Zahvaljujem.
Razumeo sam vašu primedbu na Poslovnik.
Samo da vam kažem, kolega Aleksiću, da je gospodin Martinović dobio pravo na repliku na spominjanje predsednika stranke i na spominjanje Vlade koju je on vodio.
Tako da smatram da nisam prekršio Poslovnik o radu Narodne skupštine.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Samo da napomenem da u 15.30 časova imamo posebnu sednicu i da ćemo sa radom po ovoj sednici nastaviti po završetku posebne sednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom današnje sednice.
Reč ima ministar Ana Brnabić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ana Brnabić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Vreme.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić, pravo na repliku.
Dogovorite se ko će od vas dvojite, ne možete obojica.
Izvolite.

Imenjače, ne mogu da vam da repliku, nije vas spominjao. Svaki grad koji se spomene, ako je neko bio gradonačelnik …
(Goran Ćirić, s mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite gospodine Ćiriću.

Gospodine Ćiriću, kao što ste pročitali Poslovnik, znači, treba da se ispune barem dva uslova, da kaže ime i prezime i da kaže nešto uvredljivo poslaniku. Često primenjujem uslov da se kaže makar jedan od ovih primera, da se navodi da bi dao nekom poslaniku pravo na repliku.
Ako gradonačelnik zadužuje grad, možda bi imalo prava i osnova za repliku. Koliko ja znam na svako zaduženje jedinica lokalne samouprave, saglasnost daje Skupština. Znači, iz svega toga, jeste odgovornost na pojedincu, ali na političkoj stranci koja je tada vršila vlast.
Znači, na osnovu svega toga, ja ne vidim da je gospodin Stevanović, prozvan.
(Goran Ćirić, s mesta: Pa šta je tako strašno, da date priliku da odgovori.)
Govoreno je o dugovima koje ima Vrbas, koje imaju drugi gradovi.
Ako želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
Zahvaljujem.

Gospodo narodni poslanici, gde je onaj što pita ko je MMF? Što nam objašnjava? Ili onaj što je pričao o Kosjeriću, baš bih voleo da ih vidim zato što sam ovde slušao poslanike kojima je ovo prvi mandat pa ne znaju i misle da mogu da kažu šta god  hoće i da im se ne odgovori. Slušao sam i neke druge iskusnije kolege koji znaju, ali misle da mi ne znamo.
Pričamo o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave i o MMF. Prvo da raščistimo, MMF nama ništa ne može da naredi, niti smo mi dužni da poslušamo njihove uslove. On daje ocenu mera fiskalne konsolidacije koju mi sprovodimo i to ocenu daje baš zato da vi ne biste nas napadali da falsifikujemo rezultate Vlade Republike Srbije, vi iz bivšeg režima koji ste upropastili državu, koji ste je doveli do situacije da sada moramo ovakve zakone da izglasavamo i da nemamo te dobre rezultate, bez tih dobrih rezultata i dobrih ocena, Srbija ne bi imala 3% rasta BDP, nego bi beležila minus, kao kada ste vi bili na vlasti. Inflacija ne bi bila 1%, nego 12 i 15 dok ste vi bili na vlasti, takva je bila. Evro ne bi skakao 0,75% godišnje, nego 10 i 12 dinara godišnje.
Onda pričate o tome kako je neko nešto oteo penzionerima kojima ste davali 1 do 2% veću penziju, ali ste im zato kroz inflaciju i skok evra otimali 25%. To se ne važi.
Ali, jedno drugo pitanje da postavim kolegama, ne samo ministru, te mere fiskalne konsolidacije i umanjenje penzija su bile pre dve godine. Penzioneri jesu podneli najveći deo tereta, na tome smo im zahvalni. Ali, što vi plačete na njihovom grobu? Bili su izbori.

Vraćamo se na temu, jer su bili izbori i lokalni i republički. Objasniću, predsednice, zašto to tako kažem, i na tim izborima ste potučeni do nogu, a sada, baš zato to i kažem da su izbori jako zanimljiva priča u svemu ovome, jer su mnogi provlačili ovde Mlađana Dinkića. Mnogo što-šta ja njemu mogu da zamerim, ali ovu poslednju izmenu i dopunu zakona, od 80% da idu sredstva lokalnim samoupravama od poreza na zarade, nije izmislio Dinkić, izmislio je tadašnji premijer i ministar finansija gospodin Cvetković. Što se pravite da to ne znate i što se pravite da ne znate da je bilo uvećanje 40 milijardi dinara prema lokalnim samoupravama, da biste finansirali predstojeće lokalne, republičke i parlamentarne izbore koje ste opet izgubili?
Da ste iskreni, čitali biste ceo zakon, pa biste znali ili bar predstavili građanima Srbije da su članom 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđeni izvorni prihodi lokalne samouprave. Jesu li ti izvorni prihodi predmet izmena i dopuna ovog zakona? Ja mislim da nisu. Barem za toliko sam pismen da se član 6. ne menja. Ali, neko nije pismen, pa priča o tome.
Ovo je obuhvaćeno članom 35. Neka neko pročita od vas, kada krenete da pričate neistine, koristiću blage reči, da iznad člana 35. piše naslov – Prihodi od ustupljenih poreza. To se, znači, Republika Srbija odrekla svojih poreza u korist lokalnih samouprava. Ona je ta koja ubire te poreze, ili drugačije se to zovu još povereni prihodi. Ne stara se lokalna samouprava o njihovom prikupljanju.
Još jednu drugu stvar nikako da spomenete, a to je član 37, pa ste ovde napravili čitavu neku digresiju te će ministar, te premijer, te će oni da određuju koje će lokalne samouprave da dobiju više, manje itd. Član 37. stav 1. kaže – godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera, koji predstavlja obračunsku kategoriju za raspodelu sredstava jedinicama lokalne samouprave iznosi 1,7% ostvarenog BDP prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za poslove statistike. Znači, u 2017. godini iznos tog transfera biće veći za oko dve milijarde i ići će baš za one opštine koje imaju najmanje prihode za budžete i koje su najsiromašnije i najnerazvijenije. Koga vi onda branite? Branite jednu propalu politiku kojom ste vodili Srbiju maltene u jedan suicid, čitavu državu. Jednom sam čak i rekao da je tadašnji premijer Vlade Republike Srbije gospodin Mirko Cvetković neodoljivo podsećao na Džona Smita, kapetana Titanika, a znate kako je Titanik prišao. Tu ste sudbinu namenili Srbiji, ništa drugo!
Sada, vi, koji ste donosili zakon da 40 milijardi dobijaju lokalne samouprave, da ste te iste lokalne samouprave ostavili u dugovima zato što su te opštine, odnosno lokalne samouprave opljačkane, branite interese. Pa, čije interese vi branite? Niste više tamo na vlasti. Što se vi sekirate? Što se vi sekirate što će Milijan iz Kosjerića da vrati 250 milijardi dinara za sportsku halu koju je napravio neko iz bivšeg režima? To su dva i po budžeta opštine Kosjerić. I jedan Milija vas pobedi. Pa, nije ni čudo. Pobediće vas opet i rasturiće vas i za godinu dana. Da ne pričam o Vrbasu, o Vrnjačkoj Banji, u kakvoj ste situaciji ostavili javna preduzeća.
Nema problema, ja sam spreman za svaku diskusiju. Samo da znate, spreman sam i da odgovaram i da napadam na sve ono što vi govorite kao neistinu. Na to budite spremni. Ta jedna politika koja se sprovodi ovde da se ne priznaju rezultati, da se oni koji imaju rezultat napadaju tako što im se pripisuju neuspesi onih koji su vladali Srbijom do 2012. godine, neće da ostane bez odgovora iz ovih poslaničkih klupa.
(Nemanja Šarović, s mesta: Da li ti to SPS napadaš?)
Molim predsedavajuću da mi obezbedi uslove da radim, pošto kolege dobacuju, ali dobro.

Možemo o svemu da razgovaramo, ali budite sigurni na svaku vašu neistinu odgovorićemo, na svaki vaš ne argumentovan napad odgovaraćemo napadom argumentima. Nećemo da dozvolimo da ova Skupština jednostavno bude zasuta neistinama, neispunjenim i neostvarenim političkim ambicijama i željom za vlašću i privilegijama koje su stranke bivšeg režima izgubile, odnosno svih njihovih mutacija Demokratske stranke od 2012. godine do danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o jednoj formalnoj sednici i sada kada vidim koliko dugo traje čini mi se da sam puno vremena izgubio i 27. jula i 25. jula i 29. jula, kao da sam puno vremena izgubio i 2. avgusta.
Prvi dopis je krenuo 25. jula po ovlašćenju predsednika Narodna skupština Republike Srbije da kao potpredsednik Narodne skupštine razgovaram sa šefovima poslaničkih grupa oko formiranja stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije o formiranju Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i određivanju sastava RIK.
Prvi dopis, poštujući pravila i po Poslovniku, a i po običaju ove Narodne skupštine uputio sam 25. jula 2016. godine sa sledećim tekstom - Poštovani, obaveštavam vas da će se konsultacije sa vašom poslaničkom grupom u vezi konstituisanja stalnih parlamentarnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama održati u ponedeljak 25. jula 2016. godine u sali 1. Doma Narodne skupštine sa početkom u 14,00 časova. Taj dopis su dobili svi predsednici poslaničkih grupa. Vreme se razlikuje u pozivu zato što ta želja da u jednom trenutku svi predsednici poslaničkih grupa učestvuju u osnivanju ili formiranju delegacija dovela bi do toga da se nikada o tome ne dogovore.
Raspored je određivan na osnovu poslaničkih grupa po veličini i izbornih lista sa koje su izabrani, zato što polazimo od jedne logične pretpostavke – ako su šefovi poslaničkih grupa mogli da se dogovore i oko koalicione liste na kojima će da nastupe na izborima, ako su mogli da se dogovore oko redosledu na listi, ako su mogli da se dogovore o broju narodnih poslanika, da će moći zajedno da sednu i da se dogovore zajedno sa mnom kao predstavnikom predsednika narodne skupštine. Išlo se od najveće liste ka najmanjoj, od najveće poslaničke grupe ka najmanjoj.
Imali smo obzira prema manjinskim poslaničkim grupama kao što je SVM, koristeći pravo iz Ustava Republike Srbije o pozitivnoj diskriminaciji nacionalnih manjina.
Naravno da su u međuvremenu i predsednici poslaničkih grupa dostavili Službi Narodne skupštine svoje predloge za članove delegacija i tu je svako smatrao da ima pravo da predloži u onu delegaciju koja mu se najviše sviđa, u onoj delegaciji gde može da da najviše doprinosa, ali moramo da vodimo računa i o tome da se delegacije formiraju proporcionalno s tim da u delegacijama gde se odlučuje skupštinska većina i u sastavu te delegacije mora da ima većinu.
To je na primer Parlamentarna skupština Saveta Evrope, kao što je na primer Parlamentarna skupština OEBS, Parlamentarna skupština Crnomorske ekonomske saradnje, Parlamentarna skupština Mediterana, Parlamentarna dimenzija Centralnoevropske inicijative, Parlamentarna skupština procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi. To su otprilike te interparlamentarne delegacije gde naša delegacija ima pravo glasa i odlučivanja.
Na tom prvom sastanku na osnovu tabelarnog prikaza, pisanja nečijih, da kažem, predloga, ne želja, ustanovljena je jedna početna osnova kako će da se nastavi sa formiranjem svih ovih tela, da ne spominjem sad svakog pojedinačno itd.
Sledeći sastanak na istu temu obavljen je 27. jula, gde se već bliže došlo do konačnog rešenja i ostala su samo sporna dva mesta, dve delegacije i to je bila LDP i SDS oko njihovog neslaganja u vezi sastava tih delegacija i tada sam zakazao poseban sastanak sa njima 29. jula.
Dolazimo do onoga što se dešavalo u utorak 2. avgusta. Ovaj tekst potpuno identičan sa istim vremenom, dobili su svi predsednici poslaničkih grupa – Poštovani, obaveštavam vas da se konsultacije sa svim predsednicima, znači, održan je sastanak sa svim predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa u vezi predlaganja šefova stalnih parlamentarnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama održati u utorak 2. avgusta 2016. godine u sali 1. u Domu Narodne skupštine sa početkom u 12 sati. Ukoliko ste sprečeni da prisustvujete, molimo vas da pošaljete svog predstavnika. Ne ulazim u diskreciono pravo predsednika poslaničke grupe ili same poslaničke grupe koga će oni da pošalju, ali o prisustvu na tom sastanku – evo su potpisi.
Svi predstavnici ili šefovi poslaničkih grupa su bili na tom sastanku. Tada je utvrđen konačan Predlog delegacija Narodne skupštine, tada je utvrđen konačan Predlog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i konačan Predlog Republičke izborne komisije, na tom sastanku.
Po pitanju šefova delegacija ili predsednika delegacija, kao potpredsednik Narodne skupštine ja mogu samo da posredujem između predsednika poslaničkih grupa. Naravno da ću prvo pitanje da postavim, prirodno je tako, predsedniku najveće poslaničke grupe. Zato što su i potpredsednici i predsednik Narodne skupštine izabrani voljom neke većine koja u svakom trenutku ima tu moć i da ih smeni.
Tako da, prema svemu onome što se dešavalo kada su u pitanju te delegacije i primedbe na dosadašnji sastav delegacije, video sam samo kada su pitanju nekoliko delegacija. Prvo, moram da kažem da su sve poslaničke grupe izrazile želju da učestvuju u sledećim delegacijama: Parlamentarna skupština Saveta Evrope, Parlamentarna skupština OEBS-a, Parlamentarna skupština NATO pakta.
E sada, imajući u vidu ono što se dešavalo prilikom tih razgovora, jeste da sastav delegacija predlažu predsednici poslaničkih grupa, to stoji, ali broj članova u bilo kojoj delegaciju određuje broj glasova osvojenih na poslednjim izborima. Tako da, kada je u pitanju Parlamentarna skupština Saveta Evrope, sledeće liste su dobile članove i zamenike: SNS tri, po količniku joj pripada četiri, ali odrekla se u korist SVM; SPS kao lista koja je osvojila najviše glasova posle liste SNS; SRS kao treća i DJB kao četvrta lista. To je to. Možemo da okrećemo kako god hoćete, ako neki šef poslaničkog kluba neće da se odrekne, ja tu ne mogu ništa. To pravo mu pripada. Po pravilima koja određuje Savet Evrope, odnos opozicije i vlasti mora da odražava sastav Parlamenta u toj delegaciji i to pravo je ispoštovano.
Drugo, OEBS. Srbija je čak i predsedavala OEBS-om. Kada je pravljena lista, nismo znali hoće li SPS da učestvuje u vlasti.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Znali ste, znali ste.)
Ja ne.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ja sam znao.)
Svaka čast.
Tako da, opet je ispoštovano ono pravilo da delegacija od četiri člana mora da ima većinu, a većina od četiri člana su tri člana delegacije.
Da ne čitam svaku delegaciju pojedinačno, međutim, morali smo da vodimo računa i o paralelnim organizacijama koje imaju istu namenu, a trenutno zbog političke situacije u svetu su njihovi odnosi na jako lošem nivou. Morali smo u tom slučaju da vodimo interes oko Republike Srbije i oko toga kako ćemo da predlažemo predsednike tih delegacija.
Pošto već pretpostavljate o čemu se radi, reći ću vam. U pitanju su dve delegacije koje su trenutno u jako lošim odnosima međusobno. Mi za to nismo krivi. To su Parlamentarna skupština NATO-a i Parlamentarna skupština ODKB-a. Zamislite kada bismo stavili poslanika iz vladajuće većine u Parlamentarnu skupštinu ODKB-a, a iz opozicije u Parlamentarnu skupštinu NATO-a, ili obrnuto. Da li bismo napravili problem državi? Jako ozbiljan. Zato i jeste ta jedna legitimna želja da se možda učestvuje zato što ima privrženosti, to ja poštujem, ali jednostavno u ovom trenutku smo morali da vodimo računa i o tome da oba šefa delegacija ili predsednika delegacija, nazovite kako god hoćete, budu predloženi iz iste vladajuće većine koja podržava Vladu Republike Srbije. Nisam čuo da je neko imao primedbi na sastav Odluke o razrešenju i imenovanju članova Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, osim ovoga što Narodna skupština predlaže, znači šefovi poslaničkih grupa, Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK-a. Nemojte nijednom predstavniku predlagača, zato što je zakon donet još čini mi se novembra ili decembra meseca 2000. godine, da oduzimate njegovo diskreciono pravo koga će da predloži. I ako je Republički zavod za statistiku odlučio koga će da predloži, to treba da poštujemo. Može bilo koja poslanička grupa da predloži nekog drugog, mi ćemo to kao poslanička grupa SNS da poštujemo i da glasamo za taj predlog. Da li se on nama sviđa ili ne, to je naše subjektivno mišljenje. Možda i objektivno, ali neka pravila moraju da se poštuju.
Dakle, nije tačno da nisu obavljene konsultacije, nije tačno da svi šefovi poslaničkih grupa, odnosno njihovi predstavnici, nisu sedeli tog 2. avgusta u 12.00 sati u Narodnoj skupštini, u sali I, kada se sve ovo odlučivalo, što imamo danas kao predloge koji su upućeni narodnim poslanicima za glasanje. Tako da, ne vidim nijedan razlog zašto smo, evo, proveli već par sati oko nečega oko čega se jedna ogromna većina predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa složile.