Gospodine Babić, pet minuta.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Balint Pastor i Milorad Mijatović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u kraćem roku od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona iz dnevnog reda koji je utvrđen u zahtevu 227 narodnih poslanika.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pored saziva sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2015. godini, koja je sazvana na zahtev 227 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članom 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članom 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je i zahtev za održavanjem vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2015. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu između Zakona o privrednim društvima imamo i Predlog zakona vezan za potvrđivanje Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za drugu fazu paket projekta „Kostolac“ između Vlade Republike Srbije i banke.
Šta je interesantno u tom ugovoru o zajmu? Prvo, ovo je drugi projekat, a hteo bih nešto da kažem i o prvom projektu koji je ovde obuhvaćen. On je u vrednosti od 293 miliona dolara i odnosi se na revitalizaciju sistema „Kostolac B1 i B2“. Projektovana snaga prilikom izgradnje te termoelektrane bila je 350 megavata. Međutim, zbog raznih tehničkih problema koje su imali, prosečna proizvodnja u „Kostolcu B1 i B2“ bila je na nivou oko 245 megavata, što znači da od one projektovane snage kakva je bila ona prava je bila manja za oko otprilike sto megavat sati, odnosno za jednu trećinu od onog projektovanog kapaciteta. Projekat revitalizacije „Kostolca B1 i B2“ je sada u završnoj fazi. Jedan blok u „Kostolcu“ već radi. Posle te revitalizacije, kapacitet struje koju daje i koja je bila predviđena jeste 350 megavata i to u jako stabilnom isporučivanju električne energije.
Dana 29. decembra 2014. godine počela su ispitivanja i usaglašavanje oko Drugog bloka termoelektranama i kopovima „Kostolac“. Očekuje se da ovih dana, do kraja ove nedelje, i taj blok počne da isporučuje elektroprivredi Srbije 350 megavata, one predviđene, instalisane snage, i to po prvi put od kad je ta termoelektrana napravljena.
Međutim, pošto postoji očigledna potreba Republike Srbije za energetskom stabilnošću i smanjenje, u zavisnosti od uvoza, ušlo se u projekat druge faze. Druga faza podrazumeva izgradnju jedne potpuno nove termoelektrane, takođe instalisane snage 350 megavata.
Pošto se ispitivanjima došlo do toga da na površinskom kopu Drvno, koji radi u Kostolcu, postoje dovoljne rezerve uglja za izgradnju jednog takvog energetskog postrojenja, započelo se i sa njegovom realizacijom.
Ukupna vrednost investicije je 715 miliona dolara, od toga kredit koji uzimamo od Kineza jeste 608 miliona dolara. Rok otplate je 20 godina, sedam godina je grejs period na otplatu glavnice.
Šta može da se kaže oko same nove te termoelektrane? Mogu da kažem da svi oni sporazumi i dogovori koji su postignuti sa kineskim partnerom podrazumevaju da ćemo dobiti jedan energetski sistem koji u ovom trenutku, kada je u pitanju zaštita životne sredine i zaštita zdravlja građana koji tamo žive, sve direktive EU su ispoštovane, i ne samo ove koje su sada na snazi, nego sve, i one buduće koje će biti na snazi, radi usaglašavanja sa drugim energetskim postrojenjima kada ta termoelektrana bude otpočela sa radom.
Mogu da kažem da je to za sada jedini energetski objekat takvog kapaciteta i takve vrste dobijanja električne energije u Evropi, koji ispunjava sve predviđene uslove kada je u pitanju zaštita životne sredine.
Takođe, može da se kaže da je projektovan rad na godišnjem nivou tog energetskog bloka osam hiljada sati godišnje, da su zbog toga i standarda koje su postavili naši predstavnici i ministarstva i elektroprivrede, kriterijumi za izgradnju ove termoelektrane jako visoki, i to kada su u pitanju i rokovi i kvalitet. Sa izvođačem radova su zbog toga predviđeni penali ukoliko se zakasni sa izgradnjom objekta, a ukoliko dođe i do odstupanja od zadatih parametara, takođe moraju da se plate penali, s tim da ako se odstupi od projektovane snage za sedam megavata, takav objekat tehnički neće biti primljen i naše obaveze prema inokreditoru više ne postoje.
Neto dobit koju će elektroprivreda da ima eksploatacijom ove termoelektrane kreće se od 12 miliona i 400 hiljada dolara do 47 miliona dolara u toku jedne godine. Rok vraćanja investicije, odnosno isplativost investicije je na nivou od 17 godina. Takođe, mogu da kažem da i pored visokih standarda koji su postavljeni pred projektanta i izvođača radova, ta termoelektrana će koštati po jednom megavatu milion i 300 hiljada dolara, a trenutna cena na teritoriji EU kreće se oko dva miliona dolara.
Kada se uzme koji značaj ima jedna ovakva termoelektrana, naravno da će od toga imati koristi i lokalna samouprava, a pre svega grad Požarevac i gradska opština Kostolac. Početkom eksploatacije ovog bloka njihovi prihodi uvećaće se za oko 200 miliona dinara na godišnjem nivou.
Takođe, uticaće i na stopu nezaposlenosti, odnosno, ona će da se smanji početkom rada te termoelektrane. Otprilike, predviđeno je nekih 260 novih radnih mesta za samu termoelektranu, ali pošto proizvodnja uglja mora da se podigne sa devet miliona tona na 12, otprilike isto toliko i u onom rudarskom delu, znači, na površinskim kopovima, tako da će broj novih radnih mesta puštanjem ovog energetskog bloka u pogon da se poveća za otprilike oko 500, što je svakako značajno za sam razvoj Braničevskog okruga.
Ono što treba da se istakne, a to je da termoelektrana treba da počne sa radom 2019. godine, a 2020. godine da uđe u potpuni, projektovani kapacitet. Do tog perioda, Republika Srbija za ovaj kredit koji podiže ima obavezu plaćanja samo kamate. Početkom eksploatacije termoelektrane, ona počinje da stvara novu vrednost, novu dobit, a samim tim na određeni način sama sebe počinje da otplaćuje. Ono što takođe treba da se istakne jeste da ona završava sa radom 2052. godine, koliko je projektovan životni vek jedne takve termoelektrane, s tim da i svi energetski blokovi u termoelektranama Kostolac,otprilike tada prestaju njihovi resursi, tako da ćemo u isto vreme imati situaciju da i površinski kopovi i termoelektrane u jednoj godini, da tako kažem, završe svoj životni vek.
Svakako, ako se pogledaju uslovi pod kojima se Republika Srbija zadužuje, ne verujem da neko danas pod bilo kojim drugim okolnostima može da podigne jedan ovako povoljan kredit, on je na nivou od 2,5% kamate na godišnjem nivou, a poznato je da smo se zaduživali čak i kada su projektni zajmovi, kao što je ovaj, na nivou pet, sedam, devet, pa čak i 12%, pogotovo u vreme onih iz bivšeg režima, koji se sada brinu šta je to sa našim javnim dugom.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije, na čelu sa njenim premijerom, ne želi više da poslovne poteze koji su bili usmereni na kupovinu glasova, koji su bili usmereni na to da se amortizuju rezultati jedne loše vlasti, prevaljuje na građane. Od sada će Republika Srbija od 2015. godine, osim što ide u stabilizaciju i održivost njenog javnog duga, isključivo da se zadužuje radi projektnih zajmova ili otplata kredita za koje ova Vlada nije predlagala, nije zaduživala državu i na taj način dajemo jednu stabilnost i održivost našem finansijskom javnom dugu.
U svakom slučaju, Republika Srbija treba da ima svoj ekonomski razvoj. Jednim ovakvim potezom Vlada Republike Srbije daje podstrek ekonomskom razvoju same naše industrije, a to iz najvećeg razloga jer, koga kod da želite investitora da dovedete, on očekuje da ima stabilno snabdevanje energijom, da bi mogao da ostvari svoje procese proizvodnje na onom nivou kako je on to planirao i kako on to očekuje od jedne države.
Naravno, takođe je važno, ne verujem da ćemo sa jednim ovakvim blokom da postignemo da budemo veliki izvoznici struje, pogotovo u zimskom periodu, ali svakako smanjuje zavisnost naše elektroprivrede od uvoza električne energije iz inostranstva. Samim tim utičemo i na našu spoljno-trgovinsku razmenu, što svakako daje u prilog da jedan ovakav Predlog zakona Narodna skupština treba da usvoji.
Za nas iz SNS uopšte ne postoji dvoumljenje. Za ovaj zakon glasaćemo, samo želim da se zahvalim svima koji su učestvovali, bez obzira iz koje su političke stranke, u donošenju ovog zakona, otvaranju jedne nove termoelektrane kapaciteta koji nije u Srbiji otvoren u zadnjih 25 možda i više godina i svako od njih ko god da je učestvovao u svemu tome, ima pravo da bude zadovoljan zato što je nešto uradio dobro za svoju zemlju. Malo im na tome i zavidim, ali naše je pravo poslanika da uradimo nešto za svoju zemlju i glasamo u danu za glasanje za jedan ovakav zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je ta čuvena briga oko „Telekoma“ upitanju, hteli su ovi da ga prodaju februara meseca 2011. godine i zarad narodnih poslanika i građana Srbije hteli su da finansiraju izbornu kampanju za 2012. godinu parama u „Telekomu“. Ništa drugo nije bilo upitanju. To su hteli da ga prodaju za siću, baš za siću. Zato je i rekao predsednik, sadašnji predsednik Vlade, tada je rekao – ni za živu glavu za te pare nećemo prodati „Telekom“. Očekujem, barem dva puta, veću cenu nego što je to bilo dok su oni vladali.
Još nešto, sa tim se neće kupovati izbori, neće da se kupuju glasovi. Jedan deo novca, nažalost, moraće da ode na skupe kredite koji su oni podizali, a drugi deo moraće da ide u investicije. Sramota je da se postavljaju neka pitanja ovde. Ko će da radi TE u Kostolcu? Onaj ko je radio revitalizaciju bloka B1 i B2. Tada vam nije bio problem da ti isti to rade, a sada vam je problem da prave novu termoelektranu. To vam nije bio problem? Šta će oni sve da donesu na leđima? Pa, nešto mora i ovde, biće naših podizvođača.
Još nešto, izgradnja termoelektrane traje pet godina, rok eksploatacije 34 godine, 17 godina da se investicija potpuno vrati i 17 godina koje ostaju u Srbiji. Pa, sramota je što je neko protiv toga. Samo je bitno da se izađe ovde i da se napadne. Nisu bitni argumenti. Postavljaju se standardi. Standardi su, da nisu neki prespavali možda, trenutno postavljeni za tu termoelektranu kakvu nemaju, ne postoji nijedna termoeletrana u Evropi i EU sa tim standardima. Znači, za propise koji su važeći i koji će u trenutku puštanja termoelektrane da budu važeći. To trenutno niko u Evropi. Da li je to sramota?
Dva i po posto? Pa, šta hoćete vi? Da podignemo kredit po 7%, 8%? Oni su navikli tako. Podignu po 8%, 9%, angažuju neke svoje tajkune da prave termoelektrane, puteve i sve ostalo, pa podele pare sa njima. E, ovde nema. Finansijska konstrukcija je tačna, precizna, nema odstupanja. Stalno su bila odstupanja do 2012. godine. Zato smo dovde i došli. Zato mora „Telekom“ da se prodaje. Zato moraju da se uvode porezi na zaposlene u javnom sektoru. Zato smo morali da oštetimo i one građane koji su za svoj životni vek zaslužili penziju. Zato što se neko igrao državom. Bilo je važno da se slika, bilo je važno da neko strpa pare u džep, bilo je važno da se naprave tajkuni koji kontrolišu Vladu Republike Srbije i donosi Skupština Srbije zakone u njihovom interesu, ne u interesu građana. Pa, sada postavljate pitanje – što ih ne hapsite? Ne može niko da ih uhapsi. Napisali ste zakone da mogu da kradu. Šta se sada čudite?
(Marko Atlagić, s mesta: Gde vam je Đelić?)
Sve što vidite iza vas…

Kada se okrene čovek, iza Vlade Mirka Cvetkovića, iza DS i svih klonova DS, ostaje pustoš, pustinja u materijalnom smislu, ne u smislu života građana Srbije jer oni su neprocenjivo dobro. Više su štete naneli ovoj državi, građanima Srbije, nego NATO bombardovanje i ekonomske sankcije zajedno. I sada to nama pripisuju. Ne, gospodo, mi ćemo da pravimo Srbiju, da je dižemo iz pepela pošto ste je vi napravili na pepeo.
Nećemo da gledamo svoju ličnu korist, hoćemo da Srbija bude zemlja koja se poštuje u svetu, a to ćemo da vidimo i po ceni po kojoj će „Telekom“ da se proda i da njeni građani konačno budu zadovoljni, a ne da beže u EU nego da Srbija bude sastavni deo EU kao pravna država, ekonomski razvijena. To ste zaboravili, bilo je najvažnije samo kako kome da se završi neki poslić. E, to vreme je prošlo, gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije baš sve tako kako to predlagači ovog amandmana pričaju, jer da pregledaju Zakon o budžetu za 2014. godinu znali bi da u jednom delu zakona piše – ukoliko se ostvare veći prihodi u budžetu od poreza i akciza, umanjiće se deficit i nije potrebno to da stoji u ovom rebalansu. To piše i u Zakonu o budžetu za 2015. godinu. Piše u svim zakonima o budžetu. Da su ih čitali, to bi znali, a ne samo da su pisali amandmane – briše se.

Druga stvar, Zakon o javnim nabavkama, koji je takođe spomenut i koji jeste dobrim delom implementiran u Zakon o budžetu, izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2014. godinu. Kako je to bilo pre stupanja na snagu ovog zakona o javnim nabavkama koje je predložila poslanička grupa SNS, a ova Skupština usvojila. Pre donošenja tog zakona 45% javnih nabavki radilo se u pregovaračkom postupku, a pregovarački postupak je bio da dva mangupa sednu i dogovore se koliko će da koštaju javni radovi i to brane podnosioci ovog amandmana. Kažu – to je super, zato što smo imali takav Zakon o javnim nabavkama donet od strane podnosilaca ovih amandmana. Imali smo rebalans budžeta u kome se povećavao javni dug i koji su oni predlagali. Tada je to moglo, tada je to bilo normalno.

Ja ne mogu da shvatim da neko za ono što je dobro za građane Srbije, što je dobro za državu Srbiju kritikuje. Ne mogu da shvatim takve kolege narodne poslanike. Mogao bih da razumem da su očekivali da rezultati budu bolji, da su očekivali više od ove Vlade, ali da sve što god ova Vlada uradi, a dobro je za građane i državu, nailazi na nož kritike. To ne mogu da shvatim. Isto i ovaj drugi deo podnosilaca amandmana koji kaže da nikad nije učestvovao u Vladi Republike Srbije. Roditelje ne biramo, rođake ne biramo, ali društvo biramo. Bio je na listi tih koji su doveli Srbiju u jednu ovakvu situaciju da sada 2014. godine isplaćujemo subvencije u poljoprivredi nastale 2008, 2009, 2010, 2011. godine, jer Bože moj, moralo je da se krade tada na javnim nabavkama, a ne da se isplaćuje poljoprivredi.

Dame i gospodo narodni poslanici, silnih sam se stvari naslušao, evo, za nešto malo više od sat vremena koliko raspravljamo ovde o pojedinostima, izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2014. godinu. Jednom sam i rekao da samo neznalice mogu da zovu nešto rebalans rebalansa zato što su to izmene i dopune zakona, ali, evo, to im opraštam.

Svaki zakon ima svoje ciljeve pa i Zakon o budžetu. Sada neko hoće da kritikuje Vladu Republike Srbije što je ostvarili bolje rezultate nego što je sebi postavila ciljeve. Postavljam pitanje, a šta se dešavalo kada se u isto ovo doba godine donosio rebalans za vreme bivšeg režima i poslanika, koji kritikuju iz bivšeg režima ovaj rebalans, kada se povećavao javni dug? Ovo je dva puta bolji uspeh nego što je bio neuspeh te Vlade.

Priče kako se ništa ne primećuje na prihodnoj i rashodnoj strani, a mislim da smo to već objasnili. U Zakonu o budžetu za 2014. godinu piše – ukoliko budžetski prihodi i drugi prihodi budu veći od planiranih, smanjiće se deficit. Ne treba to dva puta da se napiše.

Pošto su velike priče ovde bile kako ne znamo da planiramo prihodnu stranu budžeta, ja sam vrlo spreman, pozvaću i sve narodne poslanike bivšeg režima da organizujemo jednu javnu raspravu, javno slušanje sa direktorom poreske uprave, da predoči narodnim poslanicima kakvu smo poresku upravu zatekli? Koliko je bilo predmeta gde je izvršen inspekcijski nadzor ali nikad nisu dovedeni do kraja? Kako će da se ispostavi da su to ljudi jako bliski vlasti i da je poreska uprava za vreme bivšeg režima bila ništa drugo nego generator sive ekonomije.

Sad, znali smo da smo državu zatekli u razorenom stanju ali nismo imali predstavu u našim najgorim, najcrnjim mislima, nije bilo realno koliko je zaista državna uprava i pogotovo poreska uprava, koliko su bili razoreni da bi tajkuni, koji su finansirali narodne poslanike bivšeg režima, mogli da budu u sivoj zoni. Hvala.

Da li po redovnom javljanju ili replika zato što me je više puta spomenula?

Replika. Evo ja ću da  budem kratak.

Prvo, u članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu čije je brisanje traženo, predviđa se brisanje da se poljoprivrednicima ne isplate zaostale subvencije.

Takođe da se u Ministarstvu pravde ne isplate zaostale obaveze vezano za advokate po službenoj dužnosti, isto tako da se ne isplate zaostale dnevnice i putni troškovi i dugovanja MUP prema Telekomu Srbija, koje je takođe javno preduzeće. O tome se govori u ovom članu.

Ali da se vratimo, pošto je ovo replika i na izlaganje jednog od podnosilaca, kao što ste čuli premijera u raspravi u načelu, planirani budžetski prihodi od akciza u decembru mesecu 2014. godine za prvih 15 dana bili su 20 milijardi dinara.

Prethodne godine je bilo, PDV, ja se izvinjavam, prethodne godine je bilo 19 milijardi, a ostvareni su u iznosu od 22 milijarde.

Tu se vraćamo na onaj deo priče da nismo znali ni u našim najcrnjim, najgorim slutnjama koliko je razorena naša državna uprava koju smo zatekli 2012. godine. Čini mi se da to nikako neće da prihvatite kao istinu i kao realnost. Baš bih voleo da vidim koliko je ostvarenje budžeta planirano a izvršeno u decembru 2011. godine. Hajde da se kladimo da je tim Zakonom o budžetu i planom u stvari to bila šarena laža, nešto što je trebalo da prevari građane kako država rukovodi i zna šta radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste da nije tema budžet grada Niša, ali, zarad istine, oni koji ga sada napadaju, 2011. godine su za 2,5 milijarde zadužili grad Niš. To su dugovi koje su ostavili nekim drugim gradonačelnicima grada Niša da se to vrati.

Sada se kritikuje nešto, a ja bih samo da podsetim da su ovu državu zaduživali svakog dana, a rezultate zaduživanja nisam video. Zaduživali su državu da bi kupovali vlast, da bi kupovali glasove. Radili su javne radove koji nisu bili u budžetu planirani. Dugove smo zatekli ne samo u Nišu. Zatekli smo dugove u celoj Republici Srbiji i ne vidim te silne puteve zbog tih zaduženja, ne vidim te silne pruge, ne vidim te silne fabrike zbog kojih smo zaduživali državu.

I nije tačno da na 10 hiljada zaposlenih ima samo jedna milijarda prihoda za državu. Uzmite digitron i olovku i izračunajte prosečnu platu u Republici Srbiji u realnom sektoru, pa ćete videti da je to značajno više.

Svi zaboravljamo da kažemo da kada u realnom sektoru koji se bavi proizvodnjom zaposlite određen broj radnika, povećava se i broj radnika u drugim delatnostima, a mi smo do 2012. godine izgubili 400 hiljada radnih mesta i sada nas ti koji su radili na tome da se izgubi 400 hiljada radnih mesta, koji pune budžete, uče kako treba da planiramo budžet, ti koji su napravili od državne uprave privatna preduzeća, od državnih preduzeća privatnu svojinu, kao što je bila azotara iz Pančeva, pa su ispumpavali njihovi ministri robu koju država subvencioniše da bi njihovi prijatelji mimo zakona i pravilnika stavljali razliku novca u džep i sada nas oni uče kako treba budžet da se pravi.

Pa, od vas, gospodo, svi iz bivšeg režima, koji sve znate, a mi smo polupismeni, nije teško biti bolji. Verujte, da ništa ne radimo bićemo bolji, jer sve što god ste radili, sve ste upropastili, i Republiku Srbiju, i Autonomnu pokrajinu i svaku lokalnu samoupravu gde ste bili na vlasti.

Ja sam više puta rekao da sa zaslugama bivšeg režima mi ne želimo da se kitimo. Kada spominjemo 400 radnika da smo ih mi zaposlili, jeste za vreme naše vlasti, ali od direktora koji su bili iz bivšeg režima u Nišu. Dok se menjala vlast u Nišu, dva direktora u komunalnom preduzeću i u toplifikaciji su zaposlili po 200 radnika. Nemojte da krivite neke druge za ono što ste vi radili. Mi vaše zasluge nećemo, vaše rezultate ne želimo, loši su. Mi kada bi tako vladali, mi bi se stideli.

Ima još jedna stvar. Pošto je toliko dugo, ovi iz bivšeg režima su bili u gradu Nišu na vlasti, postavljam jedno prosto pitanje – koliko je ljudi za vreme njihove vlasti zaposleno u realnom sektoru, a koliko je ljudi za vreme njihove vlasti u realnom sektoru izgubilo posao? To se meri desetinama hiljada i ja se tim stvarima nikako ne bih hvalio, zato što posao lokalne samouprave nije samo da asfaltira ulice i da pravi infrastrukturne objekte, već da stvori uslove da se privreda na lokalnom nivou razvija, a tu su rezultati kod vasne nule, nego debeli minusi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da budu, kada je u pitanju budžet Republike Srbije, i budžeti lokalnih samouprava zato što postoje transferi iz budžeta Republike Srbije prema lokalnim samoupravama. Na te transfere ćemo se vratiti malo kasnije.

Takođe, može da se govori i o zaduženjima lokalnih samouprava, jer njihova zaduženja ulaze u konsolidovani deficit Republike Srbije. To je ono što pokušavamo konačno da uvedemo u naš budžetski sistem, da se tačno zna koliko država duguje, koliko lokalne samouprave, koliko javna preduzeća.

Zarad istine, od 2003. do 2012. godine, grad Niš se zadužio za 27 miliona evra plus kamata.

(Jovan Marković, s mesta: Kada?)

Od 2003. do 2012. godine. Ovi sada iz bivšeg režima, bez obzira da li je to DS ili neki drugi vid njihove stranke koji se nalazi ovde u parlamentu, ni to im nije bilo malo, nego su transfere iz budžeta Republike Srbije, koji su bili na mesečnom nivou 120 miliona, sveli na 55 miliona. Pogodite zašto? Zato što su falsifikovani podaci o stanju gradske privrede. Pazite dokle su ovi koji nas nazivaju polupismenima, a sebe elitom, oni koji su intelektualci, a mi prostaci ili stoka, falsifikuju izveštaj o stanju privrede, smanjuje transfere iz Republike prema svojoj lokalnoj samoupravi, kako bi prikazali svojim građanima da nisu izgubili posao, iako sede kući, iako ne primaju platu, da mogu da školuju decu, a ne da ih šalju u inostranstvo, nego da će da im obezbede posao u njihovim lokalnim samoupravama, samo da bi još koju godinu vladali. Kada su videli da vlast gube, jer građane više ne mogu da prevare, šefa odborničke grupe stranke bivšeg režima zapošljavaju u javnom preduzeća, pa im zapošljavaju i bliske porodične rođake, supruge, decu, pa im i to bude malo, pa im zapošljavaju i dalje rođake, a onda to što su oni radili kažu – to je uradila nova vlast, pa se čude što im građani više ne veruju.

Voleo bih da, pošto stalno mašete tim papirima, da izvadite rezultate na izborima ove godine, pa mi mašite malo tim papirima, da vidite koliko vam građani veruju i nemojte više nama da mažete oči, jer mi vas mnogo dobro znamo, mnogo bolje nego građani. Doduše, oni su više propatili od vas. Ne prihvatamo opravdanje – mi smo platili političku cenu.

Postavljam pitanje lošoj vlasti – koju su cenu su platili građani iz Srbije? Plaćaju je i dan danas, plaćaju vašu vlast kroz manje penzije, kroz manje zarade u javnom sektoru. Koju još političku cenu vaših grešaka treba da plate naši građani? Zato vas toliko i kažnjavaju. Samo nastavite tako. Mislim da će na sledećim izborima biti jako teško u ovim poslaničkim klupama naći poslanike bivšeg režima, koji sebe nazivaju intelektualcima, a nas polupismenom stokom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znači da kolega koji je podnosilac ovog amandmana to što priča brzo, da priča tačno.

(Balša Božović, s mesta: Ja?)

Najviše me je iznenadila briga za građene Srbije, pa neka brine o onih 400.000 ljudi što su ostali bez posla. Najviše me je iznenadilo to da neko kaže da Vlada Republike Srbije ovim rebalansom hoće nešto da sakrije, a mi smo ih pobedili na izborima i to ubedljivo, zato što nismo pričali šarene laže kakvo je stanje u državi…

Amandman, ali i on je pričao o svom amandmanu, pa je moja diskusija prilagođena diskusiji podnosioca amandmana.

Mi nismo građanima pričali o šarenim lažama, nego o istini. Za razliku od njih, mi imamo hrabrosti da kažemo građanima kakva je istina, u kakvom stanju se nalazi država, u kakvom stanju se nalazi naša budućnost. Kada je neko pred same izbore govorio da je statistički Srbija izašla iz krize, da samo to građani nisu to osetili, ali samo što nisu, u ovoj Skupštini se često kaže da je to nedostatak političke hrabrosti.

Jako me čudi što zamere kada im se kaže da je laganje građana, pretvaranje da oni rade, a ne znaju da rade, da primaju plate, a ne primaju plate, da ostaju bez posla, da im se zatvaraju fabrike. Kako se to zove? To se zovi politički kukavičluk.

Što se ljute na premijera što im je to rekao? Što se ljute na nas koji govorimo istinu i ništa ne krijemo od građana Srbije i uvek ćemo govoriti istinu kakvi god da su rezultati te Vlade, zato što građani ne žele da ih neko ubeđuje da im je bolje nego što jeste, zato što građani hoće da znaju šta ih čeka i zato što znaju šta ih čeka, tome i poklanjaju poverenje. Ne može više posle 14 godina bajki, šarenih laža, pričama o boljem životu, nikoga više da prevarite u Srbiji.

Zato imate rezultat koji je jedva iznad cenzusa i nemojte više molim vas o tome da pričate kako ste zabrinuti za sudbinu građana. Vidimo po rezultatima koliko je fabrika zatvoreno i koliko je građana ostalo bez posla.

Kada tako brinete, ko Boga vas molim, nemojte više na taj način. Nemojte zato što ostadoše ti ljudi i bez kože na leđima od vaše brige.