Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je još uvek aktuelan taj član 18. izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci. Pokušao sam da ukažem da narodni poslanici ipak ne šire, da ne pokušavaju da dovedu građane u zabludu da će devizne rezerve da budu trošene na sekundarno tržište hartija od vrednosti.

Narodna banka ima više instrumenata prikupljanja sredstava i održavanja rezervi, osim zdravih rezervi, a to je ono što ima, kao svoje depozite kod drugih banaka, zlatne rezerve itd, u devizne rezerve i rezerve Narodne banke spadaju i sredstva koja su deponovana od strane poslovnih banaka. Na sekundarnom tržištu, često poslovne banke kupuju državne hartije od vrednosti, a onda Narodna banka promeni, zbog svoje monetarne politike, kolike rezerve treba banke da polažu u Narodnu banku. Tada može banka, poslovna banka, umesto gotovog novca ili nekog drugog agregata, da položi državne hartije od vrednosti kao garanciju. To je rađeno i to nije sporno. Ne ulazimo u princip da se iz deviznih rezervi kupuje na sekundarnom tržištu, nego da se polaže kao garancija.

Koja je korist? Banka je zadržala svoj deo efektive, s jedne strane, s druge strane prirast, odnosno kamata koju država treba da plati banci, ne pripada više banci, nego Narodnoj banci. Sasvim logični načini razmišljanja i metode zaštite poslovanja Narodne banke i države.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se otmem jednom utisku da i pored sve želje da predmet jednog kandidata za guvernera bude njegov raniji rad, pa makar i u organima kao što je ministarstvo, bude ocena za njegove kvalitete da li treba ili ne treba, da li zaslužuje, da li ne zaslužuje da bude guverner, trebalo bi da bude diskusija o tome ovde.

Međutim, mi sada ovde imamo jednu priču da se ovde pravi partijska država. Na stranu, narodni poslanici mogu da kažu šta god hoće, ali mi ne pravimo ni partijsku državu, a ni porodične organe.

Nije mi poznato da je rođeni brat Jorgovanke Tabaković sudija Ustavnog suda. Nije mi poznato ni da je neki drugi brat sudija Višeg suda. Nije mi poznato na kojim su to ćoravim sednicama sudije razrešavane i imenovane, ko je pravio te spiskove. Znam za Požarevac ko je pravio spiskove, ali ne znam za sve ostale sudije.

Ovo što se sada ovde dešava, dešava se javno. Nema prikrivanja, nema nameštanja. Sve tu stoji. Nemojte tako.

Imate pravo ako Jorgovanka ne zaslužuje da kažete – ne zaslužuje i obrazložite, ali nemojte da iznosite paušalne ocene o tome.

Kakva će biti monetarna politika? Pa zna se, donosi je organ Narodne banke. Nemojte tako. Da li ima integritet? Mislio sam i da se javim kada se završi ova rasprava, popričaćemo o tom integritetu baš iz tog vremena kada je bila ministar i dok je i te kako držala do integriteta i svog ličnog i ministarstva koje je u tom trenutku vodila.

Znate uspešnost porodice i da li je neko uspešan na prvom mestu se ogleda čak i u tome da se čitava porodica založi za jednog koji treba da bude najuspešniji i svi ostali postaju njegove žrtve. Jedina satisfakcija jeste njegov uspeh.

To što vi pokušavate da opravdate uspešnošću, da kao narodni poslanik glasate za bliskog srodnika u visokim organima pravosuđa, ne može da vas opravda. To je klasičan sukob interesa. Možda nije nezakonit, ali je u svakom slučaju nemoralan.

Znate, kada predsednik države predlaže sudije, narodni poslanici biraju. Kada postoji taj sticaj okolnosti, dovodi se u pitanje integriteta i poslanika i sudije i predsednika države. Zato smo i imali takvu reformu pravosuđa kakvu smo imali. Nažalost, mnogo je štete napravljeno, pa ćemo da vidimo kako ćemo iz svih ovih problema da izađemo.

Nemojte o tome da pričate kako su neki baš toliko zaslužni, sposobni i moralni pa da se nađu na svim važnim državnim funkcijama u Republici.

(Jelena Trivan, sa mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, koristiću vreme kao ovlašćen predstavnik poslaničke grupe.

Mislim da narodni poslanici koji pripadaju bivšem režimu ništa novo nisu rekli i na ovoj debati prilikom izbora kandidata za guvernera Narodne banke. To su one priče koje smo čuli prilikom donošenja izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci.

Ono što preovlađuje jeste da mi navodno teramo Srbiju u nekakvu propast, smak sveta, da smo korak nazad. To su oni slični termini koje smo čuli unazad nekoliko meseci i prilikom kampanje za republičke izbore, prilikom kampanje za izbore za predsednika Republike, za drugi krug i za sve što je moglo nekome da padne na pamet, za sve ono što se dešava u državi okrivi tadašnju opoziciju.

Kreditni rejting Srbije pada, ali ne zbog nove koalicije, nego zbog rezultata koje je imao prethodni režim. Danas živimo u Srbiji koja ima negativan bruto dohodak, odnosno za prvih šest meseci za 0,6% je umanjen. Bilo je projektovano, čini mi se, 1 ili 1,5%, što je veća razlika za indeksna apoena. Za to niko ne može da krivi novu vladajuću većinu.

Takođe, drugi razlog jeste baš taj skok evra, zato što se Srbija često zaduživala i kod domaćih banaka koje su, uglavnom, ćerke banaka iz inostranstva i na međunarodnom finansijskom tržištu sa deviznom klauzulom, odnosno deviznim kreditima.

U raspravi u načelu smo već spominjali jedan kredit za slučaj sigurnosti, koji je već potrošen, u iznosu od 700 miliona evra. Odnosno, u to doba je to bilo oko milijardu dolara. Danas je zbog nesmotrenosti onih koji su preuzimali taj rizik, taj kredit daleko veći, samo u iznosu evro – dolar, jer je u međuvremenu evro skliznuo za nekih 8% u odnosu na dolar, plus za devizni rizik zbog skoka evra u odnosu na dinar. To svakako ulazi u budžetski deficit i u ukupan javni dug.

Pokušavali smo više puta kroz razne diskusije i debate da ukažemo da samo po tom jednom kreditu za svaki dinar koji padne u odnosu na evro, ova država duguje 700 miliona novih dinara. Od trenutka kada smo doneli budžet, Zakon o budžetu iz decembra 2011. godine, do dana današnjeg je evro skočio za oko 15 dinara. Papir i olovku, 15 puta 700 miliona, izračunajte samo po jednom kreditu.

Koja je svrha NBS? Svrha NBS jeste da vodi monetarnu politiku i stabilnost cena. Na monetarnoj politici je NBS pala. Za stabilnost cena su svi zaslužni, samo ne ona, nego umanjena kupovna moć građana, kao što je to više puta i rečeno, je i očuvala stabilnost cena.

Zbog jedne takve neodgovorne politike, odlazeći guverner nije smeo da stane ispred narodnih poslanika i da brani rezultate NBS. Bio je pozvan. Kada već raspravljamo o novom guverneru, odnosno kandidatu za novog guvernera, često se provlačila priča o nezavisnosti Narodne banke i nezavisnosti odluka koje donosi guverner kao prvi čovek Narodne banke.

Verujem da ovde ima veoma malo mojih kolega narodnih poslanika koji poznaju kandidate za guvernera, Jorgovanku Tabaković, kao ja. Znam je još iz vremena kada je bila ministar u Vladi Republike Srbije, to čuveno Ministarstvo za privatizaciju. Znam je iz perioda kada su određeni visoki funkcioneri Vlade, neću da im spominjem imena, nisu iz SNS, ali nema ni njih ovde, a ni kod njih da brani, zahtevali su da se donesu odluke koje tada nisu bila u skladu sa zakonom i u interesu građana Srbije. Kandidat za guvernera, tadašnji ministar, kome je tada zatražena ostavka, ne samo da nije pristao da donosi takve odluke zato što nisu bile u skladu sa zakonom, ne samo da nije podneo ostavku, nego je dobio i izvinjenje zato što je bio u pravu.

Pitanje nezavisnosti i integriteta, nije pitanje da li čovek koji je kandidat ili osoba, da mi neko ne zameri, koja je kandidat za guvernera, dolazi iz neke političke stranke ili je nestranačka ličnost – da li je sa univerziteta ili iz privrede ili iz bankarstva, integritet čoveka, njegova nezavisnost je lična stvar. Kroz odbranu svoje lične nezavisnosti, on brani nezavisnost institucije koju treba da vodi.

Jorgovanka Tabaković je u svojoj dosadašnjoj karijeri pokazala i dokazala ne samo na rečima, nego i na delima da je spremna da sačuva nezavisnost organa koju vodi i da on bude nezavisniji nego ikad što je do sada bio. U krajnjem slučaju, ne samo da prihvatam do da narodni poslanici koji pripadaju bivšem režimu treba da kontrolišu ovu Vladu, već i mi iz SNS preuzimamo obavezu da svi zajedno kontrolišemo Vladu. Ova Vlada nema prava na greške. Odgovornost svakog od nas ovde se ogleda u tome da, pa čak i mi koji sada podržavamo tu Vladu, da je prvi i kritikujemo za ono što uradi loše. Isto tako, narodni poslanici su odlukom Ustavnog suda takođe nezavisni. Budite uvereni da ovi ljudi koji sa mnom sede u poslaničkoj klupi, nisu takvi da su u stanju da glasaju za odluke koje nisu u interesu građana Srbije. Takvih odluka, barem u ovom sazivu, neće biti.

Zbog svega, smatram da, ne samo one stručne vrednosti kandidat za guvernera Jorgovanka Tabaković ima, već i one moralne. Zato će naša poslanička grupa u danu za glasanje da glasa za predlog za guvernera, gospođu Jorgovanku Tabaković. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno razumem narodne poslanike iz bivšeg režima, ali treba neke stvari da rasčistimo.

Kada je u pitanju amandman na član 1. predloga zakona, imamo već iskustva da je bilo zloupotreba od strane raznih finansijskih organizacija, da je dolazilo do pranja novca, da je zbog toga i ovim izmenama i dopunama zakona predviđeno da platni promet u zemlji i inostranstvu kontroliše Narodna banka. Što se tiče člana 2, tu Skupština postupa po Ustavu i počinje da vrši nadzor nad Narodnom bankom, koja donosi podzakonska akta kao što je Statut, pa samim tim ona daje predlog, a mi proveravamo njegovu usklađenost sa zakonom i Ustavom. To je naše ustavno pravo i obaveza. Ne razumem pripadnike bivšeg režima zašto se bune za ove izmene i dopune, barem u članu 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama zakona o Narodnoj banci.

Mi, u stvari, vraćamo na snagu Zakon o Narodnoj banci koji je predložila Demokratska stranka 2003. godine i usvojila. Kako je onda moguće da je onda bilo u skladu sa zakonom i Ustavom, a danas nije moguće?

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 95. Ustava Republike Srbije, više puta citiran, stav 1. neću da komentarišem mnogo, daje se samostalnost Narodnoj banci. Narodna skupština je donošenjem Zakona o Narodnoj banci, što je regulisano stavom 3. istog člana 95, supstituisala pravo nezavisnosti.

Nezavisnost se ne ogleda, odnosno smetnja nezavisnosti se ne ogleda u tome da Narodna skupština vrši kontrolu nad Narodnom bankom, nezavisnost i samostalnost Narodne banke, kao jednog organa države, ogleda se prilikom donošenja odluka.

Kada je u pitanju ta čuvena uprava za nadzor, ako pogledate dalje, ona podnosi izveštaje i dužna je da da određene podatke savetu, ako ih on zatraži, a najmanje jednom u tri meseca. Čak ni uprava nema apsolutnu nezavisnost i samostalnost, nego odgovara najvišem organu Narodne banke. Narodna banka nije grana vlasti. U Srbiji po Ustavu postoje tri grane vlasti, a to je zakonodavna, izvršna i sudska. Verujte, donošenjem ovog zakona, odnosno izmena i dopuna zakona nećemo imati problema kao što je prethodni režim imao problema kada se direktno upleo u jednu granu vlasti i to sudsku, pa sad imamo probleme po svim sudovima, osnovnim, višim, apelacionim i kasacionim, šta će da se radi sa sudijama koje su na osnovu odluke Ustavnog suda vraćene nazad na posao.

Zamolio bih pripadnike bivšeg režima da, kada donose ocene unapred, ne rade to paušalno. Mi planiramo da budemo bolji od vas i hoćemo da budemo bolji od vas.

Savet guvernera čine guverner i vice guverneri i prilikom donošenja odluka imaju potpuno ista prava. Guvernerov glas ne važi dva glasa nego jedan, kao i bilo kog vice guvernera. Jedan od vice guvernera je i Tijana Dragutinović, bivši ministar finansija. Nisam primetio prilikom ekspozea Mirka Cvetkovića da je ona nezavisna i nestranačka ličnost, znači, sada je u savetu guvernera vice guverner. Nemojte da se posipate pepelom, planiramo da budemo bolji od vas i da najbolje ljude iz struke postavljamo na odgovarajuće funkcije u državnim organima.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagači cene svaku dobronamernu kritiku ili upozorenje da nešto ne bi moglo da funkcioniše kako treba i da može doći do zastoja. Naime, skupštinski Odbor za poslove finansija je juče podneo amandman, koji sam kao predstavnik predlagača prihvatio, tako da rešenje potpisuje samo guverner. Mogu samo da se zahvalim da ste, zbog svoje zabrinutosti, podneli jedan ovakav amandman, ali taj amandman Odbora za finansije postaje sastavni deo Predloga zakona i zato samo mogu da vam zahvalim na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se usudio da zalazim u diskreciono pravo predsednika Republike koga će on da predloži za guvernera, sa jedne strane, a sa druge strane, ako tvrdite da je razlog donošenja zakona smena guvernera ili njegovo razrešenje, sam nastavak ove sednice, sav nastavak rada po ovom zakonu vas demantuje. Znači, nama nije cilj razrešenje guvernera. Nama je cilj uspostavljanje kontrole nad finansijskim tržištem od strane Narodne banke i nadzor Narodne skupštine nad Narodnom bankom.

Više puta sam isticao, kada smo postali poslanici u ovom sazivu, dali smo zakletvu, da je naša obaveza i ustavno pravo da svoj posao kao narodnog poslanika radimo kako treba. Znači, svaka priča oko izbegavanja nadzora Narodne skupštine nad Narodnom bankom je izbegavanje dužnosti narodnog poslanika. Mogu da razumem pripadnike bivšeg režima da hoće izmene i dopune ovog zakona da svedu na jedan politički teren i političku debatu. Međutim, dajemo pravo svim narodnim poslanicima, pa i onima koji nisu činili većinu u republičkom parlamentu, da kroz nadzor Narodne banke kontrolišu jedan organ, koji je izuzetno bitan za funkcionisanje države, ne samo od strane skupštinske većine, nego i od strane bivšeg režima.

Da se nešto razumemo – kontrola finansijskog sektora vršena od strane Narodne banke, ogledala se u reviziji izveštaja koje su podnosile narodne banke i druge finansijske organizacije na tržištu. Uprava za nadzor ima za cilj da neprestano i neposredno vrši finansijsku kontrolu finansijskih učesnika, znači neprestano, ne da neko napravi izveštaj, ovakav ili onakav, da ga podnese Narodnoj banci koja ga razmatra, usvaja ili ne usvaja, je li prošao kontrolu ili nije prošao kontrolu.

Ovde je reč o tome da neprestano treba da se vrši kontrola nad finansijskim organizacijama, s jedne strane. S druge strane, pokušavamo da vam objasnimo da ko god da je guverner nije izopšten iz pravnog sistema i ustavnog poretka države. Nije izopšten iz nadzora koji ima Narodna skupština i kao takav dužan je da odgovara svim poslanicima ovde za sve ono što radi ili ne radi, a trebalo bi da radi Narodna banka. To je svrha ovog zakona. Znači, ne samo smanjivanje njegove odgovornosti, naprotiv, on kroz upravu za nadzor daje mu se još jedan instrument da ostvari svoj primarni cilj i zadatak koji mu je zakonom i Ustavom poveren.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da, barem poslanici, kada diskutuju se dobro pripreme za sednicu. Ako bude bio štampan novac, to će biti zbog povećanja bruto nacionalnog dohotka, a ne zbog toga da bismo održali finansijsku stabilnost, kao što se to do sada radilo i da bi dolazilo do rasta kursa evra, gde se neko drugi bogatio, a građani siromašili. Nisu čak ni privrednici tu zarađivali mnogo, zna se ko je tu zarađivao.

Barem dva potpisnika ovog amandmana su glasali za osnovni Zakon o Narodnoj banci, da se ova izmena unese u osnovni Zakon o Narodnoj banci. Takvo rešenje kakvo ste predložili, koliko mi je poznato, ne postoji ni u jednom rešenju bilo koje države. Možda negde postoji, ali u većini država – ne.

Kada su u pitanju ta saopštenja za javnost itd, ne vidim ništa drugo nego da je to prepisana histerija odlazećeg guvernera. On je svoju histeriju dostavio Narodnoj skupštini, dostavio bez Predloga zakona međunarodnim  finansijskim organizacijama, koje su reagovale na njegovo saopštenje, bukvalno ga prepisale.

Kada kažete da nigde u svetu viceguvernere ne bira skupština, u Hrvatskoj ih bira skupština, u Crnoj Gori ih bira skupština, u Makedoniji ih bira skupština, u Austriji predsednik države i Vlade, u Poljskoj skupština i u Mađarskoj skupština. Ovo je samo jedan deo. Da li to za Srbiju važe neki drugi kriterijumi ili to dokazuje baš ono što sam malo pre rekao, da saopštenja koja su neke međunarodne finansijske organizacije dale predstavlja histeriju odlazećeg guvernera, koji ih nije čak ni obavestio o suštini zakona?

Izneo bih samo nekoliko činjenica. Ovde bih guvernera, viceguvernere i sve funkcionere Narodne banke birala Skupština.

Hajde da vidimo kako to izgleda u zemljama koje imaju unaprađeniji bankarski sistem nego Srbija.

U Austriji savet ima 11 članova, šest imenuje savezno veće, Vlada i predsednik, a Skupština akciona pet. U Austriji generalni savet, predsednik, potpredsednik i još osam članova postavlja savezna Vlada, izvršna vlast. Tu nema politizacije, jel tako?

Upravni odbor Austrijske banke – guverner, viceguverner i još dva člana postavlja predsednik države na predlog savezne Vlade.

U Poljskoj guverner se bira na zahtev predsednika države od strane parlamenta. Članove izvršnog odbora imenuje predsednik države na zahtev guvernera, jedna od grana izvršne vlasti.

Niko ne može da ospori da je naš način izbora, odnosno način izbora funkcionera Narodne banke daleko pravedniji, daleko konkretniji kada se bira u parlamentu.

Svi koji se bave politikom, kada pokušavaju da rade kako treba, kada hoće da rade kako treba ne beže od javne debate, ne beže od rasprave u ovom parlamentu, nema šta da kriju od svojih kolega poslanika, a ako ćemo da idemo po principu da se nešto samo desi i za to saznamo iz novina kao narodni poslanici, e onda je ova skupština u problemu, onda ona ne opravdava svrhu svog postojanja. Mi smo ti koji treba da kontrolišemo izvršnu vlast.      Mi smo ti koji postavljamo sudsku vlast. Znači, nemojte da se parlament odriče tog prava, bez obzira koja je politička stranka na vlasti.

Naša bliža prošlost pokazuje da je vlast prvo promenjiva kategorija. Mi u stvari kroz izbor i guvernera i Saveta guvernera i Izvršnog odbora i Uprave za nadzor dajemo vama pravo da kontrolišete sadašnju većinu. Nemojte da se borite protiv tog prava. Treba da budete zadovoljni što možete da ga koristite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u bližoj prošlosti, ne tako daleko, skoro 20 godina je prošlo, nažalost sećam se i toga da smo imali i ranije kada je Narodna banka u pitanju, određene potrese. Setite se 2003. godine, pa 2004. godine, pa 2010. godine, a sada je 2012. godina.

Kroz čitave ove rasprave i davanja saopštenja za javnost, bivši režim pokušava da prikaže da je ovaj zakon napravljen zato da bi se napravila primarna emisija novca. Više puta smo u proteklom periodu govorili da se vrši primarna emisija novca - baš kod ovog guvernera, kada nisu postojali dokazi, evidencije koje su državne hartije od vrednosti emitovane, kada je Registar državnih hartija od vrednosti menjan i državne hartije od vrednosti i hartije od vrednosti koje emituje Narodna banka su takođe novac, u drugom agregatnom stanju, ali novac. Na određen način jesu. Vi povećavate ukupnu količinu novca na tržištu – da li je ona u elektronskom obliku, u gotovom novcu ili u nekom drugom obliku, agregatu, to je novac.

Kao posledicu toga imamo da je u protekle četiri godine evro skočio 50%. Bivši ste ministar, znate koliki je deficit u budžetu Republike Srbije bio predviđen za 2012. godinu. Znate koje sve kredite treba da vratimo u 2012. godini, na koje je Narodna skupština dala saglasnost. Samo po jednom kreditu dugujemo 700 miliona evra. Zamislite sada kada pričamo o građanima, da za jedan dinar kada ojača evro, to je 700 miliona dinara koje treba da vrati ova država, građani - samo po jednom kreditu, a to nije jedini kredit, nažalost, sa deviznom klauzulom. Zadužena su i javna preduzeća, kao što su EPS, Železnice Srbije, Putevi Srbije.

Da li je svrha postojanje i funkcionisanje Narodne banke i koji su njeni primarni i sekundarni ciljevi i koliko ih je ona ostvarila na ovakav način? Primarni cilj – ostvarena stabilnost cena. Gospodine Petroviću, bilo kog priznatog stručnjaka da pitate – ako evro skoči 14%, 15% ili 20%, a cene samo 4% ili 5%, to znači, to nije zasluga Narodne banke na prvom mestu, nego male i niske potrošnje. Nema ko da kupi ni po jeftinijim cenama. To znači da privredni subjekti jedu sami sebe da bi opstali na tržištu. To je problem.

Kako je sve to nastalo? Pričali smo, ne znam da li ste bili u sali. Prvo se stanovništvo zaduživalo po visokim kamatama. Narodna banka ih tada nije štitila. Posle toga, kada više stanovništvo nije počelo ništa drugo da radi, nije više imalo svoju potrošnju osim gole egzistencije, počela je da se zadužuje privreda. Kada privreda više nije imala resurse zbog manjeg priliva u budžet, počela je država da se zadužuje.

Narodna banka je morala da očuva stabilnost finansijskog sistema i sve učesnike u finansijskom sistemu i korisnike usluga finansijskog sistema. Tu je pao ovaj guverner i u tome jeste problem.

U poslednje dve godine smo potrošili tri i po milijardi evra deviznih rezervi. Od oktobra meseca 2008. godine je potrošeno preko pet i po milijardi evra. Znači da nešto nije funkcionisalo kako treba. Zašto taj finansijski sektor nije radio svoj posao, a to je pomoć privredi i stanovništvu, naravno uz neku zaradu, jer niko ne radi džabe, ali ne ekstra profite koji se ostvaruju visokim kamatama i veštačkim održavanjem visoke cene kapitala, tako što se sve što se zaradi, kupuje evro i iznosi iz zemlje?

Sada pričate o nezavisnosti finansijskog sistema. Mnogima je uzor Evropska centralna banka. Guverner Evropske centralne banke je spreman da kupuje državne obveznice od Italije i Španije, ali ne može dok mu ne daju saglasnost izvršne vlasti Nemačke i Francuske. Danas živimo u vremenu državnog intervencionizma, takva su vremena. Prepuštanje samim finansijskim učesnicima da rade šta god hoće pod izgovorom liberalnog učešća, suludo je u ovim trenucima. Narodna banka mora u narednom periodu da vuče poteze koji će stabilizovati finansijski sektor, staviti ga u okvire zakona i propisa koje sama Narodna banka određuje, da bi mogla nesmetano da funkcioniše privreda.

Danas živimo u vremenu državnog intervencionizma. Takva su vremena. I prepuštanje samim finansijskim učesnicima da rade šta god hoće pod izgovorom liberalnog učešća je suludo u ovim trenucima. Znači NBS mora u narednom periodu da vuče poteze koji će stabilizovati finansijski sektor, staviti ga u okvire zakona i propisa koje sama NBS određuje da bi mogla nesmetano da funkcioniše privreda. Ne može ni jedan privredni subjekat, bez obzira da li se bavi uvozom ili izvozom da funkcioniše kako treba, ako nema finansijsku stabilnost i koliku toliku stabilnost cena. Nema planova dugoročnog razvoja. Ne može strateške ugovore da zaključi. To su stvari zbog koji se donosi ovaj zakon.

Kroz upravu za nadzor finansijskih institucija povećava se kontrola finansijskih učesnika na tržištu. Evo, ta čuvena Agrobanka, pa to je 300, 350 možda i 400 miliona evra štete – većinski vlasnik država mora da nadoknadi svim deponentima. Akcionari, da ne pričam, ima i Austrijanaca, Slovenaca. Kakvu smo mi sliku njima dali? Tako što je naša NBS prihvatila lažan izveštaj revizora da je tačan. Onda smo u stvarno ozbiljnom problemu. To će rasterati investitore. Svi, znači političari u okruženju, političari u super silama, ekonomisti u zemljama u okruženju u ekonomskim gigantima, imaju samo jedno za cilj - stabilnost i političkog i finansijskog sistema sa zemljom koju smatraju svojim partnerom, ako to nije stabilno, nema ni saradnje sa njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da vidimo ko je u sadašnjem savetu, i da mi objasnite da li vi to za šta hoćete nas da optužite, da mi hoćemo da radimo, a ne pada nam na pamet, već niste radili.

Znači, član saveta izvesni gospodin Milojko Arsić, bivši savetnik Mirka Cvetkovića, zaposlen u "CES Mekon" na platnom spisku. Zalaže se za prodaju JAT-a, zalaže se za prodaju "Telekoma", zalaže se da se ne umanji porez na dodatu vrednost na bebi opremu i hranu za prehranjivanje odojčadi i dece mlađeg uzrasta, ili izvesni Kosta Josifidis koji radi u pokrajini.

Znači, nemojte, već vidite klasičan sukob interesa i hoćete da takvi ljudi određuju ko će da vodi i da budu viceguverneri. Morate da priznate da je Narodna skupština nešto, slažem se sa mnogim predlozima, diskusijama da vladajuća većina može da izglasa šta god hoće. To ste nam vi toliko puta dokazali. Nebrojano puta. Zato ste imali zakone koji su vam padali na Ustavnom sudu. Ali, nešto što odgovornu vladajuću većinu sprečava da bilo šta što nije dobro pusti u Skupštinsku proceduru jeste da rešenja budu loša, zbog javne debate koja ovde treba da bude.

Silom možete svašta da uradite, ali ako ste odgovorni, pazite šta radite, povećavam vam se stepen kontrole svih ljudi koji treba da budu predmet rada i ocene ovog parlamenta. U tome se razlikujemo mi od vas. Nećemo da se nešto dešava iza zatvorenih vrata, nećemo da se postavljaju ljudi koji ne zaslužuju da budu na tim mestima. To su razlozi zašto Parlament treba da preuzme ovu ulogu. Nema tu podele političkog plena.

Mi smo već više puta dokazali za kratko vreme da ovu vlast ne smatramo političkim plenom, i nudili smo mnogima, koji nisu članovi nijedne političke stranke koje sačinjavaju skupštinsku većinu, da preuzmu odgovarajuće državne funkcije. Zato što je Srbija danas u takvoj situaciji da su nam potrebni, ne nama, nego građanima, najbolji ljudi koje ova država ima, da zemlju izvuče iz krize.

Trudim se da ne mešam babe i žabe, ali bar jedno znam. Nije stvar Vlade poreska politika, odnosno izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost, Vlada može samo da bude predlagač. To je stvar ovog parlamenta. Bar za ovo nekoliko dana, koliko ste narodni poslanik, to ste trebali da naučite.