Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao kolegu iz bivšeg režima, ali nisam primetio reakciju - kako to da je jedan član saveta zavistan od bivšeg premijera Mirka Cvetkovića, i da je na platnom spisku CS Mekona? To nije bitno, to nikakvu ulogu ne igra.

Inače, prof gospodin Kosta Josifidis nije viceguverner. Imamo četiri i to su Bojan Marković, Ana Gligorijević, Mira Erić-Jović i Dijana Dragutinović. To je samo član saveta. Predaje na više fakulteta, slažem se sa tim, ali radi i razne projekte za pokrajinsku vladu – ne znam koliko je novca od tih projekata zarađeno, ali u svakom slučaju se pokazuje i njegova zavisnost od izvršne vlasti.

Voleo bih, pošto ste toliko vidoviti, da mi kažete, jer pričate kao da znate već ko će da bude u Savetu NBS i ko će da budu viceguverneri, da i meni to kažete. Voleo bih to da znam.

Volim kada moje drage kolege kritikuju zakon i neki put sami sebi skoče u stomak.

Ako vi već znate ko će da bude guverner, ako već znate i ime i prezime, da je stranačka ličnost, da će biti izabran za nekoliko sati itd, pa nas zbog toga kritikujete, a onda kažete – ovaj zakon smanjuje ovlašćenja guvernera, je li sad neko lud ako piše zakon za sebe, da sam sebi skrati ovlašćenja? Tako nešto ja ne poznajem.

Član 95. Ustava poznaje dva instituta – Narodnu banku i guvernera. Je li Narodna banka po tom istom Ustavu, po tom starom, odnosno važećem zakonu imala savet? Jeste. Je li imala izvršni odbor? Jeste. Je su li to ustavne kategorije? Nisu. Uprava za nadzor nije izopštena iz sistema NBS.

Ona je u sistemu Narodne banke novi organ, i ako pažljivije pročitate taj član, na koji ste podneli amandman, guverner je dužan da najmanje jednom u tri meseca Savetu dostavi izveštaj o sprovođenju monetarne politike, a to piše i u starom zakonu, važećem zakonu piše. Ništa nije promenjeno. Uprava za nadzor, takođe, dostavlja Savetu izveštaj. Znači, Savet ostaje najviši organ Narodne banke, a njega predstavlja guverner, kao i Narodnu banku i nema tu dvovlašća. Ništa više, o tome se radi. Ako je to politički zakon, kako vi to tvrdite, zašto onda nas kritikujete da nekom budućem guverneru, navodnom političaru, uskraćujemo ovlašćenje? To je protivno samo sebi.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad javnosti, tako nešto se nikad nije desilo na Administrativnom odboru. Takođe, zarad javnosti, mi iz poslaničke grupe i u ime predlagača ovog zakona ne brinemo o integritetu jedne funkcije u državi. Jeste, guverner je samo jedna funkcija u državi. Brinemo o integritetu čitavog organa, koji taj guverner treba da predstavlja, i štitimo taj organ od guvernerove samovolje. O tome se radi. Kao što je i predsednik Skupštine prvi među jednakima, tako i guverner ima samo jedan glas u Savetu i nema dvovlašća, kao što to uporno pokušavate da predstavite. I Izvršni odbor Narodne banke i uprava za nadzor podnose izveštaj Savetu i Savet taj izveštaj usvaja, a mi izveštaj Narodne banke kroz izveštaj Saveta. Nema tu dvovlašća.

Jednostavno izmenama i dopunama Zakona hoćemo da poboljšamo kontrolu nad finansijskim tržištem od strane Narodne banke. Ništa više. Jednog čoveka, ko god to bio, u ovakvim vremenima, može neko da učini zavisnim. Jedan organ mnogo, mnogo teže. U tome i jeste cilj i svrha donošenja ovog zakona. Kad shvatite da oni treba da budu ti koji treba da donose odluke, a ne pojedinac, onda možemo da pričamo da idemo ka boljoj državi. Evo pogledajte, u svakoj političkoj stranci, organi donose odluke. Hoćete u Narodnoj banci da to radi pojedinac, e, pa ne može. Organ je taj koji donosi odluke. Pojedinac može da se složi sa njima, može da se ne složi, ako je rukovodilac mora da potpiše rešenje svidelo se to njemu ili ne, to je razlog za pokretanje postupka za razrešenje. I da to rešenje sa kojim se ne slaže da ga sprovodi. Tako valjda funkcioniše državna uprava. Ipak, Narodna banka je samo jedan organ. Ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak želim da se ozbiljno bavim ovim poslom i javna podgovaranja za ovom govornicom me ne interesuju.

Znaću ko će biti kandidat a ne guverner, pod dva uslova – kada to dobijem pismeno od skupštinske službe od strane predsednika Republike, ili ako mi on to pre toga u nekom usmenom razgovoru ne kaže. Kad spominjete taj član 14. i to dvovlašće, član 14. menja se član 26. odnosno, dopunjuje se član 26 koji reguliše kako guverneru, viceguvernerima, direktoru uprave za nadzor i članovima Saveta prestaje mandat u organima u kojima rade. Ništa više. Nema ovde nikakvog dvovlašća.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda mi da kada je pisan Zakon o Narodnoj banci, da je malo radila i resavska škola. Prepisivan je Statut Evropske centralne banke i neprihvatanjem, odnosno kritikovanjem ovog dela izmena i dopuna zakona vi, u stvari, ništa drugo ne radite nego devastirate Narodnu skupštinu.

Ne može ni jedan sud, osim Ustavnog suda, da ceni odluke koje donosi Narodna skupština. Ne postoji taj mehanizam. Ako pogledate malo pažljivije način funkcionisanja Evropske centralne banke, videćete da je to nacionalna organizacija sastavljena od više država, članica EU, koje imaju monetarnu uniju. Među tim članicama, odnosno EU ima jedan organ koji se zove Evropski parlament. U Evropskom parlamentu sede kao i ovde narodni poslanici, ali se oni ne udružuju na nacionalnom nivou, nego po političkoj pripadnosti, pa tamo imate i konzervativce, i stranke zelenih i narodnjake, imate čak i poslanike koji su protiv EU i Evropskog parlamenta.

Tako on funkcioniše.

Sada zamislite da najveći kapital u Evropskoj centralnoj banci imaju Nemačka i Francuska, da stranke koje su na vlasti u Evropskom parlamentu, a u opoziciji u nacionalnim parlamentima, smenjuju guvernera Evropske centralne banke. Zato je uspostavljen taj zaštitni mehanizam. Reč je o nadnacionalnoj banci. Ovde je reč o nacionalnoj banci.

Sasvim je iluzorno, možda će neko da napadne i taj deo priče, da može Ustavni sud ovo da obara zato što nije u skladu sa Zakonom o upravnom postupku ili nekom drugom postupku. Takođe mogu da vam kažem da Ustavni sud Ustavom Republike Srbije nije ovlašćen da usklađuje koji je zakon u suprotnosti jedan sa drugim, Ustavni sud usklađuje zakone sa Ustavom, i da na to stavimo tačku. Nema, jednostavno devastiranje Narodne skupštine, ako sud odlučuje, menja, preinačuje odluke Narodne skupštine. To gubi svaki smisao.

Dame i gospodo narodni poslanici, Kancelarija EU nije dala ni saglasnost za reformu pravosuđa, pa vidite kakve sada imamo posledice, a koliko znam pravosuđe je posebna grana vlasti.

Kada već dajete nečija saopštenja, čudi me da znate za sadržaj saopštenja, a ne znate da je Adrijano Martins gospodin, a ne dama, kako ste to maločas rekli.

Dame i gospodo narodni poslanici, nama kao predlagaču nije bio cilj da se troše devizne rezerve na kupovinu državnih hartija od vrednosti.

Nije samo Odbor za finansije prihvatio amandman, već i predstavnik predlagača i on postaje sastavni deo zakona, kao što je to malo čas kolega rekao. Devizne rezerve, tačno je, služe za kreditni rejting zemlje. Ne samo devizne rezerve, nego i sredstva koja su građani Srbije deponovali kod banaka, poslovnih banaka na štednju, itd.

Međutim, mogu da kažem da je, ne krivicom predlagača ili ovog zakona, naš kredit doveden u ozbiljno pitanje. Sećam se vrlo dobro, mislim da je bio novembar ili decembar, kada je data saglasnost na jedan kredit od 700 miliona evra. To je bilo tada milijardu dolara, mislim da je bio baš u dolarima, sada je to verovatno više, zato što je evro pao u odnosu na dolar i taj kredit se zvao – kredit iz predostrožnosti. Taj kredit je potrošen.

Mi kao narodni poslanici tada, a ni vi sada, nismo znali za namenu tog kredita - da li je on za pokrivanje budžetskog deficita, da li za neke druge projekte Vlade, da li za finansiranje izborne kampanje. I svaki kredit koja god Vlada da podiže i koji uvećava kreditnu zaduženost zemlje, utiče na kreditni rejting zemlje.

Mi smo taj kredit dobili po kamatnoj stopi, čini mi se, od 7,7% na godišnjem nivou i tad je to bila hvala da je to jedan mnogo dobar kredit, a građani u EU mogu sami da podižu takve kredite. U Italiji i Španiji, koje se smatraju prezaduženim zemljama, ako stopa prirasta na godišnjem nivou pređe 6%, ulaze u crvenu zonu da traže pomoć Evropske centralne banke za dalje zaduživanje.

Sva ta vaša želja, smatram, predlagača svih ovih amandmana, pa čak iz sadašnjeg režima i, kako vi to volite da kažete, narodnih poslanika iz bivšeg režima, bila u jednom dobrom smeru i sa jednom dobrom željom. Prihvatili smo ovaj amandman.

Ne želimo nikakvu sumnju da izazivamo kod građana da će devizne rezerve da budu trošene za pokrivanje budžetskog deficita. Ne želimo da damo bilo kome povoda da govori da će, zbog usvajanja ovog zakona, da bude hiperinflacije i štampanja novca. Zna se pod kojim pravilima, pod kojim uslovima i na koji način dolazi do takvih trenutaka. Znači, ako se poveća bruto dohodak, ako se povećaju devizne rezerve da bi se obezbedila finansijska stabilnost. Nije samo finansijska stabilnost, u smislu da evro više ne raste. Stabilnost monetarna jeste kada evro i ne pada i ne raste. I to su sasvim normalna ekonomska pravila koja se koriste.

To je razlog zašto smo prihvatili ovaj amandman. Ne želimo bilo kakvu sumnju da izazivamo kod građana, a još najmanje, pošto je, čini mi se, bila želja da se izaziva i panika, da se građani plaše - šta ako se ovaj zakon usvoji. Imamo primer iz prošlosti da se kod građana pravila panika - šta ako ne bude izabran Boris Tadić za predsednika, šta ako ova stranka ne bude na vlasti i šta ako neko drugi bude izabran za predsednika i neka druga vlast dođe. Vlasti odlaze i dolaze i imaju obavezu prema građanima, ne prema sebi. Verujem da svaka stranka koja tako bude razmišljala i koja dođe u poziciju da bude na vlasti, zaslužiće poverenje na narednim izborima. Oni koji su dobili priliku, žao mi je, ali nisu je iskoristili.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudi me što to moj kolega, iz sada već bivšeg režima, govori. Zato što se mnogo dobro sećam kada su moji amandmani ili amandmani poslanika SNS bili odbijani, a u istovetnom tekstu prihvatani njihovi i to ne jednom, nego više puta. Ovde to ne može da se desi. Ovde su oba amandmana od predstavnika bivšeg režima. Došlo je samo do jedne male tehničke greške i ja kao predstavnik predlagača prihvatam amandman, koji je grupa narodnih poslanika podnela na član 23. S tim da će Narodna skupština morati posebno da se izjasni o njemu u danu za glasanje, ali kao predstavnik predlagača prihvatam amandman koji su podneli narodni poslanici Nataša Mićić, Judita Popović, Radmila Gerov, Žarko Korać, Ranka Savić, Miljenko Dereta i Kenan Hajdarević na član 23. Predloga zakona.

Ne bih više da po tom pitanju mnogo polemišemo. Prvo, ovo je poslanički zakon. Nemamo mi, vi dobro znate, iza sebe čitave kabinete koji će da napišu zakone i usaglašavaju tekstove, nego poslanici sednu, pa listaju stranu po stranu, član po član, red po red.

Sa druge strane mislim da vi baš iz DS nemate pravo da prigovarate. Na ovo nemate pravo. Od vas sam doživljavao da podnosimo amandmane, da ih listom odbijate, sve do jednog, a onda posle tri ili četiri meseca imamo izmene i dopune tog zakona gde se nalaze naši amandmani. Tu nema slučajnosti. To je bila namera. Apsolutna namera da se prikaže opozicija kao nesposobna. Prihvatili smo amandman. Greška je otklonjena, a znate i sami kao pravnik šta se čita, predlog zakona, obrazloženje ili pojedine odredbe.

Svašta sam viđao u svojoj karijeri, da su neke kolege čak pisale amandmane na obrazloženje. Pogreši čovek, pa šta. Ništa nije strašno dok se ne objavi u "Službenom glasniku". Takav ste poslovnik napravili koji je sada vama kamen oko vrata. Takve ste stvari radili da, jednostavno, ovde u Narodnoj skupštini, da vaše domete u razvoju demokratije kroz jedan ovakav poslovnik, a ja sam bio u radnoj grupi koja je radila na izradi ovog poslovnika, i na kraju, kada sam video da to ne vredi, da to guši i ograničava prava narodnih poslanika, izašao iz te komisije. Vi to dobro znate. Sada vam je taj poslovnik kamen oko vrata. Ne bojte se. Promenićemo ga. Daćemo opoziciji, ili bivšem režimu veća prava ovde.

Dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme u javnosti se špekuliše oko Narodne banke Srbije i prikazuje se NBS i njen guverner kao žrtve nove vlasti u Republici Srbiji. Međutim, sam predlog zakona ne zadire u to ko će biti guverner, već postavlja određene druge uslove pod kojima NBS treba da funkcioniše.
Mnogi su se bunili zbog načina sazivanja sednice i hitnosti postupka, a obično hitnost postupka i način sazivanja ovakve sednice se obrazlažu time da mogu da nastupe štetne posledice ukoliko određeni zakon ne bude donet. Mogu da kažem da zbog načina vođenja NBS, njenog činjenja ili ne činjenja, štetne posledice po državu Srbiju su već nastupile. Pod izgovorom samostalnosti i nezavisnosti, postavlja nje pitanje – da li onaj ko donosi pogrešne odluke ima i odgovornost za te pogrešne odluke? Mnogi od mojih kolega poslanika kritikovali su ovaj zakon. Pravo opozicije je da kritikuje, ali postavlja se jedno drugo pitanje odgovornosti poslaničke funkcije koju obavlja. Mi smo ti kojima su građani poverili pravo da vodimo državu kroz sistem zakonodavne vlasti. Mi smo ti koji treba da kontrolišemo Vladu, mi smo ti koji treba da vršimo nadzor nad NBS.
Prethodnim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, kao da se želelo da se NBS otme, izopšti iz ustavnog poretka Republike Srbije. Zato sad imamo ove probleme kakve imamo. Prema postojećem Zakonu o Narodnoj banci, nezavisnost Centralne banke predstavljena je kao osnovno načelo koje je samo po sebi cilj, iako je princip, pre svega, funkcionalna nezavisnost i sredstvo za ostvarivanje cilja Centralne banke. Održavanje stabilnosti cena, iako je po Ustavu deo izvršne vlasti, gotovo da je učinjena nosiocem posebne grane vlasti. Samostalnost i nezavisnost, u odnosu na izvršnu vlast je jedan od uslova da Centralna banka efikasno ostvaruje svoju ulogu, ipak ne može da dovede u pitanje nadzor koji zakonodavna vlast, kao prvi predstavnik građana, nosilaca suverenosti, mora da ostvaruje nad celokupnom izvršnom vlašću, uključujući i Centralnu banku.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Ustavu Republike Srbije, članu 95, to je naše pravo kao narodnih poslanika, ali i obaveza da to rade. Zbog toga su nas građani i birali.
Često je izgovor da je ovaj zakon, odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona, nije usklađen sa sistemom kontrole i nadzora centralnih banaka u EU. Mogu da kažem da je u velikom delu baš korišćen njihov model sistema i nadzora nad centralnim bakama. Ključne novine koje donosi ovaj predlog zakona su sledeće – vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini, izbor svih funkcionera Narodne banke Srbije od strane Narodne skupštine, obrazovanje uprave za nadzor finansijskih institucija u okviru Narodne banke Srbije, proširivanje nadležnosti Saveta Narodne banke, ograničavanje ovlašćenja guvernera i izvršnog odbora, izmena mandata članova Saveta, povećanje odgovornosti funkcionera, ograničenje naknade po prestanku funkcije, preciziranje zabrane kreditiranja države, regulisanje interne revizije, propisivanje prekršaja i zaštitnih mera za nepoštovanje zakona.
Članom 1. zakona precizira se funkcija Narodne banke Srbije u vezi sa platnim prometom u prethodnim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci. Nekom je valjda u želji da izbegne odgovornost. Ukinuo je pravo Narodne banke da kontroliše platni promet privrednih lica i finansijskih organizacija u zemlji prema inostranstvu. To je prebacio pozivajući se na Zakon o Vladi na Ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Oni koji su makar malo imali dodirnih tačaka sa platnim prometom znaju da ne može ni jedan cent, ni jedan evro, ni jedan dolar da izađe iz zemlje bez znanja i saglasnosti Narodne banke, a to izbegavanje odgovornosti ogleda se u tome da Ministarstvo finansija treba da šalje devizni inspektorat od privrednog subjekta, do privrednog subjekta, da utvrdi da li su kršene odredbe Zakona o deviznom poslovanju, ili da zatraži izveštaj od Narodne banke, ali da se razumemo izvršna vlast ne može da traži tako nešto od Narodne banke i to je jedna od novina u ovom zakonu.
Članom 2. – vraća i potvrđuje nadležnu funkciju Narodne skupštine u skladu sa Ustavom. Predviđeno je da Narodna skupština potvrđuje Statut Narodne banke Srbije. Budući da se mnoga važna pitanja njime regulišu, a to iz razloga, zato što zakonska rešenja ne mogu biti sva uneta u sam zakon, nego se i podzakonskim aktima to rešava.
Ranijim Predloga izmena i dopuna Zakona Narodna banka je donosila statut sama po sebi, niko nije proveravao usklađenost statuta Narodne banke sa Zakonom o Narodnoj banci i drugim zakonima koji funkcionišu u pravnom sistemu zemlje i samo ga je objavljivala u "Službenom glasniku".
Naše prirodno pravo jeste, da jednoj ovakvoj finansijskoj organizaciji, centralnoj banci, dajemo saglasnost na njen statut. Dajemo i mnogo manje važnim organima državne uprave, a kamoli da ne smemo ili ne treba da damo saglasnost na Statut Narodne banke i proverimo na taj način da li je on usklađen sa zakonodavnim i ustavnim poretkom u državi.
Članom 3. dodaje se novi član koji predviđa obrazovanje posebno organizacije, Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, koja treba da obezbedi veću nezavisnost u vršenju funkcije nadzora i kontrole Narodne banke nad poslovanjem banaka, Društava za osiguranje, dobrovoljnim penzijskim fondovima i drugim finansijskim institucijama.
Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna banka je ta koja određuje bonitet svim finansijskim organizacijama na teritoriji Republike Srbije, koja posluju u skladu sa zakonom i dozvolom za rad Narodne banke. Na osnovu kontrole tih finansijskih izveštaja određuje se taj bonitet. Tu je čini mi se Narodna banka najviše zatajila, do te mere da će država morati iz džepa poreskih obveznika, da zbog loše kontrole koja je vršena od strane Narodne banke izdvoji u narednom periodu od 350 do 400 miliona eura. Članom 3. dodaje se novi član koji predviđa obrazovanje posebno organizacije, Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama.
Članom 4. se pored odgovornosti guvernera izvršnog odbora, uvodi i odgovornost uprave za nadzor za poslove koje obavlja.
Članom 5. se utvrđuje sastav Izvršnog odbora, pored guvernera i vice guvernera, članova Izvršnog odbora i direktor Uprave za nadzor.
Članom 6. se utvrđuje donošenje strategije upravljanje deviznim rezervama, odvaja se od vođenja politike deviznih rezervi. Potrebno je da umesto Izvršnog odbora, Savet Narodne banke donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama kao poseban dokument u okviru kojeg će se kretati politika koju utvrđuje i vodi izvršni odbor. Na ovaj način se smanjuju široka ovlašćenja Izvršnog odbora, vrši podela odgovornosti, ostvaruje kontrola i mogućnost pravovremenog reagovanja.
Članom 7. predviđa se da propis u oblasti nadzora nad finansijskim institucijama donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor. Odredbe su pojednostavljene, budući da je data definicija finansijskih institucija. Osnivanjem uprave za nadzor, davanje preliminarnih odobrenja prelazi u njenu nadležnost, kao i sva druga ovlašćenja u vršenju nadzorne kontrole nad finansijskim institucijama, za koje je nadležna Narodna banka Srbije, a u nadležnosti Izvršnog odbora ostaje izdavanje i oduzimanje dozvola na predlog Uprave za nadzor.
Članom 8. menja se član 20. Zakona kojim se popisuju ograničenja u izboru guvernera, a koja se primenjuju i na druge funkcionere. Povezana lica su šire, ali preciznije definisana. Unete su izmene koje omogućavaju i povezanom licu da otuđi akcije, odnosno udele. Odredbe su pojednostavljene u skladu sa definicijom finansijskih institucija.
Članom 9. menja se telo koje bira vice guvernera. Budući da su vice guverneri članovi Izvršnog odbora, organa koji ima najveće ovlašćenje u okviru Narodne banke Srbije i da po broju mogu da preglasaju guvernera, neophodno je da vice guvernere bira Narodna skupština Republike Srbije. Ovakvo rešenje prihvaćeno je u zakonima svih zemalja u okruženju.
Članom 10. definiše se ovlašćenje Uprave za nadzor iz pravno tehničkih razloga, ovde se definiše i nadzor nad finansijskim institucijama. Određeno je da Uprava za nadzor obavlja sve poslove vezane za nadzornu i kontrolnu ulogu Narodne banke. Osim donošenja propisa u toj oblasti, a koja donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor i izdavanje oduzimanja dozvola, o čemu odluku takođe donosi Izvršni odbor na predlog Uprave za nadzor. Na ovaj način obezbeđuje se bolja kontrola boniteta finansijskih izveštaja i poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija, i bolja zaštita korisnika finansijskih usluga. Direktora Uprave za nadzor bira Narodna skupština na predlog Odbora za finansije, i on je pored guvernera i vice guvernera član Izvršnog odbora. Način izbora ovlašćenja, kao i nespojivost ove funkcije sa funkcijom vice guvernera, treba obezbediti već u personalnu i funkcionalnu nezavisnost Uprave za nadzor koja će biti odgovorna za obavljanje nadzorne i kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. Mandat direktora odgovara mandatu guvernera i vice guvernera.
Član 11. predviđa da mandat člana Saveta traje do pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Članom 12. proširuje nadležnosti ovlašćenja Savetu. Nadležnosti Saveta preneti su i sledeći poslovi – na predlog Izvršnog odbora donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, odlučuje o članstvu međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama, vrši izbor rukovodilaca u organizacionoj jedinici Narodne banke za poslove interne revizije. Na ovaj način Savet će imati proširenu ulogu, u odnosu na čisto kontrolnu i nadzornu, a da je to potrebno pored prethodno navedenih obrazloženja, govori činjenica da zakoni većine zemalja u okruženju koji su bliže priključenju Evropskoj uniji od Srbije, i čiji su zakoni rađeni po ugledu na evropski.
Članom 13. predviđa obavezu da guverner da kao predsedavajući Izvršnog odbora tromesečno dostavlja Savetu izveštaj o sprovođenju monetarne politike, dok je Uprava za nadzor dužna da Savetu dostavi izveštaj o nadzoru nad finansijskim institucijama, uključujući i izveštaje o datim i izdatim dozvolama finansijskim institucijama. Radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, propisano je da Savet može od Izvršnog odbora, guvernera i Uprave za nadzor zahtevati da mu dostavi odgovarajuću dokumentaciju.
Članom 14. vrši se dopuna kojom se kao funkcioner Narodne banke Srbije određuje direktor uprave.
Članom 15. vrši se izmene, kako bi postojeći član 27. uskladili sa ostalim izmenama zakona. Svi funkcioneri Narodne banke podnose ostavku Narodnoj skupštini koja ih je izabrala.
Članom 17. se definiše period zabrane radnog angažovanja za funkcionere Narodne banke.
Članom 21. vrši se usklađivanje odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona koje se odnose na obrazovanje Uprave za nadzor.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od razloga za donošenje jednog ovakvog zakona jeste baš to da Narodna banka nije ostvarila svoju primarnu funkciju, a to je finansijsku stabilnost na tržištu i kontrolu finansijskih organizacija. Ako jedna državna banka, odnosno sa većinskim kapitalom u državnom vlasništvu, falsifikuje izveštaj uz pomoć revizorske kuće i Narodna banka joj da saglasnost na taj izveštaj, čak i odobri isplatu dividendi, a onda se dobit za samo tri meseca od 428 miliona dinara pretvori u gubitak od dve milijarde i 270 miliona dinara, a do dana današnjeg desetostruko je uvećana, postavlja se pitanje – kako to funkcione Narodna banka? Kroz uvođenje ovih novina u samoj kontroli, finansijskoj kontroli finansijskih subjekata i nadzorom obavljanja delatnosti finansijskih subjekata i prenošenje više ovlašćenja na više činilaca, smanjuje se i sprečava mogućnost da do ovakvih kasnijih slučajeva dođe.
Tako da ovaj zakon nikako, ni u jednom svom delu, ne zadire u samostalnost Narodne banke, jer samostalnost se ogleda u tome da niko nema prava, pa čak ni narodni poslanici, ni bilo ko iz izvršne vlasti, da zadire u način donošenja odluke i odluke koje donosi guverner i organi Narodne banke Srbije. Međutim, sama samostalnost ne znači da oni koji donose pogrešne odluke ne odgovaraju nikome za te pogrešne odluke i to je svrha donošenja jednog ovakvog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte neke stvari da mešate. Znate, Republika Srbija je promenila Ustav, pa smo ponovo birali parlament i to nam niko nije prigovorio iz evropske komisije. Promenila je Ustav, birali smo ponovo predsednika Republike. Ako očekujete sudski postupak, onda treba da pogledate način na koji se postavlja guverner Centralne banke u Mađarskoj. Njega postavlja izvršna vlast, ne zakonodavna, ne najavne debate, nema zaštite, postavlja ga izvršna vlast. Kad je u pitanju samostalnost postoji razlika između samostalnosti i nezavisnosti. Narodna banka po Ustavu Republike Srbije koji je prihvaćen za sad o Evropske komisije, članom 95. kaže da je Narodna banka samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine. Ovde je reč o izmenama i dopunama zakona, kojima se uvodi nov način vođenja Narodne banke. Postavljaju se nova regulatorna tela u Narodnoj banci. I, sasvim je logično da kada se jedan ovakav zakon donese sa novim ovlašćenjima i guvernera i drugih regulatornih tela da se po tom novom zakonu izabere i novi guverner. Da li će to biti stari i novi, to je sad neko drugo hipotetičko pitanje. Zavisi od predloga predsednika Republike, ali nemojte da ulazimo u to i da svrstavamo isto predsednika jedne države i predsednika Vlade sa Narodnom skupštinom. To ne može da bude isto. Zato i mora da postoji sudska zaštita od izvršne vlasti.
Gledajući praksu Evropske centralne banke, to je nadnacionalna organizacija i tamo mora da postoji sudska zaštita. Da pogledamo, Nemačka banka, Centralna banka, članove Izvršnog odbora postavlja predsednik države i to predsednika i potpredsednika jednog člana na predlog Savezne vlade, a preostala tri člana na predlog gornjeg doma parlamenta, dakle izvršna vlast. Austrijska centralna banka kao još jedna članica EU predstavlja očigledni primer, članovi Upravnog odbora guvernera, viceguvernera i još dva člana postavlja predsednik države, a sve na predlog Savezne vlade. Jedan ovakav način postavljenja guvernera Narodne banke, u Srbiji je daleko liberalniji, daleko slobodniji, nego što se to dešava u nekim zemljama koje su osnivači EU. Kad može više, može i manje, ovde je ipak u pitanju viši organ, u pitanju je zakonodavna vlast. Nije mi poznato da su sudovi osim Ustavnog suda preispitivali odluku o zakonodavnoj vlasti. Mislim da takvih primera u razvijenim demokratskim sistemima ne postoje.

Ako ćemo baš da budemo tako precizni, onda mi navedite u kojoj odredbi Zakona mi razrešavamo guvernera?
Znači, odredbe koje postoje u Zakonu o Narodnoj banci o razrešenju guvernera se ne menjaju, one ostaju, nisu predmet izmena i dopuna ovog zakona.
Nemožete jedan organ koji je ustavna kategorija, koji se precizno definiše zakonom, da tim zakonom menjate način izvršenja njegovih obaveza, a da staro rukovodstvo ostane. U tome je problem. Da se ne menja, ne bi ni mogli da u prelaznim i završnim odredbama postavimo uslov za novo rukovodstvo Narodne banke Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, da razjasnimo neke stvari. Ovde Vlada nije predlagač zakona, ovo je poslanički zakon. Nisam primetio da je neko od mojih kolega rekao da ne smatra teoretičare za stručnjake, ja to sigurno nisam rekao. Šta više, profesore na univerzitetima ne smatram samo prosvetnim radnicima, nego i naučnicima, a što se tiče razloga za donošenje ovog zakona, najveći akcenat je bačen na kontrolu banaka.
Narodna banka je ta koja kontroliše naše finansijske institucije. U te finansijske institucije spadaju banke, spadaju osiguravajuća društva, spadaju lizing kompanije i spadaju dobrovoljni penzioni fondovi. Oni se često finansiraju sa kapitalom koji nije domaći. Ima akcionara koji nisu akcionari iz Srbije, kao jedan drastičan primer i korupcije, a to je mnogo veći problem Srbije pred EU, nego ovaj zakon koji je usklađen sa zakonodavstvom EU, jer ako pogledate poslednju stranu Predloga zakona, pročitaćete to, i odvraćanje stranih investitora koji bi hteli da investiraju u naše finansijske organizacije.
Pročitaću samo jedan deo oko te čuvene afere koja je vezana za "Agrobanku". Agrobanka je iskazala profit za prvo polugodište 2011. godine u vrednosti od 438 miliona dinara. Samo tri meseca kasnije banka je objavila gubitak od dve 2.270.000.000 dinara, dok se u poslednjem kvartalu iznos gubitaka udesetostručio. U banci su frizirali finansijski izveštaj tako što su nenaplative kredite tretirali kao sigurne kredite. Samim tim banka nije morala da izdvaja tzv. rezerviše dodatni kapital za pokriće mogućih gubitaka i tako, po automatizmu, banka iskazuje mnogo bolji rezultat. Tako je banka veštački iskazivala dobit, a u suštini je gomilala gubitke. U investicionim krugovima je bilo poznato da je banka davala rizične plasmane, kao što je npr. jedan hotel u zabiti koji ne vredi ni milion evra, procenjivala da vredi 15 miliona evra i tom privredniku dala mnogo veći kredit nego što on može da servisira. Jednoj firmi iz sela na obali Drine odobren je kredit u iznosu od šest miliona evra, a kao obezbeđenje je banka prihvatila poslovni prostor od 1000 kvadrata koji ne vredi ni 100.000 evra.
Znači, banka je samo po ovom poslu u gubitku od 5.900.000 evra. Takođe, banka je pozajmila više desetina miliona evra "Habit farmu", preduzeću koje je sada u stečaju. Imate da su četvorica malinara podigli 50 miliona evra kredita koji ne mogu da vrate itd.
Na osnovu finansijskih izveštaja izvršena je revizija od ovlašćene revizorske kuće, o načinu poslovanja i finansijskom stanju "Agrobanke" kojoj nije odgovaralo činjenično stanje. Narodna banka Srbije prihvata izveštaj za koji svi znaju da ne odgovara stvarnom finansijskom stanju u "Agrobanci" i čak odobrava isplate dividendi, tako da je u tome problem.
Izmene i dopune ovog zakona rade se upravo zbog toga da bi se ovo sprečilo. Da ima odgovornosti guvernera govori činjenica – šta je bilo sa guvernerom koji je bio zadužen za kontrolu poslovanja banaka. On je direktno odgovoran guverneru. Da li je snosio on neke zakonske posledice za propuštanje? Da radi svoj posao kako treba, sa platom o kojoj većina građana može samo da sanja, onda ne možete da me ubedite da ni guverner nije za to znao. To je jedan od razloga što se ovaj zakon menja.
Drugi od razloga nije vezan za kontrolu banka, nego za kontrolu platnog prometa koju obavljaju banke, ali kad već postavljamo pitanje i oko toga kako nam izgleda finansijska stabilnost i šta je sa skokom evra, hajde da to malo analiziramo.
Na zasedanju, čini mi se, u septembru ili oktobru 2010. godine dali smo tačno uporedne podatke koliko je NBS emitovala deviza radi zaustavljanja evra i koliko je tih istih deviza izašlo napolje i koliko se likvidnost bankarskog sektora smanjila. Tada su nam ti podaci bili dostupni. Da li postavlja neko pitanje zašto danas ti podaci nisu dostupni javnosti? Ne postoji tabela više nelikvidnosti bankarskog sektora na sajtu NBS. Kroz tu tabelu tačno bi znali u koje svrhe banke otkupljuju devize, da li ih zadržavaju na domaćem tržištu ili iz iznose vani.
Onda, tu imaju i neke druge posledice, možemo i o tome da raspravljamo, nije sporno. Izgovor NBS jeste da poslednjim izmenama i dopunama Zakona o NBS je to povereno Ministarstvu finansija. Onda Ministarstvo finansija treba da ide od banke do banke da kontroliše njihovo devizno poslovanje, a bukvalno tehnički i jedan jedini dinar ne može da izađe iz Srbije da o tome ne zna NBS, zato što ona daje tehničku podršku. Ima mnogo toga što se sadašnjem guverneru i načinu funkcionisanja NBS može staviti na teret.
Koliko je NBS važna, ne za Vladu, nego za građane Srbije, govori samo jedan podatak. Negde pred izbore 2011. godine Vlada Republike Srbije emitovala je državne hartije od vrednosti na stranom tržištu u evrima. Reč je, činjenica, o 770 miliona evra. Znači, sada ako samo jedan dinar skoči evro, ova država samo po tom jednom kreditu duguje 770 miliona dinara više. Bili ste svedoci, znate, bili ste poslanike i u prošlom sazivu, koliko smo dali garancija na razna javna preduzeća, Elektroprivredi, Železnicama Srbije i drugim privrednim subjektima gde je osnivač Vlada Republike Srbije, za kredite sa valutnom klauzulom.
Postavlja se pitanje – ko će i odakle te kredite da vrati, pogotovo što se stalno priča o nekim ekonomskim pokazateljima koji nisu realni? Ko će da vrati 400 miliona evra gubitka Agrobanke, gde je većinski vlasnik Vlada Republike Srbije, koju baš i nije bilo briga šta se dešava sa tom Agrobankom, a guverner je dao zeleno svetlo da se sa tom praksom nastavi? Ko će to da vrati? Šta će biti sa stranim investitorima koji su u toj banci? Ima kapitala iz Slovenije i iz Austrije, i oni su oštećeni, kao i domaći akcionari. Onda dolazimo na pitanje – ko će onda u Srbiji više da investira, bilo koji cent, dolar, evro, bilo šta, ako NBS napravi ovakav propust? Onda pričamo o privlačenju stranih investicija. Ne može tako. Ovi krediti koji su dati, dati su iz korupcije.
Ostavite se te priče da su promene koje se dešavaju u Srbiji političke prirode. Onaj ko je radio svoj posao dobro i kvalitetno neće biti menjan. Evo, i danas imate predlog za zaštitnika građana koji je podržala i SNS i vladajuća većina. Nismo ga mi birali, ali smatramo da je čovek u proteklom mandatu obavljao svoj posao kako treba i biće ponovo reizabran. Verujem da je tako, jedino ako se nešto novo desi. Oni koji su radili svoj posao kako treba neće biti zamenjivani.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine, sadašnjeg guvernera je predložio prvo predsednik DS, pa predsednik Republike Srbije. U isto vreme, a sadašnji predsednik Republike Srbije nije više član SNS, a ne predsednik stranke. Volim kada se izgrađuju nezavisni organi vlasti u Republici Srbiji. Kao primer šta ne treba raditi jeste reforma pravosuđa, reizbor i izbor sudija, reizbor i izbor tužilaca. To je primer kako ne treba raditi.
Kada je u pitanju sloboda medija, tu slobodu smo imali priliku da vidimo u ovoj poslednjoj kampanji kako je RRA reagovala na negativnu kampanju koja je vođena protiv sadašnjeg predsednika Republike Srbije i kako je branila da se bilo šta loše objavi o tadašnjem, odnosno predsedniku Srbije, koji je već podneo ostavku. To su primeri kako ne treba raditi.
Kada su pitanju devizne rezerve, naprotiv, borimo se da devizne rezerve ne odlaze uludo. Postoji više mehanizama kako da se zaštiti domaća valuta. Počev od referentne kamatne stope do povlačenja i povećavanja obavezne rezerve od banaka ka Narodnoj banci, do povlačenja gotovog novca iz opticaja ukoliko je veći odliv nego priliv stranih investicija. Naša Narodna banka osim intervencija na deviznom tržištu nije uradila ništa od svega toga. Nešto malo skromno za 0,25% je povećala referentnu kamatnu stopu, a uporno je smanjivala čak i kada je evro počeo da skače.
Za vreme prethodne vlasti do formiranja ove vladajuće većine, do pre nekoliko dana, dinar je izgubio vrednost u odnosu na evro 50%, sa 77-78 na 118 dinara. Nemojte više ništa da pričamo.
Zamrzavanje kursa, protiv toga smo. To je poslednja linija odbrane dinara, ali jedna od ekonomskih najstabilnijih zemalja na svetu, Švajcarska, trenutno ima zamrznut kurs. To nije zato što je Švajcarski franak slab, nego zato što je previše jak, ali je kurs zamrznut.
Kada pričate o uvozničkom lobiju, ne znam kakvi su to podzakonski akti donošeni za vreme prethodne Vlade da je samo jedan krug ljudi ispunjavao uslove za uvoz najosetljivije robe, kao što je recimo, koje više nema na domaćem tržištu pošto su one zatvorene i azotara u Prahovu i u Šapcu, uvoz veštačkog đubriva. Kontigenti su bili takvi da ste morali da imate magacine koje samo jedna ili dve firme imaju u Srbiji. To je bio monopol i tim uvoznicima tada to nije smetalo. Čista je demagogija da skok evra utiče na izvoz i da pojeftinjuje naše proizvode. Zato što i taj koji izvozi uzima kredite indeksirane u evrima i te iste kredite treba da vrati u evrima. Ta razlika u kursu biće ukalkulisana u njegov izvozni proizvod. Srbiji treba ekonomska stabilnost da bi preduzeća, privreda mogli da prave planove za razvoj, strategiju, da zaključuju dugoročne ugovore. Ovako, čak i ako uspe neki izvozni posao, to je od slučaja do slučaja.
O tome da li je platni bilans ispravan, verovali ili ne, jeste, ali nismo mi za to krivi, ni vi koji ste bili na vlasti, jednostavno smo imali sreće. Razliku između uvoza i izvoza pokrivaju naši građani koji su stekli svoje penzije u inostranstvu i oni koji povremeno dođu ovde. Imate na osnovu priliva između tri i dvesta, trista miliona do četiri milijarde evra godišnje po osnovu stranih penzija naših građana, koji su ih u inostranstvu stekli, i oko dve do dve i po milijarde po menjačkim poslovima. Ako se dešava da imate takav platni bilans, a evro pada, onda se postavlja drugi razlog zašto je tako? Diskutovaćemo o tome kada za to dođe vreme, a smatramo da je Narodna banka jedna od odgovornih zašto danas imamo ovakav kurs evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, čude me neki stavovi opozicije, jer ako se nešto devastiralo u poslednjih nekoliko godina, devastirala se Narodna skupština i narodni poslanici. Zaboravljate da mi odgovaramo pred građanima Srbije za ono što radimo, a ne guverner. On odgovara nama.
Nezavisnost Narodne banke nije ustavna kategorija, samostalnost da, nezavisnost ne. Narodna banka podleže nadzoru Narodne skupštine Republike Srbije. To hoćemo ovim zakonom da uradimo. Ako je ta priča oko Saveta i Statuta toliko famozna, samo bih da podsetim da je ovaj zakon osnovni Zakon o Narodnoj banci donet 2003. godine, kada je moja uvažena koleginica bila predsednik Skupštine. U tom zakonu, osnovnom zakonu, za koji ste vi glasali, saglasnost na statut davala je Narodna Skupština. Izmenama i dopunama Zakona iz 2010. godine, to pravo Narodnoj skupštini oduzimate. Tu je kontinuitet naše politike i diskontinuitet vaše politike. O tome se radi.
Znači, ako narodni poslanici odgovaraju pred građanima, pravo odgovornosti povlači i pravo pitanja – šta rade pojedini državni organi? Ništa drugo. Da raščistimo sa tom pričom ili jednostavno pojedini poslanici ne žele da iskoriste svoje ustavno pravo i obavezu da rade svoj posao kako treba. Ne znam kako drugačije to da tumačim.