Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte neke stvari da mešate. Znate, Republika Srbija je promenila Ustav, pa smo ponovo birali parlament i to nam niko nije prigovorio iz evropske komisije. Promenila je Ustav, birali smo ponovo predsednika Republike. Ako očekujete sudski postupak, onda treba da pogledate način na koji se postavlja guverner Centralne banke u Mađarskoj. Njega postavlja izvršna vlast, ne zakonodavna, ne najavne debate, nema zaštite, postavlja ga izvršna vlast. Kad je u pitanju samostalnost postoji razlika između samostalnosti i nezavisnosti. Narodna banka po Ustavu Republike Srbije koji je prihvaćen za sad o Evropske komisije, članom 95. kaže da je Narodna banka samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine. Ovde je reč o izmenama i dopunama zakona, kojima se uvodi nov način vođenja Narodne banke. Postavljaju se nova regulatorna tela u Narodnoj banci. I, sasvim je logično da kada se jedan ovakav zakon donese sa novim ovlašćenjima i guvernera i drugih regulatornih tela da se po tom novom zakonu izabere i novi guverner. Da li će to biti stari i novi, to je sad neko drugo hipotetičko pitanje. Zavisi od predloga predsednika Republike, ali nemojte da ulazimo u to i da svrstavamo isto predsednika jedne države i predsednika Vlade sa Narodnom skupštinom. To ne može da bude isto. Zato i mora da postoji sudska zaštita od izvršne vlasti.
Gledajući praksu Evropske centralne banke, to je nadnacionalna organizacija i tamo mora da postoji sudska zaštita. Da pogledamo, Nemačka banka, Centralna banka, članove Izvršnog odbora postavlja predsednik države i to predsednika i potpredsednika jednog člana na predlog Savezne vlade, a preostala tri člana na predlog gornjeg doma parlamenta, dakle izvršna vlast. Austrijska centralna banka kao još jedna članica EU predstavlja očigledni primer, članovi Upravnog odbora guvernera, viceguvernera i još dva člana postavlja predsednik države, a sve na predlog Savezne vlade. Jedan ovakav način postavljenja guvernera Narodne banke, u Srbiji je daleko liberalniji, daleko slobodniji, nego što se to dešava u nekim zemljama koje su osnivači EU. Kad može više, može i manje, ovde je ipak u pitanju viši organ, u pitanju je zakonodavna vlast. Nije mi poznato da su sudovi osim Ustavnog suda preispitivali odluku o zakonodavnoj vlasti. Mislim da takvih primera u razvijenim demokratskim sistemima ne postoje.

Ako ćemo baš da budemo tako precizni, onda mi navedite u kojoj odredbi Zakona mi razrešavamo guvernera?
Znači, odredbe koje postoje u Zakonu o Narodnoj banci o razrešenju guvernera se ne menjaju, one ostaju, nisu predmet izmena i dopuna ovog zakona.
Nemožete jedan organ koji je ustavna kategorija, koji se precizno definiše zakonom, da tim zakonom menjate način izvršenja njegovih obaveza, a da staro rukovodstvo ostane. U tome je problem. Da se ne menja, ne bi ni mogli da u prelaznim i završnim odredbama postavimo uslov za novo rukovodstvo Narodne banke Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, da razjasnimo neke stvari. Ovde Vlada nije predlagač zakona, ovo je poslanički zakon. Nisam primetio da je neko od mojih kolega rekao da ne smatra teoretičare za stručnjake, ja to sigurno nisam rekao. Šta više, profesore na univerzitetima ne smatram samo prosvetnim radnicima, nego i naučnicima, a što se tiče razloga za donošenje ovog zakona, najveći akcenat je bačen na kontrolu banaka.
Narodna banka je ta koja kontroliše naše finansijske institucije. U te finansijske institucije spadaju banke, spadaju osiguravajuća društva, spadaju lizing kompanije i spadaju dobrovoljni penzioni fondovi. Oni se često finansiraju sa kapitalom koji nije domaći. Ima akcionara koji nisu akcionari iz Srbije, kao jedan drastičan primer i korupcije, a to je mnogo veći problem Srbije pred EU, nego ovaj zakon koji je usklađen sa zakonodavstvom EU, jer ako pogledate poslednju stranu Predloga zakona, pročitaćete to, i odvraćanje stranih investitora koji bi hteli da investiraju u naše finansijske organizacije.
Pročitaću samo jedan deo oko te čuvene afere koja je vezana za "Agrobanku". Agrobanka je iskazala profit za prvo polugodište 2011. godine u vrednosti od 438 miliona dinara. Samo tri meseca kasnije banka je objavila gubitak od dve 2.270.000.000 dinara, dok se u poslednjem kvartalu iznos gubitaka udesetostručio. U banci su frizirali finansijski izveštaj tako što su nenaplative kredite tretirali kao sigurne kredite. Samim tim banka nije morala da izdvaja tzv. rezerviše dodatni kapital za pokriće mogućih gubitaka i tako, po automatizmu, banka iskazuje mnogo bolji rezultat. Tako je banka veštački iskazivala dobit, a u suštini je gomilala gubitke. U investicionim krugovima je bilo poznato da je banka davala rizične plasmane, kao što je npr. jedan hotel u zabiti koji ne vredi ni milion evra, procenjivala da vredi 15 miliona evra i tom privredniku dala mnogo veći kredit nego što on može da servisira. Jednoj firmi iz sela na obali Drine odobren je kredit u iznosu od šest miliona evra, a kao obezbeđenje je banka prihvatila poslovni prostor od 1000 kvadrata koji ne vredi ni 100.000 evra.
Znači, banka je samo po ovom poslu u gubitku od 5.900.000 evra. Takođe, banka je pozajmila više desetina miliona evra "Habit farmu", preduzeću koje je sada u stečaju. Imate da su četvorica malinara podigli 50 miliona evra kredita koji ne mogu da vrate itd.
Na osnovu finansijskih izveštaja izvršena je revizija od ovlašćene revizorske kuće, o načinu poslovanja i finansijskom stanju "Agrobanke" kojoj nije odgovaralo činjenično stanje. Narodna banka Srbije prihvata izveštaj za koji svi znaju da ne odgovara stvarnom finansijskom stanju u "Agrobanci" i čak odobrava isplate dividendi, tako da je u tome problem.
Izmene i dopune ovog zakona rade se upravo zbog toga da bi se ovo sprečilo. Da ima odgovornosti guvernera govori činjenica – šta je bilo sa guvernerom koji je bio zadužen za kontrolu poslovanja banaka. On je direktno odgovoran guverneru. Da li je snosio on neke zakonske posledice za propuštanje? Da radi svoj posao kako treba, sa platom o kojoj većina građana može samo da sanja, onda ne možete da me ubedite da ni guverner nije za to znao. To je jedan od razloga što se ovaj zakon menja.
Drugi od razloga nije vezan za kontrolu banka, nego za kontrolu platnog prometa koju obavljaju banke, ali kad već postavljamo pitanje i oko toga kako nam izgleda finansijska stabilnost i šta je sa skokom evra, hajde da to malo analiziramo.
Na zasedanju, čini mi se, u septembru ili oktobru 2010. godine dali smo tačno uporedne podatke koliko je NBS emitovala deviza radi zaustavljanja evra i koliko je tih istih deviza izašlo napolje i koliko se likvidnost bankarskog sektora smanjila. Tada su nam ti podaci bili dostupni. Da li postavlja neko pitanje zašto danas ti podaci nisu dostupni javnosti? Ne postoji tabela više nelikvidnosti bankarskog sektora na sajtu NBS. Kroz tu tabelu tačno bi znali u koje svrhe banke otkupljuju devize, da li ih zadržavaju na domaćem tržištu ili iz iznose vani.
Onda, tu imaju i neke druge posledice, možemo i o tome da raspravljamo, nije sporno. Izgovor NBS jeste da poslednjim izmenama i dopunama Zakona o NBS je to povereno Ministarstvu finansija. Onda Ministarstvo finansija treba da ide od banke do banke da kontroliše njihovo devizno poslovanje, a bukvalno tehnički i jedan jedini dinar ne može da izađe iz Srbije da o tome ne zna NBS, zato što ona daje tehničku podršku. Ima mnogo toga što se sadašnjem guverneru i načinu funkcionisanja NBS može staviti na teret.
Koliko je NBS važna, ne za Vladu, nego za građane Srbije, govori samo jedan podatak. Negde pred izbore 2011. godine Vlada Republike Srbije emitovala je državne hartije od vrednosti na stranom tržištu u evrima. Reč je, činjenica, o 770 miliona evra. Znači, sada ako samo jedan dinar skoči evro, ova država samo po tom jednom kreditu duguje 770 miliona dinara više. Bili ste svedoci, znate, bili ste poslanike i u prošlom sazivu, koliko smo dali garancija na razna javna preduzeća, Elektroprivredi, Železnicama Srbije i drugim privrednim subjektima gde je osnivač Vlada Republike Srbije, za kredite sa valutnom klauzulom.
Postavlja se pitanje – ko će i odakle te kredite da vrati, pogotovo što se stalno priča o nekim ekonomskim pokazateljima koji nisu realni? Ko će da vrati 400 miliona evra gubitka Agrobanke, gde je većinski vlasnik Vlada Republike Srbije, koju baš i nije bilo briga šta se dešava sa tom Agrobankom, a guverner je dao zeleno svetlo da se sa tom praksom nastavi? Ko će to da vrati? Šta će biti sa stranim investitorima koji su u toj banci? Ima kapitala iz Slovenije i iz Austrije, i oni su oštećeni, kao i domaći akcionari. Onda dolazimo na pitanje – ko će onda u Srbiji više da investira, bilo koji cent, dolar, evro, bilo šta, ako NBS napravi ovakav propust? Onda pričamo o privlačenju stranih investicija. Ne može tako. Ovi krediti koji su dati, dati su iz korupcije.
Ostavite se te priče da su promene koje se dešavaju u Srbiji političke prirode. Onaj ko je radio svoj posao dobro i kvalitetno neće biti menjan. Evo, i danas imate predlog za zaštitnika građana koji je podržala i SNS i vladajuća većina. Nismo ga mi birali, ali smatramo da je čovek u proteklom mandatu obavljao svoj posao kako treba i biće ponovo reizabran. Verujem da je tako, jedino ako se nešto novo desi. Oni koji su radili svoj posao kako treba neće biti zamenjivani.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine, sadašnjeg guvernera je predložio prvo predsednik DS, pa predsednik Republike Srbije. U isto vreme, a sadašnji predsednik Republike Srbije nije više član SNS, a ne predsednik stranke. Volim kada se izgrađuju nezavisni organi vlasti u Republici Srbiji. Kao primer šta ne treba raditi jeste reforma pravosuđa, reizbor i izbor sudija, reizbor i izbor tužilaca. To je primer kako ne treba raditi.
Kada je u pitanju sloboda medija, tu slobodu smo imali priliku da vidimo u ovoj poslednjoj kampanji kako je RRA reagovala na negativnu kampanju koja je vođena protiv sadašnjeg predsednika Republike Srbije i kako je branila da se bilo šta loše objavi o tadašnjem, odnosno predsedniku Srbije, koji je već podneo ostavku. To su primeri kako ne treba raditi.
Kada su pitanju devizne rezerve, naprotiv, borimo se da devizne rezerve ne odlaze uludo. Postoji više mehanizama kako da se zaštiti domaća valuta. Počev od referentne kamatne stope do povlačenja i povećavanja obavezne rezerve od banaka ka Narodnoj banci, do povlačenja gotovog novca iz opticaja ukoliko je veći odliv nego priliv stranih investicija. Naša Narodna banka osim intervencija na deviznom tržištu nije uradila ništa od svega toga. Nešto malo skromno za 0,25% je povećala referentnu kamatnu stopu, a uporno je smanjivala čak i kada je evro počeo da skače.
Za vreme prethodne vlasti do formiranja ove vladajuće većine, do pre nekoliko dana, dinar je izgubio vrednost u odnosu na evro 50%, sa 77-78 na 118 dinara. Nemojte više ništa da pričamo.
Zamrzavanje kursa, protiv toga smo. To je poslednja linija odbrane dinara, ali jedna od ekonomskih najstabilnijih zemalja na svetu, Švajcarska, trenutno ima zamrznut kurs. To nije zato što je Švajcarski franak slab, nego zato što je previše jak, ali je kurs zamrznut.
Kada pričate o uvozničkom lobiju, ne znam kakvi su to podzakonski akti donošeni za vreme prethodne Vlade da je samo jedan krug ljudi ispunjavao uslove za uvoz najosetljivije robe, kao što je recimo, koje više nema na domaćem tržištu pošto su one zatvorene i azotara u Prahovu i u Šapcu, uvoz veštačkog đubriva. Kontigenti su bili takvi da ste morali da imate magacine koje samo jedna ili dve firme imaju u Srbiji. To je bio monopol i tim uvoznicima tada to nije smetalo. Čista je demagogija da skok evra utiče na izvoz i da pojeftinjuje naše proizvode. Zato što i taj koji izvozi uzima kredite indeksirane u evrima i te iste kredite treba da vrati u evrima. Ta razlika u kursu biće ukalkulisana u njegov izvozni proizvod. Srbiji treba ekonomska stabilnost da bi preduzeća, privreda mogli da prave planove za razvoj, strategiju, da zaključuju dugoročne ugovore. Ovako, čak i ako uspe neki izvozni posao, to je od slučaja do slučaja.
O tome da li je platni bilans ispravan, verovali ili ne, jeste, ali nismo mi za to krivi, ni vi koji ste bili na vlasti, jednostavno smo imali sreće. Razliku između uvoza i izvoza pokrivaju naši građani koji su stekli svoje penzije u inostranstvu i oni koji povremeno dođu ovde. Imate na osnovu priliva između tri i dvesta, trista miliona do četiri milijarde evra godišnje po osnovu stranih penzija naših građana, koji su ih u inostranstvu stekli, i oko dve do dve i po milijarde po menjačkim poslovima. Ako se dešava da imate takav platni bilans, a evro pada, onda se postavlja drugi razlog zašto je tako? Diskutovaćemo o tome kada za to dođe vreme, a smatramo da je Narodna banka jedna od odgovornih zašto danas imamo ovakav kurs evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, čude me neki stavovi opozicije, jer ako se nešto devastiralo u poslednjih nekoliko godina, devastirala se Narodna skupština i narodni poslanici. Zaboravljate da mi odgovaramo pred građanima Srbije za ono što radimo, a ne guverner. On odgovara nama.
Nezavisnost Narodne banke nije ustavna kategorija, samostalnost da, nezavisnost ne. Narodna banka podleže nadzoru Narodne skupštine Republike Srbije. To hoćemo ovim zakonom da uradimo. Ako je ta priča oko Saveta i Statuta toliko famozna, samo bih da podsetim da je ovaj zakon osnovni Zakon o Narodnoj banci donet 2003. godine, kada je moja uvažena koleginica bila predsednik Skupštine. U tom zakonu, osnovnom zakonu, za koji ste vi glasali, saglasnost na statut davala je Narodna Skupština. Izmenama i dopunama Zakona iz 2010. godine, to pravo Narodnoj skupštini oduzimate. Tu je kontinuitet naše politike i diskontinuitet vaše politike. O tome se radi.
Znači, ako narodni poslanici odgovaraju pred građanima, pravo odgovornosti povlači i pravo pitanja – šta rade pojedini državni organi? Ništa drugo. Da raščistimo sa tom pričom ili jednostavno pojedini poslanici ne žele da iskoriste svoje ustavno pravo i obavezu da rade svoj posao kako treba. Ne znam kako drugačije to da tumačim.

Dame i gospodo narodni poslanici, stožer bivšeg režima bila je DS. To da rasčistimo.
Pažljivo sam slušao neke od vaših diskusija, pa me čudi da jedan pravnik, koga ja poštujem kao pravnika, govori o nezavisnosti Narodne banke. To nije ustavna kategorija. Nezavisnost, nije. Samostalnost, da. Narodna banka Srbije, Centralna banka Republike Srbije je samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj odgovara, član 95. Ustava. Čitam Ustav, najviši pravni akt. To smo, nadam se, raščistili.
Da raščistimo i razbijemo sumnju i kod deviznih rezervi, jer izgleda mi da pokušava da se stvori jedna panika i strah kod građana da ćemo mi sada, kada bude bio izabran novi guverner, da potrošimo devizne rezerve bud zašto, za nekoliko meseci. Samo mogu da podsetim da u periodu od 2010. godine, ne računajući 2008. godinu, znači samo 2010. i 2012. godinu, NBS potrošila je preko tri milijardi evra deviznih rezervi i nije postigla svoj cilj.
Kada su u pitanju ti famozni krediti o kojima se govori, očekuje se da, zbog rasta deficita koji je uzrokovan kursnim razlikama između evra i dinara, Srbija izgubi deo kreditnog rejtinga, ali za ovo ne možete da krivite sadašnji režim. Opominjao sam kada se glasao budžet, kada je bila rasprava o Zakonu o budžetu Republike Srbije i opominjao tadašnjeg premijera i ministra finansija da je takva projekcija budžeta i prihodna strana, da su neostvarivi. Sada dolazimo u situaciju da i, pored zagonetnog smeška tadašnjeg predsednika Vlade, pomalo podrugljivog, kao - dragi kolega vi ne znate ništa, da sam bio u pravu.
Svaku svoju diskusiju, kada je u pitanju bio deficit u budžetu Republike Srbije, završavao sam rečima – a ko će ove kredite da vrati i plati? U tome i jeste problem. Vi ste smenom sa vlasti izbegli na određen način da, ono što ste neodgovornom politikom uradili, da snosite i posledice, malo veće nego što je samo jedan izborni rezultat.
Niko vama ne preti. Nemojte to tako da doživljavate. Nemojte da doživljavate i da tvrdite da menjamo sve ljude i sve republičke funkcionere koji su svoj posao radili kako treba. Posle ove tačke dnevnog reda imamo i tačku na kojoj treba da izaberemo Zaštitnika građana. Izabran je 2007. godine, kada nijedan od ovih poslanika koji su sada ovde, iz poslaničke grupe SNS nije podržavao tu vladu. Nemojte o tome da raspravljamo. Oni ljudi koji su svoj posao radili odgovorno, treba da nastave da ga rade. Ako nemamo bolje, makar i ako imamo istog, onog sadašnjeg nećemo da menjamo. Jedini uslov za smenu funkcionera je, ili da ne rade svoj posao kako treba, ili da imamo bolja rešenja za ta mesta.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bi pojedine svoje kolege da prestanu da zastrašuju građane Srbije. Hajde dok ste se bavili kampanjom, pa i kampanja je politička. Govorilo se ako ne bude Boris Tadić predsedik Republike, propade država. Zaratićemo. Evo sad u Ujedinjenim nacijama pričaju ako Tomislav Nikolić pobedi, to znači rat. Nemojte tako. Nije ni Boris Tadić, ni Demokratska stranka, ni Tomislav Nikolić, a ni Srpska napredna stranka nisu država. Postojaće ona, postojala je i pre nas, postojaće i posle nas.
Kada je u pitanju ovaj deo oko Narodne banke, nisam mogao da odolim, a da ne pregledam još malo zakon u pojedinim odredbama i ostavku guvernera. Evo možete da uzmete da pročitate bilo koji stav njegove ostavke. Evo ja ću da se pozabavim stavom 4.
"Svojom ostavkom želim da sprečim da političko iznuđivanje promena na vrhu nezavisne institucije, kakva je Narodna banka Srbije, bude jedini razlog za usvajanje lošeg zakona, sa mogućim ozbiljnim posledicama na finansijsku stabilnost i kredibilitet države.
Nadam se da će moja ostavka omogućiti predlagačima zakona da pažljivije sagledaju i analiziraju njegove posledice, te i da ga usklade sa principima nezavisnosti centralnih banaka, kakvi važe u zemljama sa uređenim finansijskim sistemom."
Kada je u pitanju taj deo sa uređenim finansijskim sistemom, čitali smo malo uporedno, ali kada pogledate član 29. Zakona kaže se – funkcioner Narodne banke Srbije se šest meseci posle prestanka funkcije ne može zaposliti u banci ili drugom pravnom licu, nad čijem poslovanju Narodna banka Srbije vrši kontrolu, odnosno nadzor ili sa kojom sarađuje u obavljanju svojih funkcija.
U stavu 2. se kaže – guverner i viceguverneri imaju pravo na naknadu u slučaju isteka mandata, prestanka funkcije zbog podnošenja ostavke ili razrešenja funkcije iz razloga utvrđenih u članu 28. stav 1. tačka 3) Zakona o Narodnoj banci.
Gospodo, da je ovakav zakon usvojen, Predlog izmena i dopuna Zakona, ovo ne bi važilo za odlazećeg guvernera. Ovako je odlazeći guverner sebi obezbedio šestomesečnu platu.
Postojala je jedna diskusija - da li Narodna banka pripada građanima, ili privredi i čije će interese Narodna banka da brani, da li građana, da li privrede? Došlo se do zaključka da je jedino što je Narodna banka odbranila, bila je guvernerova plata. Sada podnošenjem ove ostavke, guverner je još jednom odbranio svoju platu, šest meseci po 6.000 evra, pa izračunajte.

Molio bih narodne poslanike da pažljivije čitaju zakone. Ne važi ono što piše, pregled odredbi koje se menjaju, nego ove prve strane.
Član 20. stav 1. predloga glasi – guverner ne može biti poslanik u Narodnoj skupštini, član Vlade ili organa ili tela koje je obrazovala Narodna skupština ili Vlada. Ne može obavljati funkciju organa ili člana organa AP ili jedinice lokalne samouprave, ili sindikalne organizacije, ne može obavljati funkciju u političkoj stranci niti može obavljati bilo koju drugu javnu funkciju ili javni posao. Ne može aktivno, lepo pročitajte predlog zakona, tako piše ovde. Ovaj primerak koji sam otvorio od skupštinske službe, nemojte više da obmanjujete javnost. Najlakše je ustati i ispričati priču a mi pažljivo treba da slušamo sve ono što govorite, za uzvrat vi ne slušate nas. O tome se radi.
Bilo kakav argument da smo dali, vi ste, ne davali kontra argument, nego izražavali sumnju. Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba da se računa šta ko misli, šta ko govori, nego šta ko radi. Ova Narodna banka u ovom sastavu, u kakvom je sada, potrošila je za poslednje dve godine više od tri milijarde evra deviznih rezervi i nije odbranila kurs dinara.
Hoćemo li da napravimo analizu ko je od toga imao koristi? Finansijske organizacije koje je Narodna banka trebala da kontroliše. Hoćemo li da pregledamo likvidnost bankarskog sektora, zašto je Narodna banka skinula sa svog sajta dnevnu likvidnost bankarskog sektora, koliko ukupno banke imaju efektive. Pri tom se računa i sredstva koja su položena kao sredstva rezerve, koliko imaju na svojim tekućim računima, računajući i sredstva deponenata i koliko imaju hartija od vrednosti emitovanih od države. Toga više nema. Da ima, videli bi tačno, da se likvidnost bankaraskog sektora smanjila za onoliko novca za koliko je Narodna banka emitovala deviznih rezervi. Očigledno da pod nekim širokim tumačenjem, pravila koja postavlja EU, ali izuzetno širokim, toliko širokim da ih ni ona ne primenjuje, funkcioniše naš finansijski sektor. Na to sve blagonaklono gleda Narodna banka.
Jedno od osnovnih pravila u kapitalizmu, jeste način ponude i potražnje. Neko od kolega poslanika, mi je rekao da je novac roba, slažem se potpuno. Roba koja ima svoju cenu. Sad postavite pitanje – da li naš finansijski sektor veštački održava visoku cenu kapitala u Srbiji i stvara ekstra profit? Na to opet, gleda blagonaklono Narodna banka. Imamo visoke kamate prema građanima i prema privredi. Ako se te kamate vrate banci i ona ih ponovo vrati na tržište kapitala, cena kapitala se umanjuje. Ako se ta sredstva pretvore u evre koji ispare iz zemlje, na veštački način se održava visoka cena kapitala u Srbiji. To je primarna posledica. Sekundarna posledica jeste ekstra profit koji banke ostvaruju na kursnim razlikama sa kreditima koji imaju deviznu klauzulu. Na to opet, Narodna banka gleda blagonaklono. Zato smo tražili izmene i dopune zakona.
U članu 2. se vidi da je Narodna banka obavezna da kontroliše platni promet banaka prema inostranstvu. Nije rešenje da se primenjuje kod nas ono što nigde više se ne primenjuje u svetu, pogotovo u vremenima svetske ekonomske krize i finansijske krize u EU. Čitava EU danas je prožeta državnim intervencionizmom.
Koji god finansijski deo pogledate, svuda intervencionizam. Potpuno se slažem da Narodna banka ne treba da kupuje ni na primarnom ni na sekundarnom tržištu državne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti koje emituje jedinice lokalne samouprave i AP. Zato je podnet jedan amandman koji taj deo briše iz ovog predloga zakona. Pogledajte kako EU štiti svoju stabilnost, ko je najveći kupac državnih hartija od vrednosti Italije, Španije, Irske i Portugalije – Evropska centralna banka.
Znači, ne može niko da prigovori Srbiji ni Narodnoj banci ako stanje u finansijskom sektoru dovede u red i prilagodi situaciji u kojoj se država nalazi, a ne najlakše, prodavati devizne rezerve. Hranimo finansijski sektor tim novcem. Stvaramo na određen način "perpetuum mobile". Uvek će da održavaju isto visoku cenu kapitala u Srbiji.
Hajde da pričamo o tome kako se to odražava na privredu, na stanovništvo pa na privredu, pa na državu sa visokom cenom kapitala i građanima koji su bili željni da žive i koji su se nepromišljeno zaduživali, računajući da mogu da otplaćuju kredite, pa onda zbog skoka evra to ne mogu da urade. Došli smo u situaciju da naše građanstvo živi da vrati ratu kredita.
Kao posledicu imali smo da se privreda zadužuje zato što ima smanjen obim poslovanja. Kad više ni privreda nije mogla da istrpi tolika zaduživanja, počela je država da se zadužuje i onda tako ukrug, kredit za kreditom. Čija je to odgovornost? Ko je dozvolio to? Kako se iznose devizne rezerve iz Srbije, devizne rezerve koje je ova država teškom mukom stekla i gde se drže? Da li to kod istih tih banaka kojima polaže sredstva kao obaveznu deviznu rezervu, kod njih vratimo njihovoj filijali u inostranstvo na depozit? Ima mnogo pitanja o radu Narodne banke.
Ono što najviše čudi jeste anemičnost i Vlade Republike Srbije da u jednom takvom trenutku kakav je snašao Srbiju, menja Zakon o deviznom poslovanju, da ono sve što je Narodna banka propustila da uradi, na određen način amnestira.
Da li znate da danas bilo koji privredni subjekat, pa i banka, može da otkupi devize od poslovne banke na osnovu neke profakture, da uplati svom dobavljaču, a često je to povezano lice, znači isti osnivač i da nikad robu ne uveze u Srbiju i nikad ne vrati novac nazad? Vaša Vlada je donela taj zakon. Ili, ako izveze nešto iz Srbije ne mora nikad da ta sredstva od tog izvoza, pa čak ni kroz kompenzaciju, dođu nazad u Srbiju.
Usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Svetske trgovinske organizacije, slažem se, kada bi sutra ušli u nju, ali od nje smo daleko bar 15 godina, a narod nam je siromašan, privreda razorena. Zato je potrebna veća kontrola Narodne banke prema finansijskim organizacijama i veći nadzor Narodne skupštine prema Narodnoj banci.

 Možemo o tome da raspravljamo kako su razni funkcioneri birani. Kolega, mnogo toga imam da vam ispričam, ali ono što je tačno je da je Kori Udovički izabrana jednim glasom iz Bodruma. Izabrana je 2003. godine. Tada je DS grubo falsifikovala Zapisnik o radu Narodne skupštine i rezultate glasanja. Demokratska stranka.
Možemo da pričamo i o tome kakav je bio nastup i smena Jelašića. Neću da ulazim u to, tada nisam bio sa njima u koaliciji, da li je to opravdano ili nije, ali i vi morate da shvatite neke stvari, a to je da danas jedna koalicija odgovara građanima Srbije.
Kao što sam i rekao, ako hoćete da odgovara, mora da ima i neka prava. Cilj ovog zakona nije smena guvernera Šoškića. Cilj je da se stvore mehanizmi nadzora Narodne skupštine ka Narodnoj banci, da bi Narodna banka što kvalitetnije radila svoj posao i opravdala svoj smisao postojanja. To je cilj predloga za izmenu ovog zakona.
Da li je guverner Šoškić radio dobro ili nije, moj lični stav je da nije radio dobro. O tome ko će biti kandidat za novog guvernera, odlučuje predsednik Republike Srbije, a na nama narodnim poslanicima je da njegov predlog prihvatimo ili odbijemo.
Po pitanju tih partijskih kadrova koji se često spominju, podsetio bih da posle ove tačke dnevnog reda odmah biramo Zaštitnika građana. Koliko mi je poznato, on nije iz ovih političkih grupacija koje sačinjavaju današnju skupštinsku većinu. Ponudili smo mesta ministrima koji su bili iz drugih stranaka, čak i jednom iz vaše stranke. Današnji ministar inostranih poslova je nestranačka ličnost.
Nažalost, Srbija je danas u takvoj situaciji da mora da angažuje ono najbolje što ima, bez obzira na stranačku pripadnosti ili ne pripadnost nijednoj političkoj stranci, da bi što brže i što bezbolnije izašli iz krize, da ne bi otišla u sunovrat.
Sunovrat nam preti baš zbog jedne neodgovorne politike, jednog neodgovornog odnosa. Pričate o hitnosti postupka. Koji je najvažniji zakon u državni posle Ustava Republike Srbije? Zakon o budžetu. Dobijali smo ga 48 sati pre zasedanja sednice Skupštine. Zakon koji ima 400-500 strana, a vama je teško 10 strana da pročitate, pa vam je i to bilo malo. Za najvažniji zakon, koji donosi Skupština posle Ustava, ste objedinjavali raspravu sa još četiri ili pet zakona, uz ograničenu raspravu po poslaničkim grupama. Tada smo imali dvadesetak narodnih poslanika, 27 minuta. Da smo to dali jednom poslaniku da priča, ne bi mogao da priča i o budžetu i o drugim zakonima koji su išli uz njega. Takav ste Poslovnik napravili i to je vaše delo.
Cilj je dase i ugled Narodne skupštine i njena ovlašćenja podignu. Godinama, mediji koje vi kontrolišete, zamajavate nas sa narodnim poslanicima. Pišu novine kako, da ne ulazim previše u tu priču. Zašto? Da bi se skrenula pažnja sa loše vlasti, sa loših rezultata. O tome se radi.
Nemamo razloga, ni jednog, ni jednog jedinog da bilo koje pravo opoziciji oduzimamo, ali i tražimo da opozicija bar u jednom delu se odrekne, ne svojih prava, nego da se prihvati diskusije onakve kakva treba da bude. Hvala.

Neko mora da shvati, to razumem, poslaničkog iskustva nema dovoljno, da objašnjavam svom kolegi greške koje je napravio prilikom svog izlaganja u vezi teme i dajem primere kako to radi ova nova vladajuća koalicija. To je taj razlog zašto sam pričao o članovima Vlade, načinu izbora Vlade itd, a što se vas tiče, dragi kolega, nemojte da se sekirate za program ove vlade.

Vaša vlada je toliko bila uspešna da je dovoljno da se ni jedna jedina sednica Vlade ne održi. Da ova vlada ne radi ništa i 10 puta da bude bolja od vaše.

Dame i gospodo narodni poslanici, daću priliku i za repliku, ako neko želi. Neću da tražim repliku, nego reč, na osnovu toga što sam ovlašćeni predstavnik predlagača. Jedna moja koleginica je, između ostalog, rekla da povučemo zakon iz procedure i zakažem duel sa odlazećim guvernerom Šoškićem. Želeo bih da kolegi poslaniku skrenem pažnju da treba da sačuva dostojanstvo Narodne skupštine i dostojanstvo narodnog poslanika, jer niko nije zabranio gospodinu odlazećem guverneru da dođe ovde na sednicu i razgovara sa nama. Tako da mi, verujte, ne pada na pamet da bilo kakav duel sa njim zakazujem.
Kada je u pitanju sam zakon i povlačenje zakona iz procedure, ako bismo zakon povukli iz procedure, gospodin Šoškić bi dobio zbog svoje ostavke svih šest celih plata, a ovako će dobijati 80%. Zamolio bih svog kolegu ili koleginicu da pažljivo pročita ostavku koju je podneo guverner Šoškić, pa kada je pročita da vidi ko je ciničan, on ili ja.
Cilj ovog zakona nije smena guvernera, nego da nam se više afere oko pranja novca ne dešavaju, da nam se više afere kao što je afera oko Agrobanke ne dešava. Ne mogu da razumem poslanike opozicije koji dobijaju pravo da preko nadzora Narodne banke kontrolišu i nas koji podržavamo vladajuću većinu, dajemo vam to za pravo, ono pravo koje mi kao opozicija nismo imali, koje niste hteli da nam date.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnet na član 1. na određen način je podnet i u znak protesta prema predlagaču budžeta zato što imamo jednu situaciju da svaki put kada se radi budžet, član 1. odnosno prihodna strana budžeta Republike Srbije, posebno u opštem delu ima uvek izmenjenu metodologiju prikazivanja prihoda i rashoda.
Da li je to u želji da se narodni poslanici zbune ili da se sakrije od javnosti nešto što očigledno odstupa od zvanične politike koju vodi Vlada Republike Srbije, ta metodologija se neprestano menja. Idete čak dotle da kada radite i rebalans budžeta, metodologija koja se primenjuje u članu 1. drugačije na osnovni zakon o budžetu.
Sada, nije nama želja da se ovde nadmudrujemo sa predlagačem, da pravimo neki novi budžet da bi njemu možda olakšali određen posao, nego nam je želja da ukažemo na neke nelogičnosti koje se nalaze u samom ovom budžetu, a to je kada se pogleda i prihodna strana budžeta vidi se da jeste na računici kada neko uzme papir, olovku i digitron ovo se slaže potpuno i u to nećemo da ulazimo, ali papir, olovka i digitron su malo drugačiji od života. Ovde je prva strana zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu i tu su poreski prihodi u iznosu od 707.345.000.000. U budžetu za 2012. godinu iznos je 750 milijardi, veći za 43 milijardi.
Neka mi neko objasni kako misli da ta sredstva prihoduje kada smo primenom Zakona o finansiranju lokalne samouprave tu prihodnu stranu umanjili. Već u rebalansu postoji prihod koji je ostvaren a koji u 2012. godini više nemamo.
Da li je moguće da u Srbiji, ovakva kakva jeste, sa ekonomijom ovakvom kakvu imamo, recimo, porez na dodatu vrednost u zemlji bude veći za 6 milijardi ili za 6% a planira se rast bruto proizvoda od 1,5% ili da porez na dodatu vrednost iz uvoza bude veći za 15 milijardi i to je opet negde oko 8% sa planiranim rastom privrede od 1,5%.
To da niste u stanju da ostvarite ovo vidimo i po Zakonu o rebalansu budžeta, zato što po tom istom zakonu imate rezervna sredstva u iznosu od 87 milijardi 541 milion dinara i ta sredstva prebacujete u 2012. godinu u iznosu od 50 milijardi.
Gospodine predsedniče Vlade, dugujete objašnjenje Skupštini da li je utrošeno 37 milijardi dinara rezervnih sredstava i ako jesu, priznajte bar pred Narodnom skupštinom da ste morali da ih utrošite zbog pogrešne projekcije prihodne strane budžeta Republike Srbije.
Ako je jedan od razloga i taj da dobijete sredstva MMF, i to možemo da razumemo, ali nemojte da nam se desi da zadužujemo zemlju da bismo vodili izbornu kampanju, zato što te dugove ne vraća više samo Vlada, vraćaju građani i prema njima imamo odgovornost. I svi neuspesi koji se zasnivaju na svakom delu politike, da li u političkom, da li u bilo kom drugom, pa čak i kada je u pitanju KiM i EU, jesu zasnovani na privredi i ekonomiji u kojoj građani žive. Ako su oni zadovoljni, mnogo vam je lakše da vodite spoljnu politiku koja je bitna za zemlju.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam dilemu ko je napisao ovaj budžet, ovo smo samo mi mogli da napišemo. Mislim, ne mi, nego ova vlada. Niko više. Znači, MMF određuje uslove pod kojima možemo da dobijemo određena sredstva, a onda, zahvaljujući lažnim projekcijama, zahvaljujući prihodnoj strani koja je nerealna, mi navodno ispunjavamo odredbe MMF.
Ovde nije poenta o MMF-u, već o nesposobnoj vladi koja mora da se zadužuje u inostranstvu. U članu 2, st. 5. i 6, pročitaću ih. Inače, amandman je odbijen, zato što moraju da obezbede sigurne prihode za finansiranje budžeta i pokrivanje nelikvidnosti. Ali, kaže se – za finansiranje budžetskog deficita i otplate glavnice duga, mogu se tokom 2012. godine koristiti sredstva sa konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. U stavu 6. tog člana se kaže – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa Trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu.
Da je to sve uređeno kako treba i da imamo neka dobra iskustva sa ovom vladom, ovo bi moglo da stoji u zakonu o budžetu. Samo ću da pročitam stav 2. člana 2. ovog zakona. Kaže – planirana primanja po osnovu zaduživanja su manja od sredstava potrebnih za finansiranje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine u iznosu od 50 milijardi i 85 miliona dinara.
Gospodine predsedniče, vi ste ove godine za pokrivanje dnevne likvidnosti računa emitovali evroobveznice u iznosu od 87.541.486.481 dinar. Nedostaje vam 37 milijardi. Onda tražite da možete još. Znači, bez znanja, bez odobrenja Narodne skupštine, bez znanja javnosti, nekuda je nestalo 37 milijardi. Onda tražite da možete da koristite sredstva i sa konsolidovanog računa Trezora, pa još, i da ne morate da ih vratite ukoliko ne ugrožavate likvidnost. Po kom to kriterijumu se ugrožava ili ne ugrožava likvidnost? U tome i jeste problem.
Ako za prihodnu stranu budžeta, njenu realnost, odgovorna je uvek samo Vlada, niko više. Vlada je ta koja stvara ekonomske uslove da se obavlja neka privredna delatnost na teritoriji Republike Srbije. Sve što ne možete da naplatite ili ste nesposobni, vi hoćete da nadoknadite kreditima. Kada vam se pogleda rashodna strana koja tek nije u srazmeri sa prihodnom, samo da pogledate da postoji nekakva kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, u budžetu za 2011. godinu – dva miliona, u budžetu za 2012. godinu – 37 miliona. Koliko je to posto za dva, tri, četiri mangupa koji sede u nekoj kancelariji, primaju platu i ništa ne rade? Onda pričate kako imate problema sa agencijama, ali o tome ćemo kasnije. Zato mi treba da se zadužujemo, zato što neko mora da primi platu i neko mora da vodi kampanju 2012. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću više da se obazirem na to, da li je u pitanju MMF, EU itd, ali stavovi i mišljenja SNS jesu da jednu uspešnu vladu koja vlada u skladu sa interesima građana Srbije, niko ne može da ucenjuje. U tome je velika razlika između vas i nas. Vi bi ste prihvatali ucene sa jedne ili sa druge strane, a to je sada stvar između SRS, DS, dogovora ko je sa kim strateški partner. Na prvom mestu se neuspeh ove vlade ogleda u tome, što su čitavu jednu svoju kampanju bazirali na jednom političkom cilju, a zaboravili su na građane i njihove ekonomske interese. Zato imamo ovakav budžet, zato imamo ovakvu situaciju i sa EU i sa Kosovom, ali nemojte nas za to da krivite.

 Dame i gospodo narodni poslanici,         pošto je ovo jedna od poslednjih sednica Skupštine Srbije u ovom sazivu, možda i poslednja, verovatno poslednji budžet koji će ovaj saziv da donese, jedino da u januaru ne bude rebalans.
Mnogi su se utrkivali proteklih nekoliko dana da kažu neke svoje primedbe na rad ove vlade, iako su sami učestvovali u Vladi. Valjda zbog jednog pritiska opozicije, kada su u pitanju agencije, po tom pitanju su se oglasili i ministar za Državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik DS, Boris Tadić i krenuli su sa jednom idejom da bi možda trebalo osnovati agenciju za ukidanje agencija. Jednom prilikom sam se našalio pre nekoliko godina i rekao da je trebalo osnovati agenciju za osnivanje agencija, da ne morate svakim zakonom to da rešavate i zaista u jednom trenutku vladajuća većina je jednu šalu shvatila prilično ozbiljno i osnovala agenciju za osnivanje agencija.
Sada, pošto agencije više nisu u modi, moramo nešto drugo da uradimo, pa se neko setio da umesto agencije otvara kancelarije.
U ovom zakonu o budžetu imamo kancelariju za saradnju sa medijima pri Vladi Republike Srbije 62 miliona, pa imamo službu za upravljanje kadrovima 89 miliona. Inače, imamo i upravu za zajedničke poslove, pa je i ona to mogla da radi, a ne da pravimo upravu u upravi. Onda imamo jedan zanimljiv deo koji treba da potroši 354 miliona dinara, kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, najveća stavka - zgrade i građevinski objekti. Znači, da im se obezbedi poslovni prostor, pa onda ta čuvena kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.
Prošle godine, kada smo usvajali budžet za 2011. godinu, njihov razdel je bio čini mi se dva ili četiri miliona. Danas je 34, a od ta 34 najveći deo ide za plate i dotacije nevladinim organizacijama. Onda imamo kancelariju Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike nekih 34 miliona, pa kancelariju za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, pa imamo kancelariju za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, pa kancelariju za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu, pa direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, kao da nemamo Republičku direkciju za imovinu. To je u razdelu Ministarstva pravde itd.
Zašto sam to sve nabrajao? Da pokažem kako je na prvom mestu, u onoj prihodnoj strani, o kojoj ćemo bar još jednom da govorimo, moralo da se obezbede sredstva za sve ove kancelarije i uprave i za jedan Zakon o javnim nabavkama, koji ne valja, zato što Vlada nije sposobna da obezbedi troškove za budžet iz realnih izvora. Pa sada ovde zato i imamo u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja po stavkom – specijalizovane usluge, sredstva ove aproprijacije u iznosu od 508.190.480 dinara namenjena su Agenciji za strana ulaganje i promociju izvoza.
Ta agencija je osnovana i barem je u opisu svog rada ona davala sledeća obaveštenja, da ona pomaže domaćoj privredi da izveze i plasira svoje proizvode i zato će i da naplati neku skromnu naknadu za svaki izvozni posao. Ako se obezbeđuju sredstva iz budžeta za njen rad, znači da nije ništa uradila i da je treba ukinuti. Ne znam ni koja su to strana ulaganja koja su oni obezbedili ovde na teritoriji Republike Srbije? Da li je došao neki strani privatni investitor da investira nešto u Srbiji, da otvori makar jednu jedinu fabriku za preradu poljoprivrednih proizvoda, umesto što otvaramo "Beneton" i "Fijat", a o tome će neko drugi malo kasnije.
Onda imamo Agenciju za privatizaciju u iznosu od 210.000.000 dinara. U Braničevskom okrugu postoji jedan kombinat koji je bio šesti u Srbiji, deseti u Jugoslaviji. Taj kombinat više ne postoji, ni slovo "k" od tog kombinata ne postoji. Jedinim dobrim delom zaslužna je i Agencija za privatizaciju jednim dobrim delom i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i vođenje stečaja i trgovinski sudovi. Ali, to je rezultat jedne industrijske zone koja je na 18 kilometara od auto puta, administrativno sedište osam opština više nema ni jedan jedini poljoprivredno prerađivački kapacitet.
Ne znam šta će nam onda i Agencija za privatizaciju ako nije uspela da obezbedi partnere koji mogu da donesu investicije, a ne znamo ni šta će nam Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, jer ništa nije uradila da dovuče nove partnere iz inostranstva.
Kao posebna stavka, Agencija za privredne registre, najpovlašćeniji organ državne uprave u Srbiji. Čak i Narodna banka menja svoju regulativu da bi za bilo koji papir koji vama treba od Agencije morali da platite naknadu za njega i za uslugu koju vam izvršava, a navodno je Agencija za privredne registre osmišljena da poboljša tu oblast da dostavi javni registar pravnih i fizičkih lica koji obavljaju neku delatnost, a onda pored javnog registra svako privredno društvo ili fizičko lice mora svaka tri ili četiri meseca da traži i potražuje tzv. izvod iz APR, da bi mogao da ostvari neko svoje pravo, čak i u nekoj poslovnoj banci.
Ne vidim zašto bi još i iz budžeta morali da ih nagrađujemo.