Dame i gospodo narodni poslanici, čisto da se zna ovde je uvećanje 40 dinara. Znači, sa 3.400 na 3.440 što je indeksacija i to piše u zakonu, ali treba pročitati ceo zakon, a ne uhvatiti se za jedan član.
Što se tiče otuđenja od građana i o tome kako ko živi, ja među svoje članove stranke mogu da idem bez ikoga sam, među građane sam, ulicom sam i smem da stavim da se imovina svih mojih članova porodice i u srodstvu do petog kolena po pravoj i bočnoj liniji poredi od 2001. godine od kada sam postao poslanik do dana, svih mojih poznanika, svih mojih saradnika isto tako. Ne bih smeo da se kladim da kolega koji me je prozvao da sam se otuđio od građana to sme isto da uradi. Jeste da mu se imovina umanjila za jedan stan koji je poklonio DS, ali dala je ona njemu mnogo više, pogotovo dok se krečio Beograd i to su ti dugovi koje danas vraćamo.

Ne znam odakle sada ovi podaci, gospodin, podnosilac amandmana spominje nekih 470 evra, verovatno je nešto pobrkao u kursu evra, verovatno je računao kurs od 80 koliko je bilo kada su došli na vlast.
Zahvaljujem se svim građanima koji su učestvovali u oslobađanju Srbije u Drugom svetskom ratu, samo porez na oružje nije im uvela ova Vlada na to oružje nego Vlada DS. Meni je žao što su oslobodiocima Srbije, tada Jugoslavije uveli taj porez, ali ima jedna druga stvar, to je da je SNS oslobodila Srbiju od tajkuna i njihove vlasti, od onih tajkuna koji su se bogatili od siromašnih. Verovatno je želja podnosilaca ovih amandmana da ti tajkuni ponovo budu na vlasti i da ti tajkuni opet nastave da vode Srbiju. Oslobodili smo 2012. godine Srbiju od tajkuna, od korumpiranih političara, od korumpiranih policajaca, od korumpiranih sudija i tužilaca i to je jedan vid oslobođenja.

Pa dobro, možemo ovako da gledamo ovo je samo jedna od fiskalnih zakona, ništa više. Imate i druge fiskalne zakone i druge poreske obaveze, imate Zakon o porezu na dodatu vrednost, pa i tamo piše odgovorno lice. U svakom zakonu, i tu praksu ste vi uveli, odgovorno lice snosi odgovornost za nešto što njegovo preduzeće nije uradilo. E, sad pitanje ko je odgovorno lice. Pa, ne samo da je regulisano Zakonom o privrednim društvima, nego je možete da proverite na svakom sajtu APR ko je odgovorno lice. Znači, možete na sajtu, to je uvek direktor.
I, možete da okrećete pravilnike koliko god hoćete, direktor je dužan da isprati zakonitost svog preduzeća kojim rukovodi u svakom delu njegove organizacione jedinice. Zašto postavljate sad glupa pitanja? Ovo je apsolutno znači u svim zakonima. Fiskalnim i drugim zakonima uvek je direktor odgovoran i to je pravna praksa koju ste vi ustanovili što se sad čudite.

Gospodine ministre, samo da vam kažem kako je to izgledalo ranije – povećaju plate i penzije 5%, a onda imamo inflaciju od 12%, što znači da su 7% u minusu. Građani. Ti isti koje spominju. I ovi zaposleni u javnom sektoru, i penzioneri, i svi drugi.
Što je najgore, na taj način su uništavali privredu. Jer, svaka inflacija koja je iznad one ciljane, uništava kapital preduzeća. I tako su uništavali realni sektor. Zajedno sa skokom evra, to je znalo da bude i po 25% na godišnjem nivou.
Kada sada ovde pogledamo, indeks potrošačkih cena je 1,28%. Tolika je inflacija u Srbiji. Ja znam da je to za vas jako teško da prihvatite da neko bude bolji i odgovorniji od vas, ali, prihvatite jednom. Kažite – inflacija je tolika. Zašto stalno pričate građanima da imaju mnogo veću inflaciju, kada ne postoji inflacija? Mi bismo čak i voleli da bude u onom okviru 4,5% plus-minus 2%. Ali nije. Nije. Nije zato što je došlo do pada cene nafte na svetskom tržištu. Šta sada da radimo?
Nemojte više da izmišljate priče. Evo, ja sam glup pa ne umem da shvatim. Ja za sebe to imam pravo da kažem. Kakve veze imaju u indeksaciji troškova života kolika su primanja u Republici Srbiji? Ja to ne mogu da shvatim. Znači, ovaj porez kada je bio uveden, bio je 2.000 dinara. Za vreme vaše vlasti dogurao je do 3.200 dinara. I sad kukate za 40 dinara? Ja to ne mogu da shvatim.

Ovde je sasvim jasno, kolega Antić je čak izneo određene pretpostavke koje su potpuno ispravne. Znači, ovde da može da prekine delatnost preduzeća da bude, odnosno preduzetnik i da bude brisan iz registra ukoliko stekne pravo na penziju, a nema dokaze o izvršnom penzijskom i invalidskom osiguranju.
Sada se postavlja jedno pitanje, a čemu onda briga? Znači, ako nemate dokaze i nije uplatio te poreske obaveze, ne može ni da ostvari pravo na penziju. U njegovom je interesu da to uradi ili će morati da čeka da ispuni još neki uslov. To čekanje će mnogo više da ga košta nego sama uplata penzijskog i invalidskog osiguranja. I, na kraju, biće mu umanjena poreska osnovica, odnosno penzija za onaj period gde nije uplatio doprinose. Ne vidim zašto je ovde tolika briga. Jedino se omogućava preduzetnicima koji imaju problema sa svojom likvidnošću da ne prave još veće troškove, već da zatvore svoje preduzetničku radnju, a da u kasnijem postupku ostvare pravo na penziju.

Evo nas sad na jednom primeru, da raščistimo neke stvari, kako to izgleda u javnom sektoru. Državni službenik uzme službeni auto ode do Novog Sada i podigne dnevnicu. Do Novog Sada ode na par sati, vrati se nazad i dobar je 2.200 dinara, tako je to izgledalo pre uredbe Vlade Republike Srbije. Da li je to uredu? Nije. Ode do Niša na četiri ili pet sati, vrati se nazad i podigne 2.200 dinara. Pa, su počeli da izmišljaju razloge zašto će da odu do Niša ili Novog Sada. Pa,  em je potrošio i amortizovao državno vozilo, em podigne 2.200 dinara. Pa, zaradi još pola plate tako za mesec dana.
Šta branite onda? Što to ne može kod privatnog sektora u realnom sektoru? Pa, ne može, tamo se pazi na svaki dinar. I, baš me rasplakaste za sve državne službenik kome je plaćena avionska karta, kome je plaćen hotelski smeštaj, kome je plaćen i doručak u hotelu, što ne može da preživi sa 15 evra tamo. E, baš me rasplakaste. E, baš mi ih je žao, svih tih. Nad čijom sudbino kukate? Nad svojom? Ja to ne mogu da razumem. Ovamo pričate kada ste ovde u ovoj Skupštini ukidali dnevnice poslanicima, to nije bila demagogija, sad ovo što čitava država, čitav državni aparat štedi, to je za vas demagogija.
Pa, hajde malo izjednačite standarde. Izjednačite standarde sa onima što ste radili dok ste bili na vlasti sa onim što radite sada kada ste bivši režim. Izjednačite, znači, tražite često u vašim amandmanima da brišete odredbe zakona za koje ste sami glasali. Pa, što ste glasali? Ili niste čitali zakone nego ste glasali, to je naš ministar predložio pa njemu verujemo i glasaćemo. Onda, postavljam pitanje, šta radite kao narodni poslanici.

Gospodine predsedavajući, prekršen je član 106. stav 3. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Iz poslaničkih klupa narodnih poslanika bivšeg režima dobacivali su da moj uvaženi kolega Jovičić lupeta, i to iz razloga što ih je podsetio za sve ono što su radili dok su bili na vlasti, što se stopa nezaposlenosti povećala za 10%, što još uvek AP Vojvodina ne funkcioniše kako treba, što još uvek Grad Beograd na celoj svojoj teritoriji, odnosno na teritoriji gradskih opština, gde su još uvek na vlasti, ne funkcioniše kako treba. Dobacivali su mu da lupeta zato što je spomenuo Razvojnu banku Vojvodine, zato što je spomenuo Agrobanku, a najviše im je zasmetalo što je zatražio da vrate novac. Čini mi se da ih to najviše boli, jer oni jedino što najviše vole, vole više od Srbije, vole više od bilo čega na svetu, jeste novac. Kada im zatražite novac koji oni smatraju svojim, tada nastaje najveći problem. Inače, jako lako kažu – nađite 100 miliona evra, pa to je sitnica. Vidim da su mnogo lako u budžetu nalazili 100 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neke stvari stvarno ne mogu da razumem. Ja sam se naslušao raznih priča oko ovog amandmana, ali niko nije ni pročitao koji se to  deo zakona, u stvari menja.
Pročitao bih da je, u suštini samo preciznije tehnički urađen član 41. osnovnog zakona koji su oni sami napisali. Što potvrđuje moju teoriju da, dok su bili poslanice većine samo su pritiskali dugmad u elektronskim jedinicama i glasali, ne čitajući zakon.
E, sad, nikako ne mogu da razumem zašto nekome smeta Projekat „Beograd na vodi“? Za koga su planirali da daju taj deo Beograda, odnosno da poklone oni sami? Koji bi bio javni interes?
Da li možda njihovom najvećem sponzoru i njihovom najvećem investitoru Miškoviću i Delta kompaniji? Ili vašem bivšem finansijskom direktoru DS?
A, kada kažem najveći investitor, pa najveća strana investicija dok su oni bili na vlasti, bila je dve milijarde evra što su prodali „Maksi“ trgovinski lanac „Delezu“.
Za njih je prodaja imovine strana investicija. Još su imali hrabrost da je nazivaju direktnom stranom investicijom. Pa mogao je da je kupi bilo ko. Mogli su i odavde neki koji su za vreme vaše vlasti sticali ogroman kapital i novac. Možda i ovi što su krečili po Beogradu, pa se voze u skupim automobilima i poklanjaju DS svoje stanove. Pa nije ni čudo što poklanjaju.
Šta je za njih jedan stan. Pa toliko im je ta stranka dala stanova, da ne moraju da rade još sto godina ništa. Da nisu možda oni ti koji su planirali zemljište koje je dato za Projekt „Beograd na vodi“? Pa sad ocenjuju da je zakon neustavan…

Završavam.
Čak su uzeli pravo da budu i sudije Ustavnog suda.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega iz SPS-a, koji je ovo upravo govorio, potpuno je u pravu, ali možda se i seća. Bila je ovakva jedna odredba u zakonu da se godinu dana ne plaća porez za preduzetnike i vlasnike, odnosno osnivače novih privrednih društava, tada društava sa delimičnom odgovornošću. Bilo je to u zakonodavstvu. Pisalo je tako u zakonu, i sad se postavlja pitanje – ko je to ukinuo? Jedan od prethodnika sadašnjeg ministra Vujovića, a zove se Božidar Ćelić, bivši poslanik DS, bivši ministar DS, bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije, pa on je ukinuo tu odredbu. On tad nije vodio računa o preduzetnicima, on tad nije vodio novim osnovanim privrednim društvima. Kako više da vam verujemo u vašu iskrenost? Vi upravo sve ono što ste radili sada sami napadate, pod izgovorom da brinete za građane, a dok ste bili na vlasti, brinuli su samo za njih same, za njihove džepove, njihove karijere, njihove zanatske radnje, njihove stanove i krečenje po Beogradu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je pisalo do sada u zakonu se uči u osnovnoj školi. To samo pokazuje, pošto je ispravljena reč nastala za vreme vlasti bivšeg režima, koliko su bili pismeni i kakve su nam zakone pisali. Moramo čak i to kod njih da ispravljamo. U tome i jeste problem. Sve što radimo u Srbiji, mi ne možemo da radimo normalno, nego moramo da ispravljamo njihove greške. Ovo je najmanja greška koju su napravili. Najveća greška je jedna nesposobna vlast koja je kriminalizovala Srbiju, potpuno korumpiranu smo je zatekli i sada se čudite što su ovakvi tekstovi bili u zakonima koje su predlagali. Čini mi se, kada pogledam sve ono što ste do sada radili, da je ovo najmanja greška, ali evo ispravljamo i vaše najmanje greške. O onim velikim neću da se izjašnjavam.

Dame i gospodo, ovde se vidi nepoznavanje opšte našeg finansijskog sistema. Znači, kada neko napiše ovakav amandman, jer pravo uplatom doprinosa reguliše se po tome kolika će da bude penzija kada je zaposleni ostvari. Ako ništa ne uplaćujete, nema šta ni da vam se vrati. Nema šta da vam bude osnovica.

Ovako, poslodavac uplati, …..

Znam šta pričam, vi ne znate, nikada niste popunjavali taj obrazac, M2, da li ste popunili kad?

Gospodine Bečiću, voleo bih stručnjake iz DS da mi pokažu kako se popunjava obrazac M2, a tvrdim da ne zna ni jedan. Zato i podnose ovakve amandmane.

Zato i ne znaju kako se piše AP. Zato smo takvu vlast imali u Srbiji, zato smo došli do ovoga, ne da donosimo zakone u smislu da poboljšavamo klimu, nego da ispravimo njihove greške i sada se oni našli grešni, toliko da nas optužuju kako mi ne znamo šta radimo. Videli smo vaše rezultate.

Sramota je ove diskusije što čujem, to je sramota. Pogotovo ako je dug nastao iz vremena od 2008. do 2012. godine. O čemu pričaju predlagači amandmana, podnosioci, nazovite ih kako hoćete?
Niko ne kaže kako je nastao dug, kada je nastao dug, ko ga je napravio? Pa, kažete – hajde da ne platimo, što ne kažete šta sledi posle toga? Hajde da ljude ostavimo bez grejanja. Hajde da ne platimo i da ljudi nemaju grejanje danas. Evo, danas je toplo, hoće li biti sutra i prekosutra?
Hoćemo bure da koristimo za ručne za toplifikaciju? To vam je izgleda najzanimljivije. Dug je nastao zbog jedne loše politike koju je vodila Vlada do 2012. godine. Ovo nije novi dug. Što ne kažete ko su najveći dužnici? Znate vi to jako dobro. Najveći dužnici, odnosno jedan od najvećih dužnika je Azotara iz Pančeva. Pa, ko je vodio tu Azotaru? Što je ministar iz te Vlade koja je vodila Azotaru završio u zatvoru? Zbog manipulacija veštačkim đubrivom. Što to ne kažete? Što ne kažete da su najveći dužnici toplane koje su naplatile račune za grejanje? Što ne kažete ko su bili direktori i ko ih je postavljao? Što ne kažete da su iz stranaka podnosilaca ovih amandmana? Novac su potrošili, a račune Srbijagasu nisu platili. Hoćemo i te građane da ostavimo, one koji su platili račune bez grejanja? Pa, kažite više šta hoćete.
Je li Vlada Aleksandra Vučića zaključila ugovor o kupo-rodaji NIS-a? Nije. Je li ona odredila rentu? Nije. Odredila je rentu Demokratska stranka. Šta, hoćete da kažete da nije tako? Tako je. Tako je. Boris Tadić je išao da određuje rudnu rentu. Šta se sada žalite? Šta se žalite sada?
(Zoran Živković, s mesta: Ko je glasao za to?)
Pa, glasali su poslanici Demokratske stranke. Ljudi šta vam je? Nešto ste pobrkali ovde. Ja stalno govorim, ova Vlada nema vremena dovoljno da se bavi reformama dok mora da ispravlja brljotine, greške, nestručnost i korumpiranost vlada do 2012. godine, da ne kažem neku grublju reč. Pokušavam da zadržim dostojanstvo ovog doma. Znači, jedno neodgovorno ponašanje dovelo je do ovog zakona. I, ako neko kaže - hajde da ne platimo, hajde, ali izađite onda na ulicu i kažite građanima – nećete da imate više grejanje. Da li smete vi to? Smete da rizikujete njihovo zdravlje? Smete da rizikujete…
(Zoran Živković, s mesta: Živote.)
Vi smete da rizikujete nečije živote, ja ne. Bravo za vas.

Ja stalno ne mogu da se načudim što postavljaju kolege iz bivšeg režima pitanje na koje znaju odgovor. Zašto to rade, kojih 400 milijardi dinara duguje „Srbijagas“ za isporučen gas?
Sada ste čuli od ministra da su sve obaveze osim obaveze koje su nastale do 2012. godine izmirene. Šta izmišljate više? Što pitate koja su to preduzeća koja su napravila tolike dugove prema „Srbijagasu“ kada znate? Znate ljudi, šta vam je. To su preduzeća u restrukturiranju, to su ista ona preduzeća gde ste postavljali vaše direktore u ta preduzeća. Te iste direktore plaćali smo iz budžeta Republike Srbije kao subvencije privredi, da bi oni imali jako, jako visoke plate, tri, četiri, pet puta veće nego poslaničke.
Umesto da su za tu svoju platu radili posao da ta preduzeća u restrukturiranju vode kako treba, oni su samo gomilali dugove. Ništa više. Jedan od dugova je dug prema „Srbijagasu“. Nemojte da pitate ko su, znate.
Evo, gospodin Živković možda i ne zna, ali nek se raspita tu oko sebe.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nisam vas ni u jednom delu loše spomenuo gospodine Živkoviću. Raspitajte se oko svojih kolega poslanika koji sede oko vas, reći će vam oni i koji su to bili direktori i kako su vodili preduzeća i kolike su im bile plate i koja su to preduzeća i kako su nastali dugovi prema „Srbijagasu“. Samo te oko sebe pitajte.