Predsedavajuća, reklamiram član 106. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije zato što sam u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik predlagača odgovarao na pitanja koje je postavio i narodni poslanik Borko Stefanović i narodni poslanik Milivojević. Zato tražim unapred da mi se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je bilo povrede Poslovnika sa moje strane.
(Predrag Marković, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, neću da odgovaram na neke besmislice koje se ovde često izgovaraju, ali kada je u pitanju zašto se zadužujemo, narodski rečeno, ova ruka je prazna, a u ovoj nema ništa. Zašto je takvo stanje? Zato što, recimo, sigurno ne bi podizali kredite da nije opljačkano 300 miliona u banci. Sigurno se ne bismo zaduživali da nije opljačkana Razvojan banka Vojvodine zajedno sa Agrobankom. Sigurno se ne bismo zaduživali da ne moramo da vraćamo kredite koje ste napravili. Sigurno se građani Srbije ne bi plašili poštarske plave uniforme zato što im donosi račune, da ih niste ostavili bez posla.
Što se tiče ovih kredita i da li ćete da kontrolišete trošenje, hoćete. To vam garantujemo. Nećemo morati da saznamo kako se ovi krediti troše zahvaljujući policiji i tužilaštvu. Čini mi se da se u Srbiji mnogo njih danas plaši plave uniforme, ali nije poštarska, pogotovo iz DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve što je prethodni govornik rekao, ne osećam nikakvu odgovornost ni moralnu, ni političku, a ni bilo kakvu druge vrste, zato što kada je došlo do promene vlasti 2000. godine dug u budžetu Republike Srbije je bio daleko manji nego danas, daleko manji nego avgusta meseca 2012. godine.
Isto tako, ni u jednom delu svog izlaganja nisam spominjao da ja nekome sudim i tužim, nego sam se pozivao na državne organe i policiju.
Isto tako bih hteo i da mu se zahvalim zato što je on po meni jedan od najboljih poslanika SNS. Samo neka nastavi ovako da govori, mi ćemo za nepunih nekoliko meseci prebaciti i 50% popularnosti kod građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije tačno da su amandmani prihvaćeni samo od narodnih poslanika koji pripadaju vladajućoj većini, prihvatani su i od narodnih poslanika koji ne pripadaju i ne podržavaju ovu vladu i nisu učestvovali u predlaganju ovog zakona i to odmah da raščistimo.
Zamolio bih, kada spominjete interesne grupe, odredite tačno koje su to interesne grupe, zato što interesne grupe mogu da budu i grupe koje hoće da zloupotrebe postupak javnih nabavki.
Mene interesuje da li ovde neko zloupotrebljava ili hoće da napravimo zakon da neko u sistemu javnih nabavki vrši korupciju ili šteti državi, da bi ostvario pravo koje mu u normalnim uslovima ne bi pripalo.
Što se tiče ovog amandmana, ne znam, možda jeste vaša želja bila da nešto popravite, ja u to neću da ulazim, ali već u samom zakonu je definisana ova materija. Hoćemo li kroz svaki član da provlačimo iste stvari? Ne vidim ni jedan razlog zašto bi u samom delu, ne šteti zakon, ali ga opterećuje suvišnim stvarima.

Hajde prvo oko amandmana, vi ste, ako sam ja dobro razumemo tražili da se ovde nakon tačke 28. doda tačka 29. u vašem amandmanu.
Kada želite nešto da uradite, šta je sa sadašnjom tačkom 29.? Da li je menjate, brišete ili dosadašnja tačka 29. postaje 30, pa do kraja, tako se piše amandman? Verujte mi, ja sam ih najviše napisao. Ne verujem da ima više poslanika u Skupštini koji su uradili amandmane, od mene.
Jednostavno, iz tehničkih razloga, ovaj amandman ne može da se prihvati, jer brišete tačku 29, a to je kriterijum koji se određuje predlogom zakona.
Što se tiče "Službenog glasnika", ja sam sasvim jasno postavio pitanje, kada spominjete interesne grupe, to su one koje hoće da zloupotrebe, da zakon ostavlja mogućnost zloupotrebe da neko dobije posao koji na tržišnim uslovima inače ne bi mogao. To su interesne grupe.
"Službeni glasnik" je zvanično glasilo Republike Srbije i u razgovorima, kako da uredimo ovu materiju, zato što se izražavala sumnja da elektronska objava može da se zloupotrebi, jedino je ostalo da to bude ipak državno javno preduzeće koje je zaduženo za objavljivanje, da ono stoji i za svake ponude koja se pojavi. Baš zato, da ne bismo velikim troškovima izlagali naručioce javne nabavke, određeno je i koliko i šta mora da se objavi od strane "Službenog glasnika", a svi ostali zvanični podaci idu preko portala Uprave za javne nabavke i dužan je "Službeni glasnik" potpuno besplatno da omogući svakome ko želi da učestvuje u postupku javne nabavke, u smislu da pregleda ponude, da pripremi dokumentaciju i da učestvuje kod ponuđača javne nabavke.
Osim toga, da bi se zloupotreba od strane "Službenog glasnika" isključila u smislu da on sada krene sa određenim visokim cenama koje bi znatno poskupele postupak javne nabavke, predviđeno je da usluge, naknade za usluge po ovom pitanju određuje Vlada Republike Srbije, a Vlada Republike Srbije je ta koja je naručilac posla, najčešće, odnosno njeni organi koji su namenjeni za posao izbora najboljeg ponuđača.
Razumem vašu želju, ali mislim da tehnički gledano, još uvek nismo dostigli taj nivo da možemo da se oslonimo samo na elektronske objave, kada su u pitanju javne nabavke.

Gospođo predsedavajuća, nemojte sada vi da kršite Poslovnik, ali gledaću da budem što je god moguće kraći, svakako.
Zašto bi neko kupovao "Službeni glasnik", ako mu je to na portalu besplatno? Zašto bi "Službeni glasnik" naplaćivao premije od podataka, ako ima sa svog portala, ako postoji portal koji je besplatan, i koji je potpuno ravnopravan u postupku objavljivanja?
Rekoh vam, logika da se objavljuje u "Službenom glasniku" jeste da bi se započeo postupak javne nabavke, ali ako ga nema u "Službenom glasniku" i nema ga na portalu Republičke uprave za javne nabavke, ta javna nabavka ne postoji.
Još nešto, datum sa kojim se počinje postupak je vezan za datum objavljivanja na portalu javnih nabavki. Ne možete da isključite službeno glasilo Republike Srbije iz ovog postupka, ljudi, barem ne u početku, bar dok zakon ne uđe u punu primenu.
Ako se pokaže kroz iskustvo da je to suvišno, šta vas i nas košta da napišemo zakon, izmene i dopune zakona i da to isključimo kao mogućnost? Opet vam kažem, postupak javnih nabavki i oglašavanje biće daleko jeftiniji nego što je to do sada bio, baš zato što u onom delu gde se vrši naknada prema "Službenom glasniku", daleko se manje podataka objavljuje, nego što je to do sada bio običaj.

Gospođo predsedavajuća, prekršili ste Poslovnik dozvoljavajući gospodinu Đeliću da govori o svim amandmanima koje je podnela njegova poslanička grupa zato što je članom 158. stav 3. predviđeno kako postupa predsednik poslaničke grupe kada je u pitanju rasprava u pojedinostima.
Ovaj Poslovnik, koji sada držim u ruci, je delo vaših kolega koji su poslanici, mislim da su neki još uvek sa vama ovde u poslaničkim klupama i koji su napisali jedan ovakav Poslovnik, koji baš i nije nešto sjajan.
Gospodine Đeliću, potpuno vas razumem da se ponašate tako zato što ste kratko poslanik, ali isto tako znam da je često predsedavajući ovde, i dan danas potpredsednik iz DS, za ovako nešto izricao ljudima opomene i oduzimao im reč. Možete da govorite samo o tački dnevnog reda pod uslovom kada je u pojedinostima samo za taj amandman i ništa više.
Da iskoristim samo još 10-15 sekundi. Kada biste objavili plan javnih nabavki, napravili biste sledeću situaciju, a to je da ponuđači rasporede tržište, rasporede ko će koju javnu nabavku da dobije, jer najveći problem prilikom sprovođenja Zakona o javnim nabavkama jeste nedostatak konkurencije. Objavljivanjem plana biće mnogo manja mogućnost da se više ponuđača dogovori ko će koji posao da dobije, da ih podele i da nastupaju sigurni da će u nekom nizu da dobiju posao koji njima odgovara.

Slažem se da stenogram ostaje. Isto tako se i sećam da ako sam mogao da reklamiram povredu Poslovnika dva minuta, da sam dobijao stvarno iscrpan odgovor od desetak minuta i ne samo ja, nego mnogi poslanici. Svaki put kada bi neki poslanik makar malo odstupio od tog amandmana, bila mu je skretana pažnja da se vrati isključivo na amandman o kome se vodi rasprava. Takva je bila praksa, dok je neka druga većina vodila ovu skupštinu i dok je ta ista većina izglasala ovaj Poslovnik.
Verujte, nemam ništa protiv baš ne da budu strožije odredbe Poslovnika i da se ne tumače strožije, nego što je god to moguće blaže, dokle se ne dovede u pitanje nastavak normalnog odvijanja sednice.
Moram da kažem, kada narodni poslanik priča o zakonu, pa hoće da napravi neko uporedno pravo itd, da ima pravo to i da kaže, a ne da mu uvek predsedavajući kaže – vratite se na temu dnevnog reda. To se sve dešavalo od 2000, 2001. godine, do pre nekoliko meseci. Svaki poslovnik koji je bio donošen u ovoj skupštini, moram da kažem samo u jednom periodu da je jedan koliko toliko bio blaži zbog ocene ustavnosti Ustavnog suda, ali svi ostali su bili rigorozniji, imali su sve veće kazne i sužavali su mogućnosti i prava narodnih poslanika da učestvuju u diskusiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče prethodni govornik, a nije predsedavajući, stenogram je nešto što ostaje zapisano.
U jednom delu sam insistirao da ona praksa koja je uvedena od onih koji su glasali za ovaj Poslovnik bude poštovana, a isto tako sam rekao da bih voleo da narodni poslanici imaju manje rigorozan Poslovnik i da mogu mnogo šire da obrazlažu, da mogu da idu mnogo šire u svojim diskusijama nego što je to sada predviđeno ovim Poslovnikom. To je ono što sam rekao, a to sam rekao zato što sam dugo godina bio opozicioni narodni poslanik i znam koliko je teško kada hoćete nešto da kažete, a u tome vas sprečavaju predsedavajući, a na kraju i Poslovnik koji vas je ograničio da o amandmanu možete da pričate dva minuta.
Da podsetim još nešto, od tog istog predlagača ne samo da nije predloženo dva minuta, nego jedan minut. Toliko demokratije u Demokratskoj stranci.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv da se Vlada izjasni o nekom predlogu zakona koji podnesu poslanici. Nemam ništa protiv da se izjašnjava o amandmanima koji takođe podnose narodni poslanici. Isto tako mislim da i narodni poslanici koji su nosioci suvereniteta građana, imaju pravo na svoje mišljenje, bez obzira iz koje su stranke, jer su za njihove liste glasali, na tim listama su bila njihova imena po onom redosledu kako je predlagač izložio.
Ako nam Vlada nešto ne dostavi, da mi to tražimo od nje – ne pada nam na pamet. Skupština Srbije je iznad Vlade Republike Srbije i to je, nažalost Demokratska stranka uvela kao pravilo, da Narodna skupština bude u službi Vlade Republike Srbije, umesto da Vlada Republike Srbije bude u službi Narodne skupštine.
Šta da vam radim, izgleda da ste tako naučili, navikli se ili se plašite, bez obzira ovde se nijedan narodni poslanik ne plaši nijednog ministra, bar to zna za ovu vladajuću većinu koja podržava ovu vladu.

Potpuno se slažem sa vama, da imam dovoljno intelektualnog kapaciteta da to zahtevam i dobijem, i od Vučića koji je ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade i od premijera, što nisam siguran da li vi možete da postignete, ali samo jedno da vas pitam.
Na tom ste intelektualnom nivou sigurno, a to je, kada ste vi kao narodni poslanik koji podržava Vladu Republike Srbije, imali priliku da vodite diskusiju o zakonu koji su podneli narodni poslanici? Nikad i o tome se radi.

To bi moglo da je taj "Telekom" jedini koji se nalazi na tržištu, ali znate i sami da nije jedini. Insistiranje na vašem amandmanu dovodi u pitanje da se stvaraju mnogo povoljniji uslovi za, recimo, "Telenor", ili nekog drugog operatera, ili nekog drugog lica koje pruža takve usluge. Njima dajete povlasticu zato što oni posluju tržišno. Ne zasnivaju se njihovi poslovi na osnovu Zakona o javnim nabavkama, nego na osnovu tržišnih principa.
Zamislite sada kada bi "Telekom" morao da sprovodi takav postupak, gde će svaka njegova usluga da bude daleko skuplja na tržištu nego njegove konkurencije. To jeste problem. Nažalost, prihvatanjem ovog amandmana bi "Telekom" bio doveden u jednu situaciju, a to je da ne može tržišno da učestvuje sa drugim operaterima.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ovako slušam, razumem jedan deo priče, ali ne razumem onaj drugi.
Znate šta, ako hoćete da konkurišete za međunarodni kredit, komercijalni, vama to niko ne brani. Konkurišite za komercijalni kredit, raspišete oglas, jave se banke, izaberete onu koja najnižu kamatnu stopu daje, onu koja ima grejs period, najduži rok otplate i raspolažite novcem i radite posao javne nabavke kako vi hoćete. To je kada su u pitanju komercijalni kredit i to nas niko ne sprečava.
Kada su u pitanju krediti od međunarodnih finansijskih institucija, oni su, uglavnom, subvencionisani. Znači, po daleko nižoj kamatnoj stopi od komercijalnih, a često se jedan deo kredita ne naplaćuje, odnosno samosufinansirate jedan deo projekta, a drugi deo projekta su potpuno bespovratna sredstva kod međunarodnih finansijskih institucija.
Da bi ste nešto dobili međunarodnih finansijskih institucija, bilo kakvu pogodnost, znači, odričete se prava komercijalnog kredita i uzimate za pravo da uzmete subvencionisan, kao što i privreda uzima ovde, ali mora po osnovu one uredbe Vlade Republike Srbije, a ne kako hoće sa bankama da se dogovara. Znači, morate da poštujete neka njihova pravila igre.
Da smo dovoljno bogata zemlja, da nam je kreditni rejting daleko bolji i kamate koje bi naša preduzeća uzimala, ili bilo koji naručilac javnih radova, imali bi daleko bolji kreditni rejting kod banaka koje mogu da nam daju određena sredstva i, samim tim, ne bismo ni morali da tražimo subvencionisane kredite. Nažalost, nije tako.
Niko ne brani naručiocu da izabere hoće li komercijalni kredit i da on vodi postupak javne nabavke, ili će subvencionisan, ali pod uslovima iz ugovora kojim se subvencionisani kredit dobije. Čista odluka onoga ko naručuje javnu nabavku.

Potpuno se slažem sa vama, ali u vašem amandmanu tako ne piše. Vi tražite da se odreknemo tog prava da koristimo subvencionisane kredite. To vi tražite vašim amandmanom. Da ste preformulisali, onda u redu, ali vi tražite da se to izbriše iz zakona.
(Gorica Gajić, s mesta: Ne tražimo da se briše.)
Ne može tako. Svi zakoni o javnim nabavkama koji su do sada bili korišćeni imali su ovu odredbu. Svi, i onaj prvi koji je bio predložen od kolege Đelića, mislim da je po njemu radila Vlada Vojislava Koštunice, i onaj iz 2008. godine. Voleo bih da ovo ne mora da stoji u zakonu, nažalost mora.

Koleginice, ja sam isto što i vi, narodni poslanik. Nisam vlast, podržavam Vladu. Bili ste pozvani da učestvujete u javnoj raspravi o Zakonu o javnim nabavkama, da date svoje primedbe, da pokušamo svi zajedno da nađemo rešenje. Rešili ste se da na ovaj način pomognete ovom zakonu. To je vaše pravo i to neću da sporim. Ipak se mi svi bavimo politikom, ali nažalost tražite nešto što u ovom trenutku niko u Srbiji ne može da omogući.