Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nemojte da sekirate da ćete po lošem da budete upamćeni od građana Srbije zato što vas napadaju predstavnici bivšeg režima, kada je inflacija dok su oni vladali bila 12-15%, kada je evro skakao svake godine najmanje 10 dinara, kada ste mogli da podignete kredit kod Komercijalne banke u dinarima sa 30% kamate, kada ste mogli da podignete kredit kod Komercijalne banke …

Govorim o amandmanu, kako neće da ima negativne posledice po građane i pravim uporedne podatke.

… sa deviznom klauzulom 12-15%.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, i ovaj amandman treba odbiti i to iz jednog prostog razloga. Jedan deo nedostajućih sredstava iz budžeta, utvrđuje se zakonom i tako država treba da radi, a za razliku od bivšeg režima koji je štampao novac na Topčideru i to punom parom da bi nadoknadio sve moguće manjkove i tad ih nije bilo briga za građane Srbije.

Oduzmite mi ovo vreme. Ne mogu da govorim.

(Zoran Babić, s mesta: Hoćete li da dozvolite da govori po amandmanu i da troši vreme ovlašćenog predstavnika SNS, koje nije potrošeno?)

Moram da kažem da u jednom delu svog izlaganja niste bili u pravu i amandman svakako ne treba prihvatiti. Niste bili u pravu kad ste rekli da su oni imali svoju priliku i što je nisu iskoristili. Jako dobro su je iskoristili. Jako, jako dobro, ali ne da se unapredi poljoprivredna proizvodnja, nego da oni unaprede sebe, tako što će da napune džep.

Meni je jako smešno i jako jadno kad se neko zalaže za poljoprivredne proizvođače, a pre samo pet ili šest godina potpuno je uništena prerađivačka industrija u Srbiji. Na teritoriji Srbije, bez AP Vojvodine, imate samo jednu klanicu koja ispunjava HCCP standarde. Sve ostale su rasprodate, uništene, raznete, kao da ste bombe bacali. Kad nemate klaničku industriju, mesno-prerađivačku koja vršna u poljoprivrednoj proizvodnji, nemate ni stočarstvo, a kad nemate stočarstvo, onda vaši ratari postaju žrtve špekulanata, pa se onda ovde borite za te iste ratare, a gurnuli ste ih špekulantima u ruke, istim onim špekulantima koji ih danas teraju da izlaze na ulice sa traktorima, koji su ih pljačkali i državu. Vi, jeste vi.

(Narodni poslanik Miroslav Marinković dobacuje s mesta.)

Vi ste isto to radili i Mićović koji je zatvarao klanice da bi neki drugi mogli da rade…

Nemojte da se obazirete previše na njih. Njihovo vreme je prošlo, a vreme za Srbiju tek dolazi i sva sreća što je njihovo prošlo.

Gospođo ministre, ja kad slušam podnosioca amandmana, ja mu se divim. Treba da mu se divim zato što su u vreme dok je bio direktor Republičke uprave za veterinu uvozili mom. Vi znate šta je to – mašinski očišćeno meso, ali je bilo takvog kvaliteta i takve ispravnosti da je moglo da služi samo za životinjsku ishranu, znači za zoološke vrtove, a to su pakovali našoj deci u paštete i salame. Kako vas nije sramota?

Čini mi se da mi o sasvim nekom drugom amandmanu pričamo.
Ovim amandmanom koji je koleginica Jerkov podnela, planirano je za zaposlene u oblasti obrazovanja nešto malo više od pet milijardi dinara, na teritoriji AP Vojvodine. Zakonom o budžetu je planirano za te ljude 27 milijardi dinara, to znači da koleginica Jerkov hoće da pet puta manju platu imaju zaposleni na teritoriji AP Vojvodine, da bi gospodin Pajtić imao više para da troši za sebe.
Inače, uopšte sistem finansiranja budžeta Republike Srbije, sistem finansiranja budžeta lokalnih samouprava i sistem finansiranja AP zasniva se na tome da se svi bore za neki dohodak. Samo razlika između ranijih Vlada i ove jeste ta što ne može neko da očekuje da mu sve republika omogući. Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava predviđeno, vama je to smešno, meni nije smešno, da se lokalne samouprave bore na tržištu da privuku investitore i zaposle svoje građane da bi se finansirali iz poreza na dohodak građana iz poreza na dobit pravnih lica. Jel tako?
Ja mislim da jeste. Vama je to smešno, meni nije. Isto to piše i u budžetu za AP Vojvodine. Povereno je 18,7% prihoda od poreza na dohodak građana, 42,7% prihoda od poreza na dobit preduzeća. Sve poverene poslove od strane Republike koji su povereni AP Vojvodina, finansiraju se iz republičkog budžeta i to ulazi u masu, kao što ulazi penzija na teritoriji AP koje isplaćuje Republika, zdravstvena zaštita koju isplaćuje Republika, ali uradite nešto vi na teritoriji AP Vojvodina da povećate zaposlenost. Četiri godine odnosno 15 godina Bojan Pajtić nije povećavao zaposlenost u Vojvodini, a sada traži više novca. Zaposlite ljude, imaćete veće poreske prihoda, otvarajte nova preduzeća, dovodite strane investitore imaćete veće poreske prihode koji su vam povereni zakonom.
Ne možete da očekujete da cela Republička Vlada radi zbog toga što je premijer Pokrajinske Vlade nesposoban. O tome se radi, borite se na tržištu kao što se i ova Vlada bori za svaki dinar, za svaki prihod, kao što se dobri predsednici opština i gradonačelnici bore za svakog investitora i za svako radno mesto, pa borite se već jednom i vi i ne plačite više da neko uzima nešto građanima Vojvodine i nemojte da pravite ovde u Skupštini da postoje građani prvog i drugog reda. Mene ste nazivali građaninom drugog reda dok ste bili na vlasti. To vreme je prošlo. Ne postoje više građani prvog i drugog reda.

Ja znam da čitam, a šta je u čijoj glavi neću da pretpostavljam. U spornom amandmanu piše – ekonomska klasifikacija 4.6.3.  transferi za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine - 5.196.930.000.  U zakonu o budžetu, transferi za zaposlene u obrazovanju na teritoriji Vojvodine – 26.778.126.000.
Čitam cifre, ko vrti glavom neka proveri, a znam da su cifre tačne, pa neka on postavi pitanje koliko je on iskren prema građanima i Srbije i Vojvodine. Znači, tražili ste da se smanje sredstva za plate zaposlenima na teritoriji AP Vojvodine i da se daju Bojanu Pajtiću. Ništa više.
Dalje, postoji više prohoda koje imaju i AP i jedinice lokalnih samouprava i Republika. Postoje izvorni prihodi i postoje povereni prihodi. Povereni prihodi jesu prihodi od 18% poreza na dohodak građana koji se ostvari na teritoriji AP Vojvodine. Jel to poveren prihod? Jeste. Ili se vi u to ne razumete, očigledno? Drugi poveren prihod - 47% od poreza na dobit pravnih lica. Tu je NIS najveći poreski obveznik u Srbiji. Jel to povereni prihod? Jeste. Naučite malo.

Dame i gospodo ministri, poštovani članovi Vlade, gospodine predsedniče Vlade, nismo se mi nešto ovde u Skupštini nečega novog naslušali u prepodnevnom delu zasedanja, pogotovo od narodnih poslanika, predstavnika bivšeg režima i mogli smo da čujemo da je ovo najgori budžet Republike Srbije, možda najgori u poslednjih 20 godina, da su prihodi budžeta nerealni, da su transferi fondovima smanjeni, da su rashodi politizovani.
Ja bih to sveo na dve vrste poslanika. Prve koji čitaju cifre a ne znaju šta znače i druge koji su postavljali pitanja a ne žele da čuju odgovore i to po onoj njihovoj matrici koju već imaju nekoliko godina otkad su izgubili njima tako značajnu vlast.
Da se podsetimo samo kada je bio Zakon o Narodnoj banci, pričali su kako ćemo da štampamo dinare, kako ćemo da izazivamo nezaposlenost, kako će sve u Srbiji da propadne ako se jedan zakon promeni. To su njihova dostignuća bila.
E sada, ja bih razumeo da neke stvari kaže neki narodni poslanik kome je ovo prvi mandat, hajde neka bude i drugi, ali ne mogu da razumem poslanike koji su poslanici više od jedne decenije, a neki su bili čak i ministri u Vladi Republike Srbije, da ne znaju da se recimo fondovi pune na dva načina.
Jedan je iz doprinosa na fond zarada, a drugi iz budžeta Republike Srbije. Ako imate manje transfere iz budžeta Republike Srbije a masa koja se isplaćuje iz tih fondova je ista ili veća, znači šta? Da se ti fondovi bolje pune iz zarada, iz javnog sektora sumnjam zato što smo ograničili i smanjili plate. Izgleda mi da je to iz realnog sektora i to po dva osnova. Po osnovu povećanja broja zaposlenih i po osnovu povećanja zarada u realnom sektoru i to bi jedan poslanik koji je to već 10 godina i jedan bivši ministar u Vladi Republike Srbije, trebao da zna. Njima je lakše tako da nastupe.
Ja ću da pokušam građanima da objasnim zašto. Recimo, stalno spominju investicije iz budžeta Republike Srbije kako se sprovodi. Navode razne cifre. Toliko je bilo 2008, 2009, 2010, 2011. godine. Kako su oni super savršeni?
Recimo, niko neće da kaže da u budžetu po konsolidovanom računu treba investicije na teritoriji Republike Srbije da budu u 2016. godini 136 milijardi dinara, to neće da kažu. Ali će zato da pričaju kako su pravili neke puteve koji su meni ličili na Skadar na Bojani. Pare su potrošili, puteva nema, a izvođači javnih radova otišli u stečaj.
Valjda zbog toga nama pričaju kako je ovaj budžet nerealan i loš. Navešću još jedan primer kako to izgleda kada neko uhvati vlast pa ili ne zna da vlada ili neće da zna da vlada, zato što kada je novac u pitanju, ja u slučajnosti ne verujem.
Mnogo je priče bilo oko toga koliki je naš spoljno-trgovinski deficit, ne pričam o javnom dugu, nego o spoljno-trgovinskom deficitu. Navode se razni primeri kako su investicije male, strane pogotovo, direktne, indirektne, itd.
Ja sam izvadio neke podatke. Godine 2008. platni deficit sa inostranstvom je bio 21% bruto dohotka, odnosno šest milijardi i 300 miliona evra.
Ili, recimo, 2011. godina, tada su bili nešto malo uspešniji, spoljnotrgovinski deficit je bio 12% BDP, odnosno tri milijarde i 600 miliona evra. Ovo pričam da bismo došli do toga kakva je struktura budžeta, ovoga danas o kome raspravljamo.
Znači, za samo dve godine deset milijardi evra je naš deficit u platnom prometu s inostranstvom za vreme vlasti Borisa Tadića i DS. Kako su nadoknađivali taj spoljnotrgovinski deficit? Postoji više načina. Jedan od načina su strane investicije. Nije ih bilo, nije ih bilo ni približno da pokriju ovaj iznos. Drugi način su krediti. Bogami, bilo ih je, sada ih vraćamo. Treći način je prodaja deviznih rezervi, i toga je bilo. Četvrti, najgori, koji ste takođe koristili dok ste bili na vlasti, je štampanje novca.
Sada se vi kao brinete za građane Srbije. Šta ima kao posledica štampanje novca? Inflacija, a onda date navodno povišice penzionerima i javnom sektoru od 2-3%, imate inflaciju 14-15%, pa ste vi kao nešto nekome povećali, samo ne znam kome.
Druga posledica jeste rast skoka evra. Dobro, da kažemo da to ima veze samo sa kreditima, ali ko sve te kredite ima? Građani - gube na životnom standardu, privreda – ona je realni sektor, gubi kapital i zatvara se. Zato smo imali za vreme vaše vlasti 200.000 novo nezaposlenih, odnosno ljudi koji su imali posao, pa su ga izgubili zbog toga što ste se igrali s državom. Igrate se i sad kad iznosite podatke.
Ovo su sve tačni podaci, vaši zvanični, nismo ih uopšte promenili. Ili, da pokažemo kako to radi sada Vlada Republike Srbije. Očekivani spoljnotrgovinski deficit za 2015. godinu je negde oko milijardu i 500 miliona evra, što je u odnosu na bruto proizvod 4,7%, a zaključno sa 10. mesecom 2015. godine, tačno u dinar strane investicije, milijardu 231 milion i 400 hiljada evra, skoro potpuno ispeglan u ovom trenutku platni deficit sa inostranstvom, znači da je nula. Nema primarne emisije, nema novih kredita i vidite da može sve da se uradi kada se hoće, samo je problem što to niste hteli.
Sada imamo jednu drugu situaciju, to je da neko kaže – zašto mi podižemo kredit za izgradnju termoelektrane u Kostolcu? Pa, dobro, kaže - Elektroprivreda ima para, ali nije rekao da pravimo sami tu termoelektranu, koštalo bi nas negde oko dva miliona evra jedan megavat, a sa ovim kreditom nas košta milion i 440 hiljada. Ušteda je preko 200 miliona. Da li je problem taj što ste navikli da uvek imate neke provizije? Sa ovim namenskim kreditima, to je nemoguće. Zato postavljate i takva pitanja.
Ili, recimo, kažu – rast bruto proizvoda u Srbiji skoro nikakav. Navedite mi zemlju u okruženju, navedite mi zemlju na svetu koja je imala mere štednje, odnosno stabilizacije javnog duga da je imala porast bruto dohotka. Nema je.
Sada mi objasnite i jednu drugu stvar – kako to kada nisu bile mere štednje, imate pad bruto proizvoda u 2008. godini za 4%? Šta vam je tada smetalo? Šta vam je smetalo da napravite rezultat kojim možete da se ponosite? Šta, svetska ekonomska kriza? Pa, još uvek traje. Samo, vama je bilo lakše, imali ste 200.000 više radnih mesta nego mi sada. Imali ste šta da prodajete, da rasprodajete i čega god ste se uhvatili, to ste upropastili.
Što niko nije rekao, kad se brine za penzionere, pa prete ovde podnošenjem ocena ustavnosti zakona, šta je sa 60.000 vojnih penzionera? Pa, Vlada Borisa Tadića i Mirka Cvetković, pljačkali su ih četiri godine. Što se tada niste brinuli za njih. I te dugove koje ste napravili, čija to Vlada vraća? Vaša svakako ne.
Šta je u pitanju to što će, recimo, da se vrati iz budžeta i garancija, odnosno kredit JAT-a? Pazite, JAT ne postoji već više od dve godine, 26 meseci tačno. Ne možete nikako da kažete da je to naš dug. Ja sam u ovoj istoj sali pitao i uvek pitam, kada su bile te garancije, nije problem, imate većinu, izglasaćete, samo vas pitam – ko će te dugove da vraća? Sad znam odgovor, vraća Vlada Aleksandra Vučića, ali vi koji ste napravili dugove, posipate se pepelom i mislite da nemate nikakvih obaveza i nikakvih krivica za jedno ovakvo stanje i kako vi kažete, za najgori budžet u istoriji Srbije.
Sve ove mere koje je Vlada predvidela Zakonom o budžetu za 2015. godinu su ispunjene i planovi prebačeni, čak su i mnogo bolji nego što smo to očekivali ovde u raspravama. Budžet za 2016. godinu neće nimalo biti lakši od budžeta za 2015. godinu, pogotovo za Vladu koja mora da vrati 139 milijardi kamata vaših kredita, ili da pretvorimo u evre, ako vam je lakše.
Još jedno pitanje da postavim pre nego što završim, a to je, neko reče da su mala povećanja zaposlenima u prosveti, zdravstvu, MUP. Što ne kažete koliko to košta državu? Što ne kažete da je to 10 milijardi i više dinara? Što ne kažete da je to više od 100 miliona evra? Koliko su to za vas velike pare kada vam je 100 miliona evra malo? Na šta ste to bre navikli?
Mi ćemo svakako iz SNS podržati ovaj budžet, jer je budžet koji obećava da ćemo Srbiju da izvučemo iz svega onoga u šta ste je vi uvalili, a sad se pravite nevešti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da odgovorim na jedno postavljeno pitanje. Sada su rashodi po osnovu kamata 4% BDP i čudi me što moj kolega iz DS izlazi da mu kažem da više ne pravi te greške, a to je da od 2008. godine do danas Evropska centralna banka nije menjala kamatne stope. Od početka izbijanja svetske krize na samom početku je bila negde oko 3,5%, smanjeno je na 0,25% da bi se stvorila klima da banke više investiraju u privredu i dan danas je toliko. Znači, nema više opravdanja za ovako visok stepen zaduživanja.
Čudi me da se nije dotakao i deviznih rezervi pošto je prošle godine u ovo doba kukao kako neko rasprodaje devizne rezerve Narodne banke Srbije, a na kraju 2015. godine odnos prodatih i kupljenih deviza na tržištu je negde oko 700 miliona evra u korist naših deviznih rezervi.
Da je ostao, mogao bi da nauči da je 2,5 milijarde evra javnog duga 2012. godine sakriveno od njegove Vlade i to kroz neizmirene obaveze prema poljoprivrednicima i jedne jako pokvarene, mogu da kažem loše metodologije prikazivanja javnog duga.
Da je ostao, saznao bi da javni dug uvećao za milijardu evra zbog „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“ koje su potrošile državni novac pa su čak finansirale svoja nenaplativa potraživanja od državnih hartija od vrednosti.
Da je ostao znao bi da danas ova Vlada vraća dug JAT koji je napravila Vlada DS, Vlada Borisa Tadića u iznosu od 200 miliona evra i znao bi da danas ova Vlada vraća dugove prema vojnim penzionerima u iznosu od 200 miliona evra.
Da je ostao, znao bi da se izvoz povećava kada vam je platni bilans skoro nula, a ranijih godina je bio u minusu. Pogotovo recimo 2008. godine, za 6 milijardi i 300 miliona evra, a 2011. godine za 3 milijarde i 600 miliona evra.
Da je ostao, znao bi da ako se iz budžeta izdvaja manje za fondove zdravstvenog osiguranja i penzijskog i invalidskog osiguranja, a ukupna masa sredstava ostaje ista, da se povećava broj zaposlenih i zarade u javnom sektoru. Znate, knjigovodstveni račun mora na kraju uvek da vam da nulu.
(Blagoje Bradić, s mesta: A budžet i fond se razlikuju ko nebo i zemlja.)
Ne razlikuju se budžet ni fond ko nebo i zemlja, nego se fondovi finansiraju po dva osnova. Jedan osnov su uplate doprinosa na zarade, a drugi osnov je iz budžeta. Sa tim finansirate i zdravstvenu zaštitu i sa tim finansirate i penzije. Ako manje dajete iz budžeta, znači da imate više zaposlenih i veću platu.
Da je neko ostao ovde, znao bi da smo imali rekordne padove bruto proizvoda u periodu 2009, 2010. i 2012. godine. Da je ostao ovde, znao bi da smo se zaduživali po jako visokim kamatama, zato što je Međunarodni monetarni fond pobegao iz Srbije februara meseca 2012. godine, pa smo tada podizali te čuvene kredite po 7,5%, odnosno Vlada Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića, Demokratske stranke. Onda izađe čovek i kaže - zašto nam je manji porez na dodatu vrednost u zemlji?
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, baš zbog takvih neukih narodnih poslanika, od pre nedelju dana počeo sa radom Kancelarijom za budžet, koju finansira ministarska fondacija, baš zato da bi se poslanici obučili da čitaju budžet, da pronalaze stavke u njemu, da znaju šta budžet znači, tako da gospodin ministar neće morati da im organizuje seminare, imaju ovde sve besplatno. Pa, nadam se da ćemo sledeće godine kada raspravljamo o budžetu da imamo mnogo bolje poslanike, koji će znati šta je to platni deficit, koji će znati šta je to javni dug, poslanike koji će znati kako se finansiraju fondovi zdravstvene zaštite i penzijskog i invalidskog osiguranja, koji će to saznati, koji će znati kako funkcioniše Vlada Republike Srbije. Zato što smo bili svedoci, barem ja, a ima ovde poslanika koji su i tada bili u ovoj sali, a to je da kada se budžet usvajao Vlada nije funkcionisala po principu jedinstva, nego je svaka politička stranka u skladu sa svojim željama, svaki predsednik političke stranke u skladu sa svojim programom i svojim interesima ucenjivao Narodnu skupštinu da im se dostavi taj iznos koji je tražen…

Završavam, kolega Bečiću.
…zato što ako to ne bude bilo tako napustiće Vladu. E pa, zašto tada niste raspisali izbore? Verovatno bi nam uloge bile zamenjene.

Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Replika, na osnovu čega kolega?
(Balša Božović, s mesta: Rekla je – gospodina Markovića.)
Pravo na repliku magistar Jovan Marković. Izvolite.

Pravo na repliku, ministar dr Zorana Mihajlović, izvolite.

Kolega Markoviću, nemate sada pravo na repliku.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić.