Zahvaljujem.
Reč ima mandatar Aleksandar Vučić. Izvolite.

Privodite kraju, kolega Živkoviću.

Reč ima mandatar Aleksandar Vučić. Izvolite.

Izvolite, gospodine Živkoviću.

Dva minuta, gospodine Živkoviću.

Reč ima mandatar.

Pravo na repliku.
Narodni poslanik Aleksandar Antić. Izvolite.

Vreme.

Po kom osnovu, gospodine Živkoviću?
(Zoran Živković dobacuje.)
Nije to rekao, već je samo odgovarao na vaša pitanja koja ste postavili.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Reč ima mandatar.

Smatram da je bolje da ministri budu tamo gde treba, nego da nastavljamo rad danas.
Određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, jako je teško da neko bude zadovoljan, odnosno da svi budu zadovoljni kada se raspoređuju mesta u odborima. Jedna ideja je bila da ne razgovaramo o mestima u odborima sa poslaničkim grupama, nego sa predstavnicima poslaničkih grupa koji su izabrani sa jedne liste i onda ako je nešto pripadalo Dverima, nije moglo DSS ili obrnuto. Mislim da je bilo sasvim pošteno tako da nastupimo i da na takav način dođemo do nekog dogovora. Broj članova u odborima ne određuje ni vladajuća većina, određen je na izborima 24. aprila i toga moraju svi da budu svesni.
Po članu 23. stav 2. mora da postoji određena većina u odboru, i to je poštovano. Broj mandata po odborima na osnovu broja poslanika u poslaničkim grupama je maksimalno ispoštovan. Šta nismo mogli samo da ispoštujemo? To što od jednom, kada se završe izbori, ima neka poslanička grupa više. Te greške su tako male i naravno da će prvo da se pita lista koja ima najviše poslanika, pa sledeća lista, to je u ovom slučaju bila SPS, pa SRS, pa tako redom kako su rezultati napravljeni na izborima.
Izvinite, vodili smo računa da ispoštujemo volju građana i jednostavno nije to mesto moglo da pripadne nekom drugom iz opozicije ko je slabiji prilikom pravljenja predloga. Mogu stranke, poslaničke grupe da ustupe jedni drugima. Uopšte nije problem, podržaćemo te predloge, ali ako neko hoće da kaže da je ovo ovde, ovaj papir, predlog odluke teror poslaničke većine, nije iskren, ne govori istinu. Da li želi da se predstavi kao žrtva? Možda. Da li hoće da kaže da nisu bili izbori, da kažu da je diktatura? Možda i to, ali barem neka pravila, koja su ustanovljena u ovom parlamentu mnogo pre nego što sam ja ušao ovde, pre nego što je kolega ušao, poštujte, jer su dobra pravila. Imamo dobar predlog odluke o izboru članova odbora, odnosno skupštinskih radnih tela, a koji je postignut na osnovu dogovora.
Izvinite, ako se nešto dogovorimo, pa onda za par dana kažete – dogovora nije bilo, nemam više obavezu ni taj dogovor koji sam imao sa vama da poštujem, ni da vas pozovem na sledeće razgovore, jer se dogovaramo kao ozbiljni ljudi. Neće nikome SNS ovde da otima ništa, šta je ko dobio, dobio je na izborima. Broj članova odbora određuje broj poslanika, broj predsednika neki dogovor, ali to su pravila koja postoje.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prilikom reklamiranja Poslovnika od strane kolege Radoslava Milojčića nisam mogao da utvrdim šta je hteo da kaže u  svom izlaganju o povredi Poslovnika, osim da na najgrublji mogući način uvredi kandidata za predsednika Narodne skupštine nazivajući je lopovom.
U ovom Poslovniku, koga ste dužni da se pridržavate dok predsedavate, u članu 103. stav 7. piše – predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, dužan je da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz st. 1, 2, 4. i 6. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi prava predviđena ovim članom, izrekne mera predviđena članom 108. do 111. ovog Poslovnika. Treba li da čitam šta je između 108. i 111? Za ovakvu uvredu prilikom reklamiranja povrede Poslovnika izriče se opomena, a vreme se poslaničkoj grupi oduzima. Sramota je da čovek koji je napravio milijardu dinara duga u Smederevskoj Palanci naziva kandidata za predsednika Skupštine lopovom. Neka se okrene i pogleda svoju opštinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuo sam od svog kolege, koji, mogu da kažem, je bivši rešim, jer je bio i ministar, da će tražiti da se striktno pridržavamo Poslovnika o radu i ni reč čovek ne reče o kandidatu za predsednika Narodne skupštine.
Hajde da pogledamo šta je to Narodna skupština i uopšte šta to piše u našem Ustavu, član 98: „Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne zakonodavne vlasti u Republici Srbiji“. Kada neko kaže i počne svoju diskusiju – nadam se da moje kolege poslanici iz bivšeg režima, iz opozicije znaju da je Narodna skupština mesto gde se donose zakoni, gde se vodi rasprava o zakonima i da često poslanici hoće da pošalju neku političku poruku, pa me čudi zašto su predstavnici bivšeg režima napisali jedan ovakav Poslovnik o radu Narodne skupštine, gde su jednostavno hteli da ućutkaju one koji ne misle kao oni.
O tome kako su vladali Srbijom i kako su vladali u opštinama, vidim da nisu više bivši režim samo ovde, u Narodnoj skupštini, već vidim i mnoge predsednike opština iz AP, iz uže Srbije kao bivše predsednike opštine ili bivše predsednike pokrajinske vlade. Dok vode ovde debate sa nama i dok vređaju narodne poslanike koji ne misle kao oni, moraju da budu svesni da mi imamo jednog sudiji, a to su građani Srbije na izborima. Koliko god da hoćete da se predstavite da je bila neka izborna pljačka, u najboljem slučaju po vas, od svakog od vas pojedinačno imamo 10 puta više glasova. Nadam se da ste i toga svesni.
Posao predsednika Narodne skupštine jeste jako osetljiv da može da održi rad Narodne skupštine u temi dnevnog reda, a da izađe u susret i poslanicima koji hoće da pošalju neku političku poruku.
Nije tačno da se ovde u Skupštini od 2012. godine ništa nije menjalo, promenilo se mnogo toga. Nije tačno da su donošeni samo zakoni koje je predlagala Vlada Republike Srbije, donet je Zakon o javnim nabavkama, koji je poslanički zakon, nije tačno da su opomene dobijali samo predstavnici bivšeg režima ili opozicije, nego sam i ja kao predsednik najveće poslaničke grupe koja podržava Vladu Republike Srbije i kao ovlašćen predstavnik predlagača zakona dobio opomenu. Tada je predsednik Narodne skupštine bio Nebojša Stefanović. To se nikada nije desilo za vreme bivšeg režima.
Nije tačno ni da Narodna skupština sluša kako joj pojedini ministri kažu, za to imam dva primera. Jedan primer je kada je ovde jedan od ministara uporno odbijao jedan amandman, na jako važan zakon. Više puta eksplicitno je rekao – ja to ne prihvatam. Narodni poslanici su pokazali i ministru gde je mesto i kako se zakon usvaja.
Nije tačno da smo i druge ministre slušali. Recimo, imali smo jedan zakon jako loš, bezobrazan, lopovski, Zakon o stečaju iz 2013. godine, o kome mi, narodni poslanici, nismo hteli ni da raspravljamo zato što nije napisan u ministarstvu ili u Vladi, nego je napisan u Komori stečajnih upravnika.
Nisu poslanici političari bez mozga, kao što to neko hoće da nas predstavi. Umemo da razmišljamo, imamo svoj integritet i glasamo onako kako smatramo da je najbolje, a ne kako to neko želi.
Bilo je priče o donošenju zakona, da li je važan broj zakona. Možda jeste, možda nije, nešto drugo je važnije – rezultati koje ti zakoni imaju za državu, privredu, građane. Ova skupština u prethodnom sazivu jeste donosila puno zakona i imali smo sudiju, dame i gospodo narodni poslanici, na izborima građana. Građani su rekli da su ovi zakoni dobri, nedvosmisleno.
Imaće kandidat za predsednika Narodne skupštine puno posla, i to puno jako teškog posla u narednom periodu, zato što će morati da brine da se u Skupštini ne pojavi neki zakon koji se zove Ustavna povelja, gde je na najgrublji način prekršen Ustav SRJ. Pa, još ti ustavotvorci, koji se brinu navodno za Kosovo i Metohiju, kažu – pa, taj Ustav se nije poštovao u Crnoj Gori, što bi ga poštovali mi u Srbiji? Da li to znači da ako privremene kosovske institucije ne poštuju Ustav Srbije na Kosovu, ne trebamo mi da ga poštujemo ovde u Srbiji?
Moraće budući predsednik Narodne skupštine da vodi računa i o tome da neki od političkih stranaka bivšeg režima smatraju da imaju monopol da Srbiju uvode u EU, ali su bivši režim, pa to zadovoljstvo neće imati. Imaće budući predsednik Narodne skupštine puno obaveza o tome da takođe neke stranke smatraju da imaju monopol nad saradnjom sa Ruskom Federacijom i Kinom. Saradnja između Ruske Federacije i Srbije nikad nije bila bolje i veća nego danas. A imali su priliku dok su bili na vlasti, jer su bivši režim, da postignu taj nivo saradnje.
Pričaće nam ovde o vojnoj neutralnosti, a prvi su ratifikovali Sporazum sa NATO paktom 2004. ili 2005. godine. Onda će da traže da predsednik Narodne skupštine postupa ili ne postupa u skladu sa članom 114. Poslovnika, u kome se kaže – narodni poslanik kome je izrečena opomena kažnjava se novčanom kaznom u visini od 10% osnovne plate narodnog poslanika. To je jako retko primenjivano u prethodnom sazivu i u onom od 2012. do 2014. godine, ali se jako dobro sećam ko je tu odredbu u Poslovnik ubacio. Čini mi se da se zove Dragan Maršićanin. Čini mi se da je to bilo maja ili juna meseca 2001. godine. Onda oni koji su ubacivali ovakve odredbe u Poslovnik kažu da Poslovnik nije demokratski i da bivši i budući predsednik Narodne skupštine ne poštuje Poslovnik, odnosno pozivaju ga da ne poštuje Poslovnik zato što je nedemokratski.
Mislim da će ovaj saziv imati puno izazova za predsednika Narodne skupštine, za predstavnike bivšeg režima, za opoziciju, a o tome kako ćemo da se ponašamo u Narodnoj skupštini odlučivaće građani na izborima. To koliko je važno mesto predsednika Narodne skupštine govori i činjenica koja se dešavala i u petak, a bogami jednim dobrim delom i danas, gde smo videli jedan primer kako ne treba da se rukovodi i predsedava Narodnom skupštinom.
Jer, ako neko smatra da može pod izgovorom primene Poslovnika da nas iz SNS naziva lopovima, prevarantima, kriminalcima i da mu na to ne odgovorimo, ili da mu makar ne dobacimo, grdno se vara. I nemojte, gospodo, da nas poistovećujete sa vama, jer da ste bolji od nas uloge bi bile zamenjene. Ne bih ja preko puta sebe gledao bivše predsednike opština, bivše ministre i bivši režim.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, smatram da je prethodni govornik prekršio Poslovnik vezano za član 107. stav 1. u kome piše – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Da obrazložim, gospodine predsedavajući, prethodni govornik je Narodnu skupštinu Republike Srbije, najviše predstavničko telo po Ustavu, nazvao „rijalitijem“ i „Farmom“ i onda apeluje na nas kao da je on neko ko je nama vaspitač i treba da nas uči lepom ponašanju, a sam se pri tome toga ne pridržava. Tako da, smatram da se povredili Poslovnik zato što ga niste opomenuli da takve izraze više ne koristi i da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i poštuje volju građana Srbije, koje svi ovde predstavljamo, bez obzira na liste sa kojih smo izabrani.