U jednom delu mogu i da se složim sa vama, a to je da jeste i to jedan od tih razloga zašto se ne prihvata amandman na član 7. Da li vi mislite da ne bi bilo još većih, ne mogu da kažem zloupotreba, ali jednog nonšalantnog odnosa prema sredstvima koje nam obezbeđuju građani?
Gospodo, zakon prvi put važi za sve isto, i za ove iz DS, i za ove DSS, i za SPS i za SNS. Zakon važi isto. Da je takva primena bila poslednjih godina, verujte da ne bismo bili u ovim problemima.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se složim i sa tvrdnjama gospodina Karića, koji je podnosilac ovog amandmana, ali nažalost i sa tvrdnjama gospodina Rističevića i da kažem da su i jedan i drugi u pravu. Osim u jednom delu koji je gospodin Karić rekao, a to je da niko nikada od 250 narodnih poslanika nije pričao o modifikovanim proizvodima i o vašem zakonu.
Mogu da vam kažem da je samo naš bivši kolega, prof. dr Zoran Mašić dogovorio više puta, svaki put kada je bila rasprava o agrarnom budžetu, Zakonu o poljoprivrednom zemljištu itd, zato što se slažemo sa vama da je to jedno zlo koje ne treba da se nađe kod nas.
Ako sad krenemo u ovu priču, ovakvi kakvi smo, mogao bih čak da razumem, ne da bude 100%, da počnemo od nečeg, 20, 30, 40%. Tačno je i to da je to skupa hrana, ali je nema dovoljno. Da je ova ideja u jednom delu prilagođena situaciji, mogla bi da se nađu i sredstva iz budžeta Republike Srbije za subvencionisanje jedne ovakve aktivnosti.
Nadam se da ćemo u nekoj od sledećih izmena i dopuna zakona, jer ovo je novi zakon i on će svakako da pokaže da negde možda nešto ne funkcioniše kako treba, da radimo izmene i dopune i možemo da raspravljamo o tome da neki amandman ili ubacimo u Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, ali da bude prilagođen onom tehničkom trenutku u kome se mi danas nalazimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da nama Vlada ne treba da govori šta treba da radimo. Ona može samo da preporuči.
Kad smo se već dotakli Zakona o Razvojnom fondu koji je podnela Skupština AP Vojvodine, prirodno je da se Vlada izjasni o tome, zato što je Vlada jedan od učesnika, odnosno potpisnika sporazuma između Vlade Republike Srbije i AP Vojvodine o osnivanju Razvojnog fonda AP Vojvodine. Ona je posredno tvorac toga zakona. Formalno pravno predlagač je sama Autonomna pokrajina.
Sad da se vratimo na ovaj amandman. Znači u članu 11. Predloga zakona naručilac je dužan da obezbedi javnosti transparentnost postupka javne nabavke poštujući, ali ne ograničavajući se samo na obavezi iz ovog zakona. Da poštuje, ali da to nisu obaveze samo iz ovog zakona, nego mu dajemo mogućnost da radi i više. Amandman kaže – naručilac je dužan da obezbedi javnosti transparentnost postupka javne nabavke koristeći sve instrumente za obezbeđivanje transparentnosti postupka javne nabavke, trebalo je da bude tačka, ali ide u nastavku – a u skladu sa ovim zakonom.
Znači, prihvatanjem ovog amandmana mogla bi da se koriste samo sredstva za obezbeđivanje transparentnosti predviđeno ovim zakonom. U tome jeste problem sa ovim amandmanom i zato stoji ovo obrazloženje o neprihvatanju amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada se uvodi jedna novina, ako bismo na određen način imali strah da to neće da funkcioniše kako treba, onda jednostavno, zašto i menjati zakon ? Pustite ih onako, u najgorem i najlošijem obliku  da funkcionišu.
Šta su njegove dužnosti? Ne mogu ni to da se složim, da nije baš opisano, ali ono što je najvažnije kada je u pitanju taj građanski nadzornik jeste u šestom ili sedmom stavu, ne mogu sad da brojim, ali pročitaću stav – građanski nadzornik je dužan da nadgleda postupak javne nabavke i u tom cilju on ima stalan uvid u postupak, dokumentaciju i komunikaciju naručioca sa zainteresovanim licima, odnosno ponuđačima.
Nije to napisano da bi to bilo samo formalno, jer u tom kontaktu građanski nadzornik može i da dođe do zaključka ili da mu se neko od lica koja učestvuju u postupku žali građanskom nadzorniku da mu neko traži novac da bi njegova ponuda prošla. To jeste osnovni cilj građanskog nadzornika.
Šta ako on zaustavi postupak? Verovatno više nikada neće moći da bude građanski nadzornik, s jedne strane. S druge strane, sećam se kada ste vi dok ste bili na vlasti davali imunitet, poreskim izvršiocima, poreskim službenicima, ako zaustave neku radnju koju je neko radio, pa ste davali imunitet da poreska uprava ne treba da platiti štetu koja je prouzrokovana aktom koji nije bio opravdan, itd.
Cilj ovde jeste da se što je god moguće više utiče antikorupcijski, odnosno da u samom postupku sprovođenja javne nabavke, da se spreči traženje i dobijanje novca od lica koja su zainteresovana u postupku javne nabavke.

Ovo što su izneli kolege, u postupku iz stava 1. tačka 3 – postupanje zbog izuzetne hitnosti, naručilac je u obavezi da traži mišljenje od Uprave. Ali, ako pogledate stav 2. - naručilac je dužan da pre pokretanja pregovaračkog postupka iz stava 1. tačka 2) do 6) zahteva od Uprave za javne nabavke mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka. Piše. To se odnosi na tačku 3).
(Dejan Mihajlov, s mesta: Ovo je preciznije.)
Znate šta, koliko je to preciznije? U roku od 24 časa, a ako se u roku od 24 časa ništa ne desi, onda mogu da nastave. E pa nije baš tako. Ovo je mnogo preciznije. Znači, prvo mora da je dobije za 15 minuta, a ako je baš toliko hitno, a svakako u roku od 24 sata, pogotovo kada su u pitanju elementarne nepogode, kao što su zemljotresi, poplave i slično.

Očigledno vi i ja nemamo isto shvatanje šta su to vanredne situacije.
(Dejan Mihajlov, s mesta: Hitne.)
Hitne, prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima.
Vi ste, recimo, bili u Vladi 2006. godine, kada je Dunav plavio sve živo. Da li ste sve opštine nizvodno od Mađarske stavili u stanje pripravnosti i proglasili vanredno stanje? Šta vi mislite, da samo kod vas postoji taj nivo odgovornosti za posao koji se obavlja? Za vreme vaše vlade bio je jedan zemljotres. Bilo je i klizišta.
Kada nastupaju vanredne okolnosti naravno da svi državni organi, a ne samo Uprava za javne nabavke, moraju da budu u funkciji. Ovo je suvišno, pogotovo što ste vi primenjivali neki Zakon o javnim nabavkama koji je bio, po meni, ja vas ne krivim, liberalniji nego ovaj, slobodniji za rokove i sve ostalo, pa ste postupali tako kako ste postupali. Nemojte sa sumnjom da ulazite da ti ljudi koji će da budu u Upravi za javne nabavke, da su neodgovorni. Čak šta više, mislim da će mnogo odgovornije da vode svoj posao nego što je to do sada bilo, pogotovo što će javnost preko Skupštine biti daleko više uključena u njihov rad. To i jeste cilj. Javnost je nešto što tera na dobre rezultate i sve organe i javnost je nešto što sprečava korupciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po prethodnom amandmanu, pošto još nije bila zaključena rasprava po njemu i iskoristio bih par minuta, pošto su kolege iz DSS tražile da objasnim šta je to konkurentni dijalog i kada se primenjuje.
Predmet javne nabavke se smatra naročito složenim ako naručilac objektivno nije u mogućnosti da odredi tehničke specifikacije i predmete javne nabavke, pravnu, odnosno ekonomsku strukturu javne nabavke.
To znači sledeće. Pokušaću da budem slikovit. Treba vam neka računarska aplikacija koju niste imali prilike da sretnete bilo gde, ili za određeni posao, tako da je nema u komercijalnoj ponudi. Da nema ovog člana 37, prvo biste morali da angažujete konsultanta koji će da vam izradi projekat kako ta aplikacija treba da izgleda, da odredi njenu vrednost i da pokrenete postupak javne nabavke. S tim, i kada birate konsultanta, morate da sprovedete postupak javne nabavke, bez obzira da li je male vrednosti ili velike vrednosti.
U ovom slučaju, imate prava da tražite od onoga ko direktno, ali više njih, da vam daju idejno rešenje za rešavanje vaših problema. To znači da možete, recimo, da ih skupite pet. Od njih pet, kada završe njih pet, pokažu vam kakve su njihove aplikacije i vi odaberete tri – ovo se meni sviđa i sada se vas troje nadmećite ko će da mi da najpovoljniju ponudu. Na ovaj način, dobijate ovu prvu javnu nabavku oko izbora konsultantske kuće potpuno besplatno. Nadam se da smo se razumeli.

Član 36. – naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, ako u otvorenom, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu. O tome se i radi. Ako hoćemo tako da tumačimo stvari, kao što ste i sami rekli, svi mi hoćemo da imamo što precizniji zakon koji će pokušati da bar većinu životnih problema reši još u njegovom donošenju. To se postiže ovim članom 37. Ne možete da pokrenete pregovarački postupak zato što ne znate tehničku specifikaciju predmeta javne nabavke, odnosno njegovu strukturu. Nema iskustva na tržištu koje će da omogući tako nešto.
Zato i jeste dato da se u nekom kraćem postupku ostvari uspešna javna nabavka koja neće biti zloupotrebljena.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se prethodnom govorniku na nekim kritikama, ali neke stvarno nemaju mesta. Ukoliko bi objavili ceo plan javnih nabavki, odnosno kada bi taj plan bio dostupan, to bi bilo jedan od načina da se ponuđači dogovore. Oni koji učestvuju u postupku javnih nabavki kao izvođači imali bi priliku da se dogovaraju. Onda zakon jednostavno gubi smisao.
Sa druge strane, kada je u pitanju krivična odgovornost, jeste, postojala je praksa jedno vreme u zakonodavstvu Srbije da su krivične odredbe bile pisane u zakon koji nije Krivični zakonik. Mi smo, nadam se, sa tom praksom završili. Imali smo pre samo nekoliko dana izmene i dopune Krivičnog zakonika, gde su konačno i zloupotrebe u postupku javnih nabavki postale krivično delo. Da li to može da bude zastarevanje za godinu, dve ili tri, to je stvar oko koje možemo da se dogovaramo, ali treba prestati sa tom praksom da imamo više paralelnih zakona koji regulišu jednu materiju koja treba da bude regulisana jednim posebnim zakonom.
U svakom slučaju, pažljivo ćemo razmotriti vaše amandmane i videti koji su prema našim procenama oni koji će poboljšati kvalitet zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da kada zakon uđe u primenu može da pokaže određene nedostatke. Slušao sam svog kolegu koji je govorio pre mene, znam da je veliki stručnjak iz oblasti javnih nabavki. Zato postavljam sebi jedno pitanje, a i njemu, kako možete one stvari koje su predmet  ugovora da ubacujete u zakon? Da li treba sprovoditi postupak javne nabavke kada gorivo poskupi? Ako ste ozbiljan čovek i ozbiljno rukovodite nekim određenim organom, mi mu govorimo – platite unapred, jer ste na osnovu pozicija koje imate, koje su opredeljene za nabavku goriva, recimo, predvideli koliko treba, raspisali javnu nabavku, platili gorivo, trošite ga. Šta vi imate sa tim što će gorivo da poskupi? Apsolutno nikakve veze nemate sa tim. Recimo, to se reguliše ugovorom koji se zaključuje po sprovedenom postupku.
One druge životne stvari, kada je zakon u pitanju, svesni smo da kada zakon uđe u primenu i pokaže određene nedostatke, spremni smo da ga popravimo i iskorigujemo.
Što se tiče ćutanja administracije, tu postoji i drugi zakon koji to reguliše, a to je Zakon o upravnom postupku, pa se zna šta se radi kada je ćutanje administracije u pitanju. Isto tako je to i signal nama ovde u Skupštini Srbije da neki organ ne radi svoj posao kako treba, pa ćemo vrlo lako da raščistimo sa onima koji vode taj organ. Ne možemo mi da predviđamo da li će neko da radi svoj posao ili neće i da to uokvirujemo u zakon. Ako ga radi kako treba, uredu. Ako ga ne radi, na onima koji vrše vlast jeste da preduzmu određene radnje da se taj organ dovede u funkciju onako kako to treba.
Kada su u pitanju lokalne samouprave, izuzeci, samo bih da podsetim da je sada prvi put da ta mogućnost da se lokalne samouprave udružuju i sprovode postupak javnih nabavki. Da li će to da ima efekata? Svakako da hoće.
Dolazim iz okruga koji ima osam opština, a ima 193.000 birača. U nekim opštinama živi 10, 12, 14, 15 hiljada ljudi. Zamislite koje oni probleme imaju da sprovedu jednu javnu nabavku, recimo, za asfaltiranje jedne ili dve ulice i koliko će to da bude skuplje zato što su male površine koje se rade, ali po jedinici mere cene su visoke. Na taj način smo pokušavali da utičemo, kroz zakonsku regulativu, da se olakša tim malim opštinama da nabavljaju dobra i usluge po nižim cenama, nego što je to sada.
Mislim da je ovaj predlog zakona daleko bolje rešenje, nego zakon koji je bio 2008. godine. Sve ove mane koje ste hteli nama da predočite, da ih u ovom zakonu ima, mogu da vam kažem da u onom zakonu od 2008. godine, koji je do sada važio, svi ovi problemi, odnosno većina ovih problema, uopšte nije bila regulisana tim zakonom.

Uredu. Kada ste se već dotakli priče oko putarskih preduzeća i održavanja puteva, pa pročitajte samo malo novine nekih desetak dana unazad. Ko je kupovao ta preduzeća? Koga je štitio dok je kupovao ta javna preduzeća, putarska preduzeća? Šta se dešavalo sa tim putarskim preduzećima desetak godina unazad? Da li više postoje? Šta je sa njihovom mehanizacijom? Šta je sa njihovom opremom? Šta je sa raskinutim ugovorima između lica koje je izvršilo privatizaciju i države? Gde su krediti dok je taj  koji je vršio privatizaciju zaduživao ta preduzeća, a onda ih vratio zadužene državi? Da li treba da spomenem ime i prezime? Reći ću, nije problem. Gospodin Mišković.
To je tek početak onoga što će se sve otkriti i šta se sve dešavalo. Stvarali smo jednog monopolistu na tržištu. To je bilo za vreme vlasti DS. U tome nije učestvovala SNS. Kada postavljate ta pitanja, razmislite kakav će odgovor da bude.
Ovo što se tiče stručnosti i životnih pitanja, možemo i tu priču da otvorimo, ali ipak ne bih da kršim Poslovnik.

Da li vi to branite Miškovića? On je 20 i kusur godina u privredi. Mislite li da je baš toliko sposoban da je sve to zaradio u skladu sa zakonom? Hoćemo li da pričamo o elektroprivredi? Nelikvidnost je 45 milijardi dinara. Toliko su vam dobri bili stručnjaci koji su vodili elektroprivredu.
Ovamo ste napadali čoveka što je prihvatio da vodi jedno preduzeće koje je do guše u problemima, koji hoće da se bori da reši probleme, napadate ga da vrši zloupotrebu, a on nije uzrokovao probleme u tom preduzeću. Nemojte tako.
Nije ovaj zakon pisao neko ko se nikad nije bavio upravom, ko se nikad nije bavio zakonodavstvom, ko se u krajnjem slučaju nikad nije ni bavio ovim problemima o kojima pričate. Ovaj zakon je pravila jedna radna grupa gde su baš ljudi koji su toliko puta učestvovali u postupcima javnih nabavki, koji su signalizirali da Zakon o javnim nabavkama važeći nije dobar i preko tih njihovih primedbi to je pretočeno u ovaj zakon. Svakako mislim da je ovaj zakon korak napred ka uređenju sistema javnih nabavki i stavljanje pod kontrolu onih koji troše novac građana Srbije. Svakako dosta veći korak nego onaj Zakon o javnim nabavkama iz 2008. godine koji je doveo do svih ovih problema.
Zamislite sad kako to izgleda da neko dobije posao i da 25% od ugovorene cene, pre nego što počnu radovi aneksira ugovor, samo zato što je njegova ponuda za 2-3% bila niža od drugih, a onda je skuplji za 25% od svih drugih. To je vaš zakon dozvoljavao. Toga više nema. To je bila zloupotreba, zakonita zloupotreba, da stvar bude još gora.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da se dešavalo da je u zakonima, kada nisu bili definisani rokovi kada treba neki organ da postupi u sistemu javnih nabavki, da smo čekali i po šest meseci da se završi žalbeni postupak.
Sada mora da se završi u roku od 30 dana i žalba da bude usvojena ili odbijena. Tako da, smatram da dobar deo ove diskusije za koju smatram da je dobronamerna, mislim da je suvišan, pogotovo što ima jedno bolje i efikasnije rešenje nego što je to u sadašnjem zakonu. Videćemo da još kroz jedan zakon, potpuno razumem zašto DS osporava Zakon o javnim nabavkama, ali ćemo kroz još jedan zakon, a to je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, sprečiti da oni koji su učestvovali u javnim nabavkama, dobijali posao kao izvođači javnih nabavki, finansiraju političke stranke.
Mislim da je to jedan od najvećih problema koji DS pravi zbog ovog zakona.

Ne delim vaše mišljenje da će komisija biti zatrpana žalbama, zato što su do sada, na osnovu važećeg zakona, žalbe bile ulagane zato što je neko prijavu popunio rukom i zato on u postupku javne nabavke nije mogao da učestvuje.
To je samo jedan primer a da ne pričam o dokumentaciji koja je nedostajala a predata je. Onda su sami ponuđači, jedini način da ostvare svoja prava, je bilo da pišu žalbe komisiji. Sa ovakvim načinom vođenja evidencije i konačnim rešavanjem šta je to bitno nedostajuće, a zakonom je predviđeno, rešavamo i probleme koji su vezani za pisanje žalbi komisiji. Dešavalo se da čak i namerno Komisija za javne nabavke napravi materijalan propust da bi se poništio izbor izvođača radova, koji nije imao nikakav sukob interesa sa članovima komisije. Uvek je bilo nešto nedostajuće materijalno, dok taj izvođač radova ne odustane i onaj za koga je namenjena javna nabavka, ne dobije posao. I to se dešavalo.
Pošto je sada sva dokumentacija jasna, vidljiva, svako može u bilo kom trenutku postupka da napiše žalbu, jer nekad bude kasno, mislim da komisija neće imati toliko posla po ovom sada važećem zakonu.

Samo sam hteo da kažem da nema potrebe da DS brine o žrtvama bivšeg režima. Mi ćemo da rešimo taj problem u ove tri ili četiri godine koliko bude trajala Vlada Republike Srbije i nemojte vi više da se sekirate za one koji su ostajali bez posla dok je državu vodio premijer Mirko Cvetković i predsednik republike Boris Tadić.