Neće biti, baš je jedan od razloga što donosimo ovaj zakon, taj. Znate, povezana lica, u redu, može da bude osnivač jedan ogranak Elektroprivrede i da ima povezano  lice, ali to povezano lice ako raspolaže sredstvima koja su nastala na osnovu vršenja javnih poslova ili iz budžeta Republike Srbije, mora isto da raspiše javnu nabavku. Ne može ono zato što je povezano lice da troši ta sredstva kako hoće. Onaj ko je izvođač, ne mora.
E sad, baš je u ovom zakonu predviđeno, a dešavalo se da podizvođač daje nepovoljniju ponudu od izvođača radova, a onda bude angažovan kao podizvođač, kako to? Kako mu se sada isplati u postupku dobijanja posla, odnosno javne nabavke, nije dao najpovoljniju ponudu, a onda mu se isplati da bude podizvođač za mnogo manje novca, u čemu je onda problem? U dogovoru. Toga više nema. Samo do 50% može podizvođač da bude. Svi ukupni podizvođači ne mogu više od 50% da budu u jednom predmetu javne nabavke.
Ja sam svedok bio. Tri preduzeća, neću da ih imenujem, sva tri dobijaju, istu delatnost imaju, pa su se valjda toliko uplašili da neko nekoga ne prevari, pa gde je prvo preduzeće izvođač, drugo je podizvođač, gde je drugo preduzeće izvođač, treće je podizvođač, gde je treće izvođač, prvo je podizvođač. Tako u krug, da neko nekog od njih ne prevari, zajedno sa onim ko je naručio javnu nabavku. Toga više nema, tu su te uštede.
Kako ćemo da objasnimo, postavlja se pitanje, da li je to stvarno moguće da budu tolike uštede? Evo, požarevačka Direkcija za izgradnju, spomenuću to javno preduzeće, 2007. ili 2008. godine, ulice bliznakinje, ista površina, ista dužina, ista širina, isti obim radova, isti kvalitet podloge, a razlika tri puta. Ko je onda tu lud? A sve je bilo u skladu sa zakonom, sve, ali je bio loš zakon.
Hajdemo sada da ispravimo zakon. Mislim da, rekao sam, ne postoje savršeni zakoni, neko je rekao da će biti šteta ako se ovaj zakon pokaže lošim, pa ga budemo menjali. Šteta će biti ako se pokaže lošim, a u to budite uvereni da neće biti loš. Da li će trebati da ga menjamo, neke su procene, verovatno hoćemo, da bi bio još bolji, jer u primeni zakona, videćemo, gde je možda i napravljena neka greška. U svakom slučaju, evo, imamo vremena i do rasprave u pojedinostima da vidimo te amandmane koje ste podneli i da ih razmotrimo i zašto ne, ako su stvarno u svrhu popravljanja zakona, i da ih prihvatimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da zahvalim gospodinu Đeliću, na podršci koju daje za ovaj zakon, zato što je, za razliku od Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SNS još u februaru mesecu 2011. godine uputila sličan zakon kao Predlog za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama. Nemam ništa protiv iako je Vlada Republike Srbije u januaru neki sličan zakon, na osnovu zapažanja SNS, uputila u zvaničnu proceduru i usvojila kao svoj zvaničan predlog koji je upućen u Skupštinu Republike Srbije.
Isto tako, gospodin koji je pre mene govorio kao bivši ministar, bivši potpredsednik Vlade, zna da se pravi efekti zakona očekuju kada on uđe u potpunu primenu, kada svi organi, sve odredbe zakona uđu u jednu kompletnu primenu. Tada možemo da očekujemo efekte jednog ovakvog zakona.
Mislim da neće biti potrebno praviti neki poseban budžetski razdeo gde su uštede iz budžeta Republike Srbije na osnovu primene novog Zakona o javnim nabavkama, iz razloga što će svaki sledeći budžet biti planiran, da li po Zakonu o budžetu, da li po Zakonu o rebalansu za 2013. godinu, ili po Zakonu o budžetu za 2014. godinu. Znači, ove odredbe zakona koje sada treba da izglasamo biće opredeljene u onim vrednostima i na osnovu onih iskustava koje smo stekli primenom jednog ovakvog zakona.
U svakom slučaju, nije dovoljno samo imati dobru volju kada se zakon piše. Obećanja od 600 miliona do milijardu evra ušteda su očekivanja, za razliku od obećanja za 200 hiljada novih radnih mesta, pa je 200 hiljada ljudi ostalo bez radnih mesta. To je velika razlika između SNS i DS. Potpuno sam uveren da će dugo vremena proći dok te razlike između nas i vas ne dostignete.

I te kako verujem u ono što pričam i pazim šta pričam, tako da sam podneo bio jedan amandman kada je Srbija bila u mnogo boljoj finansijskoj situaciji, da se smanji, odnosno ukine porez na robe i usluge. Kada ste vi bili ministar podneo sam amandman da se bebi oprema oslobodi plaćanja poreza na promet robe i usluga. Tada ste to odbili.
(Božidar Đelić, s mesta: Što vi niste ukinuli PDV?)
Zato što ste državu za protekle četiri godine doveli u takvo finansijsko stanje da bukvalno ne može nikakvo više poresko oslobođenje da se napravi, osim ono što je urađeno zadnjim izmenama i dopunama zakona. Vi to i te kako dobro znate.
Razlika između nas i vas je što mi nećemo da se hvalimo time da su negde odvojene neke pare iz budžeta na osnovu ušteda. To što se ovim zakonom bude štedelo, takođe stoji jedno drugo obećanje, da će jedan deo da budu investicije, a drugi deo subvencije u poljoprivredi. Nemamo ništa protiv, kada zakon počne da daje rezultate, kad vidimo obim ušteda, da uradimo rebalans Zakona o budžetu za 2013. godinu i da izvršimo preraspodelu.
Šta je samo problem zašto to nije urađeno sada? Zato što smo hteli dobar zakon, kao što ste vi podnosili amandmane, kao što ovaj zakon nismo dobili po hitnom postupku u proceduru, nego po redovnom, da imate dovoljno vremena da pročitate, da napišete amandmane i da date primedbe. Čak i ako želite, uvek su vam vrata bila otvorena da kažete to u direktnoj komunikaciji van ove skupštinske govornice.
Rešili ste da pišete amandmane. To je vaš oblik političke borbe i nemam ništa protiv. Zato tog zakona, da bi bio što je god moguće bolji, nema u Zakonu o budžetu za 2013. godinu. Hteli smo da donesemo dobar zakon sa javnom raspravom koja je trajala četiri meseca. Kamo sreće da su se tako zakoni donosili. Ovako sada imamo posledice koje moramo da ispravimo raznim zakonskim rešenjima.
Ono što nije ušteđeno u ove protekle četiri godine, pa i više, su sredstva koja su bespovratno otišla. To je nešto što ne možemo da vratimo. Hajde bar da pokušamo da popravimo stanje u našim finansijama i načinu kako se troše sredstva iz budžeta Srbije.

Gospodine Đeliću, ne bežimo mi od odgovornosti. Sasvim sam siguran da će u Srbiji mnogo bolje da se živi za godinu i po dana ili dve, nego sada, jer dovoljno će biti da samo ova imovina koja je stečena kriminalom u protekle četiri godine bude vraćena državi, verujte mi. Tu smo potpuno mirni. Uopšte se ne brinemo oko toga.
Što se tiče "Galenike", JAT itd, slažem se da mi odgovaramo za one odluke koje donosimo, ali isto tako, kada napadate nas, samo nekoliko meseci pošto smo počeli da vršimo vlast, kažite bar odakle ti dugovi i u "Galenici" i u JAT.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da poslanička grupa Napred Srbijo glasala za energetski sporazum, a isto tako je tačno da je glasala i za Sporazum o pridruživanju EU. Isto tako je tačno da je bivši predsednik SNS  danas predsednik Republike Srbije i u toj kampanji 2008. godine, a i u ovoj kampanji 2012. godine je govorio da hoće saradnju i sa zapadom i sa istokom. I SNS ispunjava svoja predizborna obećanja. Baš zato što je jedan deo ljudi koji su tada vodili SRS hteo da se odreknemo predizbornih obećanja, ona se i raspala.
Za razliku od nekih koji su predizbornim obećanjima, recimo, 2000. godine obećavali sedam milijardi dolara donacija koje nikad nismo videli, za razliku od onih koji su obećavali veće plate i bolji životni standard, a 12 godina posle tih obećanja, da vidimo kako živimo, da vidimo koliko imamo zaposlenih, koliko imamo ojađenih, koliko imamo prevarenih i u kakvoj nam se situaciji tada nalazila privreda, a u kakvoj se sada nalazi. Mogu da kažem da su sada privreda i Srbija opustošeni jednom neodgovornom politikom za koju svakako imaju i naslednici jednog dela DS oličeni u LDP.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da taj gospodin nije član SNS. Inače, koliko se sećam, njemu je jedno vreme bilo zabranjeno da se bavi politikom. Isto tako se sećam da je tada šef, odnosno predsednik poslaničke grupe DS, ili ostatka DOS, kako god hoćete, bio gospodin Bojan Pajtić, koji je sedeo od mesta Nede Arnerić samo metar i po ili dva.
Nije moguće da on nije znao i nije moguće da šefovi poslaničkih grupa ne znaju koliko ima poslanika u sali koja poslanička grupa. Nije moguće da se upotrebi jedna kartica, a da se zna da ima kvoruma za glasanje i odlučivanje. Sada je taj gospodin predsednik pokrajinske vlade. Toliko o tome kako vi vodite računa kada je u pitanju način donošenja odluka u Skupštini Srbije.
Isto tako, baš zbog toga što je sve to morao da zna, gospodin Pajtić je tada trebao da podnese i ostavku na mesto predsednika poslaničke grupe, što nije učinio. U tome je razlika između nas i vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se plašio poglavnika Čedomira Jovanovića, ni kada je iza sebe imao 176 narodnih poslanika, a još manje vas se gospodo plašimo sad.
Kada je u pitanju to da se postavljaju pitanja, i kada je u pitanju korupcija, postavljam pitanje prvom potpredsedniku Vlade, zaduženom za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala - šta je sa krivičnom prijavom, koju je podneo izvesni Tomica Stanković iz sela Klenja, opština Golubac, protiv sadašnjeg predsednika opštine, Zorana Pajkića, i još nekoliko lica, početkom, u prvoj polovini 2010. godine, a u vezi korupcije, šta mu je sve nuđeno, da bi tada, Zorana Pajkića, kao odbornika opozicije, podržao prilikom izbora za predsednika opštine?
Isto tako postavljam pitanje, šta je sa tim da je odbornik Ana Radomirović, koja je kasnije podržavala predsednika opštine Golubac, Zorana Pajkića, da li je tačno da je zasnovala radni odnos u turističkoj organizaciji "Golubac", odmah po dolasku DS na vlast? Da li je na taj posao dolazila? Da li su joj isplaćivani putni troškovi, ili je sedela u opštini Požarevac, odnosno na teritoriji gradske opštine Kostolac, gde je i živela?
Isto tako, postavljam pitanje, da još druga dva odbornika, koji tada nisu pripadali DS i novoj koaliciji, da li su stekli nešto od pokretne ili nepokretne imovine, odmah po formiranju vlasti u opštini Golubac, od strane DS i da li je ta nova imovina predmet korupcije?

Povređen je Poslovnik član 108. stav 1. alineja 7.

Bliža definicija povrede Poslovnika.
Kao što se nikada nije protiv mene vodio ni jedan sudski postupak, tako nikad nisam imao potrebe…

Nikad nisam imao potrebe da se pozivam na imunitet, a to iz razloga zato što nisam, kao poglavnik Čedomir Jovanović, imao veze sa organizovanim kriminalom i nikad nisam bio u Šilerovoj.       

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da prethodni govornik odgovori na nekoliko pitanja pre nego što počne da postavlja svoja, a to je – za čije vreme i za vreme koje vlasti su se izrodili i obogatili ti tajkuni? Za vreme čije vlasti su kupovali zemlju od Grada Beograda?
Tako da, prvo da znate da su najveće bogatstvo sticali, baš dok je DS bila na vlasti. Tu jeste problem. Sad, navodno…
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, dužna sam da vas pitam da li ste se vi javili za repliku?)
Da, javio sam se za repliku. Govorio je neistine i ružno o nekoliko poslanika iz poslaničke grupe SNS.
Hteo bih još da skrenem pažnju, da kada je u pitanju podnošenje krivičnih prijava, niti Aleksandar Vučić podnosi krivične prijave, niti Nebojša Stefanović. Oni to mogu kao građani, ali ne mogu kao predsednici Skupštine ili potpredsednici Vlade.
Gospodo iz DS, imali ste priliku u prethodnih pet godina da se obračunate sa tajkunima i ne samo da se niste obračunali, nego su postali moćniji i bogatiji nego što su bili pre vašeg dolaska na vlast. Vašu priliku ste propustili, mi našu nećemo.

Povređen je član 109. Poslovnika, stav 1. alineja 7, zato što nisam mogao da razumem govornika koji je govorio o Tomislavu Nikoliću, da li se to baš odnosilo na Tomislava Nikolića ili na predsednika DS i gradonačelnika grada Beograda, gospodina Đilasa, koji otkad je postao gradonačelnik grada Beograda biva osamsto puta bogatiji danas nego u trenutku kada je postao gradonačelnik. Da li je mislio i na to što su se, nekoliko dana pre hapšenja gospodina Miškovića, Dragan Đilas, predsednik DS i gradonačelnik Beograda, dogovarali šta će da rade dalje? Da li je na to mislio?
Gospodo iz DS, vi niste iskoristili vašu priliku, zato što ste tajkunima dugovali. Zato ste morali da ih trpite. Zato ste morali da im dozvolite da budu još bogatiji i još moćniji. Mi njima ništa ne dugujemo i zato dozvoljavamo državnim organima da rade svoj posao, da procesuiraju sve one koji su svojim nedelima oštetili građane Srbije. Žao mi je što ste se upleli u tu priču, ali o tome ste trebali da mislite kada ste postajali zavisni od tajkuna.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok je kolega Marijan Rističević govorio, povređen je Poslovnik, član 109. stav 1. tačka 4) alineja 4. Isto tako dok je bilo reklamiranje člana 103. Poslovnika u kojem je narodni poslanik tražio da se Poslovnik doslovno primenjuje, voleo bih kada je u pitanju dosledna primena Poslovnika, da se priseti taj isti narodni poslanik kako su izricane opomene narodnim poslanicima dok je on predsedavao i vodio Skupštinu. Da podsetim, da li je i jedan jedini narodni poslanik vladajuće većine u sazivu od 2008. godine do 2012. godine dobio opomenu.
Tako da ako hoćemo o tome da pričamo o doslednoj primeni Poslovnika, mislim da se ovaj poslovnik najdoslednije primenjuje sada iako mi nismo glasali za ovaj poslovnik i doneli ga.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika zato što se ovde govorilo o nekakvom spaljivanju veštica.
Razumem da moje kolege narodni poslanici neki put u svojim diskusijama mogu i žučnije da raspravljaju itd, ali da ne zaborave da Zakon o privatizaciji je potekao iz DS i predložio ga je Aleksandar Vlahović, pogotovo iz dela koji je najviše bio kritikovan, da predmet privatizacije mora da se izražava knjigovodstvena, a ne tržišna vrednost, pa mi nije jasno za čim DS plače. Takav ste zakon doneli i vi ste omogućili da neko kupi preduzeće za male pare, a onda, koristeći imovinu, preduzeće da zgrče bogatstvo, a ne mi iz SNS.

Izvinjavam se kolegi, neću dugo.
Posledice o kojima je ovlašćeni predstavnik DS govorio jesu posledice jednog zakona koji se zove Zakon o privatizaciji. Po tom istom zakonu koji je predložio njegov stranački kolega, Aleksandar Vlahović, kada su se firme privatizovale računala se knjigovodstvena vrednost koja je nekoliko puta manja od tržišne vrednosti, pa su mnogi po tom istom zakonu kupovali preduzeća po knjigovodstvenoj vrednosti, a onda ih zaduživali kod banaka po tržišnoj vrednosti da bi mogli da kupuju nova preduzeća. Tako je to funkcionisalo.
Nemojte više, probudite se. To je počelo 2002. godine. Tada ste doneli taj zakon. Tada su vaši poslanici glasali za njega. Tada je bio vaš ministar za privatizaciju. Ako hoćemo o nekim nepravilnostima da pričamo, hajde da uhvatimo nit kada te nepravilnosti počinju. One počinju jednim lošim zakonom o privatizaciji. Nemojte više da posipate pepeo.
Druga stvar, kada pominjete Bogoljuba Karića, setite se da vam tada nije smetao. Kada je podržao Borisa Tadića 2004. godine da u drugom krugu postane predsednik Republike nije vam smetao, tada vam nije bio kriminalac, ni lopov, ni tajkun. Tada vam je bio prijatelj. Dao vam je pokrajinsku Vladu i sada odjednom, kada više nije sa vama, on je sve to. Nemojte tako.