Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Vujović, ja vam se zahvaljujem na jednom jako iscrpnom i stručnom objašnjenju koje ste dali mom kolegi poslaniku bivšeg režima.
Ali, ja ću ipak na onaj jednostavniji način da pokušam da dam neki odgovore na njegova pitanja.
Troškovi putovanja, uvek jako osetljiva tema i kolega bi kao bivši ministar trebao da zna da to nisu samo troškovi putovanja za decu, za inspekcijske službe, za policiju, nego za sve zaposlene.
Pošto je najveći deo državne administracije baš u Beogradu, trebao je da zna da od tih troškova putovanja, koje on spominje i one silne milijarde, i njegova sekretarica dok je bio ministar odbrane, dobijala je novac za markice. Toliko o tome, znači nema tu nikakve ekskluzive, nema tu ničega spornog.
Sajt NBS i stopa zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, to nije organ koji se time bavi, niti je posao tog organa, tim poslom se bavi Republički zavod za statistiku, isti onaj koji je bio u istom sastavu i dok je bio ministar.
Čuvena priča oko kursa evra 6. aprila 2012. godine, kurs evra je bio tačno 119 dinara i 80 para, pre tačno 28 meseci. Za 28 meseci, kurs dinara u odnosu na evro je promenjen na današnji dan za oko 2,5 dinara. Izračunajte molim vas, pošto volite da se bavite matematikom, koliko je to mesečno ili godišnje ili polugodišnje, svejedno je.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju predlagača ovog zakona da napravi opstrukciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je njihovo pravo. Da li je to smisleno ili besmisleno, uopšte me ne interesuje. Isto tako mogu samo da kažem da naši građani danas u zemlje EU mogu da putuju i bez zelenog kartona, bez dodatnih troškova i da bi to mogli da nastave i od nove godine morali smo da izmenimo zakonsku regulativu.
Predlagač ovog amandmana uopšte nije vodio računa o građanima, vodio je računa samo o svom političkom interesu. Podnošenjem ovakvih amandmana tera naše građane da od nove godine ponovo vade zelene kartone, da se izlažu dodatnim troškovima, možda je nekome to smešno, ali tako piše i da ih vraća u neka prošla vremena. Očigledno je da predlagači ovih amandmana su ljudi prošlosti, žive u prošlosti i uvek ćemo vrlo rado da ih podsećamo na tu njihovu prošlost, a njihova prošlost je da ovaj amandman nije u skladu ne sa direktivama EU, ne samo da nije sa direktivama EU, nego nije ni sa onim što građani očekuju od Narodne skupštine i NBS kao predlagača, a to je da mogu da putuju i da se ne izlažu dodatnim troškovima.

Od vremena poslaničke grupe mi računajte vreme koje ću da iskoristim.
Ja bih mogao i da prihvatim obrazloženje gospodina Pavićevića, ali u članu 19. reguliše se kako lica kojima su poverena sredstva prilikom ugovaranja o osiguranju treba da postupaju sa tim sredstvima. Brisanje ovog člana dovodi jednu anarhiju u osiguravajuće društvo. Ako nemamo nadzor koji vrši Narodna banka, ako nemamo ova načela koja su predviđena članom 19, dovešćemo u jako nepovoljan položaj osiguranike.
Ovaj zakon se ne piše zbog osiguravajućih društava, nego zbog onih koji se osiguravaju i to treba da bude prioritet. Ako izostavimo ovaj član i ostanemo i bez načela i bez finansijskog nadzora od strane Centralne banke, onda osiguravajuća društva mogu da otvaraju druge kompanije, ćerke, gde će da ispumpavaju novac, a građani će onda morati preko suda da naplaćuju svoje troškove.
U tome jeste razlika između nas i predlagača ovog amandmana. Nama je u interesu da zaštitimo građane i druge osiguranike, njihovo zdravlje, imovinu, a ne da se bavimo samo onim delom koji se tiče politike.
Slažem se da je Skupština mesto gde se bavimo politikom, između ostalog, ali mislim da narodni poslanici kao nosioci suvereniteta građana na prvom mestu imaju interes građana, a ne svoj politički interes. U tome je razlika između nas i onih koji podnose ovakve amandmane. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ja bih vas zamolio da obavestite gospodina Pavićevića, kao nosioca suvereniteta građana, jednog dela građana Republike Srbije, da su on i njegov kolega Zoran Živković i politička stranka na čijoj su se listi nalazili izgubili izbore.

Potpuno se slažem u tom delu da smo potpuno ravnopravni, ali ne slažem se u onom delu da građani nisu dali mišljenje ko treba da vodi Republiku Srbiju. U tome je razlika, u tom pogledu između mene i prethodnog govornika. Građani su odlučili da povere svoju sudbinu, budućnost SNS, zato što su ovi koji su bili na vlasti pre SNS jako, jako uporno, jako vredno, jako sistematski, jako uspešno, nažalost, uništavali tu istu budućnost građana Srbije.
To što se možda neko tada nije bavio politikom, ali se nađe na listi jedne takve političke stranke, znači da se slagao sa politikom te stranke dok je ona vršila vlast. Tu nema nikakvog dvoumljenja, nikakvog izbegavanja odgovornosti. Osim toga, naš narod kaže – s kim si, takav si.

Pa sad ja ne bih više oko same suštine ovog amandmana i člana 24. Tu je viceguverner lepo objasnio i proceduru i sve ostalo. Vidim da su ovde i kolege poslanici iz opozicije čak imali više vremena nego studenti na raznim univerzitetima da se pripreme za diskusije po ovom zakonu.
Ovo vreme što smo do sada utrošili u čitanje zakona, kao što vidim konačno će kolege, podnosioci amandmana, da pročitaju ceo zakon do kraja zasedanja. Vidite da može za jedan dan i to da se uradi.
Što se tiče nadimaka ili skraćenica, znate, ne želimo mi iz SNS da imamo kumove. Mi sami određujemo i koja će da bude naša skraćenica ili ne želimo uopšte da je imamo.
Mi ovde poslanici, nismo poslanici napredne stranke nego Srpske napredne stranke. I, kao što je gospodin Pavićević kazao da su oni Nova stranka, pa kažu da su oni novi, možemo i mi da im damo skraćenice, pa da budu NS, ali onda će da se naljute kolege iz Nove Srbije. Tako da, nemojte da nama vi određujete skraćenice, to možemo sami ukoliko to želimo.

Dame i gospodo poslanici, čini mi se da je podnosilac amandmana malo i zakasnio na raspravu, ali mu to ne zameram, ali baš jeste bila diskusija za koga se donose ovi zakoni?
Zakoni kakav je ovaj regulišu obaveze osiguravajućih društava koje imaju prema državi, nadzor koji vrši država i koje su im obaveze prema građanima. Znači, ovaj zakon se donosi u interesu građana.
Posle deset dana koliko su kolege poslanici imali zakon u rukama, plaču za još pet, pa ako ga niste pročitali za 10, a volite građane, nećete ni za još pet.
Kada je u pitanju da li treba prihvatiti ovaj član 35. i da li on ugrožava političku sigurnost, kako to kažu predstavnici Nove stranke, potpuno su u pravu kada kažu da ne ugrožavaju i donošenje zakona, ni političku sigurnost u Srbiji, ne mogu da ugroze oni više ništa.
Sa onim dok ste na ovaj ili na onaj način ugrožavali imovinu države Republike Srbije, ugrožavali socijalnu sigurnost građana Srbije, pravili politički nestabilne situacije u Srbiji je završeno, to su građani rekli na izborima i očigledno je da predstavnici te stranke još uvek nisu shvatili da su izbore marta meseca 2014. godine izgubili i oni i politička stranka koja ih je stavila na svoju listu.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač ovog amandmana očigledno ne shvata koliko je ozbiljna uloga nadzora nad poslovima osiguranja, pa zato i može da piše ovakve amandmane. Narodna banka je ta koja se stara o tome kako rade osiguravajuća društva, kako raspolažu sredstvima, kolike su im rezerve, ko upravlja tim sredstvima, a u okviru onih ovlašćenja koja su predviđena ovim zakonom.
Najveći problem, ovde se ističe, kao taj problem procedure, pa valjda zato ne shvataju zakon. Mogu da im dam jedan savet. Kao narodni poslanik koji je 12 godina bio poslanik, koji nije podržavao Vladu Republike Srbije, nama iz SNS nije bilo teško, ni subotom, ni nedeljom, ni za vreme državnih praznika, ni noću da dolazimo u zgradu, da iščitavamo zakone, da pišemo amandmane u kojima ne piše „briše se“ i da se spremamo za diskusiju. Cilj nam je bio da ubedimo tu neku drugu većinu, da nisu u pravu i išli smo uvek argumentom, a ne procedurom. Zašto je tako? Zašto smo se toliko žrtvovali, pa čini mi se, ne čini mi se, nego znam zato što volimo Srbiju.
U tome jeste problem, kada nešto volite onda ste u stanju da se žrtvujete, ako insistirate na procedurama onda nemojte da se zaklinjete u neki interes ili u neku ljubav, jer onda ona ne postoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, barem ovi koji su bili u sali nisu čuli ni u jednom trenutku da sam ja rekao da sam poslanik SNS 12 godina. Rekao sam da sam poslanik koji 12 godina nije podržavao Vladu Republike Srbije i u tome je velika razlika.
Dalje, ne stidim se ja toga što sam bio u Srpskoj radikalnoj stranci. Ta stranka je u tom trenutku spasla Srbiju od Vlade DOS. Ja sam ponosan što sam učestovao u rušenju Vlade Republike Srbije koju je izabrao DOS.
Zašto sam napustio SRS? Zato što je izneverila predizborna obećanja iz 2008. godine koja je tada davao Tomislav Nikolić. Zato sam napustio SRS. Osnovali smo SNS, kojoj su se smejali kada smo obećali da će biti za dve, tri godine najjača stranka u Srbiji. Sada jeste. Zašto je najbolja? Zato što smo trpeli zbog te iste Srbije da bi njoj bilo bolje, od onih koji su je vodili u to vreme, od onih koji su prokockali poverenje građana Srbije.
Kao što rekoh – kada nešto volite spremni ste da se žrtvujete. Zato nam nije bilo teško da dolazimo i subotom i nedeljom i kada su državni praznici da bi radili amandmane i spremali se za diskusiju u Skupštini Srbije. Dobar deo tih diskusija doneli su ovakav rezultat koji ima SNS. Možete nešto da naučite i od nas koji smo 12 godina bili opozicija, jer verujem da sledećih 25 godina je sasvim dovoljno da naučite kako to izgleda.
(Zoran Živković, s mesta: Replika. Spomenuo me je.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste novi zakon, ali, da budemo iskreni, i novi zakon se dobrim delom oslanja na stari, odnosno u ovom trenutku važeći zakon. Tako da, ja ne mogu da razumem određenu suštinu tih amandmana koji se ovde podnose. Čuo sam samo žalopojke, i kada je ovaj član u pitanju, kako moramo da radimo po Poslovniku, pa je čak kolega i rekao da su taj Poslovnik doneli neki zli ljudi. Ja svoje kolege poslanike nikad tako ne nazivam, ali postavljam pitanje – ako neko nekog smatra zlim, nije mi jasno šta radi na njegovoj listi? Ovaj Poslovnik je prepisan Poslovnik tadašnjeg predsednika Skupštine, Olivera Duluća…

Završavam.

Toliko o Poslovniku, o procedurama i o podnošenju amandmana…

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih hteo da čestitam guverneru NBS i njenim saradnicima što nisu odstupili od onih načela prilikom upućivanja ovog zakona na usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije, od onih načela koja su bila u samom Nacrtu zakona i da javna rasprava o setu ovih zakona u stvari je samo poboljšala a nikako pokvarila materiju koja se reguliše ovim zakonima. To je iz razloga što mogu samo da pretpostavim pod kakvim pritiscima je bila NBS prilikom pisanja ovih predloga zakona zato što mnogo moćne finansijske institucije ne podržavaju donošenje ovakvog zakona.
Bilo je ovde priče od mojih kolega da je Narodna skupština bila protočni bojler, da je Narodna skupština protočni bojler prilikom usvajanja ovih zakona. Kažu da je to protočni bojler i Vlade RS, a sada i NBS. To je prilično za Skupštinu i mene kao narodnog poslanika uvredljivo.
Narodna skupština je bila protočni bojler za usvajanje zakona na žalost ne Vlade RS, ne NBS već nekih drugih, koji su se bavili raznim špekulativnim radnjama, utajili porez Republike Srbije, iznosili devizna sredstva iz Republike Srbije, a Narodna skupština im je na jedan jako čudan način dala ta ovlašćenja.
Danas je pred nama i između ostalih i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju. Treba li da kažem kakav smo Zakon o deviznom poslovanju imali 2009, 2010, 2011. godine, a sada ga menjamo? Treba li da kažem da po tom zakonu za koji su glasali pojedine kolege poslanici bivšeg režima, a sada se nalaze ovde, bilo je dozvoljeno da se roba recimo iz Nemačke uvozi u Srbiju a plaća iz Srbije recimo na Sejšele, da je ulazna cena za RS bila daleko veća od one cene koja je bila korišćena prilikom plaćanja te robe?
Mogu da kažem da je tada država oštećena na dva načina, na razliku u ceni koja je ostvarena u poreskom raju i na devizne rezerve koje su nezakonito iznete iz RS. Čija je tada bila Skupština protočni bojler? Ili, dovoljno je bilo da firma koja se nalazi u Srbiji bilo gde u svetu osnuje preduzeće, ćerku firmu, da ćerka firma izda profakturu za uvoz robe i usluga, da se iz zemlje iznesu devizne rezerve i da se roba ili usluga nikada ne izvrše i da novac iznet po tom zakonu nikada ne vrati u Srbiju.
Treba li da kažem da je to u Srbiji knjiženo kao trošak i poreski odbitak i da je opet neko u poreskom raju stekao ekstra profit? Sada ti koji su u svemu tome učestvovali nama pričaju kako je Narodna skupština protočni bojler, a donošeni su naručeni privatni zakoni u ovoj zgradi.
Ovim izmenama i dopunama, a i prethodnim koje je uputila Vlada RS takve stvari više nisu moguće.
Priče oko osiguranja i regulisanja te oblasti jesu jedan rezultat koji je u Srbiji napokon morao da se desi. Morale su neke stvari konačno da se regulišu i da prestane više lov u mutnom i oko statusnog položaja osiguravajućih društava, njihove delatnosti, a i nadzora Centralne banke kojoj je to povereno. Na žalost, zbog nedostatka te regulative već imamo da su određena društva za osiguranje izgubila dozvolu i svrha ovog zakona jeste da se kroz pojačan nadzor od strane Centralne banke takve stvari ne dešavaju zato što se uvek postavlja pitanje kada se oduzme dozvola da li je to osiguravajućem društvu, da li je to banci, troškove, odnosno gubitke mora neko da plati, a najčešće je to država i najčešće su to oni koji su ugovarali osiguranja ili deponovali sredstva kod banaka.
Predlogom ovog zakona delatnost osiguranja je regulisana preciznije, celovitije i modernije, a da ne pričamo o tome da su prvi put u ovoj oblasti ovim zakonom potpuno regulisana pravila i direktive koje se primenjuju u EU.
Takođe, jedan jako zanimljiv problem koji se tiče životnog i neživotnog osiguranja konačno se ovim zakonom rešava. Do sada je više puta ta odredba razdvajanja odlagana zato što su osiguravajuća društva imala izgovor da se zakon ne primenjuje i na taj način prisiljavala državu i Narodnu skupštinu da im izlazi u susret. Zato što je očigledno za njih bilo povoljnije da obavezna sredstava rezerve, prebacuju sa jednog na drugu vrstu osiguranja i na taj način peglaju svoju likvidnost pred Narodnom bankom koja vrši nadzor nad ovom delatnošću.
Da je to neophodno u Srbiji, da je u skladu, takođe, i sa praksom u razvijenim evropskim zemljama, govori nam primer i nedavnih elementarnih nepogoda. Možete da zamislite da osiguravajuće društvo koje nema razdvojenu imovinu, koje nema razdvojene depozite, usled velikih elementarnih nepogoda dužno je da isplati velike iznose šteta koje su nastale i to uradi od sredstava koje je prikupilo prikupljanjem životnog osiguranja. Na taj način bi bili oštećeni oni koji ulažu u svoje porodice i u svoje potomstvo. Konačno je nađeno određeno rešenje koje daje sigurnost, bez obzira da li se razdvaja potpuno ili u jednom delu, ali sa jasno definisanim pravilima u okviru zakona.
Dalje, unapređene su odredbe vezane za osnivanje poslovanja i korporativno upravljanje akcionarskim društvima za osiguranje, reosiguranje, kao i kriterijumi za izdavanje dozvola i saglasnost Narodne banke Srbije. Do sada su osiguranja i reosiguranje u najvećem broju slučajeva bili metod zloupotreba u poslovima osiguranja. Maksimalno je pojačana zaštita prava interesa osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, a urađena je i obaveza informisanja ugovarača o osiguranju o svim pitanjima vezanim za ostvarivanje prava iz oblasti osiguranja.
Kanali prodaje osiguranja regulisani su preciznije, a odustaje se od dosadašnjih rešenja kojim je zahtevano da se poslovi posredovanja u osiguranju mogu obavljati isključivo po osnovu radnog odnosa jer se isto u praksi pokazalo kao nemoguće, a takođe je bilo izvor sive ekonomije i rada na crno.
Kompletno su inovirane zakonske odredbe ekonomskog karaktera, na način da su kapital i njegova adekvatnost, tehničke rezerve, odnosno investiciona aktivnost društva za osiguranje regulisani kvalitetnije. Očekuje se da se na taj način obezbeđuje bolja solventnost u delatnosti osiguranja, ali dat veći podsticaj razvoju finansijskog tržišta. Da ne govorim da nadzor NBS se takođe reguliše ovim zakonom i nadzor nad privrednim društvima osiguranika, ugovarača osiguranja, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, a kontrola aktivnosti, shodno novim odredbama, podići će svoju brzinu i delotvornost. Dovodimo ovim zakonom i onaj deo da naša administracija bude efikasnija i samim tim da vršenje i kontrola nadzora nad osiguravajućim društvima budu daleko efikasniji.
Zakon o platnim uslugama je nešto što je takođe bilo neophodno doneti, zato što postojeći zakon, koji je donet pre desetak i više godina, neki su čak iz vremena SRJ, a neki čak iz vremena SFRJ, vreme i tehničke mogućnosti su prevazišle. Već dobrim delom se neke stvari koje su predviđene ovim zakonom i dešavaju na tržištu, međutim, bez zakonske regulative, tako da je takođe bilo potrebno u ovu materiju uvesti zakonom predviđen red.
Najveći problem kod obavljanja platnog prometa jeste taj da je on trenutno jako skup, da je prepušten bankama i da je mogućnost nadzora nad platnim prometom i obavezama koje nose nosioci platnog prometa jako niska. Možete u bilo koju ozbiljniju banku koja posluje na teritoriji Republike Srbije danas da uđete, videćete nepregledne redove i ne samo redove, već i jednu jako skupu uslugu koju plaćaju i fizička lica ali, na žalost, i privreda. Ako želite da vaš nalog zbog obavljanja vaše delatnosti brže bude ili u platnom sistemu ili u kliring sistemu, to se dodatno naplaćuje. To stvara dodatne troškove, smanjuje konkurentnost domaće privrede koja učestvuje u platnom sistemu i otežava poslovanje, a samim tim i konačnu cenu neke usluge koju određeno lice koje se bavi delatnošću pruža.
Ovim zakonom moći će da se plaća i elektronski, kako za fizička lica koja obavljaju delatnost, pravna lica, tako i za građane Republike Srbije koji na jedan jeftiniji, brži i efikasniji način ostvaruju svoje potrebe u okviru platnog sistema. Ako je rešenje da čekate satima da biste platili Infostanu ili račun za električnu energiju, naravno da se stvara određeno nezadovoljstvo, naravno da se stvaraju određeni dodatni troškovi, tako da uređivanjem ove oblasti u stvari već jedno stanje koje postoji na terenu potpuno se reguliše i dovodi u zakonski okvir. To su unapređenje zaštitnika korisnika platnih usluga, naročito fizičkih lica i preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava koja su do sada bila ograničenog obima i karaktera.
Četvrti zakon o kome bih hteo da govorim jeste Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Pokušano je ranije, u periodu do 2012. godine, da se konačno u zakonski okvir stavi jedna samovolja jednog bankarskog sektora i to je jedna samovolja koja je uticala na sve oblike života kao jedan kancer, koja je isisavala kapital i od građana Republike Srbije i od onih koji su se bavili određenom delatnošću na teritoriji Republike Srbije. Nije se uspelo u tom prvom koraku da se svi zaštite kao korisnici finansijskih usluga, ali smo barem tada one najnezaštićenije stavili pod zaštitu zakona. Znate, kada je urušen domaći bankarski sistem u Srbiji, kada se stvorio jedan određen monopol na finansijskom tržištu i kada su se stvorili karteli banaka koji su diktirali van svih ekonomskih uslova uslove na tržištu, onda smo došli do situacije da su građani naglo počeli da siromaše. Taj zakon je dao određene rezultate.
Da li je to dovoljno? Smatramo da nije. Zato ćemo podržati i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Očigledno je da tadašnja centralna banka nije mogla da se potpuno odupre pritisku koji je pravio bankarski sistem i da su neke odredbe zakona bile takve da su omogućavale samo u drugoj oblasti da se nastavi ono što se radilo u celom jednom finansijskom sistemu. I sudovi su na teritoriji Republike Srbije dali konačnu reč zato što da bi se stvorio ugovorni odnos između banke (kao zajmodavca) i građanina (kao zajmoprimca) mora da se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima koji predviđa jasne odredbe ugovora. Međutim, ukazala se očigledno potreba i da se izmeni ovaj zakon i dopuni.
Prvi onaj deo koji, nažalost, jeste jedan recidiv prošlosti, a hteo bih da pitam guvernera da li je neka banka do sada imala okončan prekršajni postupak zbog kršenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga? Koliko je meni poznato, nije. Voleo bih da grešim. Zato se sada i uvodi odredba da Centralna banka prilikom nadzora, ukoliko utvrdi nepravilnosti, takođe može da izrekne prekršajne sankcije.
Po prvi put u zakonu primenjuju se i odredbe da pod zaštitu ovog zakona dolaze preduzetnici, a dolaze i poljoprivredna gazdinstva koja su registrovana. To je svakako dobro, ali bih zamolio guvernera i njene saradnike da razmisle da se proširi ta lista. Obrazložiću zašto. Zato što, kada god jednu oblast rešite zakonom i ograničite da u toj oblasti dođe do zloupotreba, onaj ko je pravio zloupotrebu gledaće na svaki način da to uradi u onom delu gde to zakonom nije regulisano. Gledaće i ne samo da zadrži pozicije koje ima u tom delu, nego i da nadoknadi ekstra profit koji je stvarao u onom delu koji je sada regulisan zakonom.
Dugo sam razmišljao po tom pitanju da li treba uzeti u to sva pravna lica koja postoje, mikro, mala, srednja, velika. Današnja ekonomska situacija je takva da su srednja i velika preduzeća bukvalno u stanju da sama sebe štite kada su banke u pitanju, zato što imaju veliku količinu kapitala, zato što su veliki nosioci platnog prometa i zato što se svaka banka na tržištu bori za njih, da im da što povoljnije uslove da bi ih zadržala kod sebe kada su u pitanju krediti. Takođe, imaju i svoju pravnu službu, koja takođe vodi računa o tome da vlasnik ili ovlašćeno lice takvog privrednog subjekta ne napravi neku grešku.
Kada su u pitanju mikro i mala preduzeća, ona su najranjivija u ovoj oblasti. Često je tu nekoliko radnika, jedan direktor i najčešće plaćaju osobu koja im vodi poslovne knjige i na taj način postoje na tržištu. Oni su ipak jako izloženi zloupotrebama. Zašto to kažem? Postoji još jedan razlog, i sudovi su zauzeli svoj stav po pitanju zaštite korisnika finansijskih usluga, s tim da će jedino biti na izboru vlasnika ili odgovornog lica mikro ili malog preduzeća da li će da pokrene sudski postupak pred nadležnim sudom i vrati višak vraćenih sredstava banci kod sebe, ili neće. Morate se složiti da je danas, na ovako malom tržištu i malom izboru banaka koje su spremne da budu korektne, to jako teško. Zato i smatram da bi možda bilo dobro da još jednom razmislite da li da i privredne subjekte ubacimo u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Mi vam stojimo na raspolaganju u svakom trenutku ukoliko dođete do jednog takvog zaključka.
U svakom slučaju, svi ovi zakoni daleko bolje regulišu materiju nego što je to bilo do sada i pokazuju da je Srbija pravna država, da ima uređen ekonomski sistem i da imamo zakone koji regulišu finansijsko tržište, što je jasna poruka svima onim koji žele da investiraju u Srbiju da je njihov kapital bezbedan i zavisi isključivo od njihovog umeća upravljanja tim kapitalom, a ne od nekih drugih faktora. Zbog toga će Srpska napredna stranka, odnosno poslanički klub Srpske napredne stranke u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ponovim. Ovaj saziv Skupštine nije protočni bojler ni građana nekih drugih, ni Vlade Republike Srbije, ali se sećam vremena kada Skupština to zaista jeste bila.
Sećam se vremena kada je Skupština usvajala dnevni red sa zakonom koji nije bio u proceduri u Skupštini. Da li treba da kažem ko je tada bio predsednik Vlade Republike Srbije? Moj prethodni govornik.
Usvajali smo zakone, stavljali na dnevni red, koji se fizički nisu nalazili u zgradi Skupštine. Tada je Skupština bila protočni bojler, pogotovo zato što nije bilo televizijskog prenosa i građani Srbije nisu znali čiji su protočni bojleri poslanici, koji su podržavali tu vladu.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Gospodine predsedavajući, meni je jako žao što iz tog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, trenutno nijedan poslanik nije u sali, a kada smo usvajali dnevni red sa zakonom, koji poslanici nisu imali u svoji rukama.  Ne mogu tačno da se setim zasedanja, prošlo je 11 ili 12 godina, u vezi toga, ali se sećam jako dobro, iako je mnogo predsednika skupština promenjeno u tom periodu, da je tada predsednik Skupštine bila Nataša Mićić. Nataša Mićić je bila predsednik Skupštine kada smo imali dva Zorana za predsednika. Jedan, tragično nastradali, pokojni predsednik Vlade Zoran Đinđić i drugi je bio predsednik Vlade Zoran Živković. Znajući koliko je Zoran Đinđić poštovao ulogu Narodne skupštine i narodnih poslanika, potpuno sam siguran da se to desilo za vreme mandata ove druge vlade.
Isto tako, jako mi je drago, što je kolega poslanik uvideo šta znači jedan loš Poslovnik i da mu je verovatno žao što ga je birala za premijera poslanička većina koja poslanicima nije dozvoljavala da pričaju o tuđim amandmanima, poslanička većina koja je zabranjivala da poslanički klub podnese više od jednog amandmana na član zakona, poslanička većina koja je onako kratko vreme, koje je predviđeno za raspravu po amandmanima, skraćivala na još kraće vreme. Naravno, potpuno sam siguran i da mu je žao što u vreme dok je bio premijer nisu bili dozvoljeni prenosi Narodne skupštine, jer bi možda njegova stranka na sledećim izborima imala i bolji rezultat.