Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da narodni poslanici bivšeg režima žele da posvađaju sadašnju koaliciju, ali to vam neće uspeti, dragi kolega.  Sada, osim i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, dešava se u Skupštini još nešto, a to je da je Skupština ipak organ koji je iznad Vlade Republike Srbije i da je presudno mišljenje i stav narodnih poslanika. Naravno, sa druge strane smo imali ministra koji je to uvažio i rekao – hajde da vidimo kako će to da izgleda.
Inače, ta priča oko centralizovanih javnih nabavki, znam da je mnogima trn u oku, pretpostavljam najviše Agenciji za javne nabavke grada Beograda, koji neće više moći da nabavlja lekove, medicinska sredstva i opremu za primarnu zdravstvenu zaštitu koja pripada teritoriji grada Beograda. Tu je još jedan poseban razlog, a to je što je protiv direktora te agencije DRI podnela krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja.
Šta je cilj centralizovanih javnih nabavki? Ne samo da se smanji korupcija i svede na onaj nivo po nama nulte tolerancije, što nije moguće možda u prvim trenucima, ali videćemo da to bude na nekom prihvatljivom nivou sa jedne strane, a sa druge strane, da se konačno izvrši standardizacija medicinske opreme koju Srbija ima, bez obzira da li je na primarnom ili na sekundarnom, odnosno na nivou lokalnih samouprava u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili na sekundarnom, ili na kojem već nivou zdravstvene zaštite imate na teritoriji Republike Srbije, jer mi nismo dovoljno bogati da obezbeđujemo više vrsta opreme sa istom namenom, više vrsta servisa, više vrsta rezervnih delova i onda nepotrebno izlažemo građane jednom velikom, prilično ozbiljnom trošku.
Isto tako, te centralizovane javne nabavke, koliko sam razumeo ministra kada smo razgovarali o tom zakonu i oko tog amandmana, ne bi bile u prvom trenutku potpune, nego bi se postepeno uvodile i sve više i više centralizovale, baš zbog ovog problema, dok organ koji sprovodi javne nabavke postepeno ne uđe u kompletnu suštinu problema i potreba zdravstvenih ustanova centara, kliničkih centara itd, da ne nabrajam. Hvala.
Naravno, svaka centralizovana javna nabavka jeste dobra, ali ima jednu drugu stvar koja može da bude kao jedna loša posledica, a to je monopol na tržištu. Zato se i ostavljaju ove male javne nabavke, malih vrednosti, da ne bude, recimo, Republički fond za zdravstvenu zaštitu taj koji će da nabavlja hranu za pacijente za čitavu Srbiju. To je stvarno nemoguće. S jedne strane, napraviće, umesto uštede, možda moguće uštede na jednoj, ali daleko veće troškove na drugoj strani. Tako da, ne bih da previše ulazimo u tu polemiku.
Mislim da je to rešenje i oko tih centralizovanih javnih nabavki dobra ideja. Videćete i sami u nekom budućem periodu, već imamo u proceduri, ali imaćemo i raspravu o novom zakonu o javnim nabavkama gde je čak i ovo usklađeno sa tim predlogom zakona, odnosno Zakon o javnim nabavkama je usklađen, Predlog zakona o javnim nabavkama sa ovim zakonom, da ne bi bilo kolizije između dva zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko priča za obrazloženje Vlade – nema para, nema para, prvo moram da postavim pitanje, kada se pričalo o poljoprivredi, koliko je agrarni budžet po Zakonu o budžetu za 2013. godinu veći i u nominalnom i u procentualnom iznosu, nego za 2012. godinu?
Ovo je replika na izlaganje prethodnog govornika.
(Poslanici poslaničke grupe DS dobacuju: Koga je spomenula?)
Poslaničku većinu.
Ako neko kaže da nema para za trudnice, vrlo me interesuje…
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati.)
… zašto takve stavove nije imao za prethodnu Vladu, kada je podržavao tu istu prethodnu Vladu. Kada neko kaže – nema para, neka preduzme i preuzme svoju individualnu odgovornost zato što je podržavao Vladu koja je dovela Republiku Srbiju na ivicu finansijskog opstanka. Kad to konačno preuzmete, taj deo odgovornosti, onda imate pravo da ona davanja iz budžeta koja su veća nego kada ste vi podržavali tu Vladu, kritikujete i ovu Vladu.

Hoćete da kažete da niste spominjali da nema para u poljoprivredi…
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, molim vas, pošto se ministarka prva javila, ona ima prednost.)
Molim vas da završim, pošto ste mi dali reč. Mislim da i gospođa ministar neće imati ništa protiv.
Hoćete da kažete da niste spominjali poljoprivredu u svom izlaganju? Da nađemo stenogram i da pogledamo? Jeste, spominjali ste poljoprivredu i to znači da ova Vlada ne vodi računa o poljoprivrednicima.
Kada ste podnosili te amandmane i kada su oni bili odbijani, zašto ste podržavali tu Vladu? Kada se sa nečim ne slažem, ne prihvatam činjenice kao realnost i onda imam prava i da ne podržavam nešto. Ako ste podržavali tu Vladu, i sami ukazivali na problem koji ta vlada ne rešava i kroz tu podršku Vladi, vi ste svakako i saučesnik u tome šta je ta vlada radila.
Ako to niste mogli da uradite dok ste bili poslanik vladajuće većine, odnosno bivšeg režima, nemojte nama da spočitavate to što sada na ovakav način moramo da rešavamo finansijske probleme u zemlji. Ne može niko da ubedi nikoga više u Srbiji da sva ova zaduženja, koja su nastupila u rebalansu za 2012. godinu, da je kriva ova vlada, nego je kriva Vlada gospodina Cvetkovića koju ste vi podržavali. Prihvatite taj deo odgovornosti.
Kada rešimo situaciju sa finansijama u republici, budite sigurni da će biti više para i za poljoprivrednike, i za penzionere i za trudnice koje održavaju trudnoću.

Član 106. Poslovnika, zato što kada je prethodni govornik davao svoje mišljenje, jeste diskreciono pravo predsedavajućeg da odredi da li narodni poslanik ima prava na repliku ili nema, ali ako gospodin okrene pogled, pruži ruku i kaže – narodni poslanik iz vladajuće većine, koji je maločas govorio, jedino nije izgovorio moje ime. Tako da smatram da imam prava na repliku, pogotovo zbog Poslovnika, koji je sada važeći, koji ćemo svakako da promenimo, Poslovnik koji nismo mi doneli nego vaša vladajuća većina.
Ne samo Poslovnik, promenićemo Srbiju, promenićemo loše navike, promenićemo to da su se ministri prema državi odnosili kao da je to neka tuđa država, kao da nije njihova, promenićemo to da prestanu da rade za sebe nego za narod, jer su ih narodni poslanici birali da budu ministri u Vladi Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa pažnjom sam slušao izlaganje prethodnog govornika. Tačno je da je veliki broj javnih preduzeća u dugovima. Postavljam pitanje – kome se duguje? Mislim da pripadnici bivšeg režima to najbolje znaju, zato što su oni rukovodili tim javnim preduzećima i republičkim i lokalnim.
Priča oko departizacije javnih preduzeća zbog toga da nije postignut konsenzus i postavlja se namerno pitanje - da li je SNS pravila problem oko donošenja ovog zakona? Jeste, ali ne u onom pravcu u kome ste vi to hteli da prikažete, nego u pravcu da stvarno bude potpuna departizacija.
Da li je ovaj zakon dobar? Bolji je od prethodnog. Da li je najbolji? Nije. To ste čuli i od predsednika SNS. Kada je u pitanju ta famozna imovina, najveći dužnici su u suštini dužnici i dugovi su nastali po osnovu kredita. Ko se malo razume u finansijski sektor to zna. Zna se i da ako je javno preduzeće, osnivač je Republika, ako uzima kredit, saglasnost mora da da Narodna skupština, tako da se imovina barem tih javnih preduzeća garantuje budžetom Republike Srbije.
Slično je i sa lokalnim samoupravama, jer i za njihova zaduženja, saglasnost i garanciju daje jedinica lokalne samouprave. Međutim, ono pitanje koje se večito postavlja u čitavoj ovoj priči, kada je ovakvo zakonodavstvo bilo u pitanje, a to je – otkud naknadna pamet? Gospodo iz DS, imali ste svoju priliku. Što je niste iskoristili? Verujte da mi ovu priliku nećemo da propustimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, možemo da pričamo o tome ko je član stranke, da li je funkcioner, itd, ja to prihvatam. Ali, u SNS se nije desilo da predsednik Republike bude i predsednik stranke. To se dešavalo DS.
Gospodin Tomislav Nikolić, koji je osnivač SNS, njen prvi predsednik, nije više ni član SNS, zato što predsednik odražava jedinstvo svih građana RS i ne mogu da budu podeljeni po političkoj pripadnosti, to je bilo kršenje Ustava, ne zakona.
Kada je u pitanju policija, kome vi možete da zabranite da bude član stranke? Druga je stvar ako postane funkcioner, direktor policije, tada imate pravo da kažete – on je član SNS i neka se odluči hoće li da bude direktor policije ili član stranke, i to nadam se nije sporno.
Slušao sam mnoge tvrdnje mog prethodnog govornika i u njegovom prvom izlaganju, a kakve veze imaju ministri u Vladi Republike Srbije sa direktorima javnih preduzeća, gde je osnivač lokalna samouprava? Apsolutno nikakve, njih postavlja osnivač.
Još jedno pitanje, a kako se utvrđuje ko je to prvi na listi kandidata za direktora? Po azbučnom redu? Po broju cipela? Po čemu? Možda po boji očiju? Komisija ima pravo da predloži kandidata za direktora, ali sve koji su učestvovali na tom konkursu mora da predloži i Vlada. Hvala lepo.

Zamolio bih da poslanici pričaju ono što je istina, a ne da stavljaju neke druge reči nekima u usta.
Svako može po Ustavu da bude član političke stranke dok ne postane nosilac javne funkcije koja je nespojiva sa članstvom u političkoj stranci. Nemojte da kršimo Ustav. Možemo da napišemo u zakonu da u poslednjih pet godina nije bio član nijedne političke stranke. Da li mislite da će to proći na Ustavnom sudu?
Ovaj član 37. dosta se pogrešno interpretira zato što se to odnosi na javna preduzeća gde je osnivač Vlada Republike Srbije. To nema nikakve veze sa javnim preduzećima gde je osnivač lokalna samouprava.
Ministar nadležan za poslove lokalne samouprave može da smeni bilo kog direktora javnog preduzeća u Srbiji? To je nemoguće. To je lokalna samouprava. Ne piše u zakonu, to se odnosi samo na javna preduzeća gde je osnivač Vlada Republike Srbije. Postoje nadležni resorni ministri.
Zamolio bih kolege poslanike da ne mešaju te dve stvari. Lokalne samouprave imaju svoje mesto u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije. Vlada Republike Srbije van ustavnih nadležnosti ne može da izađe.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku, a predsedavajući me već duže vreme ignoriše, tako da krši član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, pogotovo kada su se neki prilično uvredljivo izražavali o SNS, pogotovo da nas nešto boli za Beograd. Reći ću šta nas boli, ne vlast u Gradu Beogradu, nego nas boli to što će samo na razlici u ceni ne samo građani Beograd, jer se Beograd ne finansira samo iz svog budžeta, nego i transfernim sredstvima iz Republike, poverenih prihoda …(Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedavajući, sad vi ponovo kršite Poslovnik zato što mi ne date da obrazložim gde je Poslovnik prekršen, zato što gospoda koja brane jednu određenu politiku zaboravljaju da ako država kupi nešto na tržištu, pogotovo ako je domaće…

Dobro, možemo li onda konačno, pošto sam ukazao na povredu Poslovnika, da mi date pravo na repliku?

Nemam pravo na repliku? Onda tražim da se Skupština u Danu za glasanje izjasni da li je bilo povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da zbog rigoroznog vođenja sednice Skupštine moje izlaganje će biti malo opširnije o ovom amandmanu da se ne bi slučajno desilo da ne govorim o temi dnevnog reda.
Kao što je svima poznato, imamo dve vrste budžeta. Budžet Republike Srbije koji se puni iz poreza, carina i akciza, od poreza na prenos, upotrebu i nošenje dobara i raznih drugih poreskih davanja. Jedan deo tih poreskih davanja država se odriče u korist jedinica lokalne samouprave, a čitav budžet Republike Srbije funkcioniše po principu konsolidovanog računa.
Pošto ovaj amandman ima jednu određenu tehničku manjkavost, što je predložio, što ste svi uočili, moj kolega Babić, da se taj deo sredstava obezbedi uštedama prilikom sprovođenja suludih postupaka javnih nabavki. Zato što nije bitna samo ušteda od 25 ili 26 miliona evra. To je samo primarna posledica odustajanja od jedne takve javne nabavke. Postavljam pitanje – koliko će naših domaćih radnika raditi, u tom slučaju, za Grad Beograd, koliko će njihovih plata da bude, koliko će da bude doprinosa za zdravstveno osiguranje, koliko će da bude doprinosa za penzijsko osiguranje, koliko će da angažuju svojih proizvođača rezervnih delova da bi uvećali, proizveli nešto, koliko će uticati na rast BDP? Koju štetu država ima? Samo jednu, a to je da nema carine. Sve ovo drugo je više nego 10 puta veće nego što će država da izgubi na carini.
Upošljavanjem domaćih kapaciteta snižavate troškove proizvodnje, povećavate bruto dohodak i dajete za pravo našim domaćim preduzećima da imaju investicije, otvaraju nova radna mesta i na taj način podstiču privrednu delatnost. Nije samo u pitanju "Ikarbus", nego svi oni koji rade za njega da bi on mogao da proizvede autobus. O tome se radi. To je ta ideja bila. Ne samo da će se uštedama obezbediti sredstva za ove trudnice, nego će i sredstva u fondu biti mnogo veća nego što su sada. To je čista ekonomska logika. To nema nikakve veze sa napadom na čoveka, nego ima veze sa napadom na politiku koju određen čovek, odnosno javni funkcioner vodi.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bude bilo rasprave o poverenju ministra finansija, spreman sam da pričam o Mlađanu Dinkiću, ali ovde je sada reč o budžetu Republike Srbije. Inače, kada bismo tako govorili, mogao bih da vam kažem da je on bio guverner kada ste vi bili na vlasti, već ste jednom sa njim bili u koaliciji, pa drugi put. Sada ne razumem zašto vam sada ne valja.
Isto tako, ako se stalno budemo vraćali u prošlost, pa čak i u devedesete, dođe mi da postavim pitanje – ko to živi u prošlosti, ko u sadašnjosti, a ko hoće da gleda na budućnost? Ovaj budžet, ovakav kakav jeste, sa mnogo manjim deficitom, i nominalno i procentualno, nego budžet koji je predložila Vlada Mirka Cvetkovića, koji je tada bi ministar finansija, daje nam za pravo da gledamo u budućnost. Da smo nastavili kako ste vi započeli, mislim da od ove države za par godina ne bi ništa ostalo. Vi to dobro znate.
Što se tiče kreditnog rejtinga zemlje, nismo ga mi oborili. Vi ste ga oborili. Kada se emituju državne hartije od vrednosti u iznosu od 700 miliona evra zarad likvidnosti budžeta u 2012. godini, pa ta sredstva potrošite u 2011. godini, onda dovodimo u pitanje kako ste vodili javne finansije u ovoj državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, licemerno je i spomenuti to da spomenuti Tomislav Nikolić više nije predsednik SNS. Isto tako je licemerno nespomenuti da Radomir Nikolić nema ni jednu javnu funkciju. Tako da ako imate neke sukobe sa ranijim koalicionim partnerima nemojte nas u to da petljate. U ovoj smo koaliciji radimo jedan isti posao, ima puno problema kao što i vi to znate i ne bih da sad mi polemišemo između nas nego da se okrenemo i da ove probleme koje imamo i koje moramo da rešimo, da se tome okrenemo i da na tome radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo me neke stvari iznenađuju od svojih kolega poslanika. Svaki budžet barem mora da ima kao prethodnicu prethodni budžet, barem u jednom delu. Čudi me što se izbegava odgovornost kroz kritiku ovog budžeta bez obzira na to kako je budžet za 2012. godinu bio problematična i kako je sve to uticalo na sve ove tokove o kojima je govorio moj prethodnik.    
Da počnemo prvo oko MMF i odgovorne fiskalne i budžetske politike. Koliko mi je poznato, misija MMF je bila u Srbiji prošle godine otprilike u ovo isto vreme. U načelu su bili saglasni sa Predlogom budžeta Republike Srbije za 2012. godinu i zbog toga su došli u martu mesecu da vide kako napreduje realizacija tog budžeta za 2012. godinu, a predsednik Vlade je tada bio gospodin Cvetković.
Već tada je bilo jasno da od zacrtanih 4,5% deficita nema ništa. Već tada je bio probijen deficit i to zbog loše procene prihodne strane budžeta koja se ogledala u optimističkoj proceni da će Srbija imati rast BDP. Do tog rasta nije došlo. U tom trenutku MMF je tražio da se donese rebalans budžeta. Zamislite, zbog politike, ne zbog građana, predsednik Vlade je to odbio. I pored toga što zna da je neostvarivo to što je započeo, odbija iz političkih razloga, a politički razlog je sledeći. Bila je u toku predizborna kampanja, to je moglo da utiče na izborni rezultat i jedan loš budžet je morao da nastavi da živi do septembra meseca ove godine. Tako da, o odgovornosti i projekcijama, zamolio bih da poslanici pripadnici bivšeg režima nama o tome ne govore. Stavili su čitav narod u jednu izuzetno problematičnu situaciju. Zato je misija MMF zamrzla pregovore oko kredita koji se daju Srbiji.
Koliko je stanje bilo katastrofalno - samo po izveštaju Vlade Republike Srbije utrošak budžeta, odnosno prihodi budžeta za 2012. godinu, zaključno sa 30. junom, bili su ispunjeni 75% od planiranih. Samo je jedan stavka bila ispunjena skoro za čitavu godinu, a to su zaduživanja države. Tu je ta prethodna Vlada zadužila državu 90%, odnosno u prvih šest meseci skoro za čitavu godinu. I opet je postojala nelikvidnost u budžetu Republike Srbije i mnoge stvari, koje su kapitalne investicije bile, držane su na realizaciji 50, 55 ili 60% u odnosu na ono što je bilo planirano.
Ulazimo u sledeću situaciju – kako ispuniti obaveze koje je država preuzela i nasledila od prethodne Vlade? Možemo da pootpuštamo zaposlene u oranima državne uprave, iste one koje je prethodna Vlada zapošljavala, prethodna Vlada koja je nagomilala državnu administraciju. Stav ove vlade jeste da, dok je svetska ekonomska kriza i ekonomska kriza u Srbiji, ne treba otpuštati radnike, nego regulisati njihove plate da budu prihvatljive za budžet i za posao koji rade i uskladiti sa Zakonom o zaposlenima u organima državne uprave. To svakako nije dovoljno, mora da se poveća prihod u budžet Republike Srbije. Kao posledica povećanja, kao razlog za povećanje budžeta Republike Srbije jeste prihod u budžet, jesu izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost. To je jedini način da se manjak sredstava, bez daljih velikih zaduživanja, sprovede.
Ako izmenite poreske stope, sasvim je prirodno očekivati i određenu inflaciju i pogoršanje životnog standarda građana. Ali, izvinite, za taj manjak u budžetu što je bio odgovoran je na prvom mestu predsednik prethodne Vlade i ministra finansija koji su vodili javne finansije Republike Srbije. Jeste, tačno je da su građani zbog toga trpeli određene posledice, i građani i privreda, ali kakva nam je to bila privredna aktivnost do septembra meseca 2012. godine? Osim pada, imali smo opasnost da zbog neodgovorne politike čitava naša privreda bude nelikvidna.
Kurs evra je bio 119 dinara dok nije zamenjen guverner, sada je 112, 113. Svakako da bi inflacija bila daleko veća da nije bilo i ovog faktora smanjenja deviznog kursa. Prethodna Vlada je bila toliko uspešna da je potrošila milijardu i 300 miliona evra deviznih rezervi, a da je evro skočio u odnosu na dinar 16 dinara, odnosno 15%.
Neko je spominjao Zakon o javnim nabavkama. Zakon o javnim nabavkama koji je SNS obećala u predizbornoj kampanji, odnosno nacrt tog zakona, taj nacrt je završen, završena je javna rasprava i možete da očekujete za dan, dva da ga vidite u Skupštini, skupštinskoj proceduri, evo ga ovde pred vama. Možda su ga neki već šefovi poslaničkih grupa dobili radi usaglašavanja. Tako da smo i to predizborno obećanje ispunili, ne samo ono kada je u pitanju borba protiv korupcije.
Da je ovaj budžet najbolji koji smo mogli da imamo, nije. Ali, da je naša realnost to svakako jeste. Ako je po prvobitnom budžetu, za 2012. godinu, naš deficit bio 144 milijarde dinara, a sadašnji 122 milijarde dinara, onda je svima jasno koliko je bilo teško napraviti jedan ovakav budžet, obezbediti sredstva za budžetske korisnike i obezbediti sredstva i za plate zaposlenih u državnoj upravi i za penzije. Samo da podsetim, znači kada je u pitanju transfer budžeta Republike Srbije penzionom fondu iznosi 302 milijarde dinara. Budžet za obavezno socijalno osiguranje iznosi 280. To je skoro 50% budžeta Republike Srbije. To govori kakvo je nasleđeno stanje u privredi, jer ova dva fonda trebalo bi da se pune iz doprinosa koji uplaćuju zaposleni, a imamo situaciju da troše 50% budžeta Republike Srbije. To govori u kakvom je stanju privreda nasleđena od prethodne Vlade.
Svakako da i pored svih ovih mera štednje, pored jednog odgovornog vođenja javnih finansija ovo može da bude rešenje samo na kratke staze, za godinu ili dve dana. Posao ove Vlade jeste da u sledećem periodu, osim ozbiljnih ušteda stvori uslove da stvarno doživimo investiciju u Srbiji. Sa svakim investitorom sa kojim god sam razgovarao, da li je bio domaći ili strani, u ovih proteklih nekoliko meseci, nisam nailazio na otpor da se investira u Republiku Srbiju, nego sam nailazio na strah da im neko ne traži provizije za to. Taj strah nije bezrazložan jer smo počeli da budemo na takvom glasu zbog prethodne vlasti. Koliko god da neko misli da je svet veliki i da ako jednog investitora izgubite da ćete drugog da dovedete, grdno se varate. Izuzetno dobru komunikaciju imaju međusobno i ako vas oni ocrne, odnosno nas ocrne da smo skloni korupciji, da smo skloni provizijama, bežaće od ove zemlje kao đavo od krsta. To jeste posao ove Vlade da ubedi buduće investitore da nikakvih provizija za ulaganje kapitala u Srbiji neće biti.
Naravno da se očekuju izmene i dopune određenih zakona koji treba uproste zakonsku regulativu za dobijanje određenih dozvola i saglasnosti i verujem da će do kraja ove godine već dobar deo takvih zakona da bude ovde u skupštinskoj proceduri. Neki su već na Vladi, neki su već i ovde. Jedini način da Srbija izađe iz krize jeste da se poveća uposlenost građana i smanji konačno pritisak fondova na republički budžet. Jer ako potrošite 50% novca za fondove, ako potrošite 40% novca na zarade zaposlenih, a tu pre svega mislim i na policiju, na vojsku, na prosvetu i na zdravstvo, onda koliko vam ostaje za ozbiljne investicije, a Srbija nije država koja je izgrađena i njena infrastruktura je na izuzetno niskom nivou, osim ako neuposlite nove građane.
Tako da ovaj budžet ovakav kakav jeste smatram da je neko prelazno rešenje za neke mnogo ozbiljnije i neke mnogo bolje budžete i uliva nadu da će ova Vlada odgovorno da vodi javne finansije, daje nadu da korupcije u našim državnim organima više neće biti i zbog toga će SNS u danu za glasanje podržati ovaj Zakon o budžetu.