Dame i gospodo narodni poslanici, eto koliko rasprave oko 30 potpisa po odborniku, kandidata za odbornika. Često je spominjan i Ustavni sud, a ja mogu da kažem da su mnogi predsednici skupština jedinica lokalnih samouprava ukinuli Ustavni sud. Mnoge skupštine su ukinule Ustavni sud jer su uzele sebi i dale za pravo da one budu te koje će da odlučuju hoće li da izvrše odluku Ustavnog suda ili neće. Da bi na kraju naše čuveno reformisano pravosuđe takođe ukinulo Ustavni sud, odnosno, Upravni sud je ukinuo Ustavni sud, a kako vreme ide, čini mi se da i Ustavni sud ukida polako sam sebe, tako da polako idemo ka bespravnom i besudnom državnom uređenju, zato što niko za sva ova ukidanja ili kršenja zakona nije odgovarao. Kad to budemo raščistili, možda možemo i da krenemo ka pravom uređenju države. Ali, o tome ću kad bude bio amandman na član 9. Predloga izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi.
Gospodine ministre, amandman koji je podnela SNS, odnosno 21 narodni poslanik, bio je prilika da ispunite ono obećanje koje ste dali Narodnoj skupštini kada je donošen zakon o političkim strankama. Sada odjednom, zbog grešaka u samom načinu donošenja zakona ili određivanja vrednosti koliko je to potpisa potrebno da bi jedna politička stranka bila registrovana, osuđujete sve lokalne političke organizacije da prikupljaju potpise.
Da bih pokazao kako to izgleda, mogu da vam kažem da su neke političke stranke registrovane sa manje potpisa nego što će, recimo, jedna politička stranka u opštini Veliko Gradište, sa 20.350 birača da sakupi overenih potpisa za podnošenje lokalne liste. Ako ste već nešto hteli da petljate po ovome, mislim da ste te kriterijume za registraciju političkih stranaka trebali da postavite da budu mnogo strožiji nego što su sada. Jer, uvek će neko, zbog nečega, nekog svog ličnog interesa, da barata sa određenom vrstom, nazivom ili pozitivnom diskriminacijom, da bi osnovao političku stranku. Hajde, kažite – neka bude 100 hiljada potpisa, overenih, i da završimo tu priču.
Zašto ovo pričam? Zato što kad je sam jedan deo zakona loš u izbornom sistemu održava se na kraju i kroz sam rezultat na izborima. Nije problem SNS da sakupi u svim opštinama dovoljan broj potpisa. Trenutno je takva politika situacija da nam je to lako. I ne pričamo možda zbog vremena kad će to posle ko zna koliko godina da nam bude teško, nego svako ko je iole učestvovao u lokalnoj izbornoj kampa-nji, u predizbornim radnjama kada je u pitanju kandidovanje, prikupljanje dokumenta-cije i na kraju proglašenje liste, zna sa kakvim se sve nepravilnostima, nezakonitos-tima i raznim zloupotrebama sukobljavao da bi mogao da ostvari to svoje pravo.
Da li neko stvarno može da poveruje u sledeću priču, da samo nekoliko sati od kad počinju da teku izborne radnje neko donese dve hiljade ili 2.500 overenih potpisa od jednog overivača, a pri tom ima obrazac koji je potpuno ispravan i koji je dobio pre nekoliko sati? Mislite da je to moguće? Nije. Apsolutno nije. Ko mu je omo-gućio? Ko je to uradio? Najčešće stranke koje sačinjavaju vlast na tom lokalnom nivou. Već su se dogovorile kako će da izgleda obrazac, već su podelile svojim aktivistima na terenu. Već su overivače kojima su oni šefovi preko načelnika opštinske uprave naredili da overavaju sa datumom od kad počinju da teku izborne radnje.
Hoćemo o drugim stvarima da pričamo? Obezbeđivanje overivača za overu potpisa. Onog dana prvo nećete moći da predate zahtev za dobijanje overivača dok ne počnu da teku izborne radnje. Da ste prvi tog jutra na pisarnici, da čekate Peru ložača da vam on otvori vrata, da predate zahtev za dodelu overivača i prvi da ga predate, posle nekoliko sati dobićete odgovor da tek za četiri, pet ili šest dana mogu da vam dodele overivača, jer su drugi, bože moj, bili pre vas, samo ne znam kako. Treba li opet da kažem da to rade stranke koje su na vlasti?
Čemu sve ovo? Pa, iz jednog prostog razloga –b itan je redni broj na glasačkom listiću, da oni koji su na vlasti, prvo ona najjača stranka, bude na broju jedan, slabiji kolektivni partner na broju dva, još slabiji na broju tri, a opoziciji šta preostane. Pa i to neki put bude malo.
Kada bih vam pričao kako su vraćali potpise građana koji su potpuno ispravni zato što je opštinska izborna komisija našla za shodno da potpis građanina nije ispravan zato što mu je tačno ime i prezime, zato što mu je tačna adresa prebivališta, zato što mu u biračkom spisku nije tačan matični broj za jedno mesto zato što je došlo do permutacije, ali ono što je Ustavom garantovano je da svaki građanin ima pravo da bira, da podrži i da bude biran. Kada postavimo pitanje da izađe na biračko mesto i da glasa da li bi mu dali pravo da glasa, kaže – da, ali ne može da podrži. E, zato, gospodine ministre, morate da rešite, vi ili neki drugi vaš kolega, konačno da se zloupotrebama lokalnih vlasti stane na put kada je u pitanju kandidovanje.
Prikupljanje dokumentacije, dodela potrebnih obrazaca, pa to se dešava po čitavoj Srbiji i nemojte da se neko pravi lud da to o tome ne zna, samo je bilo pitanje malo dobre volje da se taj problem reši.
Znači, ili prihvatite da one političke stranke koje su registrovane u skladu sa Zakonom o političkim strankama ne moraju da sakupljaju potpise, a ako smatrate da ima 72, 73, 74 stranke, onda podignite, dajte da skupimo još 90.000 potpisa, da se konačno registrujemo i da ne moramo da budemo žrtve lokalnih vlasti kada podnosimo izborne liste, da bi oni bili na prvom, drugom ili trećem rednom broju, kada je lista u pitanju.
Koliko je uopšte teško učestvovati na lokalu? Evo, spomenuo sam jednu opštinu, Veliko Gradište, 20.300 upisanih birača. Znači, ne ide sa 200 overenih potpisa kako je to opština do 20.000 birača, nego 30 po kandidatu. Lokalna skupština, čini mi se, ima 37 odbornika. Znači, preko 1.100 potpisa za jednu jedinu listu. U tome jeste problem.
Znači, one velike i jake organizovane političke stranke, sakupiće. Da li će imati kompletno ili neće, ali sakupiće, ali svako drugi ko želi da učestvuje i hoće da sakupi potpise neće to moći.
Osim toga, i po novom Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti predviđeni su i depoziti koji će morati neko da isplati ukoliko ne pređe određen broj glasova na nekim izborima. Mislim da je to sasvim dovoljan zaštitni mehanizam da se neko ne bi kandidovao, da bi dobio pare od opštinske izborne komisije i ta sva sredstva zloupotrebio.
Kao što rekoh, gospodine ministre, sa ovim amandmanom imate priliku da ispunite ono obećanje koje ste dali Narodnoj skupštini i građanima Srbije kada je bila rasprava o Zakonu o političkim strankama.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da smo po postizanju onog džentlimenskog dogovora da napravimo komisiju pravnika koji će da razreše taj gordijev čvor u opštini Golubac, mislio sam da smo sa tom pričom završili.
Neću da ulazim više u presude sudova. Sud je taj koji sudi, da li po zakonu ili na osnovu nekog svog interesa, voleo bih da je na osnovu zakona, ali sudi. Kako tumači zakon Ministarstvo, vrlo je čudno da Skupština utvrđuje prestanak mandata kada odbornik podnese ostavku na sednici Skupštine, a odlučuje o prestanku mandata, tako piše u Zakonu, član 46, a odlučuje ako ostavku podnese između dve sednice Skupštine.
Ukoliko mandat prestaje, pod tačkama 2. do 8. Skupština opet utvrđuje – ne odlučuje. Sada smo se uhvatili zbog terminologije u jedan vakum itd. Da je to isto, isto bi pisalo, jer koliko je meni poznato, možda grešim, nisam bio nikad ministar, nemam ni tu ambiciju, ali ne radi ministar zakone, rade neke radne grupe, koje su možda pod nadzorom ministra, prema uputstvima itd, koje su iz Ministarstva i stručnjaci iz određenih oblasti, itd, i nije to slučajno bilo napisano. Sada je druga priča zašto se tumače, ali ni to nije važno.
Reč je o sledećem – znači odborniku je prestao mandat odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave. Posle toga, ulože se žalba i održava se pre odluke Upravnog suda sednica skupštine, na kojoj se nalazi taj odbornik kome je skupština već odredila prestanak mandata. Tu skupštinu, vaše Ministarstvo prihvata, koja je održana pre odluke Upravnog suda, kojom je Upravni sud poništio odluku o prestanku mandata.
Možemo da uđemo u neku polemiku, da li je to ovako, on je imao to pravo, nezakonito uzeto, itd, itd. Ali, da pođemo od sledeće pretpostavke, da je Ministarstvo ipak državni organ, da su po Ustavu i Zakonu o Ustavnom sudu odluke Ustavnog suda, opšte, konačne i obavezujuće, da svi državni i drugi organi, društvene organizacije, verske zajednice, političke stranke, kojima su poverena javna ovlašćenja imaju obavezu da poštuju i izvršavaju odluke Ustavnog suda.
Da zamolim svog stranačkog kolegu dr Branislava Blažića da sa odbornicima kojima je prestao mandat primenom člana 47. Zakona o lokalnim izborima, u Kikindi u nekom hotelu održi sednicu skupštine, jer oni su nezakonito su pristali da budu odbornici, iako im ni Upravni sud skupštine nisu vratili te mandate, da održe sednicu skupštine, da vam dostave zapisnik sa te sednice skupštine, vi onda predsedniku opštine i predsedniku Skupštine Kikinda stavite pečate van snage i uvedete doktora Blažića sa njegovom većinom u Skupštini.
Onda prihvatam. Ako to uradite, po meni je to identičan slučaj, ako to uradite imate moju ostavku na funkciju narodnog poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, vaš protokol za vođenje sednice se malo razlikuje od mišljenja Vlade na koje se mi oslanjamo po redosledu amandmanu pa bih ja pričao o svom amandmanu na članu 8. od vremena poslaničke grupe, ne treba meni dva minuta, kao podnosioca.
Znači, članom 8. reguliše se, kako se dodeljuje mandat odborniku, ukoliko nekom odborniku prestane mandat pre vremena na koje je izabran i uvodi se jedna novina, ne samo po pitanju zatvorenih lista, nego i o tome da određena lica kojima
(Predsednik: Gospodine Arsiću, izvinite, ali prosto javnosti radi, a i radi istine, vi niste bili u vreme kada sam pročitala vaš amandman. Znači, možete govoriti. Ne, ne, niste bili u sali. Možete naravno govoriti po amandmanu gospodina Munjića. To jeste na član 8. Znači, još uvek smo na tom amandmanu, ali vaš amandman kada sam čitala, niste bili tu. Izvolite. Nastavite.)
Nije problem uporediti vaš protokol sa mišljenjem Vlade. Malo se razlikuje
(Predsednik: Molim vas, na strani 9. na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i to je bio prvi amandman na član 8. koji sam pročitala.)
U mišljenju Vlade 3. i 4. zato sam bio malo iznenađen. Ništa više. Nije ni važno.
Znači, članom 8. reguliše se način kada se ponovo dodeljuje mandat odborniku, a na osnovu prestanka mandata odbornika kome je mandat prestao pre vremena na koje je izabran i osim te zatvorene liste, odnosno dodeljivanja mandata novim odbornicima uvodi se jedna novina, a to je da u Predlogu zakona određene kategorije a to su gradonačelnik, odnosno predsednik opštine i njihovi zamenici mogu ponovo da budu birani za odbornike u jedinicama lokalnih samouprava, pod uslovom da nekom drugom odborniku sa njihove liste prestao mandat i pod uslovom da podnesu zahtev opštinskoj izbornoj komisiji.
Međutim, sad imamo i malo se razlikuje republička vlast od lokalne, dosta se razlikuje i lokalna vlast od velikih sredina i velikih gradova, do onih opština koje su u većini i koje su manje i koje su često slabo razvijene i nemaju nikakvu privredu, pa imaju strahovit odliv kadrova ka većim centrima da bi možda tamo ostvarili neki svoj boljitak. Sve političke stranke, bez izuzetaka gledaju da svoje najbolje i najsposobnije ljude kandiduju na izborima. Međutim, ako mislite da po unutrašnjosti Srbije ima stranaka koje mogu da naprave izvršnu vlast i kvalitetnu listu kandidata za odbornike, da to ne budu isti ljudi, grdno se varate. To je skoro nemoguće. Imate opština gde ima samo jedan pravnik koji hoće da bude načelnik opštinske uprave, koja god vlast da dođe ona ga bira. Često i obavlja posao sekretara skupštine, jer nemaju koga drugog da postave. Slična je situacija i sa javnim preduzećima i da ne nabrajam, itd.
Cilj ovog amandmana je bio da kad neka politička grupacija napravi određenu većinu, naravno je da će ljudi koji se tad nalaze kao odbornici, jedan deo njih da prelazi u izvršnu vlast odlukama te iste jedinice lokalne samouprave. Svrha mandata je bila ne samo da ponovo može mandat da bude dodeljen gradonačelniku, odnosno predsedniku opštine i njihovim zamenicima, već svim licima kojima je mandat prestao preuzimanjem funkcije koja je nespojiva sa funkcijom odbornika u jedinici lokalne samouprave, a na osnovu odluke jedinice lokalne samouprave da je na tu funkciju postavlja.
Znate, kad se promeni vlast, nažalost, imamo jednu praksu, da svi direktori budu smenjeni, svi zamenici budu smenjeni. Postavlja svaka stranka najčešće postavlja svoje kadrove u javnim preduzećima i ustanovama. Sad imamo jednu situaciju da baš zbog toga sad već nova opozicija ima slabiji kvalitet za svoju političku borbu u okviru lokalnog parlamenta zato što su najbolji i najsposobniji preuzeli neke druge funkcije i ne mogu da se vrate da budu ponovo odbornici.
Smatram lično, a i mi iz SNS, da nijedna vlast ne može da bude dobra ukoliko nema kvalitetnu opoziciju. Tad se vlast malo i uljuljka i ubedi sebe da je najbolja, ubedi sebe da niko ne može da je pobedi i da je komotno skupštine jedinice lokalne samouprava, gde se donose odluke bez nekog ozbiljnog, ne bez neke ozbiljne
debate i predlažu se često neozbiljne odluke bez straha da će postojati bilo kakve političke posledice, zato što nema ko da se suprotstavi.
Takođe smo svedoci ovde u Narodnoj skupštini da je određenom broju narodnih poslanika prestao mandat narodnog poslanika a da nisu bili ministri u Vladi i da im je opet na nekoj od narednih sednica taj isti mandat ponovo dodeljen. Ako se već usaglašavamo sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, utvrđujemo rokove i prilagođavamo sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, zašto ne bismo, makar u jednom ograničenom delu, prihvatili da odborniku kome je prestao mandat preuzimanjem dužnosti koja je nespojiva sa dužnošću odbornika, kada ta dužnost prestane, da se njemu mandat vrati, a ne samo gradonačelnicima, predsednicima opština i njihovim zamenicima?
Mislim da neprihvatanje ovog amandmana će najveću štetu da nanese razvoju višestranačja i kvalitetu u radu jedinica lokalnih samouprava kada dođe do tih promena vlasti, zato što, kao što rekoh, oni po manjim opštinama su već bili u izvršnoj vlasti, ne mogu nazad a ostaju odbornici koji možda neće biti u stanju da se suprotstave novoj koalicionoj većini u nekoj drugoj političkoj opciji.

Dame i gospodo, ovim amandmanom SNS je želela da konačno odredi rokove po kojima bi Upravni sud postupao. Svi ste bili svedoci jedne polemike između mene i ministra, da su ovi rokovi bili određeni, možda se ovakva situacija u pojedinim opštinama ne bi ni razvijala.
Činjenica jeste i to mnogi od vas znaju da Upravni sud često po nekoliko meseci zadržava predmet i ne odlučuje o tome da li je nekom odborniku prestao mandat u skladu sa zakonom ili nije, pa se to reši tek kada neka nova većina uspe da navuče još dva, tri odbornika i da na taj način više im taj mandat jednostavno nije ni bitan.
Prihvatanjem tih rokova, odnosno određivanje rokova zakonom, ja sam mislio i mi iz SNS, da možemo nešto da uredimo. Međutim, kad malo pogledam kroz neku našu praksu, vidim da je to izuzetno teško u jednom ovakvom političkom okruženju i jednom ovakvom političkom sistemu. Verovatno će sudsko veće da donese odluku u roku od 30 dana da se nekom odborniku vraća ili oduzima mandat, ali, koliko će dugo da stoji to rešenje u pisarnici Upravnog suda? Koliko će da mu treba vremena da prođe razne komisije i da kaže – e, to je to što smo trebali da napišemo, to tako treba da bude i možete slobodno da pustite u pravni promet.
I taj Ustavni sud koji treba da izvrši svoju odluku, jer smo došli dotle da nijedan drugi državni organ neće da izvrši, i Ustavni sud sabotira izvršenje svoje odluke. Znači, baš onako kao što smo tvrdili. Polako, ova zemlja postaje besudan i bespravan sistem, zato što gospodin predsednik Ustavnog suda, džabe mu je da se on hvali kako je Ustavni sud efikasan, kako radi, kako je povećao broj odluka koje donosi, kako brže rešava po opštim aktima, pojedinačnim aktima, itd, kad imamo situaciju da za svaku odluku koju donese Ustavni sud moramo da čekamo tri, četiri, pet ili šest meseci da je utvrdi redakciona komisija. I šta je to drugo nego sabotiranje odluka organa koji sam donosi svoje odluke?
Meni ne može da bude shvatljivo da sudije izvestioci, sudije Ustavnog suda, njihovi stručni saradnici koji moraju da se udube u suštinu problema, utvrde koliko je neki akt u skladu sa zakonom, sa uporednim pravom, sa uporednim pravom iz zemalja u okruženju sa kojima smo potpisali razne međunarodne sporazume, da njima treba manje vremena nego nekom stručnom saradniku koji treba da napiše gde će da stoji zarez a gde tačka u rešenju i obrazloženju neke odluke koju donese Ustavni sud. Onda možemo mi da određujemo rokove ovde u Skupštini, ali dok ne izvršimo jedan temeljni, potpuno reformisani sistem, od Ustavnog suda do najnižih sudova opšte nadležnosti, mislim da mi ovde možemo samo da pokušavamo na jedan bled i neuspešan način da rešimo ovaj problem. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki ministar izgleda da se trudi da dok je ministar da uradi nešto po čemu će građani da ga pamte. Sada je često to, možda nešto rađeno iz najbolje namera, ali upamte ga po lošem.

U diskusiji koja je bila i čestim izlaganjima i samog ministra i pojedinih poslanika, kako iz vladajućih stranaka tako i iz opozicije, stalno se spominje promena izbornog sistema, pa sada ne mogu da objasnim za ovih nekoliko godina šta se to promenilo u glavama ljudi, pa stalno menjaju izborni sistem.

Mi smo većinski izborni sistem imali na lokalnom nivou. Čini mi se da je izglasan 2000. godine, pa je onda dat predlog da se na lokalnom nivou radi po proporcionalnom sistemu. Gospodin ministar, tada kao narodni poslanik, glasao je da se uvede proporcionalni sistem za lokalne izbore. Onda su uočeni određeni nedostaci, pogotovo kada je bila u pitanju podela vlasti na izvršnu i zakonodavnu, pa je taj sistem malo reformisan i sada imamo sadašnji Zakon o lokalnim izborima čije izmene i dopune radimo.

Večito će da postoji polemika da li treba većinskom ili proporcionalnom sistemu da se oslanja država kroz takozvano uvođenje izbornih jedinica, ali mislim da u celoj toj priči da jedan i drugi izborni sistem imaju svoje nedostatke i svoje mane. Treba malo da popričamo i o osnovnim nedostacima većinskog izbornog sistema koji se ovde stalno predlaže i propagira.

To je moglo da funkcioniše u većinskom jednokružnom izbornom ciklusu pod uslovom da je ostao stari Ustav. Međutim, sada je Ustav promenjen, nosilac zakonodavne vlasti ne može da učestvuje u izvršnoj vlasti, tako da postavljam jedno prosto pitanje. Svaka stranka na lokalnom nivou kandiduje, barem se nadam da će većina tako da radi, kandidovaće svoje najbolji ljudi, najuglednije, najškolovanije, najsposobnije, da bi moglo da ostvari što je god moguće bolji rezultat na samim izborima. Činjenica jeste da su ti ljudi koji će da se kandiduju i oni koji su najpogodniji za izvršnu vlast, gde ćemo prihvatanjem većinskog jednokružnog sistema po lokalnim samoupravama samo da napravimo haos, ništa više zato što kada pređe u izvršnu vlast moraće da se pomeri izbori na tim izbornim jedinicama odakle su oni izabrani, pa ćemo za dve nedelje da imamo neku drugu većinu, pa se opet promeni vlast, pa se opet promeni vlast, pa za dve tri nedelje, neku treću većinu i tako u krug.

Suština izbornog zakona i Zakona o lokalnoj samoupravi jeste da lokalna samouprava može da radi nesmetano, a sve radi ostvarivanja ciljeva koji poboljšavaju kvalitet života građana koji žive na teritoriji lokalne samouprave. Ako se igramo izbornim zakonima, budite sigurni da kvalitetne lokalne samouprave neće biti. Prekinimo konačno tu praktičnu priču jer je izuzetno teško organizovati izbore na ovakav način i izvršiti vlast u lokalnim samoupravama. Ona druga jeste da će svaka stranka koja je na vlasti morati da moli boga da njenom odborniku, koji je podržava, ne padne cigla ili saksija na glavu, pa ne daj bože da ne bude više sposoban da obavlja dužnost odbornika zato što će tada morati ponovo da se raspišu izbori, pa sve zavisi ko je na vlasti u tom trenutku i u lokalnoj samoupravi i u Republici, pa će krenuti mašine za asfaltiranje, pa će krenuti gomile da poklanjaju deterdžent, ulje, prašak itd.

Gospodine ministre, u takvom vremenu živimo, pa vas zbog toga molim da prekinete tu priču oko većinskog izbornog sistema.

Ima još jedan tu problem, a to je ono osnovno demokratsko pravilo – jedan čovek, jedan glas, jer će u tim jedinicama lokalnih samouprava da glasaju odbornici.

Povredili ste suverenitet građana, gde je njih hiljadu dalo poverenje jednom kandidatu, jer njegov glas vredi u tom slučaju kao i odbornik koji je dobio samo 100 ili 200 glasova. U tome je problem.

Problem je i u tome što u većinskom izbornom sistemu volja građana nije pretočena u sastav skupštine jedinice lokalne samouprave.

Nemojte više da se trudite da ostanete upamćeni po tome, nego pokušajte sada ovaj zakon koji je postojeći da dovedete bar do onog tehničkog nivoa da može da funkcioniše. Koliko god da vam to izgleda smešno, u suštini ovaj zakon nije ništa drugo nego usaglašavanje sa odlukama Ustavnog suda, sve ostalo su samo puka druga usaglašavanja sa nekim određenim zakonodavstvima.

U članu 4. Predloga zakona ponovo je ostala ona čuvena opcija da svakog kandidata na listi mora da podrži najmanje 30 građana koji to garantuju svojim potpisom.

Verujte, gospodine ministre, SNS nema problema sa građanima koji će da podržavaju njene liste, ali mislim da je ovo suvišno da ostane u zakonu, pogotovo što ste vi kao predstavnik Vlade i resorni ministar ovde nama, narodnim poslanicima, govorili, kada se usvoji novi zakon o političkim strankama da tih potpisa više neće biti u zakonima o lokalnim i republičkim izborima.

Sada kažete da se mnogo političkih stranaka registrovalo – 72 ili 73, neću da ulazim u tu priču i da treba još jedno pročišćavanje zakona o političkim strankama da doživi da bi to moglo da postoji.

Na ovaj član smo podneli amandman i pre nego što odlučite o tom amandmanu pročitajte Zakon o finansiranju političkih subjekata, možda će vam tada to izgledati verovatnije, da je ovo moguće zato što podnosioci izbornih lista koji ne pređu određeni broj glasova stavljaju depozit i ako ne prođu taj depozit postaje prihod budžeta jedinica lokalne samouprave.

Ne verujem da će tek tako neko da skuplja kandidate za odbornike samo da bi učestvovao u lokalnoj utakmici, da bi prikupio neka sredstva iz budžeta jedinica lokalne samouprave, a da pri tome, ne ostvari bilo kakav rezultat.

U članu 43, stoje puko usaglašavanje sa odlukom Ustavnog suda, jer Ustavni sud je oglasio član 43. neustavnim. Taj član 43. u suštini je predviđao da političke stranke određuju ko će biti odbornik posle izbora na osnovu broja dobijenih mandata.

Član 47. – ponovo ostavke. S tim, da ovde odbornik sam odlučuje i podnosi predsedniku Skupštine ostavku overenu u sudu, a da overa ne može biti starija od tri dana. To je jedno rešenje da se konačno izbrišu blanko ostavke.

Međutim, u članu 8. koji se već tiče člana 48, čije će odredbe da važe posle prvih održanih lokalnih izbora. Gospodine ministre, koliko je meni poznato, član 43, kao što sam rekao, stavljen je van snage odluke Ustavnog suda. Član 48, mislim da je Ustavni sud već pokrenuo postupak, samostalno za ocenu njegove ustavnosti i ne znam da li je završeno ili nije. Ako nije, uskoro će. Znači, vi odlažete izvršavanje odluke Ustavnog suda, ako u prelaznim i završnim odredbama ostane ovo da se primenjuje tek posle prvih narednih izbora.

Gospodine ministre, još nešto da kažem. Ovde ste predvideli u izmenama i dopunama, da samo gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno njihovi zamenici ponovo mogu da budu odbornici, ukoliko im prestane mandat gradonačelnika ili zamenika, odnosno, ako ima upražnjeno mesto u toj odborničkoj grupi.

Mislim da ste trebali da obuhvatite ovim izmenama i dopunama, ne samo već i sve one kojima je funkcija odbornika prestala zato što je nespojiva sa novom funkcijom na koju su imenovani, postavljani i izabrani odlukom jedinice lokalne samouprave, da bi taj zakon konačno izjednačio sve one kojima mandat prestaje na osnovu nespojivosti funkcija, a na osnovu odluka iz te jedinice lokalne samouprave.

Kada je u pitanju član 11. i član 9, kao i drugi članovi koji se tiču nadležnosti suda koji će da odlučuje o prigovorima koji su vezani i za lokalne izbore i za prestanak mandata odbornika, mislim da ste gospodine ministre trebali da odredite i rok po kome će Upravni sud da postupi kada je ovo u pitanju. Imamo situacija da Upravni sud po prigovorima, danas ne postupa po nekoliko meseci – dva, tri, četiri ili pet, a da je već Ustavni sud, izvršavajući svoju odluku, u istoj ovoj materiji i po istom Zakonu o lokalnim izborima, već odredio rokove. Konačno, te rokove biste trebali da upišete i u zakon, da konačno niko ne može više da vrši pritisak na te sudije – da li će nekome da prestane mandat, kada će da se donosi odluka o tome i da li će nekome da se vrati mandat.

O tome ste, gospodine ministre, sami rekli da mišljenje vašeg Ministarstva nisu obavezujuća i da su lokalne samouprave u sprovođenju zakona pravile čitav jedan cirkus. Međutim, gospodine ministre, to nije moglo da se uradi bez vas i vaših potpisa, vaših mišljenja, vaših nepridržavanja zakona.

Spomenuću samo situaciju u jednoj maloj opštini u Braničevskom okrugu. Reč je o Golupcu, kako je ministar tretirao odluku Upravnog suda i kako je izvršio kroz mišljenje, na nezakonit način, svoje mišljenje. Tamo je neka navodna skupštinska većina donela odluku ko će biti predsednik Skupštine, ko će biti predsednik opštine. Pre toga je doneta odluka, da nekim određenim odbornicima prestaje mandat u jedinci lokalne samouprave. Sa tim odbornicima su u jednom hotelu u Golupcu održali sednicu Skupštine. Dva ili tri meseca posle te sednice Skupštine, Upravni sud je poništio odluku o prestanku mandata odbornicima i vratio da jedinice lokalne samouprave ponovo o tome odlučuju.

Gospodin ministar nije ni dao priliku jedinici lokalne samouprave da o tome sama odlučuje, već je sam prihvatio i sam dao mišljenje, da je Skupština koja je održana u hotelu ispravna, iako u tom trenutku niste imali odluku Upravnog suda kojim se poništava odluka Skupštine jedinice lokalne samouprave.

Zašto? Cilj je bio da se na vlast dovede DS. Vama je ovo dosadno, gospodine ministre, očigledno, ali je to zloupotreba službenog položaja i za to postoji dokumentacija od državnih organa. Pošto ste samo dali mišljenje, niste znali kako da izvršite svoje mišljenje, pa ste doneli drugi nezakonit akt. To je, da ste pečate opštine Golubac proglasili nevažećim i vašem samozvanom predsedniku opštine ste dali ovlašćenje da uradi nove pečate, iako je po Zakonu o pečatu, koji ste vi gospodine ministre takođe ovde obrazlagali u Skupštini Srbije, pred narodnim poslanicima – pečat jedinice lokalne samouprave može da se proglasi nevažećim samo ako je oštećen ili, ako je ta lokalna samouprava prestala da postoji na osnovu Zakona o teritorijalnoj podeli između opština i gradova. Ili, možda tada niste bili tu, pa ste ostavili onom "Veselku", koji voli da maže pasošima Nede Arnerić, faksimil, pa je čovek lupao i lupao. O tome vi vodite računa kome dajete svoje pečate. Činjenica je da ste naneli štetu i opštini Golubac i njenim odbornicima. Napravili ste veštačku skupštinsku većinu.

Sada, gospodine ministre, kako da vam bilo ko veruje o vašoj iskrenosti kada pričate o zakonima, kada se samih zakona koje ste vi pisali, vaše Ministarstvo, ovde branili i obrazlagali pred narodnim poslanicima, tih istih zakona se ne pridržavate. Možete vi da napišete kakav god hoćete zakon. zakon može da bude dobar ili loš. Često je važnije, ne kakav je zakon, nego ko ga sprovodi. Ovde mi izgleda kada je ova vlada, to je u pitanju. Poslanička grupa SNS u Danu za glasanje neće glasati za ovaj predlog izmena i dopuna zakona.

Gospodine ministre, nisam ja spominjao izborne jedinice, nego ste vi govorili da ste hteli da ih uvedete. Izborne jedinice se uvode radi većinskog izbornog sistema. To je s jedne strane. Rekli ste kada je u pitanju Vojvodina tamo imaju mešovit, pa to ne liči ni na šta. U svakom slučaju reč je o zakonu.
Što se tiče opštine Golubac, ne trebate vi da mi dostavljate dokumentaciju, imam je. Još nešto, gospodine ministre, kada je u pitanju ta opština. Upravni sud je doneo presudu dva meseca posle fantomske skupštine na kojoj su vraćeni mandati pojedinim odbornicima. Dok upravni sud ne donese presudu sastav skupštine ostaje onakav kakav je skupština ustanovila. Vi ste gospodine ministre
tada uzeli i priznali sednicu skupštine koja je bila održana dva meseca pre odluke upravnog suda. Hoćete da kažete da to nije tačno?
Da biste uveli svoju stranku u vlast, niste znali kako da izvršite svoje mišljenje, poništili ste pečate. Valjda nadležni sud je taj koji treba da izvrši svoju odluku, a ne ministarstvo. Zašto niste išli preko suda. Osim toga, šta da je lokalna samouprava donela odluku – donećemo nove pečate, nov izgled pečata i šta onda. Ne, bilo je bitno samo da se istera od svih osam opština koliko postoji u Braničevskom okrugu. Samo u jednoj niste na vlasti. Po svaku cenu ste hteli da budete u svakoj čak i u toj jednoj. To nije dobro ni za vašu stranku, ni za lokalne samouprave.

Imam još malo od ovlašćenog predstavnika. Minut, dva.

Dobro gospodine ministre, možete vi da raspravljate o tome da li i kakvo je vaše mišljenje ispravno ili nije ispravno. Da li je nešto u materiji ili nije. Samo ću u jednom delu da vas demantujem da je tu vaše ministarstvo bilo itekako zainteresovano. Reč je o mišljenju Ministarstva koje samo 24 časa mlađe od odluke Upravnog suda. Znači, bukvalno je sudsko veće donelo odluku, odluka uzeta sa pisarnice i doneta u vaše Ministarstvo da bi se dalo mišljenje i to je tako. Onda nemojte da mi kažete i tvrdite kako je to sve bilo po zakonu i objektivno. Zašto nije išlo redovnim putem? Što vam tu odluku nisu dostavili oni koji su ulagali žalbu? Ko vam je dostavio odluku Upravnog suda? Maltene 24 sata je stara. Onda verifikujete sednicu koja je održana pre odluke Upravnog suda.
Vi možete da pričate da taj predsednik skupštine ne zna ili zna, ali to se zove lokalna samouprava. Nemate pravo da se mešate na taj način. Nemate na taj način. Ne određujete vi ko će da bude predsednik skupštine. Ako ne znaju, ako nisu održali sednicu, onda je raspustite, pa neka građani izaberu novog predsednika skupštine i predsednika opštine i nove odbornike, a ne da nemaju izbora ali uvodite neke druge na vlast. U tome jeste problem gospodine ministre. Možete vi ovde da naručujete i sednice i odbore, ovo su činjenice. Kad bude bila rasprava, nema problema, doneću vam ja dokumentaciju, da se uverite, da ne morate da zovete onog vašeg zamenika, koji vam je sve ovo i napravio.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je ministar ostao u sali jer najlakše ne argumentovano reći da neko ne govori istinu, da neko ne zna šta priča, najlakše da dobacuju neki, a pri tom zaboravljaju da se nalaze u Narodnoj skupštini, pred narodnim poslanicima, a ne na političkoj tribini ili na sednici Vlade, gde mogu ministri međusobno tako da razgovaraju. Dobro, ne zameram to njima, baš nešto mnogo, više mu zameram što nije sada ovde sa nama.

Ove izmene i dopune zakona o lokalnim izborima trebale su da reše određene nedorečenosti i zloupotrebe koje su davale za pravo da ministarstvo tumači zakon kad mu je i kako volja. U tome i jeste problem i taj problem je nastao u onoj spornoj opštini Golubac, jer po članu 46. zakona – mandat odborniku prestaje podnošenjem ostavke, donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave, ako je odbornik pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti.

Preuzimanje poslova, odnosno funkcije koje su u skladu sa zakonom nespojive sa funkcijom odbornika. Ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave gubljenjem državljanstva iako nastupi smrt odbornika.

U sledećem stavu se kaže odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici skupštine jedinice lokalne samouprave, a između dve sednice podnosi u formi overene pisane izjave. Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, skupština bez odlaganja na istoj sednici utvrđuje da mu je prestao mandat. O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, skupština je dužna da odluči a ne utvrdi, a utvrđivanje je u stvari konstatacija, a donošenje odluke je glasanje na prvoj narednoj sednici.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačkama od 2. do 8. člana 46. stav 1. Zakona o lokalnim izborima mandat odbornika prestaje nezavisno od volje odbornika kao pojedinca i od volje skupštine, zato što su jasno definisani uslovi pod kojima odborniku prestaje mandat. Znači bez volje skupštine. Ovo su dva mišljenja ministarstva. Jedno od 29. jula 2010. godine, potpisao ga je ministar Milan Marković, a drugo od 2. avgusta 2010. godine, gde gospodin Marković u svom mišljenju tvrdi da odbornik koji je promenio mesto prebivališta može da učestvuje u radu skupštine. U tome je problem. Znači, kaže da se glasa o prestanku mandata. Zakon koji je on ovde branio kaže – utvrđuje se prestanak mandata, a kad se podnosi ostavka između dve sednice odlučuje se o prestanku mandata. Hoće li skupština da odlučuje da li je neko pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ili da li je izgubio poslovnu sposobnost, ili da li je nastupila smrt odbornika? Na to ste sveli zakon, da možete da tumačite kako vam se god svidi.

O samom Zakonu o lokalnoj samoupravi sve odluke koje donosi lokalna samouprava objavljuju u "Službenom glasniku jedinica lokalne samouprave". To je jedini zakonom predviđeno glasilo i jedino su te odluke koje donese jedinica lokalne samouprave i objavi u "Službenom glasniku" važeće. Gospodin, ministar je svojim aktom stavio pečat opštine pozivajući se na član 13. Zakona o pečatu državnih i drugih organa, u kome se kaže – pečat koji je postao neodgovarajući zbog istrošenosti, nije slučaj, oštećenja – nije slučaj, promene, uređenja državnih i drugih organa – nije slučaj, promena naziva sedišta itd, odnosno prestanka vršenja javnih ovlašćenja – nije slučaj jer jedinica lokalne samouprave nastavlja da vrši svoja javna ovlašćenja, stavlja se van upotrebe i mora se uništiti.

Na ovaj član ste se pozvali kad ste uvodili nasilno Zorana Pajkića i gospodina Purunovića na vlast, tako da sa zadovoljstvom prihvatam ponudu gospodina ministra da vidimo ko će od nas dvojice da podnese ostavku, s tim da to ne bude komisija od političara nego da bude od nezavisnih upravnih pravnika, pa da vidimo šta znači odlučuje, šta znači utvrđuje, šta je voljom skupštine prestaje kad mandat, a kad prestaje mandat po sili zakona bez volje skupštine. Ako se već proglašavate legalistima, onda na prvom mestu treba da poštujete Ustav. Evo koliko muka imamo zbog dvojice, trojice kolega koji su gradonačelnici, predsednici opština. Kaže, mi smo izabrani pre nego što je zakon o agenciji donet, jeste ali Ustav je donet pre nego što su izabrani. Tumačite kako je vama volja, pa vam zato posle Ustavni sud te vaše odluke poništava. Ceo Zakon o lokalnim izborima, najvažniji njegovi delovi, član 43. član 47. član 48, da je predlagač baš Milan Marković, ministar, su oglašeni neustavnim.

Treba li više reći o kompetentnosti ministra. Ako hoće da bude lice, ministar koji se pridržava zakona i Ustava, onda neka radi svoj posao kako treba. Ako

će da bude ministar, kome će zakoni da padaju na Ustavnom sudu, a da on viče nisam ja za to kriv, nemoj ni da se bavi ovim poslom. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tema oko majki, žena preduzetnika se već nekoliko meseci vrti po medijima i konačno imamo jedan pokušaj da predlagač zakona želi da ovo reguliše zakonom, samo što to, čini mi se, radi na dosta pogrešan način.

Zakone pišu političari, zakone pišu i stručni ljudi a zakone pišu i oni koji ne žele da prihvate svoju grešku, a nažalost, nemaju ni jedan jedini radni dan van posla koji su radili kao neki stručni saradnik ili savetnik u državnom organu, pa i ne znaju šta je život, ne znaju kako se zarađuje novac, ne znaju kako se pravi nova vrednost. Onda oni mogu ovakve zakone da pišu i može im se da ne žele da prihvate svoju grešku.

Poslanička grupa SNS tražila je svojim amandmanom da se sledeći deo teksta izbrišete. To je u članu 4. da lice koje je preduzetnik, koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa radi radi posebne nege deteta a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, da se oslobodi plaćanja poreza doprinosa na socijalno osiguranje.

Dobili smo jedno obrazloženje Vlade u kome se kaže – osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za lica koja samostalno obavljaju delatnost i oporeziva dobit. To je tačno. Znači, lice koje nastavlja da obavlja delatnost preko drugog lica ostvaruje neki prihod i na osnovu tog prihoda plaća porez.

Kako za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa radi posebne nege deteta kada se obavljanje delatnosti nastavlja preko ovlašćenog poslovođe, lice koje je preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom naknadu zarade upravo po osnovu toga što mu pravo za naknadu za vreme navedenog odsustva pripada kao licu koje obavlja samostalnu delatnost, te stoga smatramo da nema osnova da se ovaj prihod izuzme od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, imajući u vidu da se navedena naknada smatra prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Ali, šta je sa bolovanjem? To ne postoji.

Da bi jedan preduzetnik ostvario neki prihod nemojte da poistovećujete fizičko lice koje je vlasnik neke samostalne trgovinske radnje ili uslužne radnje sa uslužnom radnjom, njegovim statusom preduzetnika. On ne može svoju zaradu da podigne sa tekućeg računa, osim ako ne uplati doprinose i poreze.

Tu je stvar čista. Znači, njegova samostalna trgovinska radnja, ili ugostiteljska radnja, ili šta god da bude, ostvaruje prihod koji ostaje njoj samoj, a ne vlasniku, odnosno fizičkom licu. Na osnovu toga plaća porez. Taj porez nema nikakve veze sa doprinosima.

Ovako, sa ovakvim načinom razmišljanja, možete samo da postignete sledeće stvari. Prvo, kao što je to već rečeno već u raspravi u načelu, možete da izazovete da se takve samostalne trgovinske radnje zatvaraju. Šta ste onda postigli? Em ste ostali bez radnika, em je preduzetnik stavio svoju firmicu, da kažemo tako, u stanje mirovanja i sada imate obavezu da mu isplaćujete sve one doprinose koje biste mu isplaćivali da je nastavio da radi, da je nastavio da ima radnike, da je nastavio da uplaćuje poreze, da je nastavio da uplaćuje doprinose za zaposlene i poreze za zaposlene. To vam je efekat.

Da li ste rešili problem? Možda jeste, ali na pogrešan način. Nema ušteda u budžetu. Imate samo još tri-četiri, pet ili šest radnika koji su ostali bez posla, po jednom preduzetniku. Nemojte da smatrate, nego počnite da učite šta je život.

Ili, šta ako je odsustvo iz nekog drugog razloga, bolesti preduzetnika - preneo je upravljačka prava na drugog i ta bolest traje duže od 30 dana, šta ćete onda? Onda morate da mu uplatite sve po onome što mu sleduje. Ne, vama je cilj, znači, uočili ste neku po vama anomaliju, po meni sasvim prirodnu stvar, da žena koja je rodila ima pravo na porodiljsko odsustvo i da bude oslobođena plaćanja doprinosa i da prima naknade iz budžeta Republike Srbije kao svaka druga žena koja je rodila dete, a u radnom je odnosu. U tome je vaš problem.

Ili, možete za posledicu da imate sledeće – da preduzetnik prenese svoja upravljačka prava na treće lice, a onda se zaposli kao običan radnik u svojoj radnji. Šta ćete onda? Preneo upravljačka prava, ovamo prima platu preko platnog spiska. Zakonom nije zabranjeno. Ostvariće opet ono pravo.

Zašto terate ljude da traže rupe u zakonu, da bi nekome, da izvinete, ćati u vašem ministarstvu, koji je rešio da istera nešto na silu, da bi dokazao da je u pravu, maltretira sada i Narodnu skupštinu, poslanike i javnost da bi isterao neki svoj hir? Bez ikakvog efekta, u smislu da će efekti biti pozitivni, već pravimo sebi sami bruku, da ne radimo u korist nataliteta, sami teramo svoje građane koji nam pune budžet, da traže rupe u zakonu da bi se zaštitili od takvih koji ne znaju šta je život i ne znaju kako se novac stvara i zarađuje.

Lepo je raditi u državnoj upravi. Svako jutro dođete na posao, radite ili ne radite, sve zavisi od vašeg šefa neposrednog, zavisi od vaše savesti i znate da ćete petog i 20. da dobijete platu. Ali da malo zamenite uloge, da se malo odreknete državnih jasli, da krenete nešto sami da uradite, da sami stvorite, da sami zaradite na zakonit način i videćete koja je to muka. Videćete kolika je to robija. Videćete koji su to problemi. Pa, kada vam upadne neka inspekcija, pa namerno obara cene, da bi pisali prijavu, pa radnike na pauzi juri zašto ne nose radne uniforme, pa vam se traži dlaka u jajetu da bi vam se napisala prijava.

Imate čak i situacije, da je osoba na bolovanju i da je prenela svoja ovlašćenja na drugo lice, ali se piše prijava zato što tu nije napravljena službena zabeleška u "APR", a u zakonu nigde ne piše da mora da bude. Onda vas neko natera da se žalite Ministarstvu. Naravno, Ministarstvo će podržati svog inspektora. Onda se ide na sud, pa dok dokaže da je ispravan, potrošiće i živce, i vreme, i novac i navući će druge inspekcije dok sve to radi.

Danas tako izgleda biti samostalni preduzetnik. Da ne pričamo o svim drugim stvarima kako izgleda, da se čak traže i za robu koja nije prehrambena, ako ga zaustavi saobraćajna policija, ne možeš u privatnom automobilu da prevoziš robu. On nema šta drugo, vozi "Zastavu" staru 15 godina, da bi nešto zaradio. Izađite iz tih vaših rashlađenih kancelarija i službenih automobila. Krenite malo, da vidite kako to izgleda. Onda možemo da pričamo da li ovo ima zakonskog osnova ili ne. Zakonski, vi ćete uvek da nađete osnovu. Ali, sa one druge strane, koliko je to štetno? Ne znam da li će ovakvi koji pišu ovakve izmene i dopune zakona, ikada moći da shvate. Zbog svega ovoga, SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune Zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su slični članovi 8. i 9. i 10. govoriću kao o jednom amandmanu. Znači, ovde je reč o tome da postoje određena poreska oslobođenja, ali uplate doprinosa u nekom određenom vremenskom periodu za lica koja su mlađa od 30 godina, za lica koja su invalidi i za lica koja su navršila 53 godine života, pa radi stimulisanja zapošljavanja takvih lica 2006. godine date su određene olakšice da bi poslodavci, bez obzira da li su to preduzetnici, da li su to pravna lica, zapošljavali ove grupe radnika.
Možda je kao ideja bilo dobro, ali zbog sveukupne ekonomske situacije u državi nije dao neke određene rezultate i mi umesto da imamo smanjenje broja nezaposlenih, imamo povećanje i ne možemo tu da krivimo samo svetsku ekonomsku krizu, možemo da krivimo bankarski sektor, možemo da krivimo nelojalnu konkurenciju, monopolski položaj, možemo da krivimo Vladu koja je odgovorna za sve one makroekonomske situacije koje se javljaju da su mnoga preduzeća u stečaju, mnogi preduzetnici su odjavili svoje radnje, imamo povećanje broja nezaposlenih. Možda bi to bilo i u redu što se spominje u samom zakonu, da poslodavac koji za određeno lice koristi ili su koristili oslobođenje plaćanja doprinosa po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati oslobođenje plaćanja doprinosa iz ovog člana, to je u članu 8. i 9. i 10.
Međutim, imali smo pre neki dan izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, ista ovakva odredba. Još uvek ne znamo koji je to drugi pravni osnov. U zvaničnoj zakonskoj regulativi tog drugog pravnog osnova nema. Koji su to drugi zakoni? Ne postoje, koliko je meni poznato. Da li postoji neki drugi pravni osnov koji nije zakon? Iako postoji, onda mi bi to kao narodni poslanici trebali da znamo, ako je to, na primer, neka uredba ili ako je to neka poreska olakšica.
Pričali smo o tome da ova Vlada, umesto da stimuliše izvoz i kroz stimulaciju izvoza nova radna mesta, ona stimuliše strana preduzeća, bez obzira da li su ona izvozno orjentisana ili će raditi isključivo na domaćem tržištu. Znamo da se neka radna mesta plaćaju tri, pet, deset hiljada evra za određene poslodavce, uz uslove da to bude strano lice, da ima neki brend, kako vi to volite da kažete, i objavljivali ste da se to plaća, pa je čak bilo i sukoba između, čini mi se Kraljeva, Zaječara, gde će da se otvara "Gorenje"? Ko je dao bolje uslove? Zašto je ministar, tadašnji ministar Mlađan Dinkić poništio ugovor, čini mi se u Kraljevu, nisam siguran i prebacio ga u Zaječar? Zato što njega podržava Boško Mićić itd, i 10.000 evra po zaposlenom.
Više puta sam pitao narodne poslanike, svoje kolege koje će da glasaju za ovaj zakon, da li neko zna da otvori fabriku ako mu date 10.000 evra po zaposlenom? Znaće svako. Ako ne zna narodni poslanik, ne treba ni da se bavi ovim poslom. To je ono što je javno. Znamo da su dobili besplatno građevinsko zemljište, besplatne priključke na komunalnu infrastrukturu, na elektrifikaciju, samo me još interesuje da li ih je možda Vlada nekom uredbom ili nekim drugim aktom oslobodila plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene u trajanju od dve godine? To bi bilo stvarno suviše.
Dali smo im sve besplatno, em smo im platili za svakog radnika, em da im još oslobodimo i plaćanja doprinosa. Pa dajte da ih oslobodimo i plaćanja poreza i carine i svega. Neka budu potpuno povlašćeni na tržištu. Ne može niko da me ubedi da je to jedna normalna i zdrava politika koju Vlada treba da vodi. To je samo politika zbog kratkih, sitnih političkih poena. Ograničena na jednu malu sredinu ili teritoriju, ili nazovite kako god hoćete.
Koji su efekti - mi to ne znamo. Kao što i ne znamo koji su efekti ovog osnovnog zakona kada je data ova i poreska olakšica i ova olakšica na doprinose za zdravstveno osiguranje. Ne znam, ali je bitno da izgleda da se mnogo što šta radi, a da Narodna skupština ne zna, da narodni poslanici ne znaju, zato što jedan bivši ministar koji kaže: "Ja više nisam u Vladi", ali njegova stranka jeste, a on je predsednik te stranke. Zarad svojih političkih ambicija i opstanka na političkoj sceni posle narednih izbora, mora čitava država, svi građani da budu žrtve njegovih političkih težnji i ambicija i izbegavanja odgovornosti pred zakonom.
Ako su izmene i dopune ovog zakona kroz članove 8, 9. i 10. samo jedan mali pokušaj otklanjanja posledica jednog takvog štetodžije, onda je ova vlada osuđena na propast. Zato me baš briga, nego je problem što je čitava država osuđena na propast. Ne bih da sad ulazim u sve to kroz šta se taj gospodin petljao, mešao i sve upropastio. To bi bila druga priča i sumnjam da bi mogla danas da se ispriča.
Kažite već jednom koji su to drugi pravni osnovi, na osnovu kojih ste oslobađali određene preduzetnike i poslodavce plaćanja poreza na dohodak građana i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, da znamo, da znaju i oni koji će da glasaju za izmene i dopune ovog zakona, a da znamo i mi, između ostalih i mi iz SNS zašto ćemo da glasamo protiv izmena i dopuna ovakvog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad malo pročitam ovo obrazloženje, čini mi se da malo vređa ljudsku inteligenciju i kao da poslanici često ne znaju šta rade. Ja tvrdim da ovde izgleda da je neko malo pomešao lončiće, poklopčiće, babe i žabe i da se upleo u jednu materiju i traži neki izlaz, bilo kakav, da se ne obruka.

Mogu da kažem da je i ovaj vid obrazloženja koji smo dobili na član 11, na koji smo i mi podneli amandman SNS, da je samo obrazloženje prilično uvredljivo. Ne bih čitao celo obrazloženje, ali, reč je o porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta za žene preduzetnike. Kaže se: "Kada se nastavlja obavljanje delatnosti preko ovlašćenog poslovođe, lice koje je preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom naknadu zarade upravo po osnovu toga što mu pravo na naknadu za vreme navedenog odsustva pripada kao licu koje obavlja samostalnu delatnost, odnosno ta navedena naknada smatra se prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, iz čega proizilazi pravo na naknadu zarade saglasno odredbi člana 10. Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom". Znači, zaradu, iako je na bolovanju, privatni preduzetnik na porodiljskom bolovanju, privatna preduzetnica, kako god hoćete, isplaćuje sam sebi.

Voleo bih da onaj ko je napisao ovo obrazloženje da mi da odgovor da li u pravnom licu kada jedan radnik ode na porodiljsko bolovanje ili na bolovanje radi nege deteta i to preduzeće zaposli drugog radnika na određeno vreme, da li to pravno lice nastavlja da izmiruje odnosno da isplaćuje zaradu radniku koji je na porodiljskom bolovanju ili se to radi iz budžeta Republike Srbije? Radi se iz budžeta. U tome i jeste problem. To je ono što vi nećete da prihvatite. Znači, pred zakonom su svi jednaki, po Ustavu. Nema prava na ovakvu diskriminaciju.

Znači, prosvetni radnik ode na porodiljsko bolovanje, hoće li deca da ne dolaze u školu godinu dana, da bi iz budžeta dobijao platu a ne iz ustanove? O tome se radi. Vi ste potpuno pobrkali neke stvari i nećete to da prihvatite, nego uporno terate svoju priču. Da je to tako, vidi se i u samom obrazloženju. Onaj koji je napisao zakon, dovodimo u pitanje i njegovu stručnost. Kaže se: "da obračun i uplatu doprinosa po osnovu navedenog primanja u ime i za korist preduzetnika vrši lice koje saglasno zakonu obavlja poslove ovlašćenog poslovođe". Sad mi objasnite tehnički kako to izgleda? Kako će to da radi ovlašćeni poslovođa? Potpisaće virmanski nalog i izvršiti obračun.

Sa čijeg računa će da plati? Sa računa preduzetnika. Pa jeste li priznali sada konačno da preduzetnik i fizičko lice nisu isto. Upravo to ste uradili. Ili, ne mora čak ni da prenese, ne mora čak ni da uradi ovlašćeni poslovođa, može on i sam da uradi preduzetnik, bez obzira na to što je preneo svoje upravljačka prava na drugo lice. To nema nikakve veze. To ga ne sprečava, ali konačno ste dokazali sa ovim članom 11. da vam zakon ništa ne valja, da ova izmena i dopuna, što se tiče porodiljskog odsustva, da tu potpuno niste u pravu.

Znači, preduzetnik je jedna stvar i to ostavite po strani. On odmah nastavlja da obavlja svoju delatnost, da ostvaruje neki prihod i po osnovu tog prihoda da izmiruje poreske obaveze. Zarada je nešto sasvim drugo. To je ono što vlasnik preduzetnika ima u džepu, da bi to dobio mora da uplati poreze i doprinos, a ako je na porodiljskom bolovanju ili na bolovanju radi nege deteta, on mora da zaposli poslovođu koji će sada da radi umesto njega, da mu isplaćuje doprinose, da mu isplaćuje zaradu i zato treba da bude oslobođen, odnosno da zaradu on ostvaruje, kao i svaki drugi radnik koji nije preduzetnik.

Očigledno je da ste se o svemu ovome i te kako upleli, da ne znate kako ćete da izađete, a kao što rekoh reč je o jednom vrlo nepopularnom zakonu, voleo bih, neko će sigurno da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Nemojte posle da čupate kosu, da ne znate šta ćete da radite, jer ako se ova odredba oglasi neustavnom, onda ćete sa svim onim kamatama morati da vratite novac preduzetnicima.

Bolje povucite ovaj zakon ili prihvatite amandmane dok možete, ili vas je baš briga, u smislu, dok Ustavni sud donese odluku više i nećete da budete na vlasti, pa će te neke krive Drine i ove gluposti koje ste često iznosili, u samom zakonu morati neko drugi da ispravlja.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je ovo usklađivanje zakona, odnosno da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima obaveznog socijalnog osiguranja, u stvari usklađivanje zakona sa Zakonom o volontiranju, jednim delom je i usklađivanje sa Zakonom o porezu na dohodak građana, a na jedan način i usklađivanje jednog naopakog, pogrešnog, zloupotrebljenog i prilično sebičnog nastupa Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i republičkih organa poreske uprave.
Osim, ovih čuvenih izmena i dopuna, da ukoliko neko zaposli lica koje je navršilo preko 50 godina života, ne može po nekom drugom osnovu ili po ovom, odnosno po dva različita osnova ostvarivati isto pravo. O tome ćemo malo u pojedinostima. Međutim, svi su deklarativno u ovoj vladi o političkom životu za povećanje nataliteta, za to da smo ugroženi sa belom kugom i svi se zalažemo, navodno, da se to stanje popravi. Međutim, u životu se često jedno priča, a drugo radi. Ova vlada radi sasvim suprotno.
Član 4. Predloga izmena i dopuna kaže – odredbe iz stava 1-3 ne odnose se i na preduzetnika koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva rade nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe.
To bi u prevodu značilo da porodilja koja ima neku samostalnu trgovinsku radnju, ugostiteljsku ili na bilo koji način pruža neku vrstu usluge ili ostvaruje neko dobro, nema pravo da bude oslobođeno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Pod uslovom da, njeno, taj njen preduzetnički staž poveri nekom drugom.
Čini mi se da oni koji pišu zakone, ne poznaju dovoljno život i ne poznaju dovoljno pravu situaciju kako nam je u privredi, kako rade mala preduzeća, kako rade preduzetnici, pod kakvim uslovima i na koje se sve načine dobijaju da ostvare bilo kakav prihod i obezbede posao i prihod i za sebe i za još po neko lice koje radi za njih. Postavlja se pitanje koje regulisano Ustavom, da li ovaj zakon ispunjava ustavnu obavezu a to je da su svi pred zakonom jednaki i da svi imaju ista prava i obaveze pred zakonom. U ovom zakonu, znači, porodilja koje su istovremeno i poslodavci ne oslobađate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, dok su svi drugi poslodavci od toga oslobođeni.
Da razjasnimo, nastavak rada delatnosti ne podrazumeva da je taj koji je vlasnik tog preduzetnika nastavlja da radi. Malo razdvojte fizičko lice od preduzetnika. Fizičko lice je porodilja, preduzetnik je onaj koji obavlja delatnost i u tome jeste problem kada donosite ovakve zakone i nećete da shvatite ono što je činjenica i što je istina. I na koji način vi mislite da popraviti priliv sredstva u budžet, jer ste već u nekom od sledećih članova, članom 11. kad preduzetnik ostvaruje naknadu zarade za vreme trajanja porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, obračune i uplate doprinosa posle navedenog primanja, u ime i za korist preduzetnika vrši lice koje saglasno zakonu obavlja poslove ovlašćenog poslovođe.
Znate šta, dame i gospodo, taj koji bude prihvatio da vodi, zastupa, predstavlja i na koga se prenesu upravljačka prava neće to da radi za mali novac. On će i te kako da ispostavlja račune tom preduzetniku koga zastupa. Šta imate kao za posledicu? Za posledicu imaćete ne povećanje sredstava u budžetu, nego smanjenje. Privatni preduzetnici biće prinuđeni odnosno preduzetnice da odjavljuju svoja preduzeća, da kažem tako. Da otpuštaju radnike, da prestaju da obavljaju delatnost, da ne bi i dalje bili pod pritiskom poreske uprave za novac koji ne mogu da zarade radi nege deteta. To će biti posledica.
Ne mogu da shvatim, toliku želju predlagača zakona Republičke poreske uprave, Ministarstva finansija da ovo na ovaj način regulišu iako je to regulisano posebnim zakonima, kao što je Zakon o radu, kao što je Zakon o porodici sa decom i koji su zakoni sada u koliziji sa ovim zakonom.
Znači, u zakonu lepo piše da su porodilje oslobođenje da naknade za vreme porodiljskog odsustva snosi država. Zašto to pravo ne važi za sve i za preduzetnice, pa čak i za one seljanke koje motikom idu na njivu, pa dok gaje decu ne mogu to da rade a imaju prijavljeno domaćinstvo. Zašto ne i za njih? Ne, bitno je napuniti budžet. Bitno je kupiti automobile. Vama, dame i gospodo iz vlasti, vaši šoferi bez vas divljaju po ulicama. Zaticao sam ih nedeljom ispred hiper-marketa, službenim automobilima, možda i nekog od vas, ženu i decu nedeljom uveče na naplatnim rampama, ministre sa ženom i decom u službenim automobilima na graničnim prelazima prema Grčkoj. Da li zato treba da plaćaju poreze trudnice? Zato treba da se štedi u budžetu? Zato treba da se izmisli još neko poresko davanje?
Da stvar bude još gora, krećete sad sa još jednom drugom i pričom, ograničavate pravo preduzetnika kome će da prenese svoje ovlašćene. Da biste to još više iskomplikovali i načinili skupljim. Prenos prava da neko raspolaže nekom imovinom pripada isključivo vlasniku imovine. On je taj koji će da odredi lice. To može da bude neko od članove njegove porodice, može da bude čak i radnik koji radi u toj preduzetničkoj radnji. Ne znam, da smo mi kada je jedan ministar bio na porodiljskom odsustvu, doduše brzo se vratila na posao. To je za svaku pohvalu, možda i zbog deteta za osudu, ali ne sećam se da je Skupština zbog toga menjala ministra i da li je samo preneo ministar prava na određena pitanja koja se tiču zaposlenih u ministarstvu ili na sva ili su morali šoferi svako jutro da donese akta koje ministar, koji je bio na porodiljskom odsustvu potpisivao. Nemam ništa protiv i da je tako bilo jer onaj koji odgovara ima pravo i da odlučuje i ministar odlučuje. Onaj čija je imovina ima pravo da odlučuje kome će da prenese svoja upravljačka prava i nemojte to zakonom da ograničavate jer ovde ne postoji sukob interesa i ne postoji mogućnost zloupotrebe.
U svakom slučaju, šta god da taj, na koga se prava prenesu, zloupotrebe odgovara i on pred zakonom, ali odgovara i preduzetnik koji mu je poverio ta ovlašćenja i njegova preduzetnička radnja. Zašto radite takve stvari? Znači, ovde je cilj da ona poreska rešenja koja nisu bila u skladu sa dosadašnjim zakonodavstvom konačno ozvaničite, pa one zloupotrebe koje ste vršili niko ne snosi bilo kakve odgovornosti ni moralno ni krivično i da ako je moguće ostvarite još koji prihod u budžet Republike Srbije. Tvrdim vam, prihoda u budžet Republike Srbije nećete povećati po ovom osnovu i da li uopšte neko zna, ko piše ovakve zakone, kako se ostvaruje ta refakcija na osnovu porodiljskog odsustva.
Poslodavac je dužan da uplati zaposlenom, bez obzira da li je na bolovanju ili porodiljskom ili bilo kakvom drugo, sve doprinose, a na osnovu doznaka sa bolovanja traži refakciju uplaćenih sredstava od nadležnog državnog organa. Ne vidim zašto to ne može i za trudnice koje su preduzetnici. Ne vidim u obrazloženju zakona koji su efekti zakona. Koliko ćete vi to da povećate priliv u budžet? Koliko ćete da nanesete štetu porodiljama i koliko ćete da ih demotivišete da više rađaju decu? Danas živimo u teškim vremenima, teško ljudi spajaju kraj sa krajem, bez obzira da li su preduzetnici ili rade negde. Na koji ćete način da ih stimulišete i da nastave da rade i da zapošljavaju ljude i da rađaju decu? Na ovaj način sigurno nećete. Zbog svega ovoga, poslanička grupa SNS u Danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad se pročita obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandman, stiče se neki utisak da je, eto zakon koji je donet 2006. godine koji je do sada bio u primeni, jednostavno, samo se pomalo usklađuje, dorađuje, popravlja itd.
Inače zakon je donet da bi se navodno, odnosno to je bio samo jedan pokušaj da se poveća broj zaposlenih, odnosno smanji broj nezaposlenih lica pa su čak i određivane kategorije, koja su to lica koja treba da uživaju određene subvencije, odnosno pogodnosti prilikom zapošljavanja kao i njihovi poslodavci, pa je tim članom 4. odnosno članom 21v, kaže se – poslodavac koji je zaposlen na neodređeno vreme, lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je prijavljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje, najmanje tri meseca bez prekida, pre zasnivanja radnog odnosa oslobađa se od plaćanja obaveza obračunatog i obustavljenog poreza na zarade novozaposlenog lica za period od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. I to je sasvim u redu.
Jeste, to bio jedan pokušaj, ne kažem da je možda trebalo i proširiti tu listu kada su u pitanju subvencije i za godišnje, itd.
Međutim, uopšte ne znamo koji su efekti tog zakona, već skoro pet godina u primeni i koliko je to uticalo na smanjenje broja nezaposlenih na teritoriji Republike Srbije i koliko je poslodavaca oslobodilo sebe plaćanja poreza za dohodak građana i koja je to šteta po budžet Republike Srbije.
Međutim, sad se dodaje novi stav u tom članu, poslodavci koji za određeno lice koriste ili su koristili olakšicu kod plaćanja poreza na zarade po drugom pravnom osnovu, u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za ista lica ostvarivati poresku olakšicu iz ovog člana. I to je u redu, ali sam tražio da se ovaj deo briše zato što mi nije poznato na osnovu kog drugog propisa.
Da li može po ovom istom zakonu da budu dva poreska oslobođenja? Pa, moguće je teoretski, ali ne mogu u isto vreme, jer neko ko je mlađi od 30 godina ne može biti stariji od 45 i neko ko je invalid, sigurno neće koristiti subvenciju za lica mlađa od 30 godina jer ta subvencija koju on ima, daleko pogodnija i lice starije od 45 godina, zato što je takođe daleko pogodnija nego ova za ove dve kategorije.
Postavlja se pitanje, znači, u kom smislu idu te subvencije koje su sa drugim propisima a poznato je da ova vlada sve ono što ne sme da stavi pred Skupštinu rešava posebnim odlukama i posebnim uredbama, pa smo imali čak i onaj čuveni slučaj da se po Zakonu o porezu na dohodak građana, Zakonom za zdravstvenu zaštitu plaća porez čak i za lica koja su na porodiljskom odsustvu, iako su po drugim posebnim zakonima toga oslobođeni.
Ali, to je bilo rešeno podazakonskim aktom, jednom uredbom i posle tri, četiri godine žestokih kritika čujem da je Vlada konačno tu uredbu promenila.
Međutim, još uvek ne znam koji je to drugi pravni osnov, a mogu samo da pretpostavljam da su u pitanju osnovi za novozaposlena lica i one subvencije koje Vlada RS, plaća za strana preduzeća koje otvaraju određene proizvodne pogone u RS.
To je jedini drugi propis u našem zakonodavstvu, pošto je to rešeno poslednjim ugovorima, sporazumima i uredbama, ova Narodna skupština za to ne zna. Sad, ako gledamo to je potpuno u redu, ne treba nikog poreski oslobađati kome ste platili za zaposlenog 10 hiljada evra.
Kome ste dali besplatnu lokaciju, kome ste dali besplatne priključke za struju, vodu, kanalizaciju, napravili mu puteve, ne treba tu više nikakve olakšice da mu date. Ali, samo postavljam pitanje od svih ljudi ovde, da li neko ima ko ne zna da otvori fabriku ako mu da država 10 hiljada evra po radniku? Nema ili jedino neko koga to ne interesuje uopšte.
Subvencije kada dajete, dajte na nešto što je ostvarljivo, a to je što je ostvarljivo je novostvorena vrednost, nije novo radno mesto novostvorena vrednost, nego proizvod. Ono što se proizvede, što se napravi.
Zašto ta preduzeća koja dolaze da otvore pogon u Srbiji ne nagradite sa onim izvezu iz Srbije? Tu im dajte subvencije. Tu ih motivišite da izvoze, da donose devize, da otvaraju radna mesta, da zapošljavaju ljude.
Evo, vidim to je sad ispred Vlade RS, ministar poljoprivrede, drago mi je da je tu. Zašto se Vlada RS ne odrekne plaćanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima na obradivu površinu?
Dajte za napravljen proizvod, nek je i sirovina, ne da neko dobija subvenciju ne obrađuje zemlju, ne da neko maltene besplatno zakupljuje od države zemljište da bi ga izdavao u zakup i opet naplaćuje subvencije. O čemu se to radi? Ili zakupljuje od drugih poljoprivrednih proizvođača, da bi opet došao do određene subvencije, čak što se ne ugledate na zemlje u okruženju?
Pogledajte Hrvatsku, daje subvenciju za svaku konzervu sardine koju izveze, država se odriče, ali zato nemaju problema da napune taj deo budžeta jer imaju zaposlene koji rade u toj industriji.
Šta je sa našom poljoprivrednom industrijom kada o tome pričamo? PIK, Požarevac, deseti u staroj Jugoslaviji, šesti u Srbiji, šta je ostalo od njega? "Voće produkt" u stečaju, MIP u stečaju, fabrika stočne hrane ne radi, "Bambi" privatizovan, šta je ostalo od PIK-a?
Samo zato što svi ti pogoni koji su mogli da se privatizuju i mogli čak iz stečaja da rade, prestali su da rade jer nisu imali pomoć države.
Sve je to pravljeno sa izvoznom orijentacijom. Odreknite se više subvencija za nova radna mesta. Donesite subvencije u poljoprivredi i u privredi, za ovo što se proizvede, za ono što se napravi i za ono što se izveze. Ovako bukvalno plaćate nekome da ne radi ništa.
Još nešto, kad biste imali takve subvencije, svako ko se bavi bilo kakvom proizvodnjom, i poljoprivrednom i industrijskom, imao bi razlog da radi više, da proizvede više, da zaposli više ljudi, da bi više zaradio i više napunio vaš budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6, slična je situacija kao u članovima 4. i 5. zato sam i preskočio javljanje na jedan od ovih amandmana, s tim da je u članu 6. predviđeno da lica koja ne plaćaju porez, odnosno poslodavac ne plaća porez za lica koja su novozaposlena, a navršila su 45 godina života, pa opet imamo ono isto ograničenje, ukoliko je koristio jednu pogodnost itd. nismo utvrdili po kom drugom pravnom aktu, nego po ovom zakonu, došli smo do zaključka da je to po ovom zakonu nemoguće, za jedno isto lice po dva puta izvršiti istu subvenciju, odnosno poresku olakšicu.
Međutim, ono što u celoj ovoj priči pomalo i smeta jeste - lica sa navršenih 45 godina života koja su ostala bez posla su popularno u narodnu prozvani – gubitnici tranzicije. Znate, ostali su bez posla zbog preduzeća koja su privatizovana, koja su otišla u stečaj. Mnogima je ostalo malo do penzije, pa eto, da uspeju da ostvare bilo kakv radni odnos da bi ostvarili to pravo na penziju.
Sa druge strane, država vrši jednu izuzetno represivnu politiku po pitanju i zapošljavanja, ali bogami i odlaska u penziju. Sada imamo situaciju, kada je u pitanju odlazak u penziju, da lice koje ima 40 godina staža ne može da ode u penziju ako ima manje od 59 godina života, pa smo čak išli i na, ova Skupština je donosila zakon i povećavala tu starosnu granicu da bi se, eto, popunile rupe u budžetu, da ne odlaze radnici u penziju. Koji su to profili zanimanja gde neko može da ima 40 godina radnog staža i manje od 59 godina života. Najčešće su to najteža zanimanja i to su najčešće rudari.
Imate jednu sličnu situaciju - da lice koje je radilo u rudniku, površinskom kopu ili bilo čemu, već posle 20 godina efektivnog rada ima razoreno zdravlje, već je težak bolesnik. Nije lako raditi sa isparenjima sumpora, žive u jednom prašnjavom, prljavom okruženju i sačuvati zdravlje. Već posle 30-ak godina radnog staža, oni već imaju uslov za penziju od 40 godina radnog staža sa beneficijama, ali ne može, nema 59 godina života. Onda naša privredna društva, veliki sistemi, kao što su "Kolubara", "Kostolac" i slično, ne mogu te radnike da drže više na radnim mestima i u proizvodnji, a sa druge strane ne mogu da zaposle nove koji će da ih zamene. Jednostavno, umesto da vršite stimulisanje zapošljavanja, imate situaciju da vršite stimulisanje ne zapošljavanja u onim proizvodnjama, gde je vlasnik država i gde radnici nisu trošak, neko zarađuju novac za državu.
Imate sada situaciju da bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje, da se angažuju omladinske zadruge. Ko tu najviše koristi ima? Vlasnik omladinske zadruge. Znate li koliko ima radnika preko omladinskih zadruga? Ja imam 42 godine, a neki koji rade preko omladinske zadruge stariji su od mene. Samo zato što idemo sa pooštravanjem zakonskih propisa, a ne gledamo bukvalno sve posledice koje će da se dese. Znači, nema subvencija osim u vojsci, policiji i u rudarstvu, koja može bez 59 godina ili 57 godina života da navrši 40 godina radnog staža. Ali, bitna je priča, kada se donosi takav zakon da se okrećemo ka štednji, a sa druge strane uvećavamo državnu upravu i otvaramo paralelne državne organe. O čemu se tu radi?
Mislim da Vlada neće sa ovim izmenama i dopunama zakona da obezbedi nešto veći priliv sredstava u budžet Republike Srbije. U raspravi u načelu sam rekao da svaki radnik ne puni samo budžet iz poreze koje plaća, puni budžet i kad kupuje dobra, puni budžet i kad koristi usluge, puni budžet kada plaća struju, vodu, komunalije, grejanje i svaka politika gde se zaposleni odnosno gde stimuliše zapošljavanje ili neka želja da se za neki sitan, mali novac ostvari neka ušteda u budžetu, naprotiv, samo smanjuje priliv novca u budžet i ništa više.
Zato sam maločas i kritikovao i ministra i Vladu. Ne može Srbija da se razvija zato što nemamo strategiju. Ne možemo da se razvijamo zato što naši ministri trče po Srbiji kao guske u magli i ne znaju šta će da rade. Nema ozbiljne strategije, hoćemo li da budemo poljoprivredna zemlja i da razvijamo poljoprivrednu industriju i prateću industriju uz nju ili da budemo industrijska zemlja, koja nikad nismo bili u svojoj istoriji. Voleo bih da možemo da budemo, ali zasad nismo niti ćemo u bliskoj budućnosti moći. Onda da se okrenemo onim stvarima koje donose boljitak građanima Republike Srbije a ne praznim pričama o boljem životu, koji sa ovakvom vlašću ko zna kada će da bude.
Iz svega ovoga poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune ovog zakona.