Prvo da odgovorim ministru. Ako je tačno to što je pročitao iz Zakona o radu, slažem se i prihvatam svoju grešku. Postavljam pitanje šta će u članu 57. stav 1. tačka 1) – da organ upravljanja daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova? Onda to nije potrebno, onda je to suvišno – jer ono što je doneto je doneto i nema više saglasnosti.
Što se tiče člana 63, kada je u pitanju razrešenje direktora - organ upravljanja razrešava direktora ustanove po naloženoj meri prosvetnog inspektora u roku od osam dana od dana prijema naloga. Slažem se, gospodine ministre, ali je trebalo da navedete – ako nastupe okolnosti iz člana 63. stav taj i taj, tačka ta i ta, onda se nalaže i to može prosvetni inspektor da naloži školskom odboru da razreši direktora.
Tu je taj nesporazum koji postoji ovde i nije ni o čemu drugome reč. Čitavo vreme kroz sve naše amandmane insistiramo da se nadležnosti koje ima Ministarstvo ne oduzimaju, ali da se ne da pravo da se te nadležnosti zloupotrebe.
Znači ovako kako piše – prosvetni inspektor, iz bilo kog razloga, može da naloži organu da razreši direktora škole. E sad hoće li neko da se žali Ministarstvu ili neće i koliko će Ministarstvo da bude brzo u donošenju te odluke, ili će da postupi Ministarstvo u skladu sa svojim ovlašćenjima i zato što neko nije postupio po nalogu prosvetnog inspektora da raspusti školski odbor, o tome se radi. Ovde nije ništa drugo u pitanju. Zato sam tražio da se malo pažljivije amandmani opozicije čitaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo su dva povezana amandmana koje su podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i gospodin Zoran Mašić. Reč je o tome kako se završava školska godina, odnosno koje uslove treba da ispuni neki učenik da bi završio školsku godinu.
Prema Predlogu zakona vidim da i u osnovnoj i srednjoj školi sada uvodimo jednu novinu, koja je do sada bila praksa na višim i visokoškolskim ustanovama, a to je da ono što ne završite u jednom razredu, prelazite uslovno u drugi, i dajete ispite iz prethodnog razreda.
Ovim amandmanima je traženo da se to izbriše. Osnovno i srednje obrazovanje nije isto što i viša ili visoka škola, jer ne može niko da me ubedi da neko ko nije znao matematiku zna fiziku i hemiju, ne ide.
Obrazloženje koje smo dobili jeste, na neki način, za razmišljanje, ali uvek postoji neka alternativa. Kaže se: "Amandman ne treba prihvatiti, jer se ovakvim zakonskim rešenjem učeniku omogućava da završi započeto obrazovanje u svojstvu vanrednog učenika u istoj školi kod istih nastavnika. Na taj način mu se omogućava da sa svojom generacijom završi započeto obrazovanje, da ostane u sistemu i da ne postane društveni problem".
Međutim, mogu da tumačim i na drugi način. Ako ostane ovako kako je u Predlogu zakona, onda kod tih mladih ljudi može da sazri jedna misao i da to upotrebljavaju kao iskustvo, da svaki problem relativno lako mogu da reše, šta god da rade i koliko god to što ne valja da rade. Znači, često nije u pitanju samo predznanje ili znanje, to nije razlog zašto neko ponavlja razred, najčešće je to lenjost i neodgovornost. To ne možemo da stavimo kao psihološke ili neke druge posledice učenika. Ima i takvih, ali nažalost ovo je u većini.
Znači, ako ljudima koji su neodgovorni, mladi i lenji omogućite da lako rešavaju svoj problem, biće još neodgovorniji i još više lenji. U tome jeste smisao ponavljanja razreda, snosi neku određenu posledicu zašto nije neko gradivo savladao.
Slažem se da loše može da utiče na samopouzdanje, ali isto tako može da utiče i kao nešto što će da ga natera da ga njegovi vršnjaci ne smatraju ponavljačem, nego dostojnim sebi tako što će da završi taj razred, ali ne sa ovim prenošenjem ispita, nego na pravi način.
Ako su opet u pitanju osobe koje stvarno imaju problema da završe razred, na ovakav način takođe nećete da im pomognete. Možda bi trebalo da ponavljaju razred, ali u skladu sa članom 77. zakona na koji se pozivate, da bude na njih posebno obraćena pažnja, da se radi po posebnom programu, da stvarno nauče, a ne ono - hajde da ga pustimo, trudi se, znamo da nije dovoljno, ali biće valjda nešto od njega.
To je, izgleda mi, do sada i bio problem kod nas u školama, pogotovo od onog sistema, od raspada SFRJ pa naovamo, kada su i kriterijumi koje su prosvetni radnici postavili bili znatno niži u svim oblastima obrazovanja, od osnovnog, srednjeg i višeg i visokog, nažalost.
Sada imamo pravu jednu invaziju nazovistručnjaka, koji stvarno nisu stručnjaci i koji su završavali neke dopisne škole. Ako nastavimo sa ovom praksom, smatram da nećemo rešiti problem. Lica koja nisu dovoljno odgovorna i dovoljno vredna da uče škole, da se pripremaju za život, biće još više. Reč je o mladim ljudima koji su skloni tome, pogotovo ako je nadzor roditelja, zbog sveopšte situacije u zemlji, slab, a verujte da jeste.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se u članu 37. kojim se menja član 78. posle novopredloženog stava 1. doda još jedan stav, da sud koji je doneo prvostepenu presudu može osuđenom odobriti i posete drugih lica.
Predlagač ovog zakona, odnosno Vlada, odbili su moj amandman i to vidite sa kojim obrazloženjem. Član 78. važećeg propisa propisuje jedno od osnovnih prava osuđenog lica, pravo na posetu, ne vidim gde to u svom amandmanu osporavam ili sprečavam takvo jedno pravo, dok stav 2. propisuje mogućnost proširenja tog prava na predlog upravnika zavoda.
Čak i taj stav, koji bi u slučaju da se prihvati moj amandman postao stav 3, ne osporavam, ali osporavam sledeće što ste napisali. Propisivanjem da sud koji je doneo prvostepenu presudu može osuđenom odobriti posete drugih lica je necelishodno, tj. neprimenljivo u praksi.
Sada da mi ovde ovlašćeni predstavnici Vlade Republike Srbije odgovore na sledeće pitanje - da li mi u Srbiji imamo više zatvora ili više opštinskih i okružnih sudova, da li više imamo sudija ili upravnika zatvora, pa da vidimo šta je to neprimenljivo i nemoguće u praksi. Ako stavimo malo brojke na sto, malo ih pregledamo, videćemo da je obrazloženje prilično glupo. Može da se postavi pitanje zašto je tako.
Prvo, kada je u pitanju sudija, odnosno sud, au njemu sude sudije, to je ustavna kategorija, deo sudske vlasti koji je predviđen Ustavom. Šta je upravnik zatvora? Upravnik zatvora je najobičniji državni činovnik izvršne vlasti. Upravnika zatvora postavlja Uprava za izvršenje zavodskih sankcija, koju imenuje Ministarstvo pravde. Znači, apsolutno izvršna vlast može da ima uticaja na rad upravnika neke kazneno-popravne ustanove, odnosno da mu naređuje šta da radi, a šta da ne radi.
Izvinite, kada napišete nešto ovako što stvarno ne priliči činjeničnom stanju, dovodite me u sumnju da je možda cilj nekog ministra ili nekog drugog činovnika u Vladi da neko od novinara ili pravnika, ili nekog drugog radnika, dođe u kontakt sa pripadnicima organizovanog kriminala koji su na odsluženju zatvorske kazne.
Razlog je jednostavan, takav osuđenik, a iskustvo nam govori u zadnjih desetak godina da je tako, imaju određene kontakte sa političkim krugovima.
Ako kaže porodici tom i tom sam davao novac, nije važno, porodica će čak i da slaže za svog člana, ali ako to kaže nekome ko to može da napiše, čija reč ima određeni značaj u srpskoj javnosti, onda je to problem.
Na ovakav način, kako je to predviđeno zakonom, ako bi neko mogao da dođe do nekog dokaza, a nekom nije u cilju, ko je na vlasti, da se to desi, preko upravnika može da se to spreči.
Kada je sudija u pitanju, to je malo teže, jer sudije bira Skupština i razrešava Skupština, pa čak možete da pokušate da razrešite nekog sudiju, ali onda ovde rizikujete javnu debatu zašto to radite. Ne vidim ni jedan pravi razlog zašto je ovaj amandman odbijen.
On sve one odredbe koje ste predvideli zadržava. Samo se ta mogućnost da neko iskoristi svoje pravo prenosi na još jedan državni organ koji treba da predstavlja, posle Skupštine Srbije, najvišu vlast u Srbiji, a svakako treba da bude nezavisan, što za upravnika zatvora ne možemo da kažemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiram povrede Poslovnika, čl. 27, 169, 170, 171. Vi uporno pokušavate na ovoj sednici da nastavite raspravu Predloga zakona u pojedinostima i sad postavljam pitanje da li vi predsedavate Skupštinom Republike Srbije i predstavljate narodne poslanike ili predstavljate Vladu Republike Srbije?
Ova sadnica je zakazana tri dana pre početka sednice dok je prethodna sednica bila u toku, na zahtev Vlade, pa postavljam i drugo pitanje - ako se Vladi toliko žuri da sve ove zakone izglasa sada kada im nije vreme, pogotovo što nikom kruna s glave neće da padne ako se ovi zakoni ne izglasaju, pogotovo ne ovaj, zašto nije na vreme pripremila obrazloženja na amandmane? Jer ako mi zakasnimo jednu sekundu, naš amandman neće da bude prihvaćen i biće odbačen od Zakonodavnog odbora?
Ako Vlada nije dostavila amandmane i nisu podeljena poslanicima mišljenja na njihove amandmane, ne može ni jednu sekundu da traje sednica dok se to mišljenje ne dobije. Još nešto, nemojte da krećete sa pričom kako može sednica da radi bez mišljenja Vlade. Ne može, kada je Vlada podnosilac zakona. Može kada je poslanička grupa, pa Vlada hoće da spreči donošenje zakona. Ako je Vlada predlagač, mora da da obrazloženje.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogleda ovaj član 2, odnosno 14v moram da postavim pitanje ili se bar stiče utisak – da li je ovo zakon o privrednim društvima, da li je zakon o Narodnoj banci, da li je zakon o platnom prometu, da li je zakon o likvidaciji i stečaju?
Usput da predložim predsedavajućima i pomoćniku sekretara, pošto je dva sata otkako smo dobili mišljenje Vlade, a nije podeljeno narodnim poslanicima zato što se štampa – da angažuju neki od štampanih medija, na primer „Kurir“, „Pravdu“ ili neko drugo štampano glasilo da nam uradi mišljenje Vlade na naše amandmane. Očigledno naše stručne službe za to nisu sposobne.
Kada ovaj zakon stupi na snagu, dame i gospodo narodni poslanici, stanje u medijima će biti mnogo gore, nego kada je Dušan Mihajlović rekao novinarima – zašto se vi bavite istraživačkim novinarstvom, vama će sve da spremi, napiše i potpiše Vladimir Popović zvani Beba.
Da je to tako možemo da vidimo iz samo nekoliko činjenica. Sve elektronske medije, a tu mislim na radio i televiziju, kontroliše Radiodifuzna agencija. Znači, šta god iskoči iz šablona Vlade Republike Srbije ili nekog pojedinca biće dočekano od Radiodifuzne agencije, tako da se takvim medijima preti ili oduzimanjem licence ili oduzimanjem frekvencije, svejedno je, a posledica je gašenje medija.
Šta je još ostalo slobodno? Ostali su slobodni još štampani mediji, koliko-toliko. Neki su pod kontrolom raznih finansijskih lobija koji podržavaju Vladu Republike Srbije, neki pokušavaju da budu nezavisni i da kritikuju rad Vlade ili njenih pojedinaca.
Sada se postavlja pitanje zašto je jedan ovakav predlog zakona stavljen u skupštinsku proceduru – kada mu vreme nije, u julu? Sve zbog jednog čoveka. Tvorac ovog zakona je Mlađan Dinkić. To se vidi baš iz samog teksta zakona. U članu 14v vidi se da ovo može samo recimo nepismen čovek da napiše, a Mlađana smatram takvim.
Organizacija koja vodi registar javnih glasila jednom mesečno, na zahtev republičkog organa uprave nadležnog za poslove javnog informisanja, dostavlja izvod iz registra. Je li jednom mesečno ili na zahtev? Gospodine ministre, naučite da pišete zakone, nemojte više to da prepuštate Mlađi.
Pazite sada ovo, ovo je klasičan Mlađin potpis - organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate, tu se posebno dokazao kao sposoban, pogotovu kada je bio ministar finansija pa je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kako je sprovodio prinudnu naplatu, da čak poresko rešenje ima veću težinu nego odluka suda.
U sledećem stavu kaže: „Ako je osnivaču javnog glasila račun u blokadi duže od 90 dana mora da prestane sa štampanjem“. Gospodine ministre, šta ćemo sa Zakonom o likvidaciji i stečaju? Kako vi možete da stavite u suprotnost ovaj zakon sa već postojećim?
Ako ne obustavi, sada idemo na Krivični zakon itd? Sada se postavlja pitanje da li je sve ovo zbog toga što su pojedini štampani mediji pisali o čarapi i Narodnoj banci Republike Srbije 5. oktobra, ili zato što su mediji pisali za Zastavu, ili zato što su mediji pisali za Rudničko-topioničarski basen Bor, ili zato što su mediji pisali za Sartid, ili zato što su pisali za pasoše, ili zato što su pisali za lične karte i afere koje je napravio Mlađan Dinkić zajedno sa guvernerom Jelašićem?
Šta je još preostalo slobodno? Jedino još Narodna skupština, ali, kao što vidite, sad su nam prenos ukinuli, više ni parlament, a njegova reč, govornika, ne postoji u pravom smislu reči, puštaćete nas noću, jer kontrolišete RTS, i ne može direktor RTS da kaže – neću da prenosim Skupštinu, jer ga postavlja Vlada, a Vladu mi biramo.
Šta je, vršilac dužnosti? U čemu je problem? Hoće li u novom poslovniku, sa kojim nas upozoravate na jesen, da budu uvedene iste ovakve kaznene odredbe ako neko kaže reči – njegovo visočanstvo Mlađan Dinkić? Hoće li narodni poslanici da plaćaju ovakve kazne?
Dame i gospodo narodni poslanici, pogotovo vi iz DS, samo se vi držite Mlađana Dinkića, što god ga se vi više držite, veće su šanse da vas na sledećim izborima zbrišemo. Posle tih izbora neke će stranke preći u opoziciju, neke će u istoriju, neki će na robiju, a u Požarevcu vrlo rado ću da sačekam posle tih izbora Mlađana Dinkića i dugo, dugo će Požarevljani da ga čuvaju i da mu ne daju nikuda da ode.

Moram da kažem da je ova reforma u našem sistemu obrazovanja započela 2003. godine. Sada smo u 2009. godini i po treći put ozbiljno menjamo zakon koji reguliše tu oblast. Deca koja su pošla po nekom zakonu koji je važio 2003. godine nastavila su po nekim izmenama i dopunama, gde je čitav taj zakon pretumban 2004. godine, a sada u 2009. godini opet pod nekim izgovorom evropskih reformi, pod izgovorom da nešto nije urađeno kako treba. Slažem se da mnogo toga do sada nije bilo urađeno kako treba, imamo novi predlog zakona o sistemu obrazovanja.
Samo postavljam pitanje da li su svi prethodni ministri od 2001. godine pa naovamo bili nesposobni da napišu jedan dobar zakon ili je svaki ministar do sada, koji se uhvatio Ministarstva prosvete, želeo da predlozima zakona ostavi neki svoj trag u tom ministarstvu. bez obzira kakve će biti posledice na one na koje se ovaj zakon odnosi, koji treba da ga primenjuju. Naslušao sam se raznih hvalospeva o samom Predlogu zakona o tome kako će on da poboljša kvalitet nastave, o tome kako ćemo da imamo pametnije i školovanije ljude kada izađu iz škole, a mislim gospodine ministre i gospodo narodni poslanici, koji ste o tome pričali, da to nije problem zakona.
Ovaj zakon je samo upravni zakon, zakon koji treba da reguliše rad ustanova, a ne sistem obrazovanja. Na kvalitet nastave na utiče zakon, nego kako se ta nastava sprovodi na delu. Kvalitet nastave, kvalitet materijalno – tehničkih sredstava, kvalitet udžbenika i nastavnih programa, to je ono što stvara ljude, a ne zakon. Na tom delu treba ozbiljno da poradite, gospodine ministre.
Pošto je reč o tome da je ovo samo jedan ipak upravni zakon, postavljam i pitanje - šta se to promenilo, gospodine ministre, od 2004. i 2005. godine kod vas u odnosu na sada? Tada ste imali prilike da ozbiljno promenite zakon. Podržavali ste Vladu Vojislava Koštunice koja je menjala Zakon o sistemu predškolskog i školskog vaspitanja. Kakva je to sada naknadna pamet, posle samo nekoliko godina, da ovde sada imamo jedan više-manje stari zakon ponovo u raspravi, pod izgovorom da je to nešto sasvim novo?
Pošto je ipak reč o upravnom zakonu, malo više ću da obratim pažnju na tu materiju, jer neko je spominjao autonomnost školskih ustanova. Hajmo malo o tome da popričamo i o tome kakve posledice jedan ovakav zakon može da ima po državu i po one na koje se zakon primenjuje.
Prvo, možemo da pričamo o tome kakav je sastav Nacionalnog prosvetnog saveta. Baš me interesuje da mi ministar odgovori – šta mogu da traže u jednom takvom stručnom organu, najvažnijem za sistem obrazovanja, član iz reda reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije iz redova struke?
Kako mislite, gospodine ministre, da odredite koji su to reprezentativni sindikati? Šta uopšte sindikat može da traži ovde? Ili, član iz reda udruženja poslodavaca sa liste kandidata koju zajednički podnese ova udruženja. Hajde objasnite mi kakvu to ulogu mogu da imaju u Nacionalnom prosvetnom savetu ova dva predstavnika.
Možda je to vama smešno, ali ako se pogleda dalje videće se da to nije sve bez razloga i da mi i dalje umnožavamo i te kako državnu administraciju i državni aparat.
Imamo u članu 18. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Možemo da kažemo da taj zavod treba da postoji i on ima svoje organizacione jedinice, centar za razvoj programa i udžbenika, centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. A onda u sledećem stavu, izgleda u želji da se još poneko zbrine, a opet na štetu onih zbog kojih je zakon donet, kaže se – zavod iz stava 1. ovog člana može da ima i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.
Znači može da ima i druge centre, gospodine ministre, koji će opet biti plaćeni iz budžeta Republike Srbije.
O tome da je ovaj zakon i njegova primena izuzetno skupa, a da se to neće osetiti u kvalitetu nastave i na terenu, znači u školama, može da se vidi iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pa ako pregledate član 22. i svrhu postojanja tog zavoda, primetićete da su njegove nadležnosti duplirane sa Nacionalnim prosvetnim savetom.
Sada postavljam pitanje – ko je ovde stariji i šta ako se Zavod za vrednovanje kvaliteta ne slaže sa Nacionalnim prosvetnim savetom i obrnuto? Šta će uopšte nama dva organa sa skoro identičnim nadležnostima? Bolje da ste novac opredelili u škole za kvalitetniji rad i nastavu.
O tome da se ovde nastavlja jedna praksa koju je uveo ministar Dinkić, vidimo ovde u članu 23. Predloga zakona, koji kaže – za obavljanje pojedinih poslova iz svoje delatnosti zavodi mogu da obrazuju posebne stručne komisije i timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučno-istraživačke ustanove.
Gospodine ministre, evo verujem vam na reč da ste vi ovo hteli iz najbolje namere, ali nas je naučila dosadašnja praksa – da sav taj novac koji ide za obrazovanje nekakvih komisija služi da se neko ko je prijatelj ili stranački podoban nađe u toj komisiji, napravi neki rad, to debelo naplati, a taj rad završi u nekoj fioci i više nikada ne bude ni pronađen, a kamoli zbog nečega upotrebljen.
Imate naučno-istraživačke ustanove čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno Republika Srbija, pa angažujte njih, jer iovako ionako stalno tvrdite kako nemate dovoljno sredstava za naučno-istraživački rad – da oni urade te analize, te projekte, te radove, naplate možda od nekog od ovih zavoda, tako se finansiraju i obezbede sredstva za njihove samostalne projekte.
Mi smo pokušali sa nekoliko amandmana sve ovo što smo pronašli u zakonu da nije dobro da ispravimo, nadam se da ćete pažljivo da ih razmotrite.
Neko je spominjao nezavisnost ustanova gde je osnivač Republika, odnosno AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, a to se demantuje već u nekoliko sledećih članova. U članu 35 – kada organ nadležan za obavljanja poslova inspekcije, odnosno naučnog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisan način, kao i u slučaju obustave rada ili štrajka organizovanom suprotno zakonu, odrediće neki rok itd.
Gospodine ministre, u nastavku ovog člana – ukoliko organ uprave ili direktor ne postupi u skladu sa uputstvima koje da nadležni državni organ, biće smenjeni, odnosno raspušteni. Sada vas pitam – kakve veze mogu da imaju organ uprave ili direktor sa štrajkom koji je organizovan suprotno zakonu? Objasnite mi to.
Znači, ovde se vidi očigledna želja da, koristeći određene situacije, budu postavljani za članove organa uprave i za direktora neki kadrovi, možda oni koji ne bi mogli na neki drugi način da budu izabrani nego na ovaj. Ne sumnjam u vaše dobre namere, ali ovo ste tako napisali.
Zašto u tom članu 35. nema roka koliko može da egzistira organ privremene uprave i koliko može da egzistira na taj način postavljen direktor? Kaže se – najduže godinu dana. U nekim sledećim članovima ste predvideli da to bude šest meseci i mislim da je to sasvim, sasvim dovoljan rok da se neke nepravilnosti otklone.
U članu 57, gospodine ministre, koji se tiče nadležnosti organa upravljanja, najčešće spominjanih školskih odbora, mogu da kažem da ste napisali jednu čudnu okolnost – da organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.
Voleo bih, gospodine ministre, da tako nešto piše i u Ustavu Republike Srbije za Narodnu skupštinu – kada se donose zakoni da za njih mora da glasa apsolutna većina narodnih poslanika.
Međutim, može za neke određene situacije da glasa apsolutna većina, kao što je izbor direktora, statut i druga opšta i upravna akta itd, ali ne za sve, jer ćete na ovaj način – da blokirate rad školskih odbora.
Blokiraćete ih, jer šta ako dođe šest ili sedam članova školskog odbora, četiri glasaju za, tri protiv, a treba pet, jer ih ima ukupno devet, pošto ste tako napisali?
Član 62. mogu da kažem da je u suprotnosti sa članom 57. zakona. Tiče se nadležnosti direktora prosvetne ustanove, pa se kaže – direktor donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pogledajte član 57, gospodine ministre, i u stavu 1. tačka 1) se kaže – donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte itd.
Direktor ne može sam da donosi akt o sistematizaciji i ostala opšta akta – to mora da radi organ. Znači, direktor će moći apsolutno bez ičije saglasnosti da donosi odluke, da postavlja, da razrešava, da izmišlja radna mesta, da izmišlja zaduženja na radnim mestima, bez odluke organa upravljanja.
Član 63, možemo o tome da pričamo kad je u pitanju autonomija ustanove, a u članu 63. stav 2. tačka 8) piše, kad se razrešava direktor jedne školske ustanove, a jedan od razloga može da bude i nalog prosvetnog inspektora. Zakonom moraju da budu predviđeni uslovi za to kada se razrešava direktor, a ne da to bude, izvinjavam se, u stavu 5: organ upravljanja razrešava direktora ustanove po naloženoj meri prosvetnog inspektora u roku od osam dana.
Prosvetni inspektor ne može da naloži takvu meru. Dužan je da sačini zapisnik, da preloži meru, a ne može da je naloži u ovom slučaju. Zakonom ste predvideli kad mora da se smeni direktor i toga se držite. Nemojte da ostavljate na slobodnoj volji inspektorima i drugima da to rade kako oni hoće.
Sad bih malo više da popričamo o tome oko tog predškolskog obrazovanja, nemam dovoljno vremena da sve ovo što ste u ovom upravnom delu zabrljali ispravljam, pokušaćemo nešto kroz amandmane. Uveli ste da predškolsko obrazovanje bude obavezno za sve. Ne mogu da se složim sa tim, u ovom trenutku ne.
Prvo stvorite uslove, gospodine ministre, u Vladi ste, da to bude moguće. Kad izađete iz Beograda i isprljate cipele nekim blatom, onda možete da shvatite šta znači da još jednu godinu namećete roditeljima i maloj deci da putuju do škola po selima.
Pričate o tome kako nema novca. Slažem se, nema ga, previše ga trošite na pogrešne stvari. Najveći teret za ovo ispunjenje zakonskih odredbi odredili ste lokalnim samoupravama koje imaju mrežu predškolskih ustanova, pa tek ako nema predškolske ustanove to može da se obavlja u školi. Shvatite da taj roditelj koji je danas bez posla i jedva sastavlja kraj sa krajem, mora da to dete opremi, spremi, obezbedi prevoz i da ga vrati nazad kući.
Kada je u pitanju kvalitet kadrova koje će takve škole u ovom sistemu da izbacuju, odnosno da stvaraju, i kažete da je sada na izuzetno niskom nivou, mogu da vas pitam – šta će vama onda član, mislim da je 108. u pitanju, da će neko moći da završi razred sa nedovoljnim ocenama.
Znači, dovoljno je da ide na nastavu i da ne bude izbačen iz škole, ali će zato da završava razred i one ocene koje je imao, koje su nedovoljne, prenosi kao student, pazite, to ste napravili od osnovne škole, kao student prenosi u sledeći razred po nekom specijalnom programu i polaže za te ispite kao vanredni učenik.
Zamislite se malo, da li to znači može da poboljša kvalitet nastave. Učenik može da pređe u drugi razred ako je savladao celokupno gradivo, a ako nije čitavo gradivo iz početka valjda će nešto i da nauči ponovo. Ne da jednostavno nekom improvizacijom povećamo brzinu izbacivanja dece iz škole kao svršenih đaka ili će to možda da popravi taj vaš odnos oko toga ko je završio osnovnu školu, statističke podatke, ko je delimično, ko je samo prva dva-tri razreda i tako dalje.
Mogao bih o ovom zakonu još dugo da vam pričam. Međutim, gospodine ministre, samo mogu da vam kažem, vi ste na takvom mestu sada da budete svesni činjenice da niko nema pravo da eksperimentiše na našoj deci, kao što ste vi rekli, da je to najvažnija oblast u zemlji i da se tome priđe krajnje odgovorno.
Kao što smo čuli iz nekih diskusija, nije baš ovo sve po zakonodavstvu EU i voleo bih da ponovo izbacujemo kadrove iz svojih škola onakve sa kojima ćemo da se ponosimo i da naše škole naprave svršene ljude i stručnjake u određenim oblastima, a ne da budu zamorčići od ministra do ministra, od vlade do vlade, od izbora do izbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 100. Predloga zakona reč je o prihodima koje ostvari Uprava za javna plaćanja. Po samom Predlogu zakona ta sredstva mogu da se koriste samo u okviru Ministarstva finansija i u okviru uprava u sastavu Ministarstva finansija.
Moram da pitam prvo ministra finansija da mi kaže koliki je prosek zaposlenih u Upravi za javna plaćanja. Tvrdim da oni imaju čak i veće plate nego ministri, da ne pričam o nekim drugim zaposlenim u organima državne uprave, na prvom mestu. Na drugom mestu, kakav to oni sopstveni prihod imaju? Imaju zahvaljujući svom monopolskom ponašanju da svako plaćanje koje ide preko bilo kog republičkog organa ili bilo koje lokalne samouprave mora da prođe preko Uprave za javna plaćanja i ona na osnovu toga naplaćuje jednu određenu naknadu. Znači, Uprava za javna plaćanja koristi sredstva budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih samouprava.
Zato bi, gospođo ministre, bilo sasvim pravedno da sva ministarstva raspolažu tim sredstvima na osnovu nekog plana i programa koji biste vi doneli. Ovim amandmanom vam se ostavlja ta mogućnost. Ovako, najveći deo sredstava i dalje će da troši Uprava za javna plaćanja, ono malo što bude preticalo, jer stvarno puno troše, a malo rade, to mogu da vam kažem, dakle, ono što bude preticalo najverovatnije je da će da se usmerava za neke seminare i neko obrazovanje koje će biti toliko natrpano da većina onih koji idu neće ni znati gde idu, ni zašto idu, jednostavno, ići će samo da bi išli.
Na taj način, u mnogo težu situaciju stavili su druga ministarstva čiji zaposleni i radnici stvarno treba da imaju određenu edukaciju, da se upoznaju bolje sa svojim poslom i u krajnjem slučaju, kako vi to tvrdite, da se bolje upoznaju sa evropskim zakonodavstvom, a ne da to bude privilegija ministarstava koja imaju novac, na prvom mestu Ministarstvo finansija, a da ne pričam o Dinkiću i drugima koji ga stvarno troše kad god stignu i kako god stignu! (Aplauz.)

U članu 103. se predviđa neka vrsta kazne ukoliko korisnik budžetskih sredstava neka određena sredstva investira u neku banku, bez znanja i saglasnosti određenog organa, predviđeno u članu 10, ovog zakona, i o tome ne obavesti Upravu trezora.
Mogu da kažem da je to pitanje investiranja lokalne samouprave, pa čak i ministarstava, raznih uprava koje imaju određena sredstva na svojim trezorskim računima, dakle, da je to pitanje investiranje u poslovne banke prilično sumnjivo. Prvo, nije mi poznato da li se oglašava neko takvo finansiranje i ko će raspolagati sredstvima budžeta lokalnih samouprava? Da li se raspisuje poziv? Da li se daje javna nabavka ili, to, na svoju ruku, onako kako stignu, ili onako kako se kome sviđa, ovlašćena lica zaključuju ugovore o deponovanju sredstava?
Sada, mi živimo u vreme svetske ekonomske krize. Evo, ministar finansija i predsednik Vlade najavljuju rebalans budžeta i kažu da deficit treba povećati, da ne treba smanjivati plate i penzije. Slažem se za plate, slažem se za penzije, većine zaposlenih u organima državne uprave. Ne slažem se da treba povećati deficit.
A, ako smo u takvoj jednoj finansijskoj situaciji, odakle pravo i ministru finansija i predsedniku Vlade i lokalnim samoupravama da, ukoliko emituju hartije od vrednosti ili se zadužuju kod poslovnih banaka i podižu kredite, oročavaju svoja sredstva kod poslovnih banaka? Hajde da mi neko objasni tu logiku.
Znači, oročio sam 100 miliona dinara u neku poslovnu banku sa kamatom od 0,75% ili 1% mesečno, a onda sam od te iste banke uzeo svoj novac pod kredit, sa kamatom od 1,5, ili 2% mesečno – ko to normalan još radi? Da li su u pitanju možda provizije koje agenti banaka imaju kada zaključuju ovakve ugovore? Da li možda agenti banaka i dele tu svoju proviziju koju dobijaju od banke, sa lokalnom samoupravom, odnosno ovlašćenim licem koje je zaključilo u ime lokalne samouprave ili nekog drugog budžetskog korisnika jedan takav ugovor?
Jedna ovakva pojava je izuzetno izražena u velikom broju opština. Ja sam se dugo pitao zašto jedna opština ima 120 do 150 miliona dinara koji svaki put prenoće na depozitnim računima te opštine, odnosno kod poslovne banke, a imaju hronični nedostatak novca kod budžetskih korisnika?
Postavljam pitanje – koliku to kamatu naplaćuje banka i kome isplaćuje ''na sredstva po viđenju''? Za tako velike deponente provizija se kreće od 0,8 do 1,2% agentu koji je zaključio jedan takav ugovor. Sa kim taj agent deli taj novac? Znači, neko svakog meseca samo na osnovu jednog budžetskog korisnika zarađuje milion dinara.
Nemojte da mi kažete da to radi sam ili kakvu protivuslugu ta opština očekuje od poslovne banke, ako se tako ponaša prema svojim sredstvima?
Gospođo ministre, ja sam mislio da ćete sa ovim predlogom zakona da uredite budžetski sistem Republike Srbije, da mogućnost zloupotreba bude svedena na minimum. Shvatam da je teško pisati zakone za jedno vreme, ali u takvom vremenu, nažalost, živimo.
Srbija je siromašna zemlja i treba zakone da prilagodimo ovom vremenu, siromašna zemlja sa puno kriminala – to morate da priznate. Pa, kako se stanje po pitanju kriminala popravlja, a bogatstvo zemlje raste, tako da menjamo naše zakonodavstvo. A ovako, napravili ste zakon koji može da funkcioniše u državama gde policija nije korumpirana, gde budžetska inspekcija radi svoj posao, a ne sluša ministra, gde pravosuđe nije korumpirano, gde tužilaštvo nije korumpirano – ovakav zakon je moguće primenjivati. U našoj državi, nažalost, zbog ovih problema ovo je samo jedna utopija, koju će na kraju da plate građani Srbije. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo imali jednu sednicu pre nešto, možda, malo više od pola godine, kada smo birali članove RIK, evo, sada opet imamo sličan dnevni red i kao narodni poslanik, i više puta kandidat za narodnog poslanik, mogu dosta o tome da pričam, kakvih sve primedbi imam na rad RIK i kakve sve odluke donosi RIK, koje su suprotne zakonu o izborima, koji se u jednom određenom trenutku sprovode.
Samo ću jedan primer da navedem, Republička izborna komisija je promenila Zakon o izboru narodnih poslanika tako što je proglašavala pojedine liste sa manjim brojem potpisa nego što je to potrebno i predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika. Republička izborna komisija je do sada stavljana isključivo u svrhu politike, ne da omogući ravnopravno sprovođenje određenih izbora, već da određenim strankama da određenu prednost još pre nego što počne glasanje.
Možemo da pričamo i o tome kao što su bili pokloni, što je tačno. Možemo da pričamo i o tome kako se pojedini zapisnici razmatraju, kako se razmatraju prigovori, kako se krši izborna tišina, kako se krši ravnopravnost stranaka prilikom informisanja. Sve je to u nadležnosti Republičke izborne komisije. Ona po svim tim pitanjima vrlo malo ili skoro nikako ne reaguje, da svim učesnicima u predizbornoj kampanji omogući ravnopravno učešće na izborima.
Zato smo i protiv toga, da se obrazuje neko posebno, neko novo, radno telo koje će da sprovodi izbore. Nazovite ga kako god hoćete, RIK ili bilo kako drugačije, biće daleko gore nego sada, a i ovo nije savršeno rešenje.
Da to ne treba da radi jedna stranka ili vladajuća većina, već da treba da bude konsenzus svih političkih stranaka, govori samo primer o ponavljanju izbora na Voždovcu. Rezultati sa te tri izborne jedinice su poništeni, poništila ih je Opštinska izborna komisija, iako na zapisnicima nije bilo prigovora od članova biračkih odbora, nego je Opštinska izborna komisija otvarala, brojala, uništavala, prepravljala, popravljala, da bi se opravdala i opravdala svoju stranku, koja ju je predložila, zašto nije bolji rezultat.
E, zato smatram da gospodin Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pod čijim ingerencijama je i ta opština, kao i sve ostale u Srbiji, nije ni sposoban, ni kvalifikovan, ni dovoljno moralan, da nam predlaže, nama, u Skupštini jedan takav zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo vama pričam.
Što se tiče predloženog dnevnog reda, hajde da raščistimo a zašto sada posle šest ili sedam meseci ponovo imamo izbor članova RIK. Pojedini članovi RIK su podneli ostavku na funkciju člana RIK. Razlog nije ono što su radili i što je bilo protivzakonito u izbornim kampanjama, nego višemilionski iznosi koji su isplaćivani. Mogu da kažem da nije bilo kršenja zakona prilikom isplaćivanja tih iznosa, ali isto tako mogu da kažem, da znaju i građani, a i vi dame i gospodo narodni poslanici, da na te milione koji su isplaćivani članovima RIK niko ne mora da plati porez, odnosno oni ne moraju da plate porez i da barem jedan deo na jedan nemoralan način stečenog novca vrate u budžet građanima Srbije.
Kako je uopšte došlo do ove situacije da RIK može da sebi da pravo da njih 34 potroše više novca u jednoj izbornoj kampanji za svoje naknade, za svoje dnevnice, za svoje putne troškove, više nego što stranka dobije za sprovođenje izbora iz budžeta Republike Srbije, a osvoji najveći broj glasova na tim izborima­? Ili, da vam preradim, opet u nešto što će poslanicima da bude jasnije, njih 34 više potroši za mesec i po-dva dana, koliko traje jedna izborna kampanja, nego 250 narodnih poslanika za dnevnice za celu godinu. Ako vam je to lakše za računicu.
Međutim, odakle sve ovo kada je u pitanju RIK da se dešava u Skupštini i da to tako dugo traje? Članovi RIK oteli su se kontroli političkih stranaka koje su ih predlagale za članove RIK. Barem u tom delu. To možda i ne bi bilo strašno da su se otimali u delu koji se tiče zakonitog sprovođenja izbornog postupka. Međutim, oteli su se samo kada je u pitanju novac, i to potpuno, kontroli. Da bude još gore, RIK se potpuno otela kontroli i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nijedno skupštinsko radno telo, nijedan skupštinski organ, ni na jednoj sednici Skupštine Srbije, ni jedan jedini narodni poslanik nisu do sada imali priliku da vide finansijske izveštaje RIK i koliko su novca utrošili za svoj sopstveni rad!
Mogu da kažem da sam više puta, kao član Odbora za finansije, tražio da mi se jedan takav izveštaj dostavi, da se o tom izveštaju vodi rasprava u Odboru za finansije i da, na kraju, ako bude bilo potrebno, i taj izveštaj usvaja Odbor za finansije. Posle tri godine (tražio sam na jedan prilično agresivan način) uz pomoć predsednika Srpske napredne stranke i šefa Poslaničke grupe Napred Srbijo, Tomislava Nikolića, narodni poslanici su konačno saznali koliko RIK troši za svoj rad. Mogu da vam kažem da ozbiljno sumnjam u verodostojnost tog izveštaja koji je podnet, zato što na samom tom spisku ima mnogo ljudi koji su angažovani za rad u RIK, a ne znam da li rade u Skupštini Srbije.
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, Zakonu o izboru predsednika Republike, stručne službe Skupštine Srbije sprovode tehnički postupak izbora po ovim zakonima. I problem jeste u tome, jedna grupica zaposlenih u Skupštini Srbije, uz pomoć svojih šefova, a neke i vi birate ovde, dame i gospodo narodni poslanici, ''vedre i oblače'' u Skupštini Srbije.
Možete da odmahujete glavom, ali i vi sami znate da jedan manji broj ima veća prava nego narodni poslanici. Sve ovo što se dešava sa Skupštinom Srbije ide odatle. Možemo o tome da raspravljamo koliko god hoćete. Pogledajte pažljivo Izveštaj koji vam je dostavljen, videćete da u tom izveštaju ima zaposlenih koji su podizali milione.
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika i predsednika Republike postoje birački odbori i u inostranstvu. Kako su članovi biračkih odbora putovali u inostranstvo? Preko kojih turističkih agencija? Preko kojih kompanija? I nemojte da se iznenadite ako saznate da su one agencije koje su organizovale putovanja članovima biračkih odbora nagrađivale pojedine zaposlene u Skupštini sa putovanjima u Majami, u Pariz i slično.
Možete da pogledate, dame i gospodo narodni poslanici, i izveštaje o unutrašnjem radu Skupštine Srbije, pa ćete da pronađete da u svakoj komisiji ima jedan isti čovek, kao da je supermen, naći ćete ga i na spisku od milion i nešto.
Da bi se začepila usta članovima RIK, nagrađivani su sa dva ili tri miliona dinara za svoj rad, da bi jedna grupica zaposlenih mogla da radi šta god hoće. Oni članovi RIK koji su bili barem moralni, podneli su ostavke na članstvo u RIK. Sada raspravljamo o njihovim zamenama.
Međutim, koliko god se trudio, koliko god da se upinjem, ne mogu da pronađem dve političke stranke na ovim papirima, ne mogu da pronađem G17 i ne mogu da pronađem SRS. Šta je to njihove članove RIK zadržalo na tim funkcijama? Šta to, posle tih milionskih iznosa, stranke koje ih podržavaju njima duguju, pa moraju takve da ih trpe?
Da li su te iznose dali strankama ili, jednostavno, i oni sami rukovode strankama, kao što ima pokušaja da ovde zaposleni u Skupštini Srbije vode politiku Skupštine Srbije, da određuju narodnim poslanicima šta smeju, a šta ne smeju, da niko ne sme da im se zameri, jer će fingirani izveštaji o finansijama jednog poslanika da stignu u novine.
Toliko za sada, dame i gospodo narodni poslanici. Nadam se da ne zamerate na svemu ovome, ali mislim da ima odgovornosti i vaše i vaših šefova za sve ovo što se dešava u Skupštini Srbije, pogotovo za ove dve stranke koje nisu predložile izmene, jer ako stvarno misle Srbiji dobro, ako se stvarno zalažu da ne bude prevelikih i prekomernih zarada zbog članstva u upravnim odborima, najmanje što bi mogli da učine jeste da donesu odluku da to treba da važi i za RIK i za svaki drugi republički organ.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, možda jeste školovaniji od mene, veće škole izučili, ali jednu stvar ne možete nikako da poreknete, a to je da sam stariji od vas, i da imam iza sebe i neko životno iskustvo.
Zato, gospodine Martinoviću, nemojte da završavate prljav posao za druge ljude, jer ćete vrlo brzo da postanete izraubovan političar, a srpsko pravo izgubiće jednog naučnog radnika, jer više ni kao naučni radnik nećete da vredite ni pet para zbog onoga što govorite ovde.
Samo da vam kažem, da vas podsetim, da ste jednom prilikom baš zbog toga, da biste nekom učinili uslugu, napali čoveka koji je pomagao komitetu za odbranu Vojislava Šešelja i vi to dobro znate, samo da biste nekom učinili uslugu.
Kada je u pitanju RIK, zarade za članove RIK isplaćivane su u skladu sa zakonom i to nikad nisam sporio. Međutim, zbog afere koja se desila i kada se konačno saznalo koliko članovi RIK primaju novca, članovi koji su bili iz SNS, iz moralnih i časnih razloga podneli su ostavke.
Nemojte vi nama da pričate o časti, moralu, poštenju, o tome da brinete o građanima Srbije, kada i dan-danas ti članovi RIK-a ispred SRS sede u tom istom RIK-u i posle višemilionskih iznosa. Nemojte da pričate o nepotizmu, kao nekoj pojavi, jer setite se, znate i vi dobro da ste morali da isključite iz stranke čoveka ako je njegova sestra ili supruga bila samo kandidat za odbornika po lokalnim skupštinama, a ovamo sede članovi RIK koji su u izuzetnim rodbinskim odnosima sa narodnim poslanicima i funkcionerima stranke koju predstavljate. Nemojte o tome da pričate!
A, što se tiče DS i glasanja na sednici Administrativnog odbora, gospodine Martinoviću, glasalo se o ostavci koju sam povukao, jer po zakonu ta ostavka može da se povuče. Nije zakonom regulisan institut neopozive ostavke i vi to, takođe, dobro znate. Samo da vam i to kažem radi toga…
(Predsedavajuća: Tri minuta, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
..završavam, samo još jedna rečenica, samo da vam kažem da su isti oni koji su glasali da nama ostanu mandati vaši odbornici su u SO Malo Crniće…

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je ovde tvorac ovog zakona, gospodin ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da malo sa narodnim poslanicima ukrsti argumente.
Član 4. reguliše da komunalna policija ima pravo na primenu sile, iako u svom obrazloženju Vlada tvrdi sasvim suprotno. Ako se pogleda član 4. i pažljivije pročita, on se čitavo vreme poziva na odredbe Zakona o policiji o postupku pružanja pomoći u izvršenjima i podzakonskog propisa o načinu obavljanja policijskih poslova kojima se bliže uređuje pružanje ove pomoći. Apsolutno komunalni policajac ima pravo da upotrebi sredstva prinude, u ovom slučaju palicu, ima pravo da vezuje, da upotrebi lisice itd.
U kom delu je zakon loš? Ne vidim šta će ovakve nadležnosti komunalnoj policiji. Možda bi mogli da se bave problemima u saobraćaju ili da pruže pomoć inspektorima, da neko ne napadne inspektora, ali asistencija prilikom mere izvršenja apsolutno, bez obzira na prisustvo redovne policije, podrazumeva i silu.
Postavljam pitanje – na osnovu kog znanja će komunalni policajac da upotrebi silu srazmerno otporu ili njegovoj ugroženosti, ili lica koje on štiti? On za to nije sposoban, nije osposobljen. Nigde u zakonu ne piše da li on mora da prođe neku obuku, kod koga prolazi tu obuku, kakva je ta obuka. Policajac ima obuku šest meseci, godinu dana, neću u to da ulazim, ali obuku ima. Ovaj nema nikakvu. Pitanje je da li je on sposoban da proceni, zato što nije imao obuku, koju će silu da upotrebi i koliko je ugrožen.
Smatram da ovaj zakon treba da se povuče, da se ozbiljno doradi. Kao komunalni policajac ne može da se zaposli lice samo na osnovu konkursa, ako ispunjava neki minimum uslova. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar unutrašnjih poslova mogu da se dogovore, pa da se u istom centru vrši obuka komunalnih policajaca, naravno o trošku grada, a ne samo ono – na 5.000 stanovnika, pa ćemo da zapošljavamo. Neka grad obuči svoje komunalne policajce koji će da rade, a ne ovako – minimum uslova, osnovna škola, primena sile, palica, lisice itd. Povucite ovaj zakon, ozbiljno ga doradite, pa ga vratite u proceduru.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam i rekao u svom prvom obraćanju povodom ovog zakona, čini mi se da su ovaj zakon pisala deca koja su se igrala. To ostavljam gospodinu Markoviću kada se uozbilji jednom, pa počne da radi svoj posao ministra, spusti malo nos dole i postane čovek i prihvati svoje greške.
Pravi je zločin ovo što ste napisali u ovom obrazloženju, odnosno mislim da je taj ko je pisao obrazloženje slagao gospodina Cvetkovića, predsednika Vlade, koji je potpisao, biće blam da kažem, jednu neistinu.
U obrazloženju zašto se ne prihvata moj amandman se kaže: „Amandman se ne prihvata.
Uslovi iz člana 14. Predloga zakona su zakonski (posebni i opšti), ali među opštim uslovima na koje se upućuje članom 14. Predloga zakona je i uslov iz člana 6. stav 1. tačka 6) Zakona o radnim odnosima u državnim organima, prema kome i ova lica moraju ispunjavati i uslove predviđene drugim propisima ili aktom o sistematizaciji radnih mesta u organu, kako prilikom prijema u radni odnos, tako i prilikom raspoređivanja na pomenuta radna mesta primenom člana 14. Zakona o radnim odnosima u državnim organima“.
Prvo, da odmah raščistimo, na zaposlene u organima lokalne samouprave ne primenjuje se Zakon o zaposlenima u državnim organima, osim ako to posebno nekim zakonom nije regulisano. Zakon se poziva na član 14. i podnosilac zakona tvrdi da se primenjuje Zakon o radu u državnim organima.
Pročitaću član 14. stav 1, da bi i građani Srbije a i poslanička većina koja će da glasa za ovaj zakon znali kakvu Vladu imaju: „Za rad na poslovima načelnika komunalne policije zaposleni mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju najmanje četiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci“, u kojoj struci, nigde ne piše, makar da je neko napisao - na poslovima bezbednosti, „kao i da ispunjava opšte uslove propisane za rad u organima grada“. Znači, ne u organima državne uprave, kako to u ovom obrazloženju stoji.
Znači, sistematizacija grada određuje koje uslove mora da ispuni načelnik komunalne policije. Pošto sistematizaciju propisuje gradonačelnik, zašto ne bi mogao da napiše u toj sistematizaciji, a nema zakonsku prepreku da to napiše, da načelnik komunalne policije može da bude akademski slikar, dramaturg, arheolog, da ne nabrajam? Nema zakonsku prepreku da to stavi u sistematizaciju. Imaćemo situaciju da će neko ko je dobar prijatelj sa gradonačelnikom, ako ima završen bilo koji fakultet, ispunjavati uslove da bude načelnik komunalne policije.
Možemo da pričamo o tome kada su u pitanju načelnici nekih odeljenja, ali ovde pričamo o načelniku čiji će službenici direktno da budu u kontaktu sa građanima i koji imaju pravo da primene silu prema građanima. Onda je ministar Marković, koji je tvorac ovog zakona, jedno malo dete kome ste dali vlast, pa se igra sa njom.

U prilog svemu ovome što sam rekao za svoj prethodni amandman ide i obrazloženje koje je dato za amandman na član 15. koji je podnela moja koleginica narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Član 15. se tiče toga ko raspoređuje načelnika komunalne policije. Predlagač traži da načelnika komunalne policije raspoređuje načelnik jedinstvenog organa gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna policija. Odbornici u skupštini grada neće moći da utiču na izbor načelnika komunalne policije.
Na ovaj način, osim što će biti kakav-takav konkurs, koji ne garantuje da će kvalifikovano, stručno i moralno lice da obavlja ovaj posao, nego isključivo odluka lokalnih političkih partija i gradonačelnika ko će da bude postavljen na mesto načelnika komunalne policije...
Amandmanom je traženo da načelnika komunalne policije predlaže gradonačelnik, da bismo znali ko će biti odgovoran, taj ko je u neposrednom kontaktu sa građanima kao najviši predstavnik lokalne vlasti, a ne načelnik opštinske ili gradske uprave, koji nema direktnu komunikaciju i koji ipak nema najveću odgovornost za funkcionisanje lokalne samouprave, pa u ovom slučaju ni komunalne policije.
Tražili smo amandmanom da načelnika raspoređuje skupština. Zašto da ne? Neka ga predloži gradonačelnik, neka većina podržava tog gradonačelnika, odbornička, neka ga predloži, neka to lice bude kvalifikovano za taj posao, neka se isturi pred predstavnike opozicije, neka se i gradonačelnik isturi pred predstavnike opozicije, ukoliko njegov predlog ne valja. Jednostavno, na taj način, zbog javne rasprave, vodi računa o stručnoj osposobljenosti i moralnim kvalitetima načelnika komunalne policije.
Shvatite, ljudi, ovim zakonom pravite parapolicijski organ. Samim tim, rad tog organa mora da bude mnogo više kontrolisan od strane javnosti, građana, odbornika, nego bilo koji drugi zakon koji donosite. Zato i smatram, kao što sam rekao povodom prethodnog amandmana, da su se mala deca igrala s tim i napravila jedan ovako loš zakon. Samo postavljam pitanje – šta će da se desi kada neki komunalni policajac ili načelnik komunalne policije prekorači ovlašćenja, pogotovo kada je u pitanju upotreba sile i, ne daj bože, neko smrtno nastrada? Sa time se igrate.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21. potvrđuje ono što smo mi iz SNS pričali čitavo vreme. Zakon je napravljen i koncipiran tako da se pravi novi policijski organ. Ako se pažljivije pročita član 21. Predloga zakona, vidi se da ni pripadnici MUP-a nemaju ovakva ovlašćenja. Pripadnik MUP-a može da pregleda vozilo, pretresa lice itd. samo pod uslovom da je izvršilo krivično delo ili sumnja da se predmet vršenja nalazi kod lica ili u njegovom prevoznom sredstvu, ali osnovano sumnja.
Sada, ovde je po članu 21. dovoljno da građanin baci papirić iz vozila i da mu komunalni policajac ne pregleda, kako je to ovde napisano, nego pretresa vozilo. Pregled vozila je nešto drugo, pregled vozila je kada zatraži da mu pokaže prvu pomoć, sijalice, trougao, rezervni točak, alat koji mora da ima pri sebi. To je pregled vozila. Ovo se zove pretres.
Pod kojim uslovima može redovna policija da pretresa? Samo ukoliko je izvršeno delo ili samo ako osnovano sumnja, a da bi osnovano sumnjao mora da poznaje navodnog počinioca, da zna njegovu prošlost, da li je kriminogena ili ne. Komunalni policajac nema takve podatke na raspolaganju.
Žalosno je što se tvorac ovog zakona gospodin ministar Marković poneo kao najveća kukavica i, pod izgovorom da ne može da prisustvuje sednici, stavio u vrlo neprijatnu situaciju gospođu ministra, koja u ovom slučaju ima ovlašćenje da neki amandman odbije ili prihvati, ali ne sme, jer se boji šta će da kaže njen kolega Marković. Ako ste za sve to znali, gospođo predsedavajuća, ova sednica danas nije ni trebalo da se održi, dok gospodin ministar ne bude na raspolaganju da odgovara za ove gluposti koje je napisao u zakonu o komunalnoj policiji.
Još jednom ponavljam, najbolje je da povučete Predlog zakona. Pravite novi parapolicijski organ. Nemojte, gospodo iz vladajuće većine koji ćete da glasate za ovaj zakon, da se nadate da ćete doveka da budete na vlasti. Vlast je promenljiva, to je dokazano. Nemojte posle, kada se promeni vlast, pa se vi zamerite nekim komunalnim policajcima i kada budu počeli da vam vraćaju, i to debelo... Predlažem vam da ne glasate za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da je gospodin Marković stvarno preterao u ovom zakonu, kako idemo od člana do člana.
Član 41. bi trebalo da reguliše boju i način označavanja vozila i plovila, kao i opremu komunalne policije. Po Predlogu zakona to bi trebalo da propiše skupština grada, a po predlogu SNS to bi trebalo da propiše ministar, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Amandman je odbijen. Ne bih toliko da zalazim u detalje samog obrazloženja, koje nema nekog prevelikog smisla, ali čini se da će, kada ovaj zakon stupi na snagu, po Srbiji da nastane jedno pravo šarenilo po gradovima kada su u pitanju uniforme komunalnih policajaca.
Interesuje me, ali Marković ne može da mi odgovori pošto nije tu, hoće li uniforma da bude radna i svečana? Komunalna policija, zašto da ne, i redovna policija tako radi. Hoće li gradonačelnika svaki put kada dolazi na posao, ili možda ministra Markovića, da sačeka počasni vod komunalne policije?
Da vam postavim još jedno pitanje – kako će to da izgleda ako čak i uniformu određuje skupština grada? Da li bi uniforma koju odredi Skupština grada Beograda mogla da izgleda kao najobičnije građansko odelo? Da li ima nekih prepreka? Nema. Hoće li to da bude zabranjeno u Beogradu? Hoće. Hoće li da bude zabranjeno u Požarevcu? Neće.
Ja ću morati da kupim taj atlas koji je spominjala gospođa Jorgovanka Tabaković i da vodim računa svaki put kada nekuda idem da slučajno ne obučem onakvo odelo kakvo ima komunalna policija u tom gradu gde idem. Ili, ne daj bože, da se vozilo ofarba ili ima istu boju kao vozilo komunalne policije u gradu u koji idem. Ima još jedan problem – taj atlas će morati da se dopunjuje svaki put kad se promeni vlast. Budite sigurni, neke stranke neće sigurno da dozvole da komunalna policija vozi plavo-žuta vozila. Čim dođu na vlast, odmah ima da ih prefarbaju, u to budite sigurni.
Postavljam pitanje – kako bi to izgledalo, recimo, u Požarevcu lokalna samouprava voli crveno-žutu boju, sa blagom, stidljivom plavom, a ovde u Beogradu plavo-žutu? Znači, onaj ko vozi vozilo iz Požarevca može plavo-žuto da vozi, ali ne sme da ga doveze u Beograd, platiće kaznu.
Zato vam kažem, ovakav zakon i ovakvu glupost koju je napravio gospodin Marković povucite što pre. Ili, ako ne možete, bolje da mu predsednik stranke ne potpiše ovaj zakon, da ga vrati u Skupštinu i konačno da se odbije.