Molim vas, povodom amandmana.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Dozvolite da vam odgovorim povodom amandmana.)
Povodom amandmana? Zatražite reč.

Molim vas po amandmanu, gospodine Pavićeviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: To je jedan od dodataka argumentaciji, da je to jedan od šest vekova starih hrastova.)
Ne vidim da hrast piše u amandmanu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Vi kažete hrast, a ja kažem dobro.)
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Pročitaću vaš amandman: „U članu 40. stav 5. nakon reči: „u Republici Srbiji“ dodaje se zapeta“. Ako želite da razgovarate o zapetama, nemam ništa protiv. Izvolite.

Gospodine Pavićeviću, nemam ja potrebe da branim ministra dr Zoranu Mihajlović, zato što ona ume sama da se brani.
Ono o čemu moram da se staram jeste primena Poslovnika.
Član 106. kaže: „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“. Imate Predlog zakona, imate amandman na član 40, kojim se dodaje zapeta. „Niko ne može da prekida govornika niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom“. Ništa od svega toga nisam prekršio.
Dalje: „Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora“. Niko vam od poslanika nije dobacivao. Ja sam vas pustio, čak sam i svesno kršio Poslovnik, pa ste umesto dva minuta govorili četiri.
A sada bih vas podsetio i na član 109, koji kaže: „Opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji i pored upozorenja predsednika odnosno predsedavajućeg Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu“.
Gospodine Pavićeviću, bio sam izuzetno tolerantan i neću sada da vam izreknem opomenu. Čak, štaviše, smatram da sam ja zaslužio opomenu, ali to će morati neki drugi predsedavajući da uradi, što sam vas pustio da govorite četiri minuta, umesto dva. Ali vas molim zato, ubuduće, da se pridržavate Poslovnika u onim okvirima. Ja prihvatam i vašu političku borbu i temu dnevnog reda, ali, nekako to uskladite, molim vas.
Reč ima po Poslovniku narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Vreme, kolega Martinoviću.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po Poslovniku.

Gospodine Živkoviću i gospodine Martinoviću,  pokušavam da ovu sednicu održim u onim okvirima Poslovnika, i kada je član 103. i kada je član 107, koji ste i jedan i drugi, kolege poslanici, istakli kao da sam povredio predsedavanjem, tako da bih ja zamolio i kolegu narodnog poslanika Zorana Babića, kao šefa poslaničkog kluba, i kolegu Zorana Živkovića, kao predsednika Nove stranke, da disciplinuju svoje poslanike, inače ću morati da primenim odredbe člana 112. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Balša Božović, Jovan Marković, Ivan Jovanović, Jovana Jovanović i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić i Ivana Stojiljković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 52. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Pitam ovlašćenog predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu?

Zahvaljujem.
Pošto se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo izjasnio da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naziv iznad člana 57. i član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić i akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slbododan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik profesor dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik profesor dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik profesor dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 64. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić i Ivana Stojiljković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić i Ivana Stojiljković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Pošto ne mogu da uključim mikrofon, dajem pauzu od pet minuta.
Izvinjavam se, molim za malo pažnje da me svi narodni poslanici čuju, pošto ne mogu da uključim mikrofon, određujem pauzu u trajanju do 13.00 časova.
(Posle pauze.)

Razumem kolegu koji je podnosilac ovog amandmana i u vezi njegove zabrinutosti za budžet. Mogu samo da mu poručim da nema potrebe da se brine za budžet. Nikada nije bio u boljoj situaciji budžet Republike Srbije, od modernije istorije Republike Srbije. Nikada nije bio u boljoj situaciji. Sada, da li on to želi da prihvati ili ne, to je njegov problem, zato što naš narod kaže – džabe je gluvom šaputati i slepom namigivati. Ali, činjenice su činjenice, one su nepobitne.
Zašto je taj sporazum sa MMF-om nama bitan? Pa da baš ovakvih sumnji ne bude bilo, da pokažemo svima koji žele da investiraju u Srbiji da su naše javne finansije održive i da zato imamo potvrdu međunarodne organizacije koja se time bavi. A ne konsultantske kuće koje prema interesima pojedinaca često menjaju svoje prognoze.
Sada, kada je u pitanju ova imovina, zašto Republika Srbija to već jednom treba da reši? Evo, niko neće da kaže, ovde je o tome jednom prilikom govorio i ministar Gašić, koliko je bilo vlasnika stanova datih od Republike Srbije koji se nisu knjižili i zbog toga što se nisu knjižili dobijali su druge stanove, pa su jedne izdavali, a u drugima živeli. Vreme je da se s tim prekine. Vreme je da se više tome stane na put. Zato Republika treba da reši to pitanje. Jedan od načina rešavanja je i ovaj.
Druga stvar, mnogi od vlasnika ovih objekata nisu stavljeni u ravnopravan položaj sa onima čiji su stanovi bili u društvenoj svojini 90-ih godina. Doduše, tada su stanovi zbog hiperinflacije bili bukvalno rasprodavani za sto, a često i manje maraka. Sada bar država može da dobije novac od prodaje tih stanova za njihovu realnu vrednost. To takođe treba uzeti u obzir.
Treća stvar, takođe jako važna, to je da su ti ljudi potpuno ravnopravni sa onim prethodnicima iz 90-ih godina, osim po pitanju cene stana. Sada svi ovi koji se sekiraju da će mnogo novca da dobije Republika Srbija zbog ovoga, u šta ja sumnjam, ali treba ljudima dati zakonski osnov da to urade, pa neka na njima bude izbor. Republika je tu da zakonom reguliše i državni organi da ono što mi kao zakon donesemo sprovedu verodostojno, što nažalost u periodu do 2012. godine nije bilo. Pa smo imali velikih problema, upravo sam rekao samo jedan. Znači, imali su više stanova koje su stekli po jednom osnovu, u kome su samo jednom živeli, a u drugom, pa često i trećem, bilo je i takvih slučajeva, te stanove izdavali, dok je država bila u problemima kako da obezbedi svoje javne finansije.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je predsedavajući morao da ukaže na kolegu koji je govorio pre mene na neke odredbe Poslovnika, u onom delu gde predsedavajući mora da vodi računa o pridržavanju tog Poslovnika, a to se odnosi na član 157. stav 6. Poslovnika o radu.
Očigledno da se kolega razume koji govori ovakve stvari i Poslovnik i u zakone isto. To znači da nema pojma, 157. stav 6. kaže – od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa, to je stav 5. – u vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima nadležni odbor može da podnese amandman.
Ili je neko zaboravio na ovaj član, na ovaj stav ili je zaboravio da je jutros započeta rasprava u pojedinostima. Odbor za finansije više ne može da podnese nijedan amandman. Mi možemo da se dogovaramo koliko god hoćemo ne može da se podnese ovaj amandman.
1 (Gordana Čomić, s mesta: Može, ako se usvoji...)
Ne možemo da prekidamo sednicu. Jedino može da bude…
(Aleksandar Senić, s mesta: Član 165.)