Vreme.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević – Bošković.

Zahvaljujem.

Gospodine Božoviću, po kom osnovu?

(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Replika. Ako vam ne dam repliku vi ćete da tražite reklamiranje Poslovnika?

Evo ovako, znači sada ću da vam pročitam član 104. koji se odnosi na repliku – ako se narodni poslanik tumači, drugi učesnik u raspravi, znači ministar, u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, pošto je ministar u pitanju to ne može, navodeći njegovo ime ili prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

(Balša Božović, s mesta: Samo da vam pojasnim.)

Ni ime vam nije spomenuo, ni poslaničku grupu, a niste ni ovlašćeni.

(Balša Božović, s mesta: Jeste, rekla je vama ovde.)

Ne, rekla je vi.

Vi može da bude bilo ko. Čak i da je tako rekla kolega, može samo ovlašćen predstavnik poslaničke grupe ili šef poslaničke grupe.

Pažljivo sam slušao i ne vidim šta je uvredljivo, šta je pogrešno protumačeno ako ministar vas poziva na dijalog u vezi rešavanja ovog problema.

(Balša Božović, s mesta: Dva minuta.)

Ali, onda ću ja da prekršim Poslovnik.

(Dejan Nikolić, s mesta: Tražim reč.)

Gospodine Nikoliću, isto i vi osećate da imate pravo na repliku?

(Dejan Nikolić, s mesta: Ja sam zamenik šefa, imam pravo.)

Tu vam je šef. U redu. Pravo na repliku, narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključenja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)

Reč ima narodni poslanik dr Branislav Blažić. Izvolite.

Narodni poslanik Borislav Stefanović, pravo na repliku. Izvolite.

Pravo na repliku dr Branislav Blažić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

(Borislav Stefanović, s mesta: Zašto replika?)

Kolega Babiću, molim vas, da raščistimo neke stvari pošto je tu večito jedna dilema da li kad je ovlašćen predstavnik predlagača tu šef poslaničkog kluba ima pravo na repliku.

Spominjali ste u svom izlaganju kolegu Blažića, koji je takođe pripadnik poslaničkog kluba Srpske napredne stranke. Mislim da je to jedno tumačenje na kome ste insistirali jako pogrešno, zato što je predsednik poslaničkog kluba taj koji daje ovlašćenje predstavniku i kad on zatraži reč, u tom trenutku suspenduje to ovlašćenje

(Borislav Stefanović, s mesta: Ne mogu sa dvojicom da komuniciram.)

Ali, nije se gospodin Blažić javio za reč nego Zoran Babić. Na jedno vaše izlaganje imate jednu repliku, nemate dve.

(Borislav Stefanović, s mesta: Nemaju ni oni dve.)

Pa, nemaju ni oni dve.

Izvolite, kolega Babiću.

Zapamtio sam vreme. Jedan minut je. Znači, na trećem minutu ćete završiti.

Vreme.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.