Dame i gospodo narodni poslanici, evo na kraju ove rasprave, neki od mojih kolega su se ipak malo više bavili politikom, malo manje suštinom zakona. Niko, većina u stvari, poslanika bivšeg režima nije ni spomenula način funkcionisanja Trezora Republike Srbije i da Trezor Republike Srbije radi kao konsolidovan račun i da likvidnost lokalnih samouprava ulazi u opštu likvidnost države. Tako da od 8. marta ove godine svi budžetski korisnici, direktni ili indirektni, moraju da posluju isključivo preko Trezora Republike Srbije, po Zakonu o budžetskom sistemu koji je izmenjen decembra meseca prošle godine, a postoji poseban razlog zašto je tako.
Recimo, pojedine lokalne samouprave, a mnogo je bilo priče ovde o zaduženjima, gde su gradonačelnici bili iz bivšeg režima, znali su da deponuju sredstva svoje lokalne samouprave kod poslovnih banaka. Neko će da kaže – njihovo legitimno pravo. Jeste.
Ali onda su od tih istih poslovnih banaka uzimali kredite za svoje lokalne samouprave po mnogo većoj kamati nego što je dobijao on od banke za svoja sopstvena sredstva, recimo grad Požarevac, tačno 468 miliona dinara, deponuje kod banke po kamati od 2,5% a onda podiže kredit za taj isti iznos, sa kamatom 5,5% plus devizna klauzula.
Tako su siromašene naše lokalne samouprave i tako se to radilo za vreme bivšeg režima. Danas svi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, pa čak i političke stranke moraju da posluju preko trezora Republike Srbije, čak i verske zajednice, ukoliko primaju donacije ili se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Niko od kolega poslanika nije hteo da prihvati jednu činjenicu, da postoje izvorni prihodi lokalnih samouprava i da je to regulisano članom, čini mi se, 6. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i da postoje povereni prihodi koji se regulišu članom 35, koji je predmet ovih izmena. To su prihodi Republike Srbije, budžeta Republike Srbije, koji je Republika Srbije, iz nekih razloga neke većine 2011. godine, da bi finansirala kampanju za lokalne, predsedničke i parlamentarne izbore, odrekla se u svoju korist i prebacila na lokalne samouprave. Znači, to je republički prihod. Okolnosti za jedno takvo finansiranje su prestale i republika smatra da jedan deo sredstava, koji je tada poveren lokalnim samoupravama, se vrati u nadležnost republike.
Ako za četiri godine lokalne samouprave nisu rešile pitanje svoje prezaduženosti, nisu počele da rešavaju lokalnu infrastrukturu, a to su uglavnom rukovodstva koja su izabrana 2012. godine, gde je najviše učestvovao bivši režim, nisu uradili ništa, pitanje da li će i u narednim godinama, pa, ne razumem toliku brigu odjednom za lokalne samouprave, jer vidimo kako su se brinuli o njima u nekom ranije periodu.
Iznenadio sam se da mnoge moje kolege poslanici ne znaju nadležnosti javnih preduzeća, da ne znaju Zakon o javnim preduzećima, da ne znaju da javna preduzeća rade neka javna ovlašćenja, to stoji, ali da su po Zakonu o javnim preduzećima dužna da deo dobiti uplate svom osnivaču, znači u ovom slučaju lokalnim samoupravama.
Sad postavljam jedno pitanje, evo, nije javno preduzeće, nego jedna ustanova. Kako to da Apotekarska ustanova Požarevac iskaže dobit recimo od 80 miliona, a da neka druga apotekarska ustanova gde je bio bivši režim iskaže gubitak? Ili, šta ćemo sa javnim preduzećima? Kako to da neka javna preduzeća iskazuju dobit, a neka iskazuju gubitak? Ljudi, nije u pitanju zakon, u pitanju su rukovodioci. Te rukovodioce biraju lokalne samouprave, te jedinice lokalnih samouprava su izabrane nekom voljom građana. Sada vi hoćete da štitite tu volju građana sa drugog nivoa vlasti? Pa, nemojte molim vas. Što se toliko sekirate za drugi nivo vlasti? Što niste o njemu vodili računa dok ste vi bili na vlasti? Tada je bilo vreme. Kad javna preduzeća, kada ste dolazili na vlast, nisu imala takve dugove, kad opštine nisu imale takve dugove, kad odlazite sa vlasti pitate ko će da vraća vaše dugove, kako će da se vraćaju vaši dugovi. Pa, neko drugo poštenije i iskrenije, vrednije rukovodstvo će da ga vraća, na žalost.
Pričanje o tome da se oduzimaju čak i sendviči, o tome da neko dete neće da ima prevoz, o tome da je zbog nedostatka gromobrana neko stradao. Da postavim jedno pitanje vama. Republički putevi i put prve kategorije, autoput, u čijoj su nadležnosti, republike ili lokalne samouprave? A takve ste puteve ostavili koji se finansiraju, njihovo održavanje iz republičkog budžeta, da ljudi na njima stradaju, zato što niste napravili autoput na Koridoru 10 i na Koridoru 11, nego ste premošćavali njive. Kako se vi to onda brinete za građane?
Da li je moguće da svaki nesrećan slučaj koji se desi vi hoćete da prikažete da je za to kriv premijer ili Vlada Republike Srbije, a dešavali su se i mnogo viši i mnogo su bili drastičniji za vreme vaše vlasti, samo o tome novine nisu smele ni da pišu.
Šta se još finansira iz republičkog budžeta? Jedan kolega je ovde čitao koliko imaju lokalne samouprave ukupno zaposlenih u svojoj upravi, koliko ima republika. Pa, što nije rekao da svi zaposleni u prosveti primaju platu iz republičkog budžeta, kad je pročitao taj ogroman broj, što nije rekao i da svi policajci primaju platu iz tog republičkog budžeta i da svi zdravstveni radnici primaju platu iz tog republičkog budžeta i da svi vojnici primaju platu iz tog republičkog budžeta? Nego je bilo bitno da se nađe neka zamerka i da se nešto kaže. Prosveta, zdravstvena zaštita, policija i vojska ne žive u ostatku Srbije? Toga nema? Kao da deo ovog novca neće biti usmeren i na njih.
Pričate o brigama za penzionere, neko je čak i rekao da su protivustavno smanjene penzije. Rekao sam im da su penzioneri najveći deo krize podneli, zahvalni smo im na tome, a na prethodnim izborima su pokazali da ova Vlada ima podršku od njih zato što ove mere štednje oni doživljavaju kao investiciju, investiciju za budućnost svoje dece, investiciju za budućnost države, jer su je odgovorno pravili i gradili, dok ste vi bili na vlasti vi ste je razgrađivali. Zašto onda toliko spominjete te nesrećne ljude?
Samo na još jedno pitanje nikako da odgovorite. Kada uzimate za primer druge evropske zemlje, nađite mi razvijene evropske zemlje koje svoj penzioni fond finansiraju iz svojih budžeta? Nema, finansiraju ih iz doprinosa koje njihovi zaposleni urade. Kada se pojavio manjak u fondu? Kada ste neracionalno politički počeli da povećavate penzije, kada ste završili jednu privatizaciju, pa su zaposleni ostali bez ne samo radnih mesta, nego kada je država ostala bez fabrika. Sada odjednom tolika briga za četiri milijardi ili pet. To je mnogo novca, potpuno se slažem, ali vama je dok ste bili na vlasti bilo mnogo malo. Zato više niste na vlasti i zato ćemo da podržimo ovaj zakon.