Vlade, ministar odbrane Aleksandar Vučić, ni predsednik Republike ne mogu svojim potpisom da zaduže Srbiju. Pre toga je potrebno da neko u ovoj Skupštini pritisne određeno dugme, a pre toga je potrebno da se vodi debata. Znači, nemojte tako tendenciozno da kažete i da govorite koliko će to da košta Srbiju.
Sada mogu ja vama jedno prosto pitanje da postavim – šta ako to dobijemo, a ne košta ništa Srbiju, osim zemljišta? Šta onda? Nemojte da ste skeptici. Najlakše je kritikovati, a najteže je napraviti najbolji mogući odnos koliko će to da košta građane, da li samo u zemljištu, da li nešto u novcu, ali da dobijemo jedan projekat sa kojim, verujte, čak i oni koji ne učestvuju biće zadovoljni kada bude zaživeo. Valjda za to ministre biramo u Vladu, da nama odgovaraju, ali da imaju dovoljno hrabrosti da nešto urade i promene. Valjda zato i idemo na izbore, da Srbiju promenimo. Do sada je išla ka dnu, uspeli smo da je zaustavimo, ma koliko se vi sa tim ne slagali. Sada je vreme da krene polako napred, pa makar danas da nam bude malo bolje nego juče, a sutra makar malo bolje nego danas, pa tako dan za danom, posle ovog decenijskog, mogu da kažem čak i višedecenijskog propadanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam o kakvim slikama je govorio gospodin Milivojević, ali znam sigurno sledeće – te spomenute jahte nisu kupljene kada smo mi na vlasti nego dok ste bili vi na vlasti. U tome je problem. To je prva stvar.
Druga stvar, kada govorite o tom kanalu, kada govorite o Velikoj Moravi, Zapadnoj Moravi i Požarevac je blizu Morave, i Požarevljani korist tu istu vodu iz Morave za piće. Ono sada što se radi sa njom je daleko gore nego što bi se radilo kada bi se kopao taj kanal. Vi to odlično znate i znate odlično da bi se pitanje vodosnabdevanja Požarevca i svih gradova uzvodno rešilo.
Kada vas slušam tako da su neki ljudi pre 30, 40 godina vodili ovu državu kao što vi razmišljate mi danas ne bismo imali ni Đerdap, Dunav ne bi bio plovna reka, ne bismo imali jedan gigavat električne energije ili 24 miliona kilovat sati dnevno, ne bi bilo Termoelektrane u Kostolcu, ne bi bilo Termoelektrane u Obrenovcu, ne bi bilo rudnika, ne bi bilo ničega.
O tome se radi. Slažem se, imate pravo da kritikujete, ali barem u tim kritikama zadržite jedan nivo koji odgovara dostojanstvu ove narodne skupštine. Ako ništa drugo, ako se politički ne slažete, barem poštujte trud dok pokušavamo nešto da uradimo za svoju zemlju. Za razliku od nekih koji su do sada bili na vlasti, ali su se trudili da urade nešto za sebe, pa sada imamo pune natpise po novinama.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću da se pozivam na kršenje Poslovnika, iskoristiću pravo replike, ali član 107. Poslovnika grubo nije ispoštovan i tu je predsedavajući morao da reaguje, zato što je jedan od poslanika tražio da ministar unutrašnjih poslova utvrdi DNK analizu predsednika Republike.
Znate šta, kada se spominje krst, svako nosi svoj, i Tomislav Nikolić svoj i ja svoj i vi, gospodine Milivojeviću, nosite svoj i niko Srbiju, dok je bio Tomislav Nikolić, nije razapinjao na krst, ali ste je zato vi u ovih proteklih 12 godina razapeli na doboš. Zato danas tako i živimo. Možete koliko god da pričate o EU, dok ste bili na vlasti, a znate i sami da u EU ne trpe dve stvari – korupciju i kršenje ljudskih prava. Pomalo kršenje ljudskih prava kroz neke izbore ste i kršili, a što se tiče korupcije, tu niste smeli da uradite ništa, ne vi lično, nego oni koji su to trebali da urade iz vaše stranke. To je taj doboš o kome mi pričamo i to je ta rasprodaja države i to su sva ta zaduženja kojim ova Vlada mora da zadužuje državu, da vraća neke tuđe dugove koje je neko neodgovorno pravio. Stavljali ste pare sebi u džep, ništa drugo nisu radili, i sad je došlo vreme da položite taj politički račun i položite ga. To je vaš krst. Branite one koji su radili ono zbog čega ste se vi borili dok ste bili opozicija 1997. – 1998. godine.
(Predsednik: Vreme.)
To radite, ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedan problem kada hoće neko da priča o poslaničkom klubu SNS i o predsedniku i zameniku predsednika poslaničkog kluba. Prvo treba da znate jednu jako važnu stvar. Ne možete da nas posvađate, prijatelji smo, poznajemo se dugo. Ne možete, nemojte da se trudite,  isto tako kao što pokušavate da prikažete da se svađaju Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, koji će biti prijatelji do groba. Drago mi je i da priznajete da imate frakcije u svojoj stranci.
Samo da vas podsetim, mi smo pre neki dan imali glavni odbor, 396 ljudi, jednoglasne odluke. O kakvim frakcijama vi pričate? Nema frakcija ni u SNS, ni u Vladi, zato što imamo za cilj ne ličnu korist, nego ideju, a ta ideja je da promenimo Srbiju, da to bude jedno pravednije, lepše društvo, nego društvo u kojem ste nas vi vodili prethodnih 12 godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ovako slušam svog kolegu iz DS, predsednika poslaničke grupe DS, jedino što mogu da kažem jeste da mi je žao što tu nije bio pre jedno pola sata, gde su vaši poslanici tvrdili da postoje dva gospodina Tomislava Nikolića, a svi znamo da je jedan. Za vašu informaciju, takođe, SRS tada nije ni postojala.
Što se tiče kombinata, da li su prodati u vaše vreme ili neko drugo, prodati su po zakonu koji je vaš ministar i član predložio, iz te vlade, tadašnji direktor Agencije za privatizaciju, bivši predsednik Vlade Republike Srbije ispred DS.Šta ste uradili za ove četiri godine sa tim lošim privatizovanim preduzećima? Vodili ih u još veću propast da budu ponovo vraćena državi sa dugovima i prodata u bescenje, opet zbog dugova. O tome pričamo. Nemam ja dve glave, imam samo jednu i to svoju i nju koristim. Nemojte više da dajete takve kvalifikacije.
U bivšoj stranci sam bio dok je ona poštovala svoja programska obećanja, a to obećanje je bilo da Srbija treba da bude otvorena za saradnju i sa istokom i sa zapadom. Neki su se toga odrekli i zato ta stranka više ne postoji. Ono što obećate građanima na izborima mnogo je tvrđe i veće obećanje i obaveza, nego što vam piše u programu. To se računa, građani ne znaju vaše programe, znaju obećanja, vi ste ih prevarili i zato ste sada opozicija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministri, gospodine predsedniče Republike, ovo što se sada dešava mogu da kažem da se nikada do sada u srpskom parlamentu nije dešavalo, pogotovo od kada Republika Srbija na teritoriji Kosova i Metohije ne vrši svoju vlast. Čak i kada smo mi iz SNS bili debela opozicija, nikada se nismo igrali sa Kosovom i Metohijom i nikada nismo pravili političke manevre zarad sticanja jeftinih političkih poena, kao što to sada radi DS. Što je najgore, to što sada radi, a radila je i dok je bila na vlasti, pa smo bili na najboljem putu da Republika Srbija prizna Kosovo i Metohiju i kada ste toliko privrženi Kosovu i Metohiji, rešavanju ovog problema ili pokazivanju razlike između predsednika Republike, SNS, Vlade Republike Srbije, odlučite se, zašto ste povukli taj amandman za koji smo bili spremni da vam ga prihvatimo i vi to dobro znate.
Još nešto, po prvi put Srbija ima predsednika Republike koji nije predsednik jedne stranke i prvi put, gospodine Stefanoviću, i vi imate predsednika Republike Srbije zato što smo do sada imali predsednike stranaka. Prema tome, nemojte da govorite o podeli vlasti koja je na osnovu političkih programa, nego podeli vlasti koja je na osnovu Ustava i zakona Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da ovaj papir koji predstavlja i rezoluciju i platformu da je nešto što me raduje, što meni pruža unutrašnje zadovoljstvo, da će problem koji je vezan za našu AP KiM da se reši onako kako bi mi najviše voleli.
Zato me i čudi sve ovo što se danas dešava na sednici Skupštine Srbije, jer po prvi put od kada Srbija ne vrši vlast na teritoriji AP KiM nemamo ozbiljan i odgovoran konsenzus nas koji je narod birao na izborima oko rešavanja problema koji su vezani za KiM. Kroz ovo zasedanje po prvi put sam takođe imao da čujem i izjave da ovde određene političke stranke vrše određene političke manevre kada je u pitanju KiM, optužbe da se ova rezolucija i platforma donose zbog datuma početka pregovora sa EU, a ono što je najveći utisak na mene ostavlja jeste, čini mi se i to odbijanje odgovornosti za sudbinu KiM.
Da li smo mi koji učestvujemo u političkom životu, pogotovo oni koji su vršili vlast od 5. oktobra 2000. godine do sada, baš uradili sve što god su mogli za Kosovo i Metohiju. Mogu da kažem, da jesu makar pola od onoga što su mogli, sadržaj ovog papira bi bio daleko bolji.
Samo da vas podsetim šta se sve dešavalo u Srbiji u tom proteklom periodu. Kada je bilo nasilje na Kosovu, koje je imalo pogrom Srba, marta meseca 2003. godine, u Srbiji se istrančarilo ko će da bude predsednik Vlade, ko će da bude ministar, koje će stranke da formiraju vladajuću većinu.
Šta se sve dešavalo sa ranijim rezolucijama, koje je isto ova skupština donosila? Ništa, osim deklarativnog prihvatanja da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova, dalje od toga se nikada nije otišlo i u tome se ogleda odbijanje odgovornosti za sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Čak su nam i neke velike zemlje, sa velikim političkim uticajem u svetu, govorile, lično prisustvovao - odredite gospodo šta hoćete sa Kosovom i Metohijom, napravite taj predlog i dostavite. Ne možemo mi više da se borimo za Kosovo i Metohiju od vas koji ste u Srbiji. Ne možemo mi bolje da mislimo o Kosovu i Metohiji od vas koji ste u Srbiji.
Mi nikada do sada, do dana današnjeg, nismo osim deklarativnog zalaganja, šta sa Kosovom i Metohijom, kao narodni poslanici imali ni od predsednika Republike, ni od vlada Republike Srbije koje su bile u tom periodu ovde. Šta smo imali za posledicu? Možda smo i mogli da pregovaramo i sa međunarodnom zajednicom, koja je tada vršila vlast na Kosovu i Metohiji, ali nismo imali o čemu, nismo imali sa čim, nismo imali ideju, zato što smo se bojali političke odgovornosti rejtinga svojih stranaka, da jedan takav papir koji sagledava realno činjenično stanje na terenu, napravimo i dostavimo i Skupštini i da znaju za njega i građani Srbije, koji glasaju za nas na izborima.
Dok smo mi bili uvijeni u jednu svoju ljušturu, u jedan svoj oklop, privremene institucije na Kosovu i Metohiji su polako, ali sigurno zaokruživale svoj put ka proglašenju nezavisnosti AP Kosovo i Metohija u odnosu na Srbiju, i u tome se ogleda najveća odgovornost svih onih koji su tada vršili vlast u Republici Srbiji. Od proglašenja, morala je da se prihvati činjenica da se promenila politička situacija i da sada više ne možemo da pregovaramo sa međunarodnom zajednicom, nego da prihvatimo činjenično stanje da to moramo da radimo sa predstavnicima privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. To je sada najviše što možemo da postignemo.
Osim našeg političkog delovanja po pitanju ovog problema, hajde da pogledamo šta to ono faktički utiče da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije? Ako se neko zanosi da će to biti rezolucije, deklaracije, političke floskule, grdno se vara. Ako se misli da će za to biti dovoljan samo Ustav Republike Srbije, takođe se grdno vara. Da bismo ostvarili pravo da polažemo to pravo na Kosovo i Metohiju, kao sastavni deo Republike Srbije, na prvom mestu, tamo moraju da žive pripadnici srpskog naroda. To jeste što se prvi put jasno, nedvosmiselno, insistira na razvoju, na prvom mestu na bezbednosti, a kasnije i ekonomskom i drugom razvoju pripadnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiju. Samo na taj način možemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Baš zbog toga je bila velika odgovornost predlagača i rezolucije i platforme, da započne jedan dijalog, koji nam daje za pravo da će u nekom periodu Kosovo i Metohija da ostane u sastavu Republike Srbije, sa punim uvažavanjem Ustava Republike Srbije, na čitavoj njegovoj teritoriji.
Oni koji se boje da prihvate takvu odgovornost, ne treba ni da se kandiduju na izborima, ne treba ni da učestvuju u političkom životu Republike Srbije. Zato, gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, ostali ministri, imate podršku SNS za ovu rezoluciju, za platformu za Kosovo i Metohiju, zato što ne želimo da učestvujemo u jednom problemu, da ga ne rešavamo uopšte i da se u kasnijem vremenu stidimo svojih postupaka i ne činjenja, kao što je to do sada bilo. Hvala.

Isti član koji je reklamirao i prethodni govornik prilikom reklamiranja Poslovnika, zato što kompetentnost ne može da se meri lapsusom koji je vezan za datum, nego se meri delima. Od SRJ do raspada iste, državne zajednice Srbije i Crne Gore, raspada iste i proglašenja nezavisnosti Kosova, to su činjenice.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. stav 1. Poslovnika o radu Skupštine Srbije, da ne pričam o tome da je pogrešen i prekršen Ustav Republike Srbije zato što uvredljivo ne možete da govorite, gospodo iz LDP, o predsedniku Republike koji je biran na direktnim izborima. Kada budete barem u drugom krugu, možete, dozvoljavamo jedan određen nivo, da kažem da preskočite lepog vaspitanja s jedne strane. S druge strane, nije on bivši predsednik, nego je sadašnji predsednik Republike Srbije. O tome morate da vodite računa i biće to još najmanje pet godina.
Pomirite se već jednom sa tim. Kao što rekoh u jednom izlaganju, prvi put imate predsednika koji je i vaš predsednik. Ne predsednik političke stranke koji obavlja funkciju predsednika države, nego pravog, suštinskog predsednika države. Kada to budete shvatili, onda nemam ništa protiv da govorite o nekom predsedniku.

Replika, spomenuo me je gospodin Čedomir Jovanović i to više puta, zato što i gospodin Ostojić treba da zna da kada sam ja govorio o Borisu Tadiću, govorio sam o predsedniku DS i to je suštinska razlika između predsednika Republike i predsednika stranke, zato što po Ustavu, predsednik Republike odražava jedinstvo svih građana Republike Srbije i ne može biti politička figura jedne političke stranke, a najmanje njen predsednik.
Što se tiče izvornog oblika, mislim da smo to pitanje već apsolvirali i ja bih voleo da vidim gospodina Čedomira Jovanovića u njegovom izvornom obliku, dok je bio šef poslaničke grupe DOS-a ponovo i da ga vidim u onom izvornom obliku kada je bio potredsednik Vlade Republike Srbije.
Postavljam pitanje, ako je on imao neka prava koja je iskoristio, zašto to osporava meni ili bilo kom drugom poslaniku ovde? Voleo bih da vidim i to njegovo izvorno ponovo, barem još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što kolega Radenković kaže, u teoriji izgleda je u pravu. Na žalost, u pravom realnom životu stvari su malo drugačije. Navešću samo jedan primer za koji ja znam.
Tri preduzeća mogu da se bave izgradnjom puteva na teritoriji Braničevskog okruga. Požarevačka Direkcija za javne nabavke raspiše, primera radi, da asfaltira 20 ulica. Pojave se sva tri ponuđača i sva tri dobiju posao. Kako izgleda taj posao? Prvi ponuđač koji dobije posao angažuje drugog ponuđača kao podizvođača. Drugi ponuđač koji dobije posao angažuje trećeg ponuđača kao kod izvođača, a treći koji dobije posao angažuje prvog kao podizvođača. Šta je to nego dogovor?
Centralizacijom javnih nabavki sprečavamo da bude predmet javne nabavke 20 malih javnih nabavki, ne male vrednosti, nego usitnjenih, gde bi mogle da konkurišu samo, na prvom mestu, ta tri preduzeća, nego i druga, sa jedne strane, a sa druge strane sprečava ih da se dogovaraju, dele tržište i dele posao.
Najveći problem osim što imamo par elemenata, sadašnji važeći zakon, par koruptivnih elemenata jeste taj, što u svojoj primeni nije imao dovoljno konkurencije na tržištu. Ako objavite javne nabavke godinu dana unapred, verujte mi imaće dovoljno vremena da sednu, da se dogovore, da utvrde svako svoju ponudu i da dobijaju posao na taj način. Nama nije cilj da svi učestvuju u postupku javne nabavke i da svi dobiju posao, nego je cilj da država, odnosno naručioci dobiju izvršene usluge ili radove u onoj realnoj vrednosti koja jeste na tržištu, a ne u nekoj drugoj koja mnogo više odstupa od tržišnih vrednosti zato što nije bilo konkurencije na tržištu.
Postoji jedna deo, da kažem, koji se odnosi na to, pa ako su se i do sad dogovarali i od sad će. Prihvatam i to, ali neće znati šta će sve biti predmet javne nabavke u narednom periodu i štitiće svoj interes, a ne interes drugih. Zato kao predstavnik predlagača ovaj amandman nisam mogao da prihvatim. Da smo država koja ima daleko veću efektivu građevinsku, ili davalaca usluga ili itd, onda bi to bilo moguće, ali za sad mi smo mali i kao tržište, a mali smo i sa potencijalima koji mogu da budu predmet javne nabavke, odnosno onih koji mogu da izvrše posao za javne nabavke.

Stajale bi te primedbe, ali pod uslovom da već nemamo u Predlogu zakona i prethodno obaveštenje koje ima obavezu da se objavi. Znači, ne može insajderska informacija da posluži nekome da suzi konkurenciju u postupku javne nabavke. Znači, ima više postupaka, ali neće biti dovoljno vremena, odnosno gledamo da što manje dajemo vremena za dogovore ko treba da dobije posao, ko ne.
Budite sigurni, znači, tvrdim vam, više puta sam gledao dokumentaciju iz postupka javnih nabavki. Ne možete da verujete šta su sve spremni da urade. Da, recimo, neko ne napiše žalbu komisiji. Obećavaju mu sledeću javnu nabavku da će da dobije i dobio je posao. Baš zato hoćemo da sprečimo tu mogućnost dogovora, da se ne zna šta će da bude sledeći predmet javne nabavke dok ne dođe ta javna nabavka u jedan postupak u kome svi mogu da učestvuju.
Verujte, nemojte da mislite, da li neko može da se spremi ili ne. Danas je situacija na tržištu takva da bukvalno svi koji žele da učestvuju u postupku javne nabavke, da ponude svoju robu ili usluge, i te kako su spremni zato što posla nema, izgleda mi da je najveći poslodavac u Srbiji danas država.