Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su slični članovi 8. i 9. i 10. govoriću kao o jednom amandmanu. Znači, ovde je reč o tome da postoje određena poreska oslobođenja, ali uplate doprinosa u nekom određenom vremenskom periodu za lica koja su mlađa od 30 godina, za lica koja su invalidi i za lica koja su navršila 53 godine života, pa radi stimulisanja zapošljavanja takvih lica 2006. godine date su određene olakšice da bi poslodavci, bez obzira da li su to preduzetnici, da li su to pravna lica, zapošljavali ove grupe radnika.
Možda je kao ideja bilo dobro, ali zbog sveukupne ekonomske situacije u državi nije dao neke određene rezultate i mi umesto da imamo smanjenje broja nezaposlenih, imamo povećanje i ne možemo tu da krivimo samo svetsku ekonomsku krizu, možemo da krivimo bankarski sektor, možemo da krivimo nelojalnu konkurenciju, monopolski položaj, možemo da krivimo Vladu koja je odgovorna za sve one makroekonomske situacije koje se javljaju da su mnoga preduzeća u stečaju, mnogi preduzetnici su odjavili svoje radnje, imamo povećanje broja nezaposlenih. Možda bi to bilo i u redu što se spominje u samom zakonu, da poslodavac koji za određeno lice koristi ili su koristili oslobođenje plaćanja doprinosa po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati oslobođenje plaćanja doprinosa iz ovog člana, to je u članu 8. i 9. i 10.
Međutim, imali smo pre neki dan izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, ista ovakva odredba. Još uvek ne znamo koji je to drugi pravni osnov. U zvaničnoj zakonskoj regulativi tog drugog pravnog osnova nema. Koji su to drugi zakoni? Ne postoje, koliko je meni poznato. Da li postoji neki drugi pravni osnov koji nije zakon? Iako postoji, onda mi bi to kao narodni poslanici trebali da znamo, ako je to, na primer, neka uredba ili ako je to neka poreska olakšica.
Pričali smo o tome da ova Vlada, umesto da stimuliše izvoz i kroz stimulaciju izvoza nova radna mesta, ona stimuliše strana preduzeća, bez obzira da li su ona izvozno orjentisana ili će raditi isključivo na domaćem tržištu. Znamo da se neka radna mesta plaćaju tri, pet, deset hiljada evra za određene poslodavce, uz uslove da to bude strano lice, da ima neki brend, kako vi to volite da kažete, i objavljivali ste da se to plaća, pa je čak bilo i sukoba između, čini mi se Kraljeva, Zaječara, gde će da se otvara "Gorenje"? Ko je dao bolje uslove? Zašto je ministar, tadašnji ministar Mlađan Dinkić poništio ugovor, čini mi se u Kraljevu, nisam siguran i prebacio ga u Zaječar? Zato što njega podržava Boško Mićić itd, i 10.000 evra po zaposlenom.
Više puta sam pitao narodne poslanike, svoje kolege koje će da glasaju za ovaj zakon, da li neko zna da otvori fabriku ako mu date 10.000 evra po zaposlenom? Znaće svako. Ako ne zna narodni poslanik, ne treba ni da se bavi ovim poslom. To je ono što je javno. Znamo da su dobili besplatno građevinsko zemljište, besplatne priključke na komunalnu infrastrukturu, na elektrifikaciju, samo me još interesuje da li ih je možda Vlada nekom uredbom ili nekim drugim aktom oslobodila plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene u trajanju od dve godine? To bi bilo stvarno suviše.
Dali smo im sve besplatno, em smo im platili za svakog radnika, em da im još oslobodimo i plaćanja doprinosa. Pa dajte da ih oslobodimo i plaćanja poreza i carine i svega. Neka budu potpuno povlašćeni na tržištu. Ne može niko da me ubedi da je to jedna normalna i zdrava politika koju Vlada treba da vodi. To je samo politika zbog kratkih, sitnih političkih poena. Ograničena na jednu malu sredinu ili teritoriju, ili nazovite kako god hoćete.
Koji su efekti - mi to ne znamo. Kao što i ne znamo koji su efekti ovog osnovnog zakona kada je data ova i poreska olakšica i ova olakšica na doprinose za zdravstveno osiguranje. Ne znam, ali je bitno da izgleda da se mnogo što šta radi, a da Narodna skupština ne zna, da narodni poslanici ne znaju, zato što jedan bivši ministar koji kaže: "Ja više nisam u Vladi", ali njegova stranka jeste, a on je predsednik te stranke. Zarad svojih političkih ambicija i opstanka na političkoj sceni posle narednih izbora, mora čitava država, svi građani da budu žrtve njegovih političkih težnji i ambicija i izbegavanja odgovornosti pred zakonom.
Ako su izmene i dopune ovog zakona kroz članove 8, 9. i 10. samo jedan mali pokušaj otklanjanja posledica jednog takvog štetodžije, onda je ova vlada osuđena na propast. Zato me baš briga, nego je problem što je čitava država osuđena na propast. Ne bih da sad ulazim u sve to kroz šta se taj gospodin petljao, mešao i sve upropastio. To bi bila druga priča i sumnjam da bi mogla danas da se ispriča.
Kažite već jednom koji su to drugi pravni osnovi, na osnovu kojih ste oslobađali određene preduzetnike i poslodavce plaćanja poreza na dohodak građana i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, da znamo, da znaju i oni koji će da glasaju za izmene i dopune ovog zakona, a da znamo i mi, između ostalih i mi iz SNS zašto ćemo da glasamo protiv izmena i dopuna ovakvog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad malo pročitam ovo obrazloženje, čini mi se da malo vređa ljudsku inteligenciju i kao da poslanici često ne znaju šta rade. Ja tvrdim da ovde izgleda da je neko malo pomešao lončiće, poklopčiće, babe i žabe i da se upleo u jednu materiju i traži neki izlaz, bilo kakav, da se ne obruka.

Mogu da kažem da je i ovaj vid obrazloženja koji smo dobili na član 11, na koji smo i mi podneli amandman SNS, da je samo obrazloženje prilično uvredljivo. Ne bih čitao celo obrazloženje, ali, reč je o porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta za žene preduzetnike. Kaže se: "Kada se nastavlja obavljanje delatnosti preko ovlašćenog poslovođe, lice koje je preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom naknadu zarade upravo po osnovu toga što mu pravo na naknadu za vreme navedenog odsustva pripada kao licu koje obavlja samostalnu delatnost, odnosno ta navedena naknada smatra se prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, iz čega proizilazi pravo na naknadu zarade saglasno odredbi člana 10. Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom". Znači, zaradu, iako je na bolovanju, privatni preduzetnik na porodiljskom bolovanju, privatna preduzetnica, kako god hoćete, isplaćuje sam sebi.

Voleo bih da onaj ko je napisao ovo obrazloženje da mi da odgovor da li u pravnom licu kada jedan radnik ode na porodiljsko bolovanje ili na bolovanje radi nege deteta i to preduzeće zaposli drugog radnika na određeno vreme, da li to pravno lice nastavlja da izmiruje odnosno da isplaćuje zaradu radniku koji je na porodiljskom bolovanju ili se to radi iz budžeta Republike Srbije? Radi se iz budžeta. U tome i jeste problem. To je ono što vi nećete da prihvatite. Znači, pred zakonom su svi jednaki, po Ustavu. Nema prava na ovakvu diskriminaciju.

Znači, prosvetni radnik ode na porodiljsko bolovanje, hoće li deca da ne dolaze u školu godinu dana, da bi iz budžeta dobijao platu a ne iz ustanove? O tome se radi. Vi ste potpuno pobrkali neke stvari i nećete to da prihvatite, nego uporno terate svoju priču. Da je to tako, vidi se i u samom obrazloženju. Onaj koji je napisao zakon, dovodimo u pitanje i njegovu stručnost. Kaže se: "da obračun i uplatu doprinosa po osnovu navedenog primanja u ime i za korist preduzetnika vrši lice koje saglasno zakonu obavlja poslove ovlašćenog poslovođe". Sad mi objasnite tehnički kako to izgleda? Kako će to da radi ovlašćeni poslovođa? Potpisaće virmanski nalog i izvršiti obračun.

Sa čijeg računa će da plati? Sa računa preduzetnika. Pa jeste li priznali sada konačno da preduzetnik i fizičko lice nisu isto. Upravo to ste uradili. Ili, ne mora čak ni da prenese, ne mora čak ni da uradi ovlašćeni poslovođa, može on i sam da uradi preduzetnik, bez obzira na to što je preneo svoje upravljačka prava na drugo lice. To nema nikakve veze. To ga ne sprečava, ali konačno ste dokazali sa ovim članom 11. da vam zakon ništa ne valja, da ova izmena i dopuna, što se tiče porodiljskog odsustva, da tu potpuno niste u pravu.

Znači, preduzetnik je jedna stvar i to ostavite po strani. On odmah nastavlja da obavlja svoju delatnost, da ostvaruje neki prihod i po osnovu tog prihoda da izmiruje poreske obaveze. Zarada je nešto sasvim drugo. To je ono što vlasnik preduzetnika ima u džepu, da bi to dobio mora da uplati poreze i doprinos, a ako je na porodiljskom bolovanju ili na bolovanju radi nege deteta, on mora da zaposli poslovođu koji će sada da radi umesto njega, da mu isplaćuje doprinose, da mu isplaćuje zaradu i zato treba da bude oslobođen, odnosno da zaradu on ostvaruje, kao i svaki drugi radnik koji nije preduzetnik.

Očigledno je da ste se o svemu ovome i te kako upleli, da ne znate kako ćete da izađete, a kao što rekoh reč je o jednom vrlo nepopularnom zakonu, voleo bih, neko će sigurno da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Nemojte posle da čupate kosu, da ne znate šta ćete da radite, jer ako se ova odredba oglasi neustavnom, onda ćete sa svim onim kamatama morati da vratite novac preduzetnicima.

Bolje povucite ovaj zakon ili prihvatite amandmane dok možete, ili vas je baš briga, u smislu, dok Ustavni sud donese odluku više i nećete da budete na vlasti, pa će te neke krive Drine i ove gluposti koje ste često iznosili, u samom zakonu morati neko drugi da ispravlja.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je ovo usklađivanje zakona, odnosno da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima obaveznog socijalnog osiguranja, u stvari usklađivanje zakona sa Zakonom o volontiranju, jednim delom je i usklađivanje sa Zakonom o porezu na dohodak građana, a na jedan način i usklađivanje jednog naopakog, pogrešnog, zloupotrebljenog i prilično sebičnog nastupa Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i republičkih organa poreske uprave.
Osim, ovih čuvenih izmena i dopuna, da ukoliko neko zaposli lica koje je navršilo preko 50 godina života, ne može po nekom drugom osnovu ili po ovom, odnosno po dva različita osnova ostvarivati isto pravo. O tome ćemo malo u pojedinostima. Međutim, svi su deklarativno u ovoj vladi o političkom životu za povećanje nataliteta, za to da smo ugroženi sa belom kugom i svi se zalažemo, navodno, da se to stanje popravi. Međutim, u životu se često jedno priča, a drugo radi. Ova vlada radi sasvim suprotno.
Član 4. Predloga izmena i dopuna kaže – odredbe iz stava 1-3 ne odnose se i na preduzetnika koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva rade nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe.
To bi u prevodu značilo da porodilja koja ima neku samostalnu trgovinsku radnju, ugostiteljsku ili na bilo koji način pruža neku vrstu usluge ili ostvaruje neko dobro, nema pravo da bude oslobođeno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Pod uslovom da, njeno, taj njen preduzetnički staž poveri nekom drugom.
Čini mi se da oni koji pišu zakone, ne poznaju dovoljno život i ne poznaju dovoljno pravu situaciju kako nam je u privredi, kako rade mala preduzeća, kako rade preduzetnici, pod kakvim uslovima i na koje se sve načine dobijaju da ostvare bilo kakav prihod i obezbede posao i prihod i za sebe i za još po neko lice koje radi za njih. Postavlja se pitanje koje regulisano Ustavom, da li ovaj zakon ispunjava ustavnu obavezu a to je da su svi pred zakonom jednaki i da svi imaju ista prava i obaveze pred zakonom. U ovom zakonu, znači, porodilja koje su istovremeno i poslodavci ne oslobađate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, dok su svi drugi poslodavci od toga oslobođeni.
Da razjasnimo, nastavak rada delatnosti ne podrazumeva da je taj koji je vlasnik tog preduzetnika nastavlja da radi. Malo razdvojte fizičko lice od preduzetnika. Fizičko lice je porodilja, preduzetnik je onaj koji obavlja delatnost i u tome jeste problem kada donosite ovakve zakone i nećete da shvatite ono što je činjenica i što je istina. I na koji način vi mislite da popraviti priliv sredstva u budžet, jer ste već u nekom od sledećih članova, članom 11. kad preduzetnik ostvaruje naknadu zarade za vreme trajanja porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, obračune i uplate doprinosa posle navedenog primanja, u ime i za korist preduzetnika vrši lice koje saglasno zakonu obavlja poslove ovlašćenog poslovođe.
Znate šta, dame i gospodo, taj koji bude prihvatio da vodi, zastupa, predstavlja i na koga se prenesu upravljačka prava neće to da radi za mali novac. On će i te kako da ispostavlja račune tom preduzetniku koga zastupa. Šta imate kao za posledicu? Za posledicu imaćete ne povećanje sredstava u budžetu, nego smanjenje. Privatni preduzetnici biće prinuđeni odnosno preduzetnice da odjavljuju svoja preduzeća, da kažem tako. Da otpuštaju radnike, da prestaju da obavljaju delatnost, da ne bi i dalje bili pod pritiskom poreske uprave za novac koji ne mogu da zarade radi nege deteta. To će biti posledica.
Ne mogu da shvatim, toliku želju predlagača zakona Republičke poreske uprave, Ministarstva finansija da ovo na ovaj način regulišu iako je to regulisano posebnim zakonima, kao što je Zakon o radu, kao što je Zakon o porodici sa decom i koji su zakoni sada u koliziji sa ovim zakonom.
Znači, u zakonu lepo piše da su porodilje oslobođenje da naknade za vreme porodiljskog odsustva snosi država. Zašto to pravo ne važi za sve i za preduzetnice, pa čak i za one seljanke koje motikom idu na njivu, pa dok gaje decu ne mogu to da rade a imaju prijavljeno domaćinstvo. Zašto ne i za njih? Ne, bitno je napuniti budžet. Bitno je kupiti automobile. Vama, dame i gospodo iz vlasti, vaši šoferi bez vas divljaju po ulicama. Zaticao sam ih nedeljom ispred hiper-marketa, službenim automobilima, možda i nekog od vas, ženu i decu nedeljom uveče na naplatnim rampama, ministre sa ženom i decom u službenim automobilima na graničnim prelazima prema Grčkoj. Da li zato treba da plaćaju poreze trudnice? Zato treba da se štedi u budžetu? Zato treba da se izmisli još neko poresko davanje?
Da stvar bude još gora, krećete sad sa još jednom drugom i pričom, ograničavate pravo preduzetnika kome će da prenese svoje ovlašćene. Da biste to još više iskomplikovali i načinili skupljim. Prenos prava da neko raspolaže nekom imovinom pripada isključivo vlasniku imovine. On je taj koji će da odredi lice. To može da bude neko od članove njegove porodice, može da bude čak i radnik koji radi u toj preduzetničkoj radnji. Ne znam, da smo mi kada je jedan ministar bio na porodiljskom odsustvu, doduše brzo se vratila na posao. To je za svaku pohvalu, možda i zbog deteta za osudu, ali ne sećam se da je Skupština zbog toga menjala ministra i da li je samo preneo ministar prava na određena pitanja koja se tiču zaposlenih u ministarstvu ili na sva ili su morali šoferi svako jutro da donese akta koje ministar, koji je bio na porodiljskom odsustvu potpisivao. Nemam ništa protiv i da je tako bilo jer onaj koji odgovara ima pravo i da odlučuje i ministar odlučuje. Onaj čija je imovina ima pravo da odlučuje kome će da prenese svoja upravljačka prava i nemojte to zakonom da ograničavate jer ovde ne postoji sukob interesa i ne postoji mogućnost zloupotrebe.
U svakom slučaju, šta god da taj, na koga se prava prenesu, zloupotrebe odgovara i on pred zakonom, ali odgovara i preduzetnik koji mu je poverio ta ovlašćenja i njegova preduzetnička radnja. Zašto radite takve stvari? Znači, ovde je cilj da ona poreska rešenja koja nisu bila u skladu sa dosadašnjim zakonodavstvom konačno ozvaničite, pa one zloupotrebe koje ste vršili niko ne snosi bilo kakve odgovornosti ni moralno ni krivično i da ako je moguće ostvarite još koji prihod u budžet Republike Srbije. Tvrdim vam, prihoda u budžet Republike Srbije nećete povećati po ovom osnovu i da li uopšte neko zna, ko piše ovakve zakone, kako se ostvaruje ta refakcija na osnovu porodiljskog odsustva.
Poslodavac je dužan da uplati zaposlenom, bez obzira da li je na bolovanju ili porodiljskom ili bilo kakvom drugo, sve doprinose, a na osnovu doznaka sa bolovanja traži refakciju uplaćenih sredstava od nadležnog državnog organa. Ne vidim zašto to ne može i za trudnice koje su preduzetnici. Ne vidim u obrazloženju zakona koji su efekti zakona. Koliko ćete vi to da povećate priliv u budžet? Koliko ćete da nanesete štetu porodiljama i koliko ćete da ih demotivišete da više rađaju decu? Danas živimo u teškim vremenima, teško ljudi spajaju kraj sa krajem, bez obzira da li su preduzetnici ili rade negde. Na koji ćete način da ih stimulišete i da nastave da rade i da zapošljavaju ljude i da rađaju decu? Na ovaj način sigurno nećete. Zbog svega ovoga, poslanička grupa SNS u Danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad se pročita obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandman, stiče se neki utisak da je, eto zakon koji je donet 2006. godine koji je do sada bio u primeni, jednostavno, samo se pomalo usklađuje, dorađuje, popravlja itd.
Inače zakon je donet da bi se navodno, odnosno to je bio samo jedan pokušaj da se poveća broj zaposlenih, odnosno smanji broj nezaposlenih lica pa su čak i određivane kategorije, koja su to lica koja treba da uživaju određene subvencije, odnosno pogodnosti prilikom zapošljavanja kao i njihovi poslodavci, pa je tim članom 4. odnosno članom 21v, kaže se – poslodavac koji je zaposlen na neodređeno vreme, lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je prijavljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje, najmanje tri meseca bez prekida, pre zasnivanja radnog odnosa oslobađa se od plaćanja obaveza obračunatog i obustavljenog poreza na zarade novozaposlenog lica za period od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. I to je sasvim u redu.
Jeste, to bio jedan pokušaj, ne kažem da je možda trebalo i proširiti tu listu kada su u pitanju subvencije i za godišnje, itd.
Međutim, uopšte ne znamo koji su efekti tog zakona, već skoro pet godina u primeni i koliko je to uticalo na smanjenje broja nezaposlenih na teritoriji Republike Srbije i koliko je poslodavaca oslobodilo sebe plaćanja poreza za dohodak građana i koja je to šteta po budžet Republike Srbije.
Međutim, sad se dodaje novi stav u tom članu, poslodavci koji za određeno lice koriste ili su koristili olakšicu kod plaćanja poreza na zarade po drugom pravnom osnovu, u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za ista lica ostvarivati poresku olakšicu iz ovog člana. I to je u redu, ali sam tražio da se ovaj deo briše zato što mi nije poznato na osnovu kog drugog propisa.
Da li može po ovom istom zakonu da budu dva poreska oslobođenja? Pa, moguće je teoretski, ali ne mogu u isto vreme, jer neko ko je mlađi od 30 godina ne može biti stariji od 45 i neko ko je invalid, sigurno neće koristiti subvenciju za lica mlađa od 30 godina jer ta subvencija koju on ima, daleko pogodnija i lice starije od 45 godina, zato što je takođe daleko pogodnija nego ova za ove dve kategorije.
Postavlja se pitanje, znači, u kom smislu idu te subvencije koje su sa drugim propisima a poznato je da ova vlada sve ono što ne sme da stavi pred Skupštinu rešava posebnim odlukama i posebnim uredbama, pa smo imali čak i onaj čuveni slučaj da se po Zakonu o porezu na dohodak građana, Zakonom za zdravstvenu zaštitu plaća porez čak i za lica koja su na porodiljskom odsustvu, iako su po drugim posebnim zakonima toga oslobođeni.
Ali, to je bilo rešeno podazakonskim aktom, jednom uredbom i posle tri, četiri godine žestokih kritika čujem da je Vlada konačno tu uredbu promenila.
Međutim, još uvek ne znam koji je to drugi pravni osnov, a mogu samo da pretpostavljam da su u pitanju osnovi za novozaposlena lica i one subvencije koje Vlada RS, plaća za strana preduzeća koje otvaraju određene proizvodne pogone u RS.
To je jedini drugi propis u našem zakonodavstvu, pošto je to rešeno poslednjim ugovorima, sporazumima i uredbama, ova Narodna skupština za to ne zna. Sad, ako gledamo to je potpuno u redu, ne treba nikog poreski oslobađati kome ste platili za zaposlenog 10 hiljada evra.
Kome ste dali besplatnu lokaciju, kome ste dali besplatne priključke za struju, vodu, kanalizaciju, napravili mu puteve, ne treba tu više nikakve olakšice da mu date. Ali, samo postavljam pitanje od svih ljudi ovde, da li neko ima ko ne zna da otvori fabriku ako mu da država 10 hiljada evra po radniku? Nema ili jedino neko koga to ne interesuje uopšte.
Subvencije kada dajete, dajte na nešto što je ostvarljivo, a to je što je ostvarljivo je novostvorena vrednost, nije novo radno mesto novostvorena vrednost, nego proizvod. Ono što se proizvede, što se napravi.
Zašto ta preduzeća koja dolaze da otvore pogon u Srbiji ne nagradite sa onim izvezu iz Srbije? Tu im dajte subvencije. Tu ih motivišite da izvoze, da donose devize, da otvaraju radna mesta, da zapošljavaju ljude.
Evo, vidim to je sad ispred Vlade RS, ministar poljoprivrede, drago mi je da je tu. Zašto se Vlada RS ne odrekne plaćanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima na obradivu površinu?
Dajte za napravljen proizvod, nek je i sirovina, ne da neko dobija subvenciju ne obrađuje zemlju, ne da neko maltene besplatno zakupljuje od države zemljište da bi ga izdavao u zakup i opet naplaćuje subvencije. O čemu se to radi? Ili zakupljuje od drugih poljoprivrednih proizvođača, da bi opet došao do određene subvencije, čak što se ne ugledate na zemlje u okruženju?
Pogledajte Hrvatsku, daje subvenciju za svaku konzervu sardine koju izveze, država se odriče, ali zato nemaju problema da napune taj deo budžeta jer imaju zaposlene koji rade u toj industriji.
Šta je sa našom poljoprivrednom industrijom kada o tome pričamo? PIK, Požarevac, deseti u staroj Jugoslaviji, šesti u Srbiji, šta je ostalo od njega? "Voće produkt" u stečaju, MIP u stečaju, fabrika stočne hrane ne radi, "Bambi" privatizovan, šta je ostalo od PIK-a?
Samo zato što svi ti pogoni koji su mogli da se privatizuju i mogli čak iz stečaja da rade, prestali su da rade jer nisu imali pomoć države.
Sve je to pravljeno sa izvoznom orijentacijom. Odreknite se više subvencija za nova radna mesta. Donesite subvencije u poljoprivredi i u privredi, za ovo što se proizvede, za ono što se napravi i za ono što se izveze. Ovako bukvalno plaćate nekome da ne radi ništa.
Još nešto, kad biste imali takve subvencije, svako ko se bavi bilo kakvom proizvodnjom, i poljoprivrednom i industrijskom, imao bi razlog da radi više, da proizvede više, da zaposli više ljudi, da bi više zaradio i više napunio vaš budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6, slična je situacija kao u članovima 4. i 5. zato sam i preskočio javljanje na jedan od ovih amandmana, s tim da je u članu 6. predviđeno da lica koja ne plaćaju porez, odnosno poslodavac ne plaća porez za lica koja su novozaposlena, a navršila su 45 godina života, pa opet imamo ono isto ograničenje, ukoliko je koristio jednu pogodnost itd. nismo utvrdili po kom drugom pravnom aktu, nego po ovom zakonu, došli smo do zaključka da je to po ovom zakonu nemoguće, za jedno isto lice po dva puta izvršiti istu subvenciju, odnosno poresku olakšicu.
Međutim, ono što u celoj ovoj priči pomalo i smeta jeste - lica sa navršenih 45 godina života koja su ostala bez posla su popularno u narodnu prozvani – gubitnici tranzicije. Znate, ostali su bez posla zbog preduzeća koja su privatizovana, koja su otišla u stečaj. Mnogima je ostalo malo do penzije, pa eto, da uspeju da ostvare bilo kakv radni odnos da bi ostvarili to pravo na penziju.
Sa druge strane, država vrši jednu izuzetno represivnu politiku po pitanju i zapošljavanja, ali bogami i odlaska u penziju. Sada imamo situaciju, kada je u pitanju odlazak u penziju, da lice koje ima 40 godina staža ne može da ode u penziju ako ima manje od 59 godina života, pa smo čak išli i na, ova Skupština je donosila zakon i povećavala tu starosnu granicu da bi se, eto, popunile rupe u budžetu, da ne odlaze radnici u penziju. Koji su to profili zanimanja gde neko može da ima 40 godina radnog staža i manje od 59 godina života. Najčešće su to najteža zanimanja i to su najčešće rudari.
Imate jednu sličnu situaciju - da lice koje je radilo u rudniku, površinskom kopu ili bilo čemu, već posle 20 godina efektivnog rada ima razoreno zdravlje, već je težak bolesnik. Nije lako raditi sa isparenjima sumpora, žive u jednom prašnjavom, prljavom okruženju i sačuvati zdravlje. Već posle 30-ak godina radnog staža, oni već imaju uslov za penziju od 40 godina radnog staža sa beneficijama, ali ne može, nema 59 godina života. Onda naša privredna društva, veliki sistemi, kao što su "Kolubara", "Kostolac" i slično, ne mogu te radnike da drže više na radnim mestima i u proizvodnji, a sa druge strane ne mogu da zaposle nove koji će da ih zamene. Jednostavno, umesto da vršite stimulisanje zapošljavanja, imate situaciju da vršite stimulisanje ne zapošljavanja u onim proizvodnjama, gde je vlasnik država i gde radnici nisu trošak, neko zarađuju novac za državu.
Imate sada situaciju da bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje, da se angažuju omladinske zadruge. Ko tu najviše koristi ima? Vlasnik omladinske zadruge. Znate li koliko ima radnika preko omladinskih zadruga? Ja imam 42 godine, a neki koji rade preko omladinske zadruge stariji su od mene. Samo zato što idemo sa pooštravanjem zakonskih propisa, a ne gledamo bukvalno sve posledice koje će da se dese. Znači, nema subvencija osim u vojsci, policiji i u rudarstvu, koja može bez 59 godina ili 57 godina života da navrši 40 godina radnog staža. Ali, bitna je priča, kada se donosi takav zakon da se okrećemo ka štednji, a sa druge strane uvećavamo državnu upravu i otvaramo paralelne državne organe. O čemu se tu radi?
Mislim da Vlada neće sa ovim izmenama i dopunama zakona da obezbedi nešto veći priliv sredstava u budžet Republike Srbije. U raspravi u načelu sam rekao da svaki radnik ne puni samo budžet iz poreze koje plaća, puni budžet i kad kupuje dobra, puni budžet i kad koristi usluge, puni budžet kada plaća struju, vodu, komunalije, grejanje i svaka politika gde se zaposleni odnosno gde stimuliše zapošljavanje ili neka želja da se za neki sitan, mali novac ostvari neka ušteda u budžetu, naprotiv, samo smanjuje priliv novca u budžet i ništa više.
Zato sam maločas i kritikovao i ministra i Vladu. Ne može Srbija da se razvija zato što nemamo strategiju. Ne možemo da se razvijamo zato što naši ministri trče po Srbiji kao guske u magli i ne znaju šta će da rade. Nema ozbiljne strategije, hoćemo li da budemo poljoprivredna zemlja i da razvijamo poljoprivrednu industriju i prateću industriju uz nju ili da budemo industrijska zemlja, koja nikad nismo bili u svojoj istoriji. Voleo bih da možemo da budemo, ali zasad nismo niti ćemo u bliskoj budućnosti moći. Onda da se okrenemo onim stvarima koje donose boljitak građanima Republike Srbije a ne praznim pričama o boljem životu, koji sa ovakvom vlašću ko zna kada će da bude.
Iz svega ovoga poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 33. Predloga izmena i dopuna Zakona o republičkim taksama reguliše da se uvode nove tarife, i to tarifa u Tarifnom broju 69 – za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja u iznosu od 80.000 i za rešenje o upisu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u registar sredstava za ishranu bilja, oplemenjivača zemljišta 45.000. U obrazloženju piše da se amandman ne prihvata zato što je resorno ministarstvo predložilo ove naknade radi obavljanja određenih stručnih delatnosti da bi izdalo odgovarajuće rešenje itd, itd.
Međutim, gospodine ministre, ne plaća to onaj ko je podneo zahtev. Plaća onaj koji koristi uslugu, onaj koji kupuje ta sredstva, onaj koji koristi ta sredstva. To je poljoprivredni proizvođač. Vi to dobro znate.
Ovi što brane ovu vladu i ne shvataju obrazloženje amandmana, nemam ja ništa protiv, ja ne shvatam obrazloženje zašto se neki zakoni donose, zašto se neke stvari u državi rade pogrešno. Raščistili smo, znači, da je Srbija u svojoj istoriji bila poljoprivredna, agrarna zemlja. Raščistili smo da nemamo više poljoprivrednu industriju ili da je ona zanemarljivo mala. Zaključili smo da izvoza pravih poljoprivrednih gotovih proizvoda skoro i da nema. Izvozi se pšenica ili brašno, izvozi se kukuruz, izvozi se sveže meso. To su sve sirovine ili polusirovine, ali pravog proizvoda nema.
Sećam se fabrika koje su vodile četvrtu smenu da bi mogle da opravdaju svoje izvozne aranžmane. Nisu imale ekonomsku računicu da izvoze po onoj ceni koju im je plaćao izvoznik, ali su imali računicu, zbog subvencija koje je davala država za svaki njihov proizvod. Takva je situacija bila i sa mesnom industrijom Požarevac, takva je situacija bila i sa voće produktom Požarevac.
Neko će da kaže, verujem da je puno bilo takvih - pa znam, ali zašto mi da plaćamo nekom vlasniku, ako se njemu ne isplati da izvozi? To može da kaže neko ko se ne razume u neke oblasti. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv da Srbija proizvodi frižidere i zamrzivače i električne šporete i televizore i automobile, ali ako će neko da mi kaže da, recimo, klanica koja se bavi izvozom zapošljava samo 200 radnika, mogu da mu kažem da nema pojma o čemu govori. Ne zapošljava 200, zapošljava pet hiljada ljudi. Svaki traktor sa vlasnikom koji hoće da radi biće na njivi. Svaka štala imaće računa da tovi stoku, bez obzira da li krupnu ili sitnu. Svaki seljak koji nema štale imaće računa da seje kukuruz i pšenicu zato što će biti potražnja za tom hranom, ne samo za ljudsku ishranu i izvoz, nego i za proizvodnju tovne stoke, da bi se konačno proizvelo nešto i izvezlo iz zemlje.
Mi ne možemo da budemo sami sebi dovoljni. Moramo da povećamo broj zaposlenih, da smanjimo pritisak na budžet, da se smanje krediti kod banaka. Nemamo mi neku veliku finansijsku podršku, imamo sami sebe i da se okrenemo onome što može da nam da u što je god mogućem roku određen profit, a deset godina se radi da se sve to uništi.
Evo, gospodine ministre, dolazite iz grada u kojem su se proizvodila ta sredstva, pa se proizvode sad. Da li se proizvode sredstva za prehranjivanje bilja? Da li neko više u Srbiji to proizvodi? Da li postoje azotare u Srbiji? Nema ih više. Zatvorene su, prodate. U čemu je problem? Rekli ste – biće jeftinije iz uvoza. Toga se odlično sećam. Da, hoće, ali ne sme da bude monopola. Ne sme da bude uslov 100.000 tona, primera radi, veštačkog đubriva jedne vrste da bi dobio dozvolu da se bavi uvozom te robe, jer to mogu četiri ili pet, mora da obezbedi skladišne kapacitete. Ako može četiri ili pet, jel to nije monopol? Napravite liberalizaciju. Pustite makar šleper – šleper, pustite ga neka uđe. Ne, smetaće mi Koletu i ekipi oko njih, možda Miškoviću, ne znam kome.
Ali, očigledno je da kada izvršite liberalizaciju uvoza sredstava za zaštitu i prehranjivanje bilja, potpuno sam siguran da će biti mnogo jeftinija poljoprivredna proizvodnja, što daje za nadu da će naš proizvod i na tržištu van zemlje da bude konkurentan i da može da se proda. Ovako, kako mislite da bude najjeftiniji, kada smo i za običan D2 uveli akcizu od 37 dinara? Ne za one automobile koji idu po putu, pa kažemo habaju puteve, nego i za traktore koji su na njivama. Ima li država ozbiljnu strategiju kako da stimulišu poljoprivrednu proizvodnju, u smislu da pre nego što baci prvo zrno pšenice zna kolika će cena da mu bude, za koju cenu će država da garantuje. Pre nego što krene da pravi farmu i da se zadužuje sa kreditima, da zna koja će cena da mu bude kada bude prodavao stoku.
Postoje minimumi ispod kojih ne može i čak najjače poljoprivredne zemlje vode računa o tome da ako poljoprivredni proizvođač ne može da ima zaradu, ne sme da ima gubitke. Ako se država samo malo drzne u tome, kod njih su blokade puteva mnogo žešće, za mnogo manje para nego u Srbiji. Setite se samo Francuske i krize sa mlekom tamo. Zato što svaka ozbiljna država vodi računa o svojim strateškim interesima, bez obzira je li u EU ili na bilo kom drugom kraju sveta.
Evo, Rusija. Nisu imali dovoljno pšenice za sebe, zaustavili izvoz, napravili cirkus na svetskom tržištu. Srbija prodala jeftino, pa posle uvozili, posle te blokade, mi uvozili pšenicu, zato što nemamo strategiju. Nama treba strategija za subvencije, ne po hektaru, nego po proizvodu, po kilogramu pšenice, po kilogramu kukuruza, po komadu izvezene robe i sve u ovom nizu mora da se optereti i raznih monopola i raznih fiskalnih davanja, da bismo mogli da zaposlimo ljude. Kad zaposlite ljude, onda se ne sekirajte za takse, imaće ko da ih plati.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam gospodina potpredsednika, koji je ovlašćen po ovim tačkama dnevnog reda, bar kada je pričao o porezu na dohodak građana i o republičkim administrativnim taksama, što je god moguće bolje razumem, ali stvarno je to bilo teško. Čini mi se da se gospodin Đelić nije pripremio za ovu sednicu, a smatram da, ako neko predstavlja Vladu, mora da bude dobro pripremljen, da zna šta piše u Predlogu zakona, da bi znao na koji način i kako da diskutuje sa narodnim poslanicima. Ovako, mi sada imamo ovde jednog predstavnika Vlade koji se podsetio šta piše u zakonu, a trebao je da bude pripremljen da o njemu vodi polemiku sa poslanicima.
Ne mogu da kažem da je sve u ovim predlozima zakona loše, ali ima i mnogo stvari koje su nedorečene i za koje nisam čuo razumno objašnjenje od gospodina potpredsednika Vlade. Da li je on to nešto hteo da sakrije ili je jednostavno zaboravio? Recimo, u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana postoje određene poreske olakšice, pa je recimo poslodavac koji je zaposlen na neodređeno vreme lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je primljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe itd, ne plaća porez na dohodak. Onda se sada dodaje novi stav koji glasi – poslodavci koji su za određeno lice koristili olakšicu kod plaćanja poreza na zarade, po drugom pravnom osnovu, u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati poresku olakšicu iz ovog člana.
Znate, kada je ovaj zakon donošen i kad su se uvodile ove poreske olakšice, to je bilo najavljivano kao nešto epohalno, koje će da reši problem nezaposlenih u Srbiji. Međutim, ne samo da niste rešili problem nezaposlenih u Srbiji, već za ove tri i po godine, koliko traje ova vlada, broj nezaposlenih se povećao. Imamo još takvih poreskih olakšica. Recimo, za lica sa invaliditetom, koji je u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje diskriminacije, ne plaća se porez. Onda, opet, u sada novom stavu, koji se dodaje, poslodavci koji su za određeno lice koristili poresku olakšicu kod plaćanja poreza na zarade, po drugom osnovu, da ne čitam sve iz početka, ne mogu biti oslobođeni poreza. Na kraju su, naravno, to sada kod nas postaje popularan naziv, gubitnici tranzicije, da lica koja su navršila 45 godina života i koja su starija od toga, takođe su, kada su u pitanju njihove zarade i porezi, oslobođeni plaćanja poreza na dohodak od strane poslodavca i ovim novim stavom takođe se tu navodno neka poreska olakšica menja.
Sada, očigledno da je cilj da se, koliko god je to moguće, popune rupe u budžetu za jednu preveliku i preglomaznu administraciju i neko je došao na veliko otkriće da, ukoliko ukine ove poreske olakšice, će bolje da se puni budžet. Međutim, dok gospodin potpredsednik vodi polemiku sa predsednikom Skupštine i krši naš poslovnik, mogu da kažem da je to jedna velika zabluda, jer kroz smanjivanje subvencija za zaposlene i za zapošljavanje jedino što imate kao rezultat jeste višak nezaposlenih. Jedna plata ili jedan deo plate na koji se plaća porez nije samo jedan deo priliva u budžet. Znate, kada neko radi, onda će moći da plati i gas i struju, pa nećemo morati da podižemo kredite. Moći će da kupi neko dobro za svoju porodicu i na to dobro će da se naplati porez. Verovatno će da konzumira i neku uslugu i pružalac usluge će takođe da plati porez i obezbediće platu za svog radnika i tako u krug. To je tako kada neko ozbiljno razmišlja o budžetu.
Sa druge strane, ako je ovde reč o onim famoznim subvencija za zapošljavanje, koje su izmišljene samo za određen broj privilegovanih poslodavaca, onda jesmo da jedna ovakva odredba stoji u zakonu. Ali, nažalost ne možemo iz diskusije gospodina Đelića to da znamo. Problem kod zapošljavanja koji vodi ova vlada jeste taj da se ponaša kao guske u magli. Nema ozbiljnu strategiju zapošljavanja. Ako vi mislite da ćete da platite nekom dve, tri, pet ili deset hiljada evra, stranom preduzeću, da otvori neko radno mesto, i da ćete na taj način da rešite problem nezaposlenih u Srbiji, onda se grdno varate. Šta imate kao posledicu? Prvo, o tome Skupština nikada nije raspravljala, a mi ne znamo, kao narodni poslanici koji dajemo saglasnost na budžet Republike Srbije, odnosno usvajamo zakon o budžetu, ne znamo koji su efekti takvih subvencija. Ne znamo ni u kom vremenu, u kom vremenskom periodu ne sme da otpušta lica ako je dobilo subvenciju. Ne znamo koja je svrha takve jedne subvencije. Znate, potpuno sam siguran da gospodin Đelić može da otvori fabriku ako mu država da 10 hiljada evra po zaposlenom radniku. Ne znam da li ima ovde u ovoj sali ljudi koji to ne bi znali da urade. Šta je problem? Što mi nemamo one prave i suštinske subvencije? Ne na nešto što je baš prava magla, nego na ono što se proizvede i na ono što se izveze. Ako neko misli da će Srbija da živi bolje zato što će da izvozi frižidere ili da proizvodi frižidere, onda se grdno vara. Od toga nema ništa.
Znači, ono što je na granici, što je domaći proizvod treba subvencionisati, a ne nekakve fatamorgane. Došao "Beneton", jedna od prve tri firme u Italiji, mi mu plaćamo po zaposlenom. Koliko je to iskreno i koliko je ovaj zakon o porezu na dohodak iskren, veliko epohalno otkriće, oslobađate poljoprivredne proizvođače od poreza na katastarski prihod, koliko ste u tome iskreni, dovoljno je samo da pogledamo sledeći zakon. Evo, ja ću samo neke odredbe da pročitam, onoga što vi uvodite kao nove takse koje će na kraju poljoprivredni proizvođač da plati. U članu 33. za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja - 80 hiljada dinara. Za rešenje o upisu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta – 45 hiljada dinara. Znači, svi će morati, čak i oni koji se bave direktnom maloprodajom, da plate ove takse.
Da li vi stvarno mislite da to plaća lice koje prodaje, pruža uslugu kada su u pitanju sredstva za zaštitu bilja i sredstva za prehranjivanje bilja? Ne, gospodo, platiće onaj gospodin koji zaore njivu, jer, toliko trpe od vas, da više ne možemo ni da ih zovemo seljaci, koji nešto napravi u ovoj državi i koji od države dobija vrlo malo ili ništa, a koja mu kožu skida sa leđa. Zato ste i dobili nadimak dok ste bili ministar finansija. Od naroda ste dobili, ja sam samo preneo narodno mišljenje.
Da vidimo sledeće. Kako to izgleda kad Božidar Đelić brine o poljoprivredi? Za zahtev za dodeljivanja prava oplemenjivača biljne sorte 3.000 dinara; za zahtev za upis u registar prenesenih prava oplemenjivača 2.200 dinara. Sve sitni iznosi, ali i jedan apsurd. Za zahtev za upis u registar ugovora i licenci 2.200 dinara, zahtev za izdavanje obavezne licence 15.000 dinara, a onda za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence 18.000 dinara. Onda je bolje da traži novu licencu. Nemojte da produžava staru. Niste znali zakon da napišete. Brkate kolone i brojeve. Toliko o tome kada brinete o poljoprivredi.
Ima još puno toga da se čita iz ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o taksama. Vidim i neke nove tarife, kao što je, recimo, tarifa za dozvolu za uvoz neopasnog otpada radi tretmana. Hoće li to Srbija da postane spalionica otpada? To hoćete? Onda ima i sledeće, za dozvolu za pojedine vrste opasnog otpada koji se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine. Ili sledeći zakon, zakon o izmenama i dopuni Zakona o upravljanju otpadom. Znate, Srbija je mnogo što šta prošla u svojoj istoriji, kako i u onoj daljoj, tako i u ovoj bliskoj.
Pored svega toga, još uvek smo ekološki dosta zdrava zemlja i ne zaslužuje Srbija da bude nečije đubrište, jer sve zemlje gledaju da taj problem reše i da ne ugroze svoje teritorije. Čak i ove u okruženju. Mi, evo, već uvodimo takse, uvodimo to na mala vrata.
Kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, imali ste sada i ove takse i koliko im vraćate? Imali ste sada skoro blokade puteva. Niko nije postavio pitanje kako da reši ovaj problem na pravi način. Niko, jednostavno, to i ne želi. Što? Pisali ste subvencije za poljoprivrednike ne zbog onih malih, malobrojnih, najsiromašnijih, kojima najviše treba da ulože po jednom hektaru, nego ste pisali za velike, koji su jeftino kupovali zemlju po Srbiji. Sada imate problem. Što ne iskoristite te velike da osim što ubiru subvencije po cenu da ništa ne zaseju na njivama i da ih izdaju u zakup drugima? Što ne napravite subvencije, recimo na poljoprivredni proizvod? Da li se to subvencioniše, da onaj koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom ima računicu da proizvede više, da proizvede bolje? Onda ste i rešili problem koji postavlja gospodin pravnik, ministar poljoprivrede, jer on vidi problem, samo ne zna da ga reši. Tako je bilo najlakše, obećaćemo jedno, daćemo drugo i ko preživi, pričaće.
Povedite jednu ozbiljnu politiku kada je u pitanju država, njena ekonomija i poljoprivreda. Odlučite već jednom šta hoćete sa državom, napravite strategiju i pridržavajte se toga, a ne da trčite sa kraja na kraj Srbije, bez nekog plana, da biste pokazali kako otvarate neku fabriku, došao je tamo neki "Beneton", protiv koga nemam stvarno ništa, kome ste vi izgradili fabriku. Protiv toga imam.
Za poljoprivredne proizvođače, ono što proizvedu; za strane firme, ono što izvezu. Napravite taj plan, pa možda u Srbiji bude bolje. Ovako, ne ugledamo se na komšije, ne ugledamo se na zemlje u okruženju, teramo neku svoju politiku, mislimo da izmišljamo vruću vodu, ono što su drugi već odavno izmislili i isprobali i za mnoge stvari uspeli. Ne, mi ćemo da učimo ispočetka, jer je tako neko rešio.
Zbog svega ovoga, zato što su zakoni i nedorečeni, a ozbiljnije pojedinačne primedbe daćemo kada bude bilo rasprave u pojedinostima, poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak i izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Predsedavajuća, da li ima reč kao jedan od podnosilaca amandmana ili koristim vreme poslaničke grupe?

Niste mu uračunali ta dva minuta, odnosno niste mu oduzeli. Govorio je malo više od šest minuta, a rekli ste da je to od vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, od bivšeg višestrukog ministra sam više očekivao, bar kada je ovaj član 2. u pitanju. Ne mogu da dovedem u vezu iznos firmarine sa tim da li će lokalne samouprave da privlače investitore, preduzetnike i privredu na svojoj teritoriji.
Prvo, uopšte kada su u pitanju te firmarine i to plaćanje taksi, to je, po meni, jedan čudan metod oporezivanja, jer se oporezuje već nešto što je drugi izgradio, stvorio i onda je rešio da se bavi nekom delatnošću i rešio da zaposli radnike, ostvari neki prihod i onda na samu registraciju preduzeća ili samostalne radnje mora da plati nekakvu firmarinu.
Svojim amandmanom smo predvideli gornju granicu. Lokalna samouprava može da odredi donju granicu. To je ta velika razlika između vašeg amandmana na ovaj zakon i našeg amandmana, s jedne strane.
S druge strane, gospodine ovlašćeni predlagaču, ne znam na koje se zarade ovo odnosi, da li na bruto ili neto, da li na 55.000 u ovom trenutku ili na nekih 34.000 – 35.000? Ne znamo ni mi kakav ste zakon napisali, a vidim da i vi sada vidite problem u vezi toga.
Gospodine bivši višestruki ministre, nisu te takse koje utiču na privredu. One jesu opterećenje. Treba da se plaćaju srazmerno ekonomskoj moći poreskog obveznika. Ne može da bude ista firmarina za jednu multinacionalnu kompaniju i za jednu samostalnu trgovinsku radnju.
Da raščistimo, investitore privlače komunalna infrastruktura, da li je uređeno gradsko građevinsko zemljište, da li ima priključke na vodovod i kanalizaciju, da li ima izgrađenu putnu infrastrukturu, da li ima toplifikaciju, da li ima gasifikaciju, koliko je daleko od auto-puta, koliko je daleko od plovnih reka, koliko je daleko od železnice. O tome ste trebali da vodite računa dok ste bili ministar, sada kada ste poslanik odakle vam ta naknadna pamet?
Znači, kada hoćemo o nečemu da pričamo i o interesima lokalne samouprave, možemo o tome da pričamo danima, jer svi zakoni koji su iz oblasti lokalne samouprave donošeni, bili su vaša ideja. Lokalnim samoupravama ste na jedan prilično pokvaren način preneli kao izvorni prihod porez na imovinu građana koji žive na teritoriji opština. U to vreme ste bili ministar finansija, a naš kolega koji je sada ovde poslanik, Vlade Ilić, bio je direktor Poreske uprave. Preneli ste lokalnim samoupravama porez koji je bilo najteže naplatiti. Pričali ste da je to u interesu lokalnih samouprava, sa jedne strane. Sa druge stane, većina filijala republičkih poreskih uprava nije imala baze podataka o imovini građana da ih prenese lokalnim samoupravama. Drugo, čitavo vreme ste pokušavali kao ministar da ograničite broj zaposlenih u organima lokalne samouprave, ne mogu da kažem da je to neispravno, a sa druge strane ste uvodili poresku upravu u lokalnu samoupravu koja mora da ima svog direktora, koja mora da ima svoje zaposlene, koja mora da ima svoje izvršioce. To je ta demagogija kojom se čitavo vreme ovde služimo od kada je ova rasprava oko finansiranja lokalne samouprave.
Čudi me za sve ove godine dok ste bili ministar da ne treba da subvencionišete radna mesta nego treba da se subvencioniše ono što se proizvede i, ako je u pitanju izvoz, ono što se izveze, a ovako subvencionišemo vazduh sa rizikom da nikada od njega nećemo da ostvarimo prihod u budžet Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je predstavnik predlagača tu, zato što je često koristio i neke primere iz života lokalnih samouprava, iz domaćeg zakonodavstva, spominjući reči motivacija, oko koje ću malo kasnije da se vratim. Spominjao je i grad Požarevac. Jeste, u Požarevcu postoji jedan paradoks da republički put prolazi kroz centar grada, ne samo jedna ulica, nego više njih. Drugi paradoks je da Požarevac ima obilaznicu koja spaja republičke puteve i ta obilaznica se nalazi u nadležnosti lokalne samouprave, a centar grada se nalazi u nadležnosti Republike Srbije, odnosno Republičke direkcije za puteve. Imamo drugi paradoks, da bi lokalna samouprava u Požarevcu uredila ulice koje su u republičkoj nadležnosti, mora da traži saglasnost Republičke direkcije, da ne bi građani vozili automobile po rupama, po kraterima i da ne nabrajam dalje.
Međutim, verujem da je to jedan od retkih primera, obzirom da su naše opštine u Srbiji daleko siromašnije, većina njih, nego Požarevac. Naveo bih primer Golupca, koji ima 24 naselja, negde oko 9.000 birača, oko 6.000 ljudi koji žive tu, da nema ljudi puno koji rade ni u javnom ni u privatnom sektoru i da im uvodimo nekakve poreske uprave, poreske inspekcije, pod izgovorom da ukoliko lokalna samouprava bude ubirala 80% poreza na plate, da će to da pripadne lokalnoj samoupravi.
Prvo, voleo bih da je gospodin predlagač, dok je bio ministar, i naučio zakone koje je on sam napisao i u čijem je donošenju učestvovao. Porez na zarade je republički porez. Apsolutno nikakve nadležnosti nema lokalna poreska inspekcija za porez na zarade. Niti ona uopšte postoji ili bilo kakva zakonska mogućnost u poreskom postupku, u poreskoj administraciji da ona kontroliše privredne subjekte da li plaćaju porez na zarade. Jedan od poreza koji može da kontroliše lokalna poreska inspekcija su lokalni porezi koji se smatraju izvornim prihodima lokalnih samouprava. Rekli smo da je tu jedan do poreza i porez na imovinu. Ima tu još nekoliko poreza, ali porez na zarade nije izvorni prihod lokalne samouprave i lokalna samouprava preko svojih poreskih organa ne može da kontroliše naplatu tog poreza. Organ koji je za to nadležan je Republička inspekcija rada, s jedne strane, a s druge strane Republička poreska uprava.
Jedan od kolega je rekao – ako do sad nisu bili motivisani da naplaćuju 60% poreza, kako ćemo motivisati republički organ da naplaćuje samo 20% od jednog poreza? Da je ovo čist marketing, ne kažem da ovaj zakon i nema dobrih odredbi, ali u pitanju je samo jedan politički marketing, nalazim i u tvrdnji ovlašćenog predstavnika da će snižavanjem taksi, firmarina, itd, svako ko bude raspisivao te takse, tu pritom mislim na lokalne samouprave, da vodi računa koliki će oni da budu jer polaže račune građanima na izborima. To je mogao čovek da kaže koji nikad nije bio u privredi i koji nikad nije bio među biračkim telom, a da ga nije pratila gomila obezbeđenja ili da nije bio okružen članovima svoje stranke.
Firmarine plaćaju vlasnici i preduzetnici čiji je uticaj na biračko telo izuzetno mali. Mogu oni da se žale, mogu da kukaju, mogu da glasaju za koga god hoće drugog, ipak je njih mnogo manje nego onih koji znaju zašto moraju skuplje da plate bilo koji proizvod ili za bilo koju uslugu kod nekog preduzetnika ili pravnog lica.
Zbog svega ovoga i jednog pristupa čitavom ovom problemu, poslanička grupa SNS neće glasati za izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Isto tako, smatramo i da taj iznos koji bi kao osnovica trebalo da bude od 1,7% ostvarenog BDP-a na teritoriji Republike je prilično zastareo i tu je možda i mogao ovlašćeni, odnosno predlagač zakona, da uradi jednu određenu izmenu jer ono što je realno, ono što je opipljivo, ono što ne zavisi od republičkog organa za statistiku jeste prihodna strana budžeta Republike Srbije koja se finansira iz realnih osnova, a to je, znači, iz fiskalne politike, iz poreza i doprinosa, iz akciza i iz carina. Samo na taj način mi možemo da imamo pravu osnovicu na koji način i koja sredstva će da budu opredeljivana lokalnim samoupravama.
Pošto je ovde ipak reč i o tvorcu starog zakona, mogu samo da kažem da baš po tom starom zakonu su lokalne samouprave bile prinuđene da se obraćaju Republici Srbiji za pomoć po pitanju određenih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture i putne privrede. Tu se išlo toliko daleko da smo čak i u Zakonu o budžetu predviđali da mesne zajednice mogu da konkurišu kod NIP-a za određene projekte da dobiju sredstva i da se ti projekti izvrše.
Desile su se dve praktično stvari, da je NIP često prosleđivao sredstva direktno mesnim zajednicama koje nisu ni po zakonu, ni po svojoj stručnosti, ni po infrastrukturi u stanju da sprovedu postupak javne nabavke. Imali smo i situaciju da se u nekom selu u opštini Kučevo radi kanalizacija koja je toliko dobro urađena, da je lokalna samouprava morala iz svojih sredstava da otklanja posledice rađenja te kanalizacione mreže. Da ne pričam koliko je to bilo preplaćeno.
Ili, dešavalo se da lokalne samouprave dobiju određena sredstva od NIP-a za izradu nekih projekata, da se ta sredstva ne prebacuju lokalnoj samoupravi, nego da idu opet preko ministarstva koje drži G17 Plus, znači preko Ministarstva za NIP, direktno uplaćuju izvođačima. Dešavalo se da su radovi koje je Ministarstvo za NIP plaćalo po dva i više puta skuplji nego što je ta jedinica lokalne samouprave sa istim izvođačem radova već imala ugovor. Ako je zbog nečega dobro, dobro je samo zbog toga jer čini mi se da više niko, bar će manje, u stvari, ljudi iz G17 koji učestvuju u u svemu ovome moći da uzimaju provizije i marže. To je jedina dobra strana ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je taj član 18. i stav 2, na koji je SNS podnela amandman, u praksi, ako ostane u ovom obliku kako je predloženo, skoro je nemoguć. Stavom 2. je predviđeno da računi preko kojih će grupa građana da vrši sav promet, budu regulisani ugovorom o obrazovanju tih političkih subjekata.

Kada je u pitanju grupa građana, možda bi bilo ozbiljno govoriti na lokalnom nivou, zato što tamo i imaju nekakve šanse da prođu cenzus. Na republičkom nivou imaju samo hipotetičku šansu, pa je, samim tim, skoro nemoguće da ugovorom otvore račune, a onda ne prođu cenzus. I šta onda?

Jednostavno, SNS je svojim amandmanom planirala da grupa građana ima status pravnog lica dok obavlja svoju političku aktivnost. Koliko je to važno videćete već u sledećem članu, članu 19, na koji smo, takođe, podneli amandman.

Kako bi predlagač mogao da objasni da sredstva iz budžeta koja nisu donacija, nego izvorni prihod od neke delatnosti koju obavlja neki politički subjekat, primaju kao fizička lica. To znači, na ime i na prezime, nekom Peri Periću. To je nemoguće.

Kako vršiti kontrolu tih utroška sredstava? I to je, takođe, nemoguće. Fizička lica ne podležu zakonskim propisima o radu privrednih subjekata. To znači, nemaju završni račun, nemaju izveštaj. Kako će da podnesu? To su problemi koje, čini mi se, predlagač nije ni uzimao u obzir.

Ovo je jedna od najozbiljnijih zamerki u ovom zakonu. Naći ćemo se u jednom veoma velikom problemu ukoliko ne prihvatimo ovaj amandman, već u prvoj primeni ovog zakona. Videćete već i u sledećem članu 19. o čemu govorim.

Došli smo do tog člana 19. koji se odnosi na grupe građana. Kaže se: ''Sredstva za finansiranje redovnog rada političkog subjekta koriste se za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju: rad sa biračima i članstvom.'' Ovo prvo kod grupe građana je i moguće. Sa ''članstvom'', ne znam da li grupe građana imaju članove, inače bi bile političke stranke. ''Troškove promocije'', u redu. ''Reklamnog materijala'' i to je u redu. ''Publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih.''

Kako će grupa građana, fizičko lice da isplaćuje naknade zaposlenima? Kako će uopšte da ga prijavi u skladu sa Zakonom o radu? Kako će da mu uplaćuje doprinose u skladu sa Zakonom o radu?

U stavu 2. kaže ''Sredstva dobijena iz javnih izvora u iznosu od najmanje 5% ukupnih sredstava'' moraju da se upotrebljavaju za ''međunarodnu saradnju''. Kako će ta međunarodna saradnja da se ostvaruje?

Svojim amandmanom smo predvideli: ''Sredstva za redovan rad prikupljena iz privatnih i sopstvenih izvora politički subjekt može koristiti i u dobrotvorne svrhe…'' Vlada je to odbila. Podsetiću vas da je SNS imala jednu ozbiljnu aktivnost prilikom pružanja pomoći.

Predsedavajuća, zamolio bih vas da sumnjivo lice opomenete. Ovde nije reč o receptu protiv zatvora, svastikinom butu i slično.

Dakle, SNS je samo pre nekoliko meseci od svojih članova prikupljala sredstva za pružanje pomoći licima koja su nastradala prilikom zemljotresa u Kraljevu.

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Prema tome, želite i jednu takvu humanitarnu akciju, jednim ovakvim zakonom da sprečite. Tehnički gledano, to nije …

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, jedan dobar deo ove rasprave, naslušao sam se svega i svačega. Ne mogu da kažem da nije bilo nekih diskusija u vezi samog zakona, ali mislim da se mnoge stvari pogrešno tumače i pogrešno predstavljaju. Neki kažu da je posledica ovog zakona usaglašavanje sa propisima EU, ne mogu da kažem da to nije tačno. Samo postavljam pitanje – kako se to radi? Neki kažu da nas EU ucenjuje. Svi nekako izbegavaju da kažu da mi danas povećavamo akcizu na naftu i naftne derivate, da to nije zahtev EU, nego isključivo da naftni derivati domaće i strane proizvodnje moraju da budu izjednačeni u tretmanu na tržištu.

Da je Vlada uspešna ona bi na uvozne derivate primenjivala akcizu koju je primenjivala na derivate koji su proizvedeni u Srbiji. Nažalost, imamo neuspešnu Vladu i sada imamo ovakve posledice.

Kada neko kaže akcizna roba, akcize su uvedene kao fiskalno ili poresko davanje, kako god hoćete, na luksuz. Tu su motorni benzini bili primarni kada su u pitanju derivati zato što se automobil u to vreme kada su osmišljavani porezi na luksuz smatrao i sam luksuzom. Danas imamo i akcize na druge naftine derivate, konkretno i na dizel gorivo. Nećemo da pričamo o EVRO dizelu, uglavnom ga koriste na našem tržištu automobili. Manje se koristi u putničkom saobraćaju, manje u teretnom, a najmanje u poljoprivrednoj proizvodnji. Međutim, mi ćemo sada i na običan D2 da primenjujemo akcizu koju primenjujemo na EVRO dizel.

Gospodin ministar, ovlašćeni predstavnik, reče da nisu to velika povećanja. Ne mogu da delim vaše mišljenje zato što sam način izrade cene nije baš tako mali kao što vi to hoćete da predstavite. Dakle, početna cena je ona proizvođačka cena ili uvozna cena. Na uvoznu cenu se zaračunava carina i to je ta početna cena, onda se zaračunava akciza, pa na tu akcizu dodaje se porez na dodatu vrednost. Kada proizvod krene ka maloprodaji, odnosno poslednjem u nizu trgovaca, zaračunava se marža i ponovo se zaračunava porez na dodatu vrednost na maržu, tako da od dva, dva i po početna dinara, dobijate četiri u nizu.

Tu istu progresiju primenite kada su u pitanju inputi kada neko nešto pravi, pa od pola dinara, što vama izgleda malo, u nekom početnom nizu pravljenje neke sirovine do krajnjeg proizvoda tih pola dinara naraste na četiri ili pet. To su pravila koja važe od kada postoji država koja pokušava da uredi svoj fiskalni sistem, koja pokušava da vodi računa o budžetu. Važi ona danas i ovde.

Bilo je priče i o tome šta je svrha jedne ovakve izmene i dopune Zakona. Pročitaću vam obrazloženje koje je Vlada dala, koje je potpisao premijer i ministar finansija, gospodin Cvetković – amandman se ne prihvata, jer se ovim amandmanom predlaže smanjivanje iznosa akcize na sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva u odnosu na predloženo zakonsko rešenje, što bi rezultiralo, mogli su lepšu reč da nađu, dalo kao rezultat, pad prihoda od akcize od derivata nafte u republičkom budžetu.

E, dame i gospodo narodni poslanici, zato i sumnjam u iskrenost ovih koji nam predlažu zakon, ovih koji će da glasaju za ovaj zakon, da je u pitanju samo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU. U pitanju je budžet. Zašto je tako? Po sadašnjem važećem zakonu postojale su dve vrste akciza i budžetski prihod se zasnivao na dve vrste akciza – na gorivo koje se proizvede u zemlji i na gorive koje se uveze. Neki rezultat toga je bio neki iznos novca koji treba da bude u budžetu. Ako smo već hteli da usaglašavamo, onda je trebalo da nađemo i neku sredinu i da ostvarimo isti prihod koji je država planirala prilikom donošenja Zakona o budžetu.

Ne, mi sada menjamo, mi povećavamo prihod koji će država da ostvari u budžetu ili barem pokušavamo da to uradimo. Zato se postavlja i pitanje – koliko je bilo učešće NIS-a, koja se konstantno okrivljuje, barem od nekih poslaničkih grupa, za neku određenu povlasticu u prodaji nafte i naftnih derivata, koliko je ono bilo učešće u maloprodaji, koliko je bilo u proizvodnji i koliko je bio uvoz? Nama to nije niko rekao. Mi te parametre nemamo. Ne možemo da vidimo ekonomsku analizu i opravdanost ovakvih izmena i dopuna zakona.

Šta je to ova država, ova vlada uradila za ove četiri godine, četvrta je već počela, da ubire toliko prihoda od akciza, a građanima ne daje ništa? Koliko god se trudili da to prikažete da je to tako, da dajete nešto više, apsolutno ne možete više nikoga u Srbiji u to da ubedite zato što porezi, akcize i razna druga fiskalna davanja jesu svojevrstan reket koji država ubire da bi mogla da obezbedi sredstva za svoje funkcionisanje, sa jedne strane, i, sa druge strane, uređuje društvo, uređuje pravila, uspostavlja red, zakon itd.

Ono što je najvažnije, dužna je da obezbedi da od tih istih od kojih ubire porez, da im da ekonomsku nezavisnost, da im omogući da investiraju, da omogući da zarađuju. Mi sada imamo pad zaposlenih. Sa svakim padom zaposlenih raste pritisak na budžet Republike Srbije da se nedostatak novca za penzije namiri iz budžeta. Pošto imamo i pad prihoda u budžet, raste pritisak na državu da se zadužuje sve više i više kod banaka, bez obzira da li domaćih ili stranih. Što god se više zadužuje kod banaka krediti su skuplji i za privredu i za stanovništvo, i onda se vrtimo u jednom začaranom krugu, jer posle svakog punog prečnika tog kruga ide novo zaduživanje, ide novi nedostatak u budžetu.

Kada je bila rasprava u načelu postavio sam jedno najobičnije pitanje – zašto ne iskoristimo to što smo mi ipak tranzitno tranzitna zemlja, nije bilo odgovora na to pitanje. Nije važno, naplatićemo mi njima putarinu. Moraće nekako da održava, Mrkonjić, te puteve, moraće gospodin Milenko da maltretira poslanike na naplatnim rampama, da nam traži krvnu sliku itd, to je važno. Uopšte se država ne ponaša na način da iskoristimo svaku moguću prednost i situaciju koju imamo ovde na tržištu.

Bilo je ovde priča da se ovde favorizuje domaća roba, dosadašnjom politikom. Ne mogu da kažem da to nije tačno, ali mogu da kažem da naš građanin nema jednu kulturu koja važi baš u tim zemljama EU, a tamo nećete ništa da prodate što je iz uvoza, makar bilo jeftinije, makar bilo približno istog kvaliteta, kao što ćete prvo morati da prodate njihov domaći proizvod, jer neće kupac da kupi drugi, pa, kada njih nestane kupuju iz uvoza.

To su sve problemi možda za koje ne mogu da krivim ovu vladu, ali su činjenica i postoje. Možda smo i mi sa tom pričom o EU malo i preterali, malo ih naterali da drugačije razmišljaju, da misle da je baš sve što stiže odatle nešto najbolje, ali neću da širim tu priču.

Svakako da je Vlada i kriva za trenutno visoku cenu nafte i naftnih derivata na tržištu. Monopola se nismo odrekli. Nastavili smo da primenjujemo monopol na tržištu, iako je taj monopol zvanično ukinut. Do sada ništa nije moglo da se uveze u Srbiji od naftnih derivata, što se proizvodilo u Srbiji. Sada može, ali su uslovi za uvoz takvi da samo tri ili četiri preduzeća, dva ili tri čoveka, koji su vlasnici tih preduzeća, mogu to da urade.

Onda nemojte da se čudite što cene goriva ne padaju, iako je dinar ojačao u odnosu na evro za 10%. Posle intervencije NBS dinar je ponovo krenuo da jača u odnosu na evro.

Nemojte da se čudite što naftni derivati ne pojeftinjuju, iako se cena smanjila za skoro 20 dolara po barelu. Nemojte da se iznenadite što cene naftnih derivata ne padaju iako je dolar u odnosu na evro na najnižim granama u poslednje tri godine. Cene i dalje rastu. Otvorite tržište. Pustite da može da uvozi svako. Naplatite mu to što treba da naplatite. Uzmite mu i na granici, ako treba, ali pustite da ljudi rade. Nemojte da grupica pojedinaca, koristeći ranije stečeno bogatstvo, blokira sve u Srbiji.

Pričali smo i o monopolu na uvoz repromaterijala za poljoprivredu. Pa, evo ga i monopol na uvoz nafte i naftnih derivata. Pa, kako vi očekujete da se naša industrija razvija? Mi ne možemo da budemo konkurentni. Evo, objasnio sam na početku diskusije kako se formira cena. Isto tako se formira i cena svake usluge. Prema tome, gde god se pojavljuje transport, gde god se koristi naftni derivat, utičete na cenu usluge. Sa cenom usluge, utičete na maloprodajnu cenu. I ko će tu maloprodajnu cenu da plati? Pa, poslednji korisnik, to je građanin. U tome i jeste problem. Građani više nemaju novca. Zato vama nedostaje novac u budžetu. Nema više. Imate jednu određenu količinu novca sa kojom se operiše na tržištu i vi možete da dubite na glavi, ne možete da izmislite više, osim ako novac ne štampate.

Dakle, moramo da se okrenemo nečemu što je zdravo, a to je, da pokušamo da povećamo proizvodnju u Srbiji, da pokušamo da povećamo broj zaposlenih, ali ne da ih plaćamo. Jer, znate šta, i ta priča oko ''Benetona'' smešna je. Meni je izuzetno smešna, zato što bilo ko danas može da otvori fabriku ''Benetona'' ovde u Srbiji, da plaća licencu na to ime i da se pridržava njihove standardizacije po pitanju kvaliteta. I to je ''Beneton'' i neće to niko da vam ospori.

Sada neka mi kaže neko, pa od 100 ljudi, 98 zna da otvori fabriku ako mu date 10 hiljada evra po zaposlenom. I ne samo da će da zna da je otvori, znaće da je vodi. Pa, gde je onda ta pamet? Zašto radimo to što radimo? Čitavo bogatstvo slupali smo u pokušaju osposobljavanja ''Fijata''. Pa, te sutra će, te prekosutra će, te za šest meseci, te za godinu dana. Posle, evo, već tri i po godine od tog projekta, gde smo? Na početku projekta! Ali, zato smo potrošili blizu dve milijarde evra, zato što ne usmeravamo novac u ono što se isplati u Srbiji, nego pričamo priče o nekom boljem životu i o nekim drugim interesima gde nas uopšte ne bi ni trebilo da bude.

Ne vidim nijedan drugi razlog. Sve su ovo prazne priče i šarene laže, da ovaj zakon donosimo radi harmonizacije našeg zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU.

(Predsedavajući: Iskorišćeno je 15 minuta.)

To je samo iskorišćeno, a imam još i vreme ovlašćenog, mada za minut završavam.

(Predsedavajući: To ste iskoristili.)

Može onda i za poslaničku grupu.

Dakle, harmonizacija sa ovim zakonom nema nikakve veze. Povećavamo akcize zato što u budžetu nema dovoljno novca. Nema dovoljno novca zato što Vlada nije sposobna da napuni budžet koji je sama planirala. Mislim da i pored ovog povećanja akciza, priliv u budžetu neće biti povećan, a to je iz razloga zato što nemamo više skoro nikakvu privredu, nemamo više dovoljno radnika koji nešto proizvode. Jednostavno rečeno, nemamo više među građanima novca.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dok ste ovde obrazlagali, pokušavao sam da razumem šta to hoće Vlada, koju vi sad predstavljate. Čak ste rekli, u jednom obraćanju narodnim poslanicima, da je u Turskoj, kad je cena goriva bila dve marke, pravljeno dve hiljade kilometara puta. Sad bih da postavim jedno pitanje, cena je ovde mnogo veća od dve marke, a za četiri godine niste napravili ni 200 km puta. U tome je problem.
Čini mi se da ova vlada ima sasvim pogrešan smisao i sasvim pogrešno shvatanje zbog čega ona postoji. Vlade ne postoje da bi punile budžet. To je drugi deo koji vlada treba da ima. Onaj prvi jeste da uspostavi red i zakon na svojoj teritoriji, da napravi uslove da se privreda razvija i sa razvojem privrede da se poboljša standard građana. Onda neće biti problema da iz budžeta moramo da punimo penzione fondove, pa neće biti problema da iz budžeta punimo fondove zdravstvene zaštite, nego će budžet da postoji za državnu administraciju, za vojsku, za policiju, za investicije. Ne za trgovine hartijama od vrednosti.
Jednom prilikom ste čak i rekli, ne možete i jare i pare. Slažem se, to pravilo važi u trgovini, ne može da važi kad se vodi država, bar ne na onaj način kako mi iz SNS shvatamo i razmišljamo kako država treba da se vodi. Navodno je od Nove godine liberalizovano tržište naftnih derivata i kao posledica liberalizacije trebalo je da dođe do pada cena nafte i naftinih derivata u maloprodaji. Međutim, zbog poslednjeg zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, nije došlo do toga, došlo je do povećanja cene. To je bilo, nešto, malo pred Novu godinu. A, koliko o budžetu vodite računa, gospodine ministre, mada ja vas tu baš previše i ne krivim, vi više imate tu moralnu odgovornost što ste u toj vlada i voleo bih da ovde sede koji tu politiku stvarno kreiraju.
Samo da vas podsetim, ova vlada je kada je bio Zakon o upotrebi, držanju i nošenju dobara predlagala da se vazduhoplovi oslobode plaćanja tog poreza ili da se bitno umanji. Takođe, jahte, skuteri, splavovi, ali ste zato uveli da se poveća porez na transportna vozila za dostavu. Pa smo ovde pre nekoliko meseci imali maltene blokade puteva da bi neko mogao jeftinije da vozi avion, jahtu, splav, skuter, a više smo opteretili one koji stvarno pune budžet, jer njih ima više. Vi o tome vodite računa, ova vlada, a ne vi lično. I, cela problematika koja nastaje ovde jeste baš to – kako napuniti budžet, al' ne iz realnih prihoda?
Vaše punjenje budžeta izgleda kao kada čovek jede sam sebe, nikako drugačije. Ne vidim pravi smisao svega toga, sa ovim što se radi sada sa ovim izjednačavanjem akciza. Zašto nije došlo do pada cena? Rekli smo jednim delom baš i zbog ovog zakona, sad čujem ponovo radimo izmene. Došlo je zbog toga zato što država nije iskrena kada je u pitanju liberalizacija nafte i naftnih derivata. Nije tu samo kriva Naftna industrija Srbije, dobrim delom je kriva i Vlada Republike Srbije. Zato što ste podzakonskim aktima tako regulisali uvoz nafte i naftnih derivata da maltene niko ne može da uveze gorivo u Srbiji, maltene niko, osim NIS-a. U redu, ispunjava tehničke uslove i tu je, a i državni je 49%. Ali, na taj način zaštitili ste i druge monopoliste koji su se ovim poslom bavili, zato što ste predvideli takve tehničke uslove da niko osim njih to ne može da uradi.
Pa, sada imamo nekog Miodraga Kostića koji se bavi uvozom veštačkih đubriva, jer niko drugi umesto njega ne može da uveze, osim možda njih troje četvoro koji zauzimaju iste pozicije prema ovoj vladi. Pa, imamo tog istog koji se sada bavi uvozom nafte i naftnih derivata, konkretno, čak i NIS nije mogla da uvozi EVRO dizel bez Miodraga Kostića. Onda se postavlja pitanje – čekajte, da li je posao Vlade ono što smo rekli – da razvija privredu i industriju ili da zaštiti monopoliste, da se još više bogate? Pa, čak ste im i jahte oslobađali poreza. Malo im je para što su zaradili?!
'Ajde da pogledamo malo onu vašu priču oko tog čuvenog jagnjeta. Mi smo sada blizu početka turističke sezone. Kroz Srbiju će uskoro da protutnji na desetine hiljada stranih tablica.
Jednim delom su to naši građani koji dolaze ovde na odmore, a jednim delom su to i strani državljani koji su u tranzitu, neki idu kući na odmor, a neki na godišnje odmore, po pitanju turizma itd. Hoće li bilo ko od njih, osim što će da plati putarinu, da se zaustavi negde? Automobili novije proizvodnje, gospodine ministre, prelaze po više od hiljadu kilometara sa jednim rezervoarom goriva? Mi vodimo takvu politiku cena goriva, da on neće da stane na našu benzinsku pumpu, neće da kupi naše gorivo, neće da bi se odmorio da svrati u neku prodavnicu ili neki restoran, neće, samo će da plati putarinu, jer nema ničega što bi ga ovde zaustavilo i zadržalo da uzme još neku uslugu osim korišćenja našeg puta. Ali, kada bi bilo nekog razloga i taj koji se bavi ugostiteljstvom puni budžet, a da bi se bavio, mora nekoga i da zaposli i opet puni budžet. A i da bi pružio uslugu, mora nešto i da kupi, opet puni budžet. A, da bi i kupio, neko to mora da proizvede i opet se puni budžet, da ne pričam, da bi proizveo, mora da ima radnika, pa opet budžet.
Mnogi laici koji ovde dobacuju i kojima je ovo smešno, ne znaju, 'oće da kažu otvorili smo hiljadu radnih mesta, ne računaju dobro, gospodine ministre, nemaju pojma. Zašto? Zato što kada se stvarno otvori hiljadu radnih mesta nije samo hiljadu, najmanje je još 500, jer kada neko počne da radi, on počinje da troši. Kada počinje da troši, počinje sve u lancu te potrošnje da se pokreće i eto priče da se može ''i jare i pare'' kad se vodi država, a ne kada se gleda samo budžet. To su problemi od kojih ova Vlada beži i koje krije od naroda, ne pokušava da ih reši, nego, dajte da samo napunimo budžet. To je primarno. Nema drugih razloga.
Pričali smo sada o još nekim stvarima, samo da kažem, kada je u pitanju poljoprivreda, Srbija je oduvek bila agrarno poljoprivredna zemlja, nemojte da se zanosimo da mi možemo da imamo neku veliku tešku industriju, jer nikada je nismo imali.
Kako mislite da naša poljoprivreda bude kurentna za ono što joj naša država sprema, a to je potpuna liberalizacija tržišta, ako imamo cene goriva kakve imamo, ako imamo mehanizaciju koja je ispod kvaliteta koju imaju poljoprivredni proizvođači u zemljama Evropske unije, pa samim tim imaju i veće ulazne inpute prilikom jednog poljoprivrednog proizvoda, jer sa ovim cenama goriva mi njih stavljamo u još teži položaj?
Kako mislimo da osposobimo na ovaj način, da oni stvore neku zaradu, povećaju svoju proizvodnju i plasiraju čak nešto i van zemlje? Na ovaj način sigurno nećemo.
Šta je sa industrijom? Opet ista situacija. Sve što god možete da pokušate da pokrenete, bilo koju proizvodnu delatnost, uslužnu delatnost, jedan od ulaznih inputa jeste cena goriva, jer sve mora da dođe negde, a najviše se koristi kod nas drumski prevoz koji je sada zbog ove akcizne politike i politike koju država vodi i po pitanju monopola i po pitanju poreske politike, kao i akcizne politike, dakle, da te cene goriva moraju da budu daleko veće, nego što je to realno u ovom trenutku. Ne može niko da me ubedi da je drugačije. Cene goriva i ove sada koje imamo važile su kada je cena barela sirove nafte na svetskom tržištu bila 120 dolara, a sada je 98. Važile su kada je evro bio 107 ili 108 dinara, a sada je 98, 99 dinara. Važile su kada je drugačiji odnos bio između evra i dolara, a sada je dolar mnogo jeftiniji nego što je evro bio.
Da li je došlo do pojeftinjenja nekih derivata? Nije. Dakle, zbog poreske politike i zbog monopola koji je na jedan veštački, mogu reći, pokvaren način napravila država, ne zbog NIS-a, nego zbog nekih drugih, jer ne znam koji su to razlozi i šta to njima ova vlada duguje, ali ako želimo da izađemo iz ovog problema, moraćemo da razmišljamo kako da stvorimo uslove da se budžet puni iz realnih izvora, a ne tako što ćemo malo, malo kada nam nedostaju sredstva da povećavamo neku poresku osnovicu ili da proširujemo ono što se oporezuje.
Mislim da je to problem koji ova Vlada za ove protekle četiri godine nije znala da reši i mislim da je to problem koji će svakako sačekati i novu vladu, a ako bude u njoj učestvovala SNS, potpuno sam siguran da ćemo znati ovaj problem da rešimo. (Aplauz)