Dame i gospodo narodni poslanici, nama nije sporan amandman DS, samo Zakon o budžetskom sistemu sprečava prihvatanje jednog takvog amandmana.
Kada izražavate toliku sumnju o kvalitetu ovog zakona i tvrdite da nikakvih ušteda neće biti, podsetio bih vas da kada ste predlagali izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, da ste tada izjavljivali da će uštede biti 200 miliona evra. To su reči Božidara Đelića.
Postavljam pitanje - što tad kad ste predviđali tim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, uštede 200 miliona evra, niste formirali ovaj fond? Razumem da neko evoluira, to je normalno, i poželjno, ali bih isto tako voleo pošto DS ima toliko iskustva i toliko godina koliko je bila na vlasti da mi date makar jedan primer, iz zemalja okruženja može, iz čitavog sveta, da li postoji neki takav fond nastao na osnovu ovakvog jednog zakona. Ako to uspete da pronađete, onda ćemo da razmislimo da li je moguće da promenimo i Zakon o budžetskom sistemu samo da prihvatimo vaš amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako su uštede to što je država ostala 20 milijardi dinara dužna za subvencije poljoprivredi, nemojte tako da nas učite. Ako su uštede da nije dovoljno opredeljeno sredstava za nezaposlene, pa je to već nestalo u martu, aprilu mesecu 2012. godine, nemojte ni tako da nas učite. Ako ste štedeli tako što su vam vršeni javni radovi pa ih niste plaćali, nemojte ni tako da nas učite kako se vodi država.
Imamo natpise u novinama kako se mi ubrzano zadužujemo. Ne zadužujemo se mi više uopšte. Vi ste nas zadužili. Samo realizujem vaša zaduženja koja moramo da realizujemo. O tome se radi. Vodite brigu o licima koja su ugrožena finansijski, pa gde ste bili do sada? Ko ih je ugrozio? Srpska napredna stranka ili neko drugi? Nemam ništa protiv da se zalažete i za takve, ali nemojte nas da učite kako mi treba da radimo. Vi ste nam primer kako ne treba da radimo i verujte neće biti teško da ova vlada bude bolja od Vlade Mirka Cvetkovića. Dovoljno je da ništa ne uradi i biće bolja jer ona stara šta god je radila nije bilo dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da kada se govori, o tim nekim stvarima, kako se zadužujemo, barem kaže koji su uzroci zaduživanja. Upravo sam naveo. Uzrok zaduživanja države su obaveze koje su bile predviđene Zakonom o budžetu za 2012. godinu, a koji je izglasao bivši režim, koga je tada predstavljao Mirko Cvetković.
Poljoprivrednim proizvođačima ste ostali dužni 20 milijardi. Zatečena je prazna kasa i dugovi. Sada vi nas okrivljujete što isplaćujemo vaše dugove. Mi se kobajagi zadužujemo. Ne zadužujemo se mi. Vi ste nas zadužili.
Hajde da vidimo, šta je sa tim preduzećima koja su vršila javne radove za Vladu Republike Srbije. Što im niste platili? Onaj radnik sa lopatom na temperaturi od 40 stepeni, što je asfaltirao put, nije dobio platu. O tome se radi. To smo isplatili.
Ako mi nismo u pravu, pogledajte, projekcija budžeta za 2013. godinu, 3,5% budžetski deficit. Dva puta manji, nego projekcije u Zakonu o budžetu za 2012. godinu. Dva puta manje, a država će postati dužnija za 10% bruto dohotka. Nije to ova vlada napravila, nego dospeva na naplatu to što se zaduživao bivši režim.
Slažem se da svako treba da nosi svoj krst, ali nemojte vaš krst da stavljate na naša leđa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio poslanike DS, odnosno bivšeg režima, da prvo reše stvari u svojem dvorištu, pa da nama govore kako mi treba da rešavamo naše probleme.  
Kada se dotaknete priče o departizaciji, nije problem da se uopšte i spomene da je recimo, naš bivši kolega Ćirić, bio direktor Pošta Srbije, ili iz koje stranke je bio direktor "Telekoma". Ako je jedina zamerka Predlogu zakona o javnim nabavkama, to da napadate kolike će uštede da budu, nama samo dajete priznanje da je zakon dobar, toliko dobar, da je dobio podršku mnogih međunarodnih finansijskih institucija, da je dobio podršku Evropske komisije i da je čak potpisan memorandum između Evropske centralne banke, potpisao ga je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, da nama Evropska banka za obnovu i razvoj, daje besplatnu tehničku podršku za primenu ovog zakona. Ja još uvek iz redova narodnih poslanika koji pripadaju bivšem režimu, nisam čuo jednu suštinsku primedbu na Predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo se već dotakli Narodne banke, onog dana kada je sadašnji guverner preuzeo dužnost, kurs evra je bio 119,07, a danas je 113. Izračunajte na kursnu razliku od šest dinara koje su uštede države za vraćanje kredita koji nam je ostavila Vlada koju je predvodio DS. Samo to izračunajte, ne treba više.
Kada spominjete dvorište, da vi vaše dvorište raščišćavate nemam ništa protiv, ali ima jedan drugi problem, što su dvorišta Srbije zbog vaše vlasti opustošena i fabrike zatvorene i radnici bez posla i država u dugovima. To je tako. Da ne pričam o 200.000 radnih mesta da bismo dobili predsednika DS da vodi državu i nikad se nije odrekao mesta predsednika DS. Šta je predsednik? Šta odražava po Ustavu? Da li je on predsednik samo za demokrate ili za sve građane? Uhvatili ste sve instrumente vlasti i možete da napadate vaše koalicione partnere koliko god hoćete. Ako vam nisu valjali, zašto ste bili sa njima? Ako ne valjaju, zašto ova Vlada ima mnogo bolje rezultate nego što je imala Vlada Mirka Cvetkovića za kratak vremenski period?
Ne trebate ništa više, samo otvorite novine i pročitajte kolika je popularnost SNS. Ništa više vam ne trebam reći.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da podsetim da je, čini mi se, u junu mesecu inflacija bila 6%. Znači, do juna meseca inflacija u Srbiji je bila 6%. Sada je u decembru mesecu 13. Ako ništa drugo, bar je polovina inflacije iz Vlade Mirka Cvetkovića.
Kada spominjemo strane investitore, prvo moram da kažem da su investitori odavde počeli da beže kada nije potpisan sporazum o podršci i likvidnosti Narodne banke i kursa evra sa MMF.
U odbranu kursa, zbog nepoverenja stranih investitora gospodin Šoškić je potrošio 1,3 milijarde evra i nije sačuvao kurs. Investitori nisu bežali pod nama, nego dok ste vi bili na vlasti. Zato što više ne beže kurs je niži, a nije potrošen ni jedan jedini evro iz deviznih rezervi da se kurs sačuva. Ako ništa drugo, bar to priznajte.
Možemo uvek da pričamo jedna vlada, druga vlada itd, ali ovo su rezultati. Ako pričate o inflaciji, pa nije inflacija krenula u avgustu mesecu, krenula je još od januara. U junu je bila tačno polovina ove inflacije. Nismo mogli to da zaustavimo. Ova vlada punu odgovornost može da ponese od 1. januara naredne godine.
Inače, da smo nastavili vašu politiku, napravili kontinuitet vlasti, kako volite to da kažete, da li bi danas imali devizne rezerve i koliki bi bio kurs evra. Svaka država i njen rejting kod investitora meri se po tome koliko ima finansijsku stabilnost, a uspeli smo da postignemo da kamate sa 7,6% spustimo na 5,5%.
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, najlepše vas molim da se vratimo na temu.)
Govorim o javnim nabavkama, koje su posledice usvajanja jednog ovakvog zakona. Govorim o posledicama.
Znači, samo u tom delu smo uspeli da popravimo rezultat i to nije mala stvar za neku budućnost.
Nemojte da se sekirate za strane investicije, biće ih mnogo više u mnogo kraćem periodu nego što je bilo za vreme prethodne vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da nekoliko stvari raščistimo, barem kada je zakon u pitanju. Taj amandman koji je podnet na neuobičajeno nisku ponudu jeste bila tema razgovora, ali da li treba zakonom ograničiti pravo onih koji sprovode postupak javne nabavke određenim procentom. Čini mi se da je 20% predloženo, ako cena odstupa od realne tržišne. Zar nije neuobičajeno niska ponuda i 19%? Mislim da tu treba ostaviti onog ko sprovodi javnu nabavku da sam prema svojim procenama i saznanjima traži izveštaj o kakvoj se ponudi radi, inače ta odredba je prepisana iz starog Zakona o javnim nabavkama.
Kada je u pitanju iskazivanje ponude sa PDV i bez PDV, tu su određena ekonomska pravila koja već postoje. Vi kada fakturišete robu imate posebnu stavku – usluga ili roba, a onda kao dodatna stavka jeste obračun PDV i na kraju zbir usluge ili robe sa PDV.
Kada je u pitanju krivično zakonodavstvo, bila je ideja, intencija da prekinemo sa paralelnim zakonodavstvom. Mi smo samo pre nekoliko dana ovde imali izmene i dopune Krivičnog zakonika. U tim izmenama i dopunama koje su usvojene, članom 22. dodaje se naslov – Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom. Član 234a – odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika, a koje je u vezi sa javnom nabavkom, a podnosi ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili na nedozvoljeni način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da tako utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, kazniće se zatvorom itd. Sada imamo stav 2, 3, 4. Ovo je već regulisano onim zakonom kojim treba da se regulišu kaznene odredbe za kršenje Zakona o javnim nabavkama.
To da prethodna Vlada nije korumpirana, hoćemo li da pričamo o aferi koja je vezana za "Agrobanku". Nemoguće je da nestane iz jedne banke 300-350 miliona evra i da država ne reaguje na to, osim ako nije postojala sprega između onih koji su vodili i dozvolili da nestane taj novac i nekog iz Vlade Republike Srbije. Hoćemo li o aferi Dulić, hoćemo li o aferi Saša Dragin? Sve su to ministri bivši. Hoćemo li i u sledećoj raspravi koja ovde treba da bude pokrenuta oko Razvojne banke, odnosno Razvojnog fonda AP Vojvodina. Kako to da je Razvojna banka Vojvodine prestala da bude likvidna? Gde je taj novac? To su sve državne ustanove, bez obzira na to da li ih je osnivala Republika ili autonomna pokrajina ili ima neki drugi oblik državne svojine.
Ne mogu da se složim da prethodna Vlada nije bila korumpirana. Ne kažem da su svi ministri u Vladi bili korumpirani. Taman posla da tvrdim da je jedna stranka, da su svi koji su u toj stranci lopovi. To nikada nećete čuti iz mojih usta. Činjenica jeste da oni koji su vršili javna ovlašćenja, barem jedan deo njih, je kršio zakon. U ovoj Vladi, nemam ništa protiv, potpuno smo svesni, ne može ni jedna politička stranka, ni jedan političar beskonačno dugo da bude na vlasti i da se štiti preko mehanizama izvršne vlasti. Izvolite, gospodo, da li za četiri, pet, šest, deset godina, neko će da kontroliše ono što ova Vlada nije sebi iskontrolisala, ali verujte da neće biti puno da se kontroliše. Vrlo malo. Onda možemo da raspravljamo o tome, ali za sada svi pokazatelji govore da u ovoj Vladi, do današnjeg dana, nije bilo korupcije.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik, kao jedan od tvoraca konsolidovanog trezora itd, treba da zna i kao bivši ministar finansija i kao bivši potpredsednik Vlade, o tetkama nećemo da govorimo, treba da zna da se uštede prilikom vršenja javnih nabavki ne mere samo u budžetu Republike Srbije. Te uštede su planirane i za javna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta. Te uštede su planirane i za lokalne samouprave koje se samo jednim delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Te uštede su planirane u javnim preduzećima gde je osnivač AP, gde je osnivač jedinica lokalne samouprave. O tim uštedama pričamo.
Vi ste jednu priču oko jednog zakona hteli da iskoristite kao političku priču u smislu kolike će biti uštede. Nemam ništa protiv, to je vaše pravo, ali šta je prvenstveni cilj Zakona o javnim nabavkama? Prvi i osnovni cilj jeste da država i državni organi kupuju robu ili usluge po onoj ceni koja je realna i tržišna. To je osnov čitave ove priče. Znači, ako hoćete da kupite telefon za kancelariju, da ga kupite po onoj ceni koja je realna, a ne da ga plaćate 30% više, kao što je to bilo do sada. Dobro znate takođe da je ovaj stari zakon u primeni do 31. marta 2013. godine, dok se svi organi koji treba da sprovode novi zakon o javnim nabavkama ne konstituišu. Znate dobro da i kada se konstituišu ima jedan početni period uhodavanja i stvaranja pravne prakse. Isto tako dobro znate da će najozbiljnije uštede koje ovaj zakon treba da proizvede nastati kada zakon uđe u potpunu primenu i nikako drugačije. Sve to znate.
Sad u ovom trenutku, govorim o 2013. godini, nažalost, jedan deo trošenja sredstava predviđenih budžetom i drugim korisnicima javnih sredstava, trošiće se i po starom zakonu, tako da smo mi, ne izvršili procenu, nego dali očekivanje kolika će da bude ušteda. To su dve velike i različite stvari.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih da se ne stavljaju neke reči u usta koje nikad nisu izgovorene od strane SNS, ali sada konačno sam shvatio da ovaj amandman ne može da se prihvati. Ne samo što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, nego zadirete u pravo jedinica lokalne samouprave, a to je, izvinite gospodine Đeliću, ne mogu da okarakterišem kao ništa drugo nego kao rušenje ustavno-pravnog poretka u Srbiji. Znate i sami da bismo imali velikih problema sa Evropskom komisijom kada bismo naterali lokalne samouprave da rade tako nešto. Njihov položaj definisan je Ustavom i zakonom i mi u to nemamo prava da se mešamo. Možemo samo da im prenosimo naše nadležnosti i sa prenosom nadležnosti da im damo određene poverene prihode, da bi te prenete nadležnosti izvršavali. To takođe dobro znate. Sad odjednom – hajde da ih mi nateramo kako će oni da se vladaju.
Nemam ništa protiv, ali verujte, to već nije u skladu sa zakonom, sa Ustavom. Nama kolena ne klecaju, samo znam da se mnogima iz bivšeg režima ruke tresu zato što su ih gurali tamo gde ne treba.

Završiću samo u jednoj rečenici. Zašto vi iz DS bežite da priznate da je ovo najbolji zakon o javnim nabavkama koji ste do sad imali u rukama?

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno neke stvari više ne mogu da razumem. Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama u januaru mesecu, čini mi se. Kao očekivani efekti donošenja tog zakona bile su neke uštede. Čini mi se da je govoreno o uštedama od 200 miliona evra. Demokratska stranka, koja je tada bila stožer one vlade, na taj zakon koji je predložio Mirko Cvetković nije dala ovaj amandman.
I sad hoće da ono što su oni propustili, mi prihvatamo. Znači, ovde je jedna priča više politička koja nema veze sa Zakonom o javnim nabavkama. Voleo bih da u onom pravom obliku neko kaže koje su mane i nedoslednosti, manjkavosti ovog zakona. Manite se više toga kako će sredstva iz budžeta koja se ostvare, uštede koje se ostvare prilikom primene ovog zakona, hoćete da odredimo kako će biti trošena. To pravo ipak pripada vlasti.
Sada, da li je bolje davati jednokratnu pomoć ili višekratnu, ili ulagati u poljoprivredu, ulagati u industriju, ulagati u nova radna mesta i smanjivati broj lica kojima je pomoć potrebna. Mislim da je ovo važnije, a ovo što vi predlažete nikako drugačije ne mogu da nazovem nego jednom najobičnijom političkom igrom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ostojić je govorio o Zakonu o javnim nabavkama, govorio je o tome da su navodno u novinama pisali kako je Zakon o javnim nabavkama promenjen pod uticajem nekih interesnih grupa. Takođe, taj isti gospodin je mogao da pročita i Nacrt zakona koji mu je dat, odnosno dat njegovoj poslaničkoj grupi 15 dana ranije nego što je ušao u skupštinsku proceduru, a ne novine.
Što se tiče, da li je promenjen? Razlika između tog nacrta zakona koji su dobili svi šefovi poslaničkih grupa i ovog predloga koji je ušao u skupštinsku proceduru, bio je promenjen samo na osnovu direktiva EU koje su, znači, oni tražili da ubacimo u zakon. Ako su direktive EU, interesne grupe, onda ja ne znam šta da govorim za vas.

Kratak ću da budem.
Gospodine, da se ne obraćam lično, da ne kršim Poslovnik, ja se izvinjavam, ali već ako vas se neka tema dotakne, ovo je poslanički zakon, nije zakon ministarstva, Vlade, nekog državnog organa, ovo je poslanički zakon.
Bio je nacrt zakona koji je bio na sajtu SNS. Formirana je radna grupa u kojoj su učestvovale, ne iz jednog organa, nego iz više organa. Bio je upućen poziv svim političkim strankama da učestvuju u izradi tog zakona. Neki su prihvatili, neki nisu.
Evo, budite uvereni da kao član radne grupe za izradu Zakona o javnim nabavkama, Nacrta zakona o javnim nabavkama, niko nikad nije vršio pritisak iz neke interesne grupe, pod uslovom da je taj pritisak ostvaren u zakonu. To možete i da proverite. Petnaest dana je bio zakon u skupštinskoj proceduri, a svi šefovi poslaničkih grupa su dobili nacrt zakona 15 dana pre nego što je ušao u proceduru.
Znači, mesec dana ste mogli da razgledate zakon, mesec dana. Nema bitnih izmena, ono što su dobili šefovi poslaničkih grupa i ono što je na kraju ušlo u skupštinsku proceduru, ništa što može da promeni suštinu zakona ili neko da ostvari neko pravo koje mu ne pripada.

Dame i gospodo narodni poslanici, svega i svačega sam se naslušao. Ponovo se vraćamo na neke priče koje su ispričane i koje su dokazane više puta, da nisu utemeljene na činjenicama i da postoje određene osnove. Čuo sam čak da je zbog Zakona o NBS Srbiji pao kreditni rejting, a kreditni rejting je pao zbog zaduženja koji je napravila Vlada Republike Srbije, koju je predvodio Mirko Cvetković. Sada raspravljamo oko investitora i raspravljamo oko dozvola, pa me interesuje da li iza tih investitora, recimo, stoji bivši direktor NIS, gospodin Dimitrije Vukčević, pa me isto tako interesuje da li iza tih investitora, koje toliko branite, stoji bivši ministar energetike Goran Novaković? Interesuje me da li iza tih investitora stoji i bivši ministar energetike i bivši guverner Narodne banke, odnosno da li stoji i njena sestra iza gospođe Kori Udovički? Koga vi branite? Stranačke kolege? Dozvole koje su dobijali na osnovu političke pripadnosti i monopola? Ništa više.
Vi ste čudite kako su izdate tolike dozvole, a ništa nije urađeno. Pa trguje se sa dozvolama i sa firmama i kako god hoćete.
Gospodo iz DS, kako ste vodili, pokazali ste. Više puta sam vam rekao da ste vi vašu priliku imali i niste je iskoristili. Budite sigurni da mi našu nećemo da propustimo.

Sve je to lepo rečeno i pomirljivim tonom, ali ne dobih odgovore ko stoji iza tih investitora. Ako su to ministri za koje ste vi glasali, ako su to guverneri za koje ste vi glasali, pa valjda se i međusobno poznajete. U tome jeste poenta.
Ako hoćete nekoga da branite, nemamo ništa protiv. Investitore? Hajde da branimo investitora, ali da vidimo šta su to zaista oni investirali, šta jesu, a ko drugi stoji iza tih investitora kojima niko oči nije video. O tome se radi.