Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da u Srbiji možemo sve da prihvatimo i da se dogovorimo, ali kada je u pitanju novac, to nekako teže ide ovde kod nas.
Koliko sam mogao, slušao sam diskusije svojih prethodnika, ovlašćenog predstavnika, predlagača i mislim da neke stvari moraju da se po malo raščiste.
Šta je u suštini budžet? Iz kog dela se sastoji? Budžet se sastoji od prihodne i od rashodne strane. Prihodna strana se sastoji od budžetskih prihoda, onih prihoda koji su realni i sastoji se od budžetskog deficita, koji se na sledeći način definiše. Definiše se prodajom nefinansijske imovine, definiše se kreditima i definiše se prodajom imovine Republike Srbije. To je prihodna strana budžeta.
Razumem predlagača u jednom delu, da bi finansirao svoje izvorne nadležnosti AP traži da mu pripadne jedan deo, kako ste definisali, jer nefinansijska imovina su samo državne obveznice, odnosno hartije od vrednosti. Ne znam kako bi se tumačilo, da li je kredit finansijski ili nefinansijski, ali je prihodna strana budžeta.
Postavlja se pitanje kako bi se finansirala Republika u današnjem trenutku sa ovakvim deficitom koji imamo? Iz budžeta Republike Srbije, osim finansiranja nadležnosti AP Vojvodine, imamo transferna sredstva i za finansiranje jedinica lokalnih samouprava. Čak i kada bi ova Vlada prihvatila ovaj predlog zakona, čak i kada bi ova skupština izglasala ovaj predlog zakona ovakav kakav jeste, sutradan mogu isto pitanje da postave jedinice lokalnih samouprava, jer i one postoje i imaju određenu autonomiju. Onda bismo ušli u jednu priču koja nema kraja i ne bismo nikako mogli da odmaknemo od toga šta i kako definisati budžetom Republike Srbije.
Šta se još iz budžeta Republike Srbije finansira? Osim kapitalnih izdataka, finansira se i Fond zdravstvene zaštite u iznosu od 320 milijardi dinara, finansira se penzioni fond u iznosu od 280 milijardi dinara, finansira se vojska, finansira se policija, finansira se zdravstvena zaštita, finansira se prosveta. Kada pogledate šta se sve finansira, dovodi se u pitanje da li je to samo na teritoriji Republike Srbije, bez pokrajine, ili sve zajedno. Mislim da, po sadašnjem Zakonu o budžetu i Predlogu zakona o budžetu, finansira se celokupna teritorija Republike Srbije. To jeste stvar o kojoj treba da se razgovara.
Posao AP Vojvodine jeste da finansije svoje izvorne nadležnosti i nadležnosti koje su prenete i poverene od strane Republike Srbije. Potpuno se slažem da Republika Srbija ima obavezu da za ostvarivanje tih nadležnosti mora da obezbedi sredstva, ali isto tako i Republika Srbija mora, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, da brine o svim građanima koji žive na teritoriji Republike Srbije i da finansira uslove pod kojima treba da se razvijaju i opštine i gradovi van teritorije glavnog grada, koji ima poseban zakon, i teritorije AP Vojvodine. Mi sada ulazimo u tu jednu priču.
Ako se pogleda naš budžet za ovu godinu, on je u iznosu od 220 ili 240 milijardi dinara u deficitu. Ako se pogleda budžet za narednu godinu, odnosno Predlog zakona o budžetu, on treba da bude u nekom deficitu od 122 milijarde dinara. Sada se postavlja pitanje – ako prihvatimo ove izmene i dopune Zakona, ako država ne emituje hartije od vrednosti, nego podiže kredite, hoće li taj deficit da uđe u prihodnu stranu budžeta Republike Srbije i da deo tih sredstava bude preusmeren na AP Vojvodinu.
U tome je problem. Ako ste već hteli da se ograničite na nefinansijsku imovinu, zašto nije napisano u Predlogu zakona – nefinansijska imovina i krediti koje podiže Republika Srbija? Onda ne bismo imali dilemu, a ovako imamo. Ovako možemo da dođemo u jednu situaciju da damo devet milijardi dinara više, pričam hipotetički, da iduće godine obezbedimo devet milijardi i 630 miliona dinara za novo zaduživanje Republike Srbije, da bismo opet sa prihodne strane budžeta finansirali AP.
Baš zbog svih ovih nedorečenosti, nekih realnih, što mogu da kažem da pripada svim građanima Republike Srbije, jer se ta prihodna strana budžeta iz realnih izvora finansiranja, a realni izvori finansiranja su poreska davanja. To je odraz naše ekonomske snage, naše ekonomske moći, našeg stanja u državi i samo na taj način to može da bude osnovica za finansiranje poverenih i prenetih nadležnosti, kako jedinicama lokalnih samouprava, tako i AP Vojvodini.
Da ostavimo, verovatno, ono što je po meni već prilično ružno, jer evo već danas predsednik pokrajinske Vlade najavljuje ocenu ustavnosti Zakona o budžetu. To nije klima u kojoj može da se razgovara, pogotovo što ni ovaj zakon, o njemu se Skupština Srbije još nije izjašnjavala, a zakon o budžetu za 2013. godinu tek sada se nalazi u proceduri. Koliko sam razumeo ovlašćenog predstavnika predlagača, mene interesuje da li je 52 milijarde dinara, koje su predviđene Zakonom o budžetu za 2012. godinu, prosleđene AP Vojvodini? Ako do sad niste u protekle četiri godine dobijali taj novac, onda se dovodi u pitanje zašto smo mi donosili Zakon o budžetu za 2012. godinu ako vam taj novac nije prosleđen, barem srazmerno onom delu u kom trenutku se nalazi, u vremenskom okviru. Znači, po nekom vremenskom okviru do sada je trebalo da vam bude isporučeno, odnosno prebačeno oko 47 milijardi.
Koliko je meni poznato, to je bio Zakon o budžetu gospodina Mirka Cvetkovića, a koliko je meni poznato, Predlogom zakona o budžetu AP Vojvodina za 2013. godinu treba da dobije 58 milijardi dinara, što svakako, morate se složiti, nije malo. Možda nije dovoljno. Danas u Srbiji, ovakvoj kakva jeste, nikome novca nije dovoljno, ali je to naša realnost i mogućnost u kojoj se nalazimo.
Zbog svih ovih nedorečenosti i jedne prilično loše atmosfere prilikom donošenja ovog zakona i pitanja zašto do sada AP Vojvodina, a moram da se složimo da je vladajuća struktura u AP Vojvodini vrlo slična onoj vladajućoj strukturi koja je bila pre četiri godine, nije uputila Skupštini koja je izglasala Mirka Cvetkovića za premijera jedan isti ovakav predlog zakona, nego sada kada se nalazimo na dva različita nivoa vlasti, u dve različite političke opcije, sada imam utisak da predstavnici Vlade AP Vojvodine žele da stvore sliku da Srbija Vojvodini nije majka, nego je maćeha, što nikako ne može da bude tačno i da je, čini mi se, veći cilj obezbediti političku popularnost u Vojvodini, pri tom ne mislim na vas, mislim na predstavnike Vlade, na predsednika Vlade AP Vojvodine, stvoriti određene političke poene sa jednom takvom pričom, pogotovo što se vidi iz medija da se najavljuje već i ocena ustavnosti i Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Republike Srbije.
Najviše zbog situacije u kojoj se dana Srbija nalazi, zbog ranije prakse koju nismo mi ustanovili, nego je ustanovila prethodna Vlada, SNS u Danu za glasanje neće podržati ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne stidim što sam bio u SRS. Ta stranka je dok ju je vodio gospodin Tomislav Nikolić bila ozbiljan problem samovlašću Borisa Tadića i DS.
Takođe, dok bi neki trebalo da se prisete, kada pričamo o predizbornim obećanjima, 200.000 novih radnih mesta, a za vreme vlasti Borisa Tadića 200.000 ljudi je izgubilo radna mesta.
Isto tako, kolega bi trebao da zna da strane investicije ne mogu nikako da se nađu u budžetu Republike Srbije.
Što se tiče predizbornih krađa i predizborne kampanje, samo mi recite koliko ste para potrošili da pravite one spotove i emitujete preko državne televizije o Tomislavu Nikoliću i kakvu ste negativnu kampanju vodili? Zašto je RRA menjala pravila igra svako veče da ne bismo mogli da odgovorimo vašem kandidatu Borisu Tadiću? To je vaša stvar, neću o tome da pričam. Interesuje me ko je sve platio te spotove i da li se nalaze u finansijskom izveštaju koji je predat Agenciji za borbu protiv korupcije? Ako je već to predato, veoma me interesuje da li su možda neki državni organi ili neke banke, a setite se "Agrobanke" i 350 miliona evra štete koju ste naneli državi samo za godinu dana, tako ovoj vladi nije teško da bude bolja od vas. Dovoljno je da ništa ne radi i biće deset puta bolja.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, kojim se reguliše pravo na repliku.
Nigde u članu 104. ne postoji diskreciono pravo predsedavajućeg da li pravo na repliku narodni poslanik može da ostvari u običnoj diskusiji, u replici ili prilikom povrede Poslovnika. U Poslovniku lepo piše – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iz te poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik ima pravo na repliku. Molim vas da se toga pridržavate.
Takođe, reklamiram član 108. koji je takođe prekršen kada je prekidan poslanik Marko Atlagić u onom delu kada je hteo da napravi uporedno pravo, odnosno praksu, jer ako predsednik Vlade Vojvodine ne poštuje odluke Ustavnog suda, a po Ustavu Republike Srbije i Zakonu Ustavnog suda odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšte obavezujuće, i ako to javno kaže u medijima i mediji to prenesu tako kako jeste, postavlja se pitanje – kako će da poštuje ostalo zakonodavstvo Republike Srbije, kako će uopšte da poštuje i odluke koje donosi AP Vojvodina? Tako da, takođe smatram da je i tada prekršeno pravo narodnog poslanika i da je bez razloga prekinut.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju Demokratske stranke i njihovih poslanika da steknu određene političke argumente u političkoj borbi. Koliko je meni poznato Demokratska stranka nije prodala vlast gorima, nego je izgubila vlast na izborima. To je jedna velika činjenica šta za ova četiri meseca da se uradi, da li nam je to poznato ili nije poznato. Ima mnogo toga što treba da se uradi.
Kada su u pitanju pravosudni zakoni, a ovo jeste zakon iz oblasti pravosuđa, mogu samo da kažem da osim što mreža sudova nije dobra, nije dobra ni mreža tužilaštva. Znači, čitav jedan sistem sudske vlasti je upropašćen. Morate da se složite da je potrebno vreme da se to reguliše, pogotovo ako uzmemo u obzir da je Ustavni sud poništio odluke kada su u pitanju neizabrane sudije. Postavljam pitanje toj skupštinskoj većini – kako to izgleda da jedan državni organ donese odluku i ne da obrazloženje? Kako to izgleda kada jedan državni organ donese odluku i napiše 800 istih obrazloženja za svaki pojedinačni akt? Kako to izgleda kada se sve to uruši i kada Ustavni sud kaže – to nije u skladu sa Ustavom?
Da bi se država vratila u funkciju nije potrebno samo reformisati pravosuđe. I da bi to kako smo mi gori od vas slikovito prikazao, nije samo u oblasti pravosuđa. U svakoj oblasti je sve upropašćeno. Imamo situaciju da je upropašćen finansijski sektor. Imamo probleme sa bankama, zašto Narodna banka nije radila svoj posao, pa se sada gubi poverenje i u one druge banke koje možda rade po zakonu i u duhu dobrog privrednika. Imamo probleme sa javnim finansijama, gde je javni dug narastao blizu 60%. Imamo problem sa deficitom. Imamo problem sa nelikvidnošću elektroprivrede. Gde god da pipnemo, gde god da malo noktom zagrebemo, nailazimo na to da se u najmanju ruku, da ne bi neko sutra rekao da pretim nekome, vidi jedna neodgovornost za one organe koje su predstavnici Demokratske stranke vodili u proteklom periodu. Ništa više.
Ovaj zakon o amnestiji i ovo šta treba izuzeti, jedan kolega je ovde govorio da samo u jednom aktu, u jednom dahu, oslobođeni su ljudi koji su osuđivani za najteže zločine dok je bila Vlada, mislim, Zorana Đinđića. Povedite malo računa o tome. Ova situacija oko ovog zakona o amnestiji ne obuhvata lica koja su već amnestirana, lica koja su osuđivana. Ovaj zakon ništa nije gori, a budite sigurni da je bolji nego svi raniji zakoni koje je ova skupština donosila, a za koje su poslanici Demokratske stranke glasali.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio svoje kolege da čitaju Zakon bar kako treba, odnosno da ga predstavljaju građanima onako kako je napisan. Kad slušam neke od svojih kolega ja imam utisak da, kad ovaj Zakon stupi na snagu, da će svi koji su u zatvorima da izađu iz tih zatvora, tako ga bar predstavljate građanima.
Izgleda da, i sad kada se vodi rasprava, da ovaj zakon važi i za budućnost. Znači, za one protiv kojih se sada vodi neki krivični postupak, pa čak i istražni postupak, da će oni da budu obuhvaćeni ovim zakonom. Nije tako. Voleo bih da saznam, stvarno nisam, možda se i desilo negde u sudskoj praksi, da je neko odgovarao za neovlašćeno prisluškivanje. Koliko je meni poznato, možda grešim, to se do sada nije desilo, evo i ministar je svedok. Znači, niko još do dana današnjeg niko nije odgovarao, tako da oni ovim zakonom ne mogu da budu obuhvaćeni.
Ako se pažljivije pročita, videće se da nije baš sve obuhvaćeno ovom amnestijom. Nije obuhvaćeno, znači, na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, znate i sami koje su to vrste krivičnih dela, za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, za to se niko ne oslobađa; krivično delo nasilje u porodici, niko se ne oslobađa; krivično delo ne ovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, možda bi mnogi voleli ali ni toga se niko ne oslobađa; krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, pa ne znam, videćemo kako će tužilac da okvalifikuje ako se prisluškuju najviši državni funkcioneri, može da bude stavljeno pod ovu stavku, znači da se ne oslobađa ovim zakonom krivične odgovornosti; krivično delo primanje mita, opet bih voleo da je više u prethodnom periodu bilo procesuirano za ovakvo krivično delo, isto tako i krivično delo davanje mita. Dalje, nije obuhvaćeno amnestijom od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja u postupcima vođenjem u skladu sa nadležnošću određenim zakonom, organizacija nadležnosti državnih organa, suzbijanja organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, ni oni se ne oslobađaju ovim zakonom.
Sad, da li je možda mogao ovaj zakon da bude bolji, svaki zakon može, ali ne možete sada da kažete, niko ne može da kaže – mi smo dali amandman da i ova vrsta krivičnih dela budu izuzeta iz Zakona o amnestiji. Znači, dali ste amandman da se lica koja su osuđena pravosnažno za ova dela, budu obuhvaćena ovim Zakonom o amnestiji. Dobro, možda ne ulazim u tu priču razloga podnošenja amandmana. U svojoj poslaničkoj karijeri podneo sam mnogo amandmana, često ih je predlagač odbijao, pa sam ih kasnije u izmenama i dopunama tog istog zakona pronalazio kao predlog Vlade, nemam ništa protiv.
Isto tako, ako se već bavimo nečim, budimo bar precizni, nije više moguće podneti amandman, znači čak ni ovlašćeni predstavnik predlagača ne može da podnese amandman, ni nadležni odbor, rokovi za podnošenje amandmana su protekli.
Samo da još kažem kada je u pitanju ova jedinstvena kazna, ako je neko dobio šest i po godina jedinstvenu kaznu, a u zbiru pojedinačnih ima više, u članu 3. lepo piše da se oslobađa od izvršenja jedinstvene kazne, prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivično delo obuhvaćene ovim zakonom, znači, jedinstvena kazna je ta koja utiče na izvršenje.
Tako da, ja bih zamolio kolege poslanike da nemam ništa protiv da diskutujem o amandmanima, ali da bar ispravno interpretiraju ono što piše u Zakonu i ispravno interpretiraju ono što piše u njihovim amandmanima, jer ako je neko tražio brisanje određenog člana, pogotovo mislim na član 2, onda ste tražili da se izuzmu, odnosno da budu obuhvaćene amnestijom i za ova krivična dela kao što su kazne zatvora od 30 do 40 godina, proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, dela protiv korupcije i mita, dela vezana za organizovani kriminal. To su vaši amandmani, ja tu ne mogu da vam pomognem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svom kolegi što mi je napomenuo šta je govorio dok nisam bio u sali. Ali, dok je on to pričao, ovako to izgleda. Zakonom o amnestiji nisu obuhvaćena 23 člana Zakona o krivičnom postupku, koja su vezana za krivična dela protiv čovečnosti, osam članova Zakona protiv polne slobode, 16 članova protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, pa sva dela po pitanju organizovanog kriminala, sva dela po pitanju nasilja u porodici. To jeste problem u ovim diskusijama.
Ne bih se javljao da se iznose tačni podaci. I kada neko kaže – ovim zakonom, kada bude usvojen, većina lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne naći će se na slobodi, nije ni to tačno. Oslobađaju se jedne četvrtine kazne. Ako je neko osuđen na 20 godina, koliko će umanjenje biti? Koliko mu je ta jedna četvrtina?
Da li ima neko predstavu koliko je to 15 godina? Koliki je to protok vremena? Saučestvujem i sa porodicama koje su pretrpele određenu štetu ili žrtvu, ali postoje krivična dela koja su iz nehata. Tad su obavezno uništene dve porodice, i ona koja je pretrpela štetu i lice, odnosno porodica lica koje je izazvalo određeno krivično delo i učinilo iz nehata. Tako da, to jeste po meni bio cilj ovog zakona.
Isto tako, kada su u pitanju advokati poslanici, nemojte o tome da govorite. Imali smo ovde u Skupštini Srbije advokata Boška Ristića, koji je ispred ove skupštine bio delegiran u Visoki savet sudstva, a ne može odbornik da bude član školskog odbora, a on bira sudije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Pošto me je više puta spomenuo, da završim.

Neću da kršim Poslovnik. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, ipak mislim da ne možemo narodne poslanike da sprečimo u vršenju poslaničke funkcije. Svaki od poslanika ima pravo da učestvuje u radu parlamenta. Problem je što su pojedini poslanici zloupotrebljavali pravo narodnog poslanika i delegirali sebe van parlamenta. Tu i jeste nastao sukob mišljenja oko toga da li advokat ima pravo da uzme učešće u ovoj diskusiji. Po meni je i poželjno. Nemojte da sprečavate naše kolege poslanike da govore. Oni su nosioci svog mandata i suvereniteta koji im je poveren od strane građana.
Samo sam jednom rekao ovde, sa ovog mesta – nemate moralno pravo da nam govorite o tome. Citiram neku svoju diskusiju od pre par meseci, gde su vaše kolege skočile ovde i rekle – nemate pravo, ne smete da nam zabranjujete da govorimo. Nisam ni govorio o tome. Apsolutno nisam to spominjao da nekom zabranjujem da govori, a da je moj kolega narodni poslanik. Bio sam svedok da su mnogi zakoni baš iz oblasti pravosuđa, pogotovo kada su Zakon o krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku bili pisani u interesu jednog lobija u državi i sada zato imamo problem sa Ustavnim sudom koji preispituje i Zakon o krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku, zato što su zakoni tako koncipirani i tako napisani da nanose štetu strankama u postupku.
Nije isto kada je tužilac bliski rođak sa licem koje je oštećeno i kada je branilac u krvnom srodstvu sa licem koje je oštećeno.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To ste čak i tim zakonima sprečavali.

Dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme se ta višestepenost u odlučivanju kada su u pitanju funkcioneri NB provlači kroz Narodnu skupštinu i diskusije pojedinih narodnih poslanika. Čuo sam izuzetno zanimljive diskusije i ne mogu da kažem da nije bilo dobre volje da se pomogne i da se zakon napravi što je moguće bolje, ali ako pogledamo kako je ovaj problem nastao, zbog
čega je nastao i zašto se vrši, ne da kažem pritisak, nego jedna određena preporuka da postoji višestepenost u odlučivanju, hajde da to rasčistimo.
Zemlje EU nemaju precizno definisan stav i jedinstvo oko izbora funkcionera njihovih nacionalnih banaka. Negde imamo situaciju da to predložu, imenuju njihovi nacionalni parlamenti, negde to radi predsednik Vlade, negde to radi ministar finansija, negde to radi Vlada. Nemaju jasno definisan stav kako to da rade. Zato što u najvećem broju slučajeva to radi izvršna vlast, može da se povede upravni spor ili neki spor po njihovom zakonodavstvu na odluku izvršen vlasti, jer ako pogledate sistem naš ustavni najviša vlast je zakonodavna vlast, ovaj parlament, pa sudska vlast, pa izvršna vlast.
Zbog jednog problema, a to je da je to stav Evropske centralne banke zbog svog unutrašnjeg uređenja i statuta koja nije nacionalna banka nego nadnacionalna banka, pa može da se desi Evropski parlament smeni guvernera Evropske centralne banke i to poslanika koji su npr. u svojim nacionalnim parlamentima u opoziciji, a u Evropskom parlamentu u poziciji. Zamislite da neko tako smeni guvernera koga je predložila ili imenovala Angela Merkel. Raspad čitavog ekonomskog sistema.
Pokušava se da se uvede ta dvostepenost u odlučivanju. Hajde jedno prosto pitanje – ako prihvatimo da to treba da radi Upravni sud, stavimo zakon, izglasamo, a onda neko od naših kolega koji se ne slaže kaže – to nije dobro, napisaću predlog za pokretanje postupka ustavnosti ovog zakona. Da ne prejudiciram odluku Ustavnog suda ako se tako nešto desi. Ustavni sud bi to proglasio ustavnim jer na odluke Skupštine Srbije ne može da ceni sud opšte ili posebne nadležnosti iz pravosudne vlasti. Nemoguće je. Niži je organ. Može na odluke Vlade, ali ne može na odluke Skupštine.
Jedino moguće rešenje jeste da odluke koje donosi Skupština po njima postupa u drugom stepenu Ustavni sud. Neko kaže – na osnovu čega će? Ustavni sud ima određenu praksu. Može da primeni i analogiju, a možemo i izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu da to pitanje doteramo do kraja. Ustavni sud već postupa po žalbama koje podnose nosioci javno–tužilački i pravosudnih funkcija. Jeste to Ustavom predviđeno, ali nije ustavna žalba. Znači, već postoji mehanizam. Možda ga treba doraditi Zakonom o Ustavnom sudu, ali nije kasno ni takav jedan zakon da se nađe u proceduri pre nego što dođe do ovakvih situacija da nekoga razrešavamo po ovim novim izmenama i dopunama Zakona.
Malo dublje posmatrajte problem. Zašto u EU postoji praksa da to rade sudovi opšte nadležnosti ili posebni sudovi ali u okviru pravosudnog sistema vlasti? Zato što uglavnom funkcionere nacionalnih banaka postavlja izvršna vlast. Po kom sistemu, nije bitno. Svakako da je sudska vlast iznad izvršne, a zakonodavna iznad sudske i iznad izvršne. Kapa nad svim je Ustavni sud.

Dame i gospodo poslanici, ja baš i ne volim da mi neko stavlja reči u usta koje nisam izgovorio. Bio sam ovlašćen predstavnik predlagača kada su se donosile poslednje izmene i dopune Zakona o NBS.
(Bojan Đurić sa mesta: Ja vas nisam pominjao.)
Sve što ste pričali o prethodnom zakonu imam pravo da povežem sa sobom. Ovde je rečeno da je vladajuća većina želela da stavi pod kontrolu NBS. To nikada, od strane SNS i mene kao ovlašćenog predlagača, nije bilo rečeno. Ne vladajuća većina, ne pod kontrolu, nego pod nadzor Narodne skupštine. I vi ste narodni poslanik i to pravo i vama pripada i to što sam rekao važi i sada, s jedne strane.
S druge strane, ako pričamo o ustavnom poretku, bilo bi poniženje za Narodnu skupštinu Republike Srbije, za mene lično i za sve poslanike, da o odluci koju donosi Narodna skupština Republike Srbije odlučuje sud, da li je to sud opšte nadležnosti, upravni sud ili neki drugi sud u sistemu sudske vlasti. Te odredbe koje su prepisivane iz starog zakona odnosile su se na funkcionere centralnih banaka, gde ih izvršna vlast imenuje i prirodno je da imaju pravnu zaštitu pred sudovima opšte ili posebne nadležnosti u sistemu sudske vlasti. Kod nas imenuje i razrešava Narodna skupština. Tada sam rekao i opet u ovim izmenama i dopunama baš to sad i stoji, da mogu da zatraže zaštitu pred Ustavnim sudom, jer Ustavni sud je jedini koji može da meri ustavnost odluka Skupštine Srbije. Ne može grana sudske vlasti da bude iznad zakonodavne vlasti. Ne postoji to ni u jednom pravnom sistemu. Pronađite tako nešto, da odluke koje donosi neki parlament može da poništava sud opšte nadležnosti. Ne postoji. Samo Ustavni sud je taj koji ceni ustavnost odluka i opštih akata koje donosi Narodna skupština. Sada imamo to u izmenama i dopunama zakona. Ne može upravni sud, ne vodimo upravni postupak kada razrešavamo guvernera ili funkcionera NBS, taman posla da je tako. Skupština donosi određene odluke i njihovu ustavnost i zakonitost može da ceni jedino Ustavni sud.

Replika. Pošto se spominjao prethodni zakon, kada sam bio ovlašćeni predlagač, podnosilac zakona, prvo, da raščistimo, SNS i ova vladajuća većina ne lažu i ne varaju nikog. Nemojte da vas podsećam na obećanje koje ste davali građanima. Četiri godine ste imali vremena da ispunite i niste ni jedno ispunili. Ko je koga tu prevario? Tu mislim i na građane Srbije i na EU.
Kada spominjete nezavisnost NBS, ona nije garantovana Ustavom nego je supstituisana od ove skupštine zakonom. Narodna banka po članu 95. Ustava ima samostalnost. Nije isto samostalnost i nezavisnost, inače u zakonu ne bi pisalo samostalnost i nezavisnost.
Ne znam kada smo prilikom izbora guvernera koji član Ustava prekršili? U članu 99. Ustava stav 2. alineja tačka 4. – Narodna skupština bira i razrešava guvernera NBS i nadzire njegov rad. Za ostale funkcionere NBS se primenjuje tačka 6. – Narodna skupština bira i razrešava druge funkcionere određeni zakonom. U kom delu je Ustav prekršen?
Možemo da raspravljamo i o tome da li je to trebalo rešiti na ovaj način kao što je to rešeno izmenama i dopunama Zakona ili je neko bio spreman, a verujte mi da smo i na to bili spremni, da se po starom zakonu pokrene postupak za rešenje guvernera, pa bi onda morao da odgovara guverner pred svima, a najviše i vi koji ste glasali za njega. Zašto imamo aferu "Agrobanke"? Zašto da ga razvlačimo kroz novine? Zašto se ništa nije desilo viceguverneru koji je bio nadležan za kontrolu poslovanja banaka, verifikovao i potvrdio izveštaje revizora da je sa "Agrobankom" sve u redu?
(Predsedavajući: Vreme.)
O tom viceguverneru i kakvo smo imali stanje u NBS, samo da vam kažem da dlaka s glave nije falila guverneru, a prihvatio je falsifikovani izveštaj za koji je znao da je falsifikovan kao verodostojan...
(Predsedavajući: Molim vas, pazite na vreme.)
Završavam
Onda hoćete da Savet bira viceguvernere i da nemaju nikakvu odgovornost pred Narodnom skupštinom za ono što rade, ako je to nezavisnost ne znam na koji način da NBS podleže nadzoru Narodne skupštine, a to piše u Ustavu. Znači, nije u pitanju samostalnost i u donošenju odluka, a odgovornost pred Narodnom skupštinom. To je smisao prošlog zakona.

Ko se malo razume u kredite, zna da su kamatne stope niže ako je kredit na duži period. Možemo o tome da raspravljamo, neću o tome da polemišem.
Samo bih zamolio da mi neko kaže gde u Ustavu piše na koji se period bira guverner NBS? Gde to u Ustavu piše?
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da ne dobacuju.)
Nigde to ne mogu da pronađem u Ustavu, s jedne strane. S druge strane, nemojte više da nam pričate da su neki drugi, da su jedni otišli a drugi došli, zato što većina, apsolutno većina funkcionera NBS koji su bili predloženi ovoj skupštini, dolaze iz NBS. Nemojte tako. Nismo mi ih tamo uveli. Neki su dolazili i pre nego što ste vi bili na vlasti, neki za vreme dok ste bili na vlasti, da bi se sačuvao kontinuitet i da bi najsposobniji ljudi sa iskustvom nastavili da rukovode NBS i da pomažu guverneru.
Razumem vašu političku želju, ali barem ono što kažete, gledajte da bude što tačnije, a ne da zloupotrebljavate poslaničko pravo i da građanima šaljete pogrešne poruke. To uopšte nije u pitanju.

Javljam se po istom povodu, biću kratak. Jeste da su lošiji vremenski uslovi za putovanje, tačno je…
(Predsedavajuća: Izvinite, gospodine Arsiću, po kom osnovu ste se javili?)
Po Poslovniku.
(Predsedavajuća: Koji član, ja se izvinjavam?)
Član 27.
(Predsedavajuća: Dobro, izvolite.)
To je tačno, tačno je i da narodni poslanici koji su u opoziciji nisu dužni da jednoj vladajućoj većini daju kvorum za početak rada sednice, pa se zbog svih ovih problema koji su nastali početkom ove sednice, izvinjavam, na prvom mestu svim građanima, predstavnicima Vlade, narodnim poslanicima koji su došli na vreme. Samo bih hteo da kažem da ovo nije stvar političke prirode, nego da su pojedini narodni poslanici svoj posao shvatili možda neozbiljno.
SNS kao najveći koalicioni partner, svakako ima i najveću odgovornost za ovo što se jutros desilo i verujte da ćemo ovaj problem veoma brzo da rešimo i da se više nikad ne ponovi. Isto tako bih još hteo da prenesem izvinjenje i predsednika SNS Aleksandra Vučića povodom ovog događaja od pre nekih sat vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušao svoje kolege poslanike i ministra i ne mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što danas imamo jedan ovakav zakon u raspravi i u proceduri. Koliko god to nekome zvučalo banalno, ali ovaj zakon je nažalost iznuđen. Zamolio bih sve kolege da ono što se dešavalo ranije sa bankama koje su izgubile dozvolu za rad ne povezuje sa ovim. Mogu da razumem da je neki razlog bio i taj da je država sa tim bankama bila u nepovoljnom položaju, da je često finansirala i državu i određene privredne i druge prohte koji su bile pre sankcija koje su uvele UN, pa su na kraju te banke došle u veoma tešku situaciju.
Ovde je sada reč o bankama koje posluju po novim zakonima, po novim propisima i koje su zloupotrebile, odnosno rukovodioci tih banaka su zloupotrebili poverenje kada su dolazili na određene funkcije. Mogu da kažem posredno su zloupotrebili, zato što oni koji su birani nekom voljom građana najviše su zloupotrebili poverenje tih istih građana.
U čemu je suština? Jedna banka koja je izgubila dozvolu za rad od NBS u jednom izuzetno kratkom periodu je plasirala sredstva koja više ne može da vrati. U tome je suština. Ništa drugo nije u pitanju. Ne samo da je plasirala svoj kapital, nego je plasirala i kapital građana koji su imali štednju kod tih banaka i plasirala je kapital privrednih subjekata koji su imali i štednju ili su obavljali platni promet preko te banke.
Ovo je sada jedan problem koji se ovim zakonom samo delimično rešava. Može se reći da je ovo sistemski problem, zato što oni koji su uzimali novac od "Agrobanke" nisu ga uzimali, da razvijaju svoju privrednu delatnost nego da opljačkaju "Agrobanku". Kako drugačije da se nazove vlasnik jednog preduzeća koji podigne kredit od banke i kredit prebaci na drugo pravno lice, a onda izazove stečaj u svom pravnom preduzeću i onemogući banci da naplati svoja potraživanja? Šta reći osim da su saučeesnici oni koji vode tu banku ako su tom istom vlasniku omogućavali za druge privredne subjekte da podiže kredite? Znači, znali su već da preko povezanih lica on to stalno radi.
Isto tako su meni pomalo čudni izrazi da su određene banke za specijalne namene, da pripadaju jednoj teritorijalnoj grupaciji, na jednom ograničenom delu teritorije Republike Srbije obavljaju svoju delatnost. Kaže neko da je "Razvojna banka Vojvodine" bitna za Vojvodinu zbog poljoprivrede. Kako se zove to "Agrobanka" i šta je njena primarna funkcija bila? Gde je novac iz "Agrobanke" završio? Najmanje u poljoprivredi.
Kada se dovodi u pitanje likvidnost banke i dokapitalizacija to je moguće, ali ne kada imate potraživanja u 80% pa i više koja nisu uplativa, nego je moguće samo u situaciji ako je banka plasirala sredstva u naplativa potraživanja i u nekom vremenskom periodu taj novac treba da se vrati banci a nedostaje joj za njene dalje finansijske aktivnosti na tržištu. Ako ćemo stalno da pokrivamo gubitke koji su nastali zbog tržišnih pravila nego su nastali zbog toga što se tržišna pravila nisu poštovala i što se zakon kršio i što se neko prema državnom novcu i državnom kapitalu odnosio kao da je tuđ onda nema smisla govoriti o nekoj dokapitalizaciji.
Baš kada je u pitanju "Agrobanka" tu je sistemska greška, a zakazala je čitava država. Svi instrumenti koji su trebali da spreče zloupotrebe u "Agrobanci" su zakazali i ne može da me ubedi da je to baš bilo slučajno. Baš u takve sluačjnosti teško mogu da poverujem. Da namerno se daju krediti koji su nenaplativi, da NBS ništa ne preduzima po tom pitanju, ne proverava likvidnost te banke i kada dođe do trenutka kada to više ne može da se sakrije, do trenutka kada treba novac da se vrati nekom od ulagača onda NBS interveniše, oduzima dozvolu za rad i onda se pravi jedna krajnje sumnjiva transakcija sa osnivanjem "Nove Agrobanke". Ništa drugo nije u pitanju.
To samo pokazuje da je uz sve prethodne radnje, koje je radila "Agrobanka", bio je umešan neko iz Vlade Republike Srbije. Kako inače da se objasni da je isto rukovodstvo prebačeno u "Novu Agrobanku" i da je dat državni novac u hartijama od vrednosti od 130 miliona evra, osim da se priča zataška i da se bar deo dugova prema građanima vrati dok ne vidi neko šta će da rade dalje sa tom pričom. Desila se promena vlasti, pa taj scenario nije mogao do kraja da se odigra. Ništa drugo nije u pitanju, nego samo to.
Koliko štete ima Republika Srbija i građani? Osim novca koji je izgubljen i koji će morati država da vrati deponentima, znači građanima i privredi, napravljena je još veća šteta. Kako mislite da neko u neko skorije vreme ulaže svoj kapital, bez obzira da li je iz inostranstva ili iz Srbije, u banke gde je većinski vlasnik država, odnosno Republika Srbija. Teško.
Sada dolazimo u jednu situaciju da će naše banke, ovo što je još preostalo, biti u jednom teškom položaju i moraće da se oslanjaju na državu. Ako se postavi pitanje – što da ovakav zakon ne donosimo, i ako građani počnu da obilaze šaltere koji su zatvoreni, da traže svoj novac koga tamo nema, niko ne postavlja pitanje da je to najveći mogući problem finansijske likvidnosti na čitavom tržištu, jer građanin se ne razume toliko u finansijsko tržište kao ljudi koji se time bave. Ako ne može jedan da podigne u "Agrobanci" ili "Novoj Agrobanci", pomisliće da ne može ni u jednoj drugoj banci.
Sa tim počinje povlačenje uloga iz banaka, ništa drugo. To bi sve banke, čak i one koje su zdrave, moglo da dovede u situaciju da se postavi pitanje njihove likvidnosti, pa čak i one koje bi uspele da isplate uloge građana koji se nalaze u tim bankama, izazvalo bi sasvim drugi problem, a to je povećanje cene kapitala na tržištu. Postaće mnogo skuplji krediti i za privredu i za građane. Ako privrednici počnu da sumnjaju u bankarski sistem, eto nama sive ekonomije. Kako bi nastala? Jednostavno, prestao bi da se obavlja platni promet između banaka, počela bi gotovinska razmena robe i novca. Zato jedan ovakav zakon mora da se donese. Iz razloga da stavimo do znanja svim građanima, koji su sada oštećeni i oni koji bi u budućnosti bili oštećeni, da država garantuje za uloge koje imaju kod banaka, a država mora da garantuje. Zato što je ona izdala dozvole za rad banaka i zato što njen organ, Narodna banka, vrši kontrolu poslovanja banaka i superviziju poslovanja banaka koje posluju na ovom tržištu.
Da ovakav zakon nije donet, siguran sam da bi jedan ovakav scenario nastupio. Imali bismo neku sličnu priču, kao što smo imali i sa Dafiment bankom i sa bankom Jezdimira Vasiljevića i svim drugim bankama koje su nanele ozbiljnu štetu i državi i ugled njenom bankarskom sistemu, a verovatno bi se nešto slično dešavalo, kao što se dešavalo devedesetih da je građanin imao određena deponovana sredstva, pogotovo devizna, kod poslovnih banaka i da nije mogao da ih podigne nazad. Ako to nastane kao pravilo, priča, u jednoj banci, budite sigurni da će se preneti polako i na druge banke, u smislu da bi zavladao strah na tržištu i da bi građani povlačili svoje uloge od banaka.
Samim tim mislim da nije uredu da izjednačavamo u ovom slučaju, kada je u pitanju ovaj zakon, državne i privatne banke. Privatne banke gde kapital nije državni itekako vode računa o tome kome će da daju kredit, da li ispunjava uslove, kakav mu je bonitet i kakva sredstva garancije može da ponudi. Da su se tako ponašale "Agrobanka", a sad čujem i još jedna banka koja po najavi Narodne banke ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, danas ne bismo imali ovakav zakon.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon, baš zbog mogućnosti da nastupe ovakve štetne posledice ako ovaj zakon ne bude donet. Nadam se da će ovo biti poslednji put da će jedan ovakav zakon biti primenjivan barem u nekom narednom periodu, jer očekujem da se državne banke u jednom delu privatizuju. Dok se ne privatizuju da svoj posao obavljaju kako treba, a ne da omogućavaju ekstraprofite, ekstra zarade nekim drugima koji su do sad bili povezivani sa bivšim režimom i sa odlaskom tog režima. Nadam se da će ovakve zloupotrebe da prestanu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš narod ima jednu izreku, "džabe je gluvom šaputati i ćoravom namigivati", nemoj da se neko nađe uvređenim, nego izgleda mi da je ovde želja da se delimičnim čitanjem zakona stvori neka pogrešna slika o samom zakonu. To ne mogu, a da se ne umešam sa te strane. Znači, dati su izuzeci na koje se ovaj zakon ne odnosi, krivična dela koje su najteža gde su lica osuđena na preko 30 godina zatvorske kazne. Po sadašnjim zakonskim važećim propisima to može da bude i jedno ubistvo. Često se za jedno ubistvo ljudi osuđuju po 40 godina. Znači, ubice nisu baš tako amnestirane ovim zakonom? Da sada ne nabrajam koje su sve koji su sve izuzeci. Članom 3. kaže se – 25% ako mu je ostala izrečena zatvorska kazna.
Danas sudovi oslobađaju bez zakona, bez posebnog zakona na lica koja su izdržala tri četvrtine zatvorske kazne. S tim da ste, recimo, jednog upravnika zatvora, baš Zabele smenili sa tog mesta zato što je neko napisao žalbu, a vaspitač se izjasnio po njoj, a upravnik je uputio nadležnom sudu. Brajevića ste upravo zato smenili. Zato što je taj koji je napisao žalbu bio politički osuđenik. Tako ste menjali upravnike i sudije.
Kada je u pitanju to da li će neko lice da bude više puta amnestirano, to ne može. To je regulisano članom 5. Lepo piše – ima izuzeća lice koje je već uživalo pogodnosti neke ranije amnestije. Zašto sada ulazimo u taj deo priče? Voleo bih jedan konstruktivniji stav u smislu da ako je možda nešto trebalo da se nađe od izuzeća od amnestije navedete, a ne da paušalno napadate jedan član zakona bez obzira šta piše u sledećim članovima.