Dame i gospodo narodni poslanici, ja volim da baratam egzaktnim podacima, ili tačnim.
Četrdeset do pedeset hiljada zaposlenih u lokalnoj administraciji nema u celoj Srbiji. Tako da vas molim da sledeći put iznosite tačne podatke. Inače, nije sramota izgubiti od svetskog prvaka u kuvanju, 47% je dobio Kosjerić na poslednjim izborima, ne znam da li zbog toga žalite.
Samo da vas podsetim, kada spominjete neke gradove, u Gradu Kruševcu 2012. godine smo zatekli 20 ari gradskoj građevinskog neizgrađenog zemljišta i dug toplane gradske od sedam miliona evra, a dugovi su i imovina, ako želite da upisujemo kao republičku imovinu, samo recite.
Nije mi jasno, ovde u suštini za državu u izmenama ovog zakona nema nekih štetnih posledica, apsolutno nema. Ne razumem onda o kakvim onda tenzijama ovde govorimo. Prihvatite, dajte tih 40-50 hiljada imena što ste spomenuli. Ne morate ni toliko, dajte 4000 imena, ali da proverimo od 2008.-2012. godine ko su izvršioci, ko su načelnici uprava, kako su se na konkursima zapošljavali, da li su to bili pravi konkursi. Napisali ste zakonodavstvo da kada izgubite vlast, vašim kadrovima niko ništa ne može. To je rađeno baš 2011. godine kada je i ovaj zakon donet. Sada se čudite što je država ovakva.
Nije u pitanju utisak nedelje što je država ovakva. U pitanju je utisak decenije, decenija utisaka rastakanja države, privrede, nipodaštavanje građana da bi neko imao pravo da stavi neki novac u džep.
Jel utisak decenije „Agrobanka“? Jel utisak decenije „Razvojna banka Vojvodine“, „Metals banka“? To je sve utisak decenije.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju taj famozan rok od tri meseca, odnosno do 31.12.2014. godine, možemo da raspravljamo i uvek smo spremni da raspravljamo o rokovima, ali nismo spremni kada neko vidi trun u tuđem oku, a ne vidi balvan u svom. To je malo problematično. Pogotovo što smo mi mnogo kredita u periodu do 2012. godine uzimali od međunarodnih organizacija radi unapređenja državne uprave. Kredite smo potrošili, a od državne uprave jedino što smo unapredili jeste toliki broj zaposlenih da ne znamo koliko ih ima. Evo, ni dan danas precizno ne možemo da kažemo koliko ima zaposlenih, iako i prethodni ministar finansija i sadašnji ministar nadležan za te poslove pokušavaju da izvuku tačan broj. Zato što su formirani fantomski organi za koje niko ne zna, čak ni predsednik Vlade, ni ministar. To je nasleđeno. Muke su da otkrijemo koji su takvi, preko trezora, preko poslovnih banaka, da vidimo ko odakle prima platu. To je iz tih kredita došlo.
Kada pričamo o poštovanju Ustava, ja se sećam kad je jedan Ustav jako grubo narušen. Zvao se Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Izgovor je bio tada koalicionog partnera iz DOS-a, jednog poslanika ovde iz DSS-a, koji je rekao – zašto mi da poštujemo Ustav, kada se on ne poštuje u Crnoj Gori? Pa ste doneli u to vreme Ustav, odnosno Povelju o Državnoj zajednici. Mi naš Ustav poštujemo. Na teritoriji AP Kosovo i Metohija trenutno ne vršimo vlast i trenutno se nalazi pod zaštitom UN, u skladu sa Rezolucijom 1244. Tako da, nemojte u tom delu da spominjete Vladu. To smo prihvatili tako kako jeste 1999. godine i to ne možemo za sad sami da promenimo, niti da utičemo na to.
Problem jeste što, i to je govoreno i više puta rečeno, naša državna uprava, naš državni aparat nije efikasan. Jako je teško to dovesti u red. Mnoge su, da kažem, organizacione celine u državnoj upravi pokidane. Kontinuitet rada organa je pokidan, zato što su sa ulice dovođeni ljudi da rade u državnoj administraciji, koji ne znaju ništa. Ćata, to je za nekog nešto uvredljivo, a ja tu reč kad izgovaram, izgovaram je sa poštovanjem, zato što taj ćata radi za državu, bez obzira ko je na vlasti. Takvi su izbacivani posle 5. oktobra iz ove zgrade i iz one dole u Kralja Milana. Stolovi su im izbacivani na hodniku da rade. Iz kancelarija su isterivani. U kućice za lift su ih stavljali da im budu kancelarije. Zato sada imamo takvu državnu upravu.
Hoćete da kažete da nije tačno? Možemo imena da spominjemo. Slično se dešavalo i po lokalnim samoupravama. Apsolutno isto. Uvek sam se borio, kao i neki čovek koji dolazi sa nekog lokala, iz nekog grada, da kada dođe do promene vlasti ćati koji radi svoj posao ne sme dlaka s glave da fali i baš me briga koje je njegovo političko opredeljenje. Svi koji su radili, bar dok sam se ja pitao, zadržali su svoja radna mesta. Načelnik Odeljenja za privredu, finansije i društvene delatnosti, tada iz G 17 2004. godine, ostao je do penzije tu. Niko ga nije promenio, ali je problem tamo gde su menjani zbog politike. Ko je to radio? Oni koji sada najviše kritikuju ovaj zakon.
Prihvatamo svoj deo odgovornosti što smo bili mekog srca da neradnike ne rasteramo iz lokalnih samouprava, koji su zapošljavani po političkoj liniji. To je naša odgovornost, ali je mnogo veća odgovornost onih koji su ih dovodili. Rešavanje ovog problema je bilo moguće na dva načina, ili ovaj koji je predložila Vlada Republike Srbije, ili onaj drugi, da sve koji su odgovorni za ovo najurimo sa posla. Ali, tada nemojte nas da pitate da li su oni politički podobni ili nepodobni, prihvatite i vi svoj deo odgovornosti za jedan ovakav zakon.

Ja bih repliku da iskoristim, pošto je dva puta spominjao ime i prezime i pogrešno tumačio, odnosno interpretirao ono što sam rekao. Znači, dva minuta.
Nikada nisam rekao da ukoliko ovaj amandman bude prihvaćen neko treba da dobije otkaz, nego sam rekao da bi amandman bio odličan da piše u njemu da onaj ko ne ispoštuje ove rokove i dobije otkaz i krivično odgovara, to sam rekao.
Znači, nisam molio da odustane neko od amandmana, da neko ne bi dobio otkaz. Taman posla. Štetnih posledica, slažem se, može da ima zbog neefikasne administracije, ali upravo sam govorio i o tom problem. Kada budemo počeli da delimo otkaze, kolege iz bivšeg režima ustaće i počeće da govore da vodimo političku hajku protiv njihovih članova stranke. O tome se radi. Znači, to je problem. Ali, ako insistirate, evo, slažem se da bi to bilo odlično rešenje, ali onda nemojte da ustaje neko i da kaže – politički se obračunavate sa nekim, nego radite svoj posao kao država kako treba i odajemo vam priznanje, a mi smo pogrešili što smo tako loše i nesposobne ljude zapošljavali.
Ima drugi problem, šta ćete sa njihovim porodicama, šta ćete sa njihovom decom? Lako je bilo kada je 400 hiljada ljudi ostajalo bez posla ovde do 2012. godine. Ipak treba misliti i o tome, naterati ih da rade svoj posao, pa ko neće neka dobije otkaz.

Zalažem se za vladavinu prava.
Koji je danas datum? Danas je 3. oktobar. Kada ističe rok? Ističe 6. oktobra. Hoće li biti promenjen zakon pre 6. oktobra? Hoće, i sa vašim amandmanom i bez njega, bio prihvaćen vaš amandman ili ne. Da li je tako? Pa, jeste, baš tako. Znači, to i jeste poenta u tome.
Upravo smo nekoliko puta govorili o vladavini prava. Najvažniji dokument u jednoj državi je Ustav. Spominjao sam kako je kršen Ustav savezne države. Niko se nije zacrveneo. Niko se nije zacrveneo kada smo na neustavan način uveli državnu povelju. Sve posledice od tada nastaju. Kada jednom prekršite zakon, dokle god vi ili neko ko je bio na vlasti sa vama dok ste kršili zakon, ne možete da vratite stvari u normalan tok. Mi to upravo pokušavamo, da vratimo stvari u normalan zakoniti tok.
Ima još jedan problem. Nije strašno i ako se zakon ne usvoji. To će postati imovina Republike Srbije. Šta je problem? Što ćemo opteretiti posle državnu administraciju sa lokalnim problemima. Izvinite, još nešto, žao mi je u jednom delu što onaj ko je odgovoran za sedam miliona duga toplane u Kruševcu hoće sada svojim amandmanima to da uvali Republici Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja se zalažem za poštovanje vladavine prava, Ustava Republike Srbije.
U Predlogu zakona napisano je da Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja. To nije neustavno zato što Narodna skupština može da donese odluku o skraćivanju roka stupanja zakona na snagu. To je u skladu sa Ustavom ako mi tako odlučimo.
Kolega poslanik ili poslanica, svejedno, napisali su da se član 2. briše. Da je bio u skladu sa Ustavom i pozivanje na Ustav, pisalo bi – ovaj zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Tako se to piše u skladu sa Ustavom.
Mene jako čudi ta velika zabrinutost narodnih poslanika iz bivšeg režima za javnu svojinu i javnu imovinu. Sa njom su raspolagali 12 godina. Kako su je vratili? Zaduženu, prezaduženu. Hoćete li da pričamo o JAT-u? Evo, ja bih voleo o JAT-u da pričam. Kakav smo JAT zatekli? Sedam aviona od kojih tri ne smeju ni da lete. Davali smo kredite, davali smo garancije za nabavku novih aviona. Gde je to nestalo? Sada neko priča kako se brine o javnoj svojini? Hoćete li da pričamo o javnom dugu? Kako je narastao? Koliko sada ide na otplate kamata? Hoćemo da pričamo o državnoj ili društvenoj imovini? Po Ustavu od 2007. godine potpuno su izjednačeni. Hoćemo li da pričamo o toj privatizaciji? Šta, to nije ničije? Što je društveno, što je državno baš me briga za to, pa može da radi ko šta hoće?
Čekamo sada Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, baš da vidim koji su to koji će sada da brane dva direktora za koje postoje osnovi sumnje da su naplaćivali reket od poslovnih ljudi.
Takvu smo državu nasledili od vas. Pogledajte to jedanput. Prihvatite tu činjenicu. Ako želite da pomognete, kažite nam koji su to vaši nesposobni za koje vi znate da su nesposobni, da su korumpirani, za koje sumnjate da su lopovi. Ako vi niste imali snagu s njima da se obračunate, mi ćemo, a ne samo nesposobni, nesposobni, nesposobni. Pa, ko ih je zapošljavao? Nisu valjda došli sa Marsa? Pa, prethodni režim ih je zapošljavao. Što se sada žalite? Verovatno zato što ne može i dalje takve da zapošljava.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da kada moje kolege poslanici malo diskutuju, provere da li se već podnose elektronske prijave za porez? Evo, porez na dodatnu vrednost podnosi se u elektronskom obliku, poreska prijava. Porezi na isplate zarada podnose se u elektronskom obliku. Završni račun pravnih i fizičkih lica podnosi se u elektronskom obliku. Ko ima najveći problem sa podnošenjem poreskih prijava u elektronskom obliku? Ne poreska uprava, nego poreski dužnik. Poreski dužnik treba da obezbedi sredstva, odnosno da tehnički bude opremljen da bi mogao da podnese poresku prijavu u elektronskom obliku.
Ako pročitate pažljivo sledeći stav ovog istog člana, videćete da je obaveza podnošenja poreskih prijava u elektronskom obliku iz ovih rokova koji su predviđeni izmenama i dopunama zakona, ali još uvek nije niko sprečen i onemogućen da ukoliko želi, tu poresku prijavu podnese u elektronskom obliku. Obaveza nastaje od ovih rokova. Proverite malo, već mnoga pravna i fizička lica svoje poreske prijave podnose u elektronskom obliku.
Nije jasno čemu ovolika želja da se nešto što je već sasvim izvesno toliko napada, a tačno je da smo imali problema u funkcionisanju i poreske uprave, tačno je da smo promenili nekoliko direktora, a tačno je da se sada vode određeni postupci zbog osnovane sumnje da su direktori pojedinih poreskih uprava, odnosno filijala ili regionalnih centara uzimali reket od poreskih obveznika da bi im umanjivali poreske osnovice. Čini mi se da su u pitanju „Robne kuće Beograd“, koje su prodate iz stečaja 2006. ili 2007. godine. Poreska obaveza je nastala 2008. godine. Ko je doveo te direktore poreskih uprava i regionalnih centara?
Što se onda čudite što je država u ovakvom haosu? Ne možemo za sve ove godine da otkrijemo kakve ste sve ljude uvlačili u državnu upravu i kakve sve probleme ima država da sa tako lošim kadrovima, stranačkim kadrovima koji su zapošljavani do 2012. godine izađe na kraj.

Dame i gospodo narodni poslanici, volim kada su neke od mojih kolega nadahnute, kada ili brane ili napadaju zakone. Mogu da kažem da su u prethodnih dvadesetak minuta moje kolege u nekom delu bile čak i u pravu.
Znate, kada smo mi iz SNS ulazili u Vladu Republike Srbije pre tačno 26 meseci, znali smo da je situacija u državi loša, znali smo da ne valja, znali smo da ima veliki broj nezaposlenih, znali smo da ima nisku produktivnost privreda, znali smo za veliki javni dug, ali nismo znali razmere koliko je to dobro urađeno do 2012. godine, tako da je utisak ne nedelje, nego utisak decenije kakvu razorenu državnu upravu imamo, koliko je ta državna uprava skupa i koliko je neefikasna.
Gle čuda, ta državna uprava je baš počela da se razmnožava 2001. godine, tako da sada u državnoj upravi imamo veliki broj ljudi koji ne dolazi na posao a prima platu, veliki broj mangupa koji pljačkaju građane zato što primaju platu a ništa ne rade, pa čak i na posao ne dolaze i veliki broj nestručnih ljudi koji ne znaju ni šta im je posao. Zašto? Zato što možda neki dovode direktore da budu iz BIA-e, a neki su dovodili mangupe sa ulice i davali im velike plate u državnom aparatu.
Sada se čude što nam je državni aparat neefikasan, pa im je ministar možda za to kriv. Kada bi ministar trebao da rešava taj problem, a krivi su i predsednik Vlade i ministar, jer kada bi rešavali taj problem kako treba, ovde bi DS i njen klon, neka druga stranka, pravili mitinge kako se neko stranački obračunava sa zaposlenima u državnoj upravi i onda kritike zašto se menja zakon. Pa mora da se promeni i kada je u pitanju i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Šta je tu sporno što hoćemo da se donesu novi zakoni koji će da naprave pravedniji način oporezivanja i pravedniju kontrolu? Da podsetim kakva je ranije bila kontrola? Tako što su bili kontrolisani samo oni koji redovno plaćaju poreze i doprinose, a tražila im se mala, sitna začkoljica da im se napiše kazna. Tako su nastajali tajkuni, kako ih to neko naziva ovde, tako da u SNS nema tajkuna, stvorila ih je neka druga vlast u nekom drugom periodu i svi oni moraju da plaćaju porez. Ne vidim nijednog ko ima pravo da tu obavezu izbegne, ali treba napraviti zakonski okvir da na prvom mestu naplata poreza bude pravedna, da oni koji najviše zarađuju i oni koji iz te zarade imaju najveću imovinu, najviše i plate taj porez. Zato se sada neke stvari pripremaju za set poreskih zakona koji nas očekuje za nekoliko dana, da ne kažem nedelja.
Kada je u pitanju Zakon o javnoj svojini, šta drugo da kažem, opet slična situacija kao i u državnoj upravi, takve zaposlene imamo i u lokalnim samoupravama. Na nekom talasu neke revolucije došli su, zaposlili se i opet ne rade ništa. Možete vi da imate i najbolje predsedenike opština i najbolje gradonačelnike i najbolje ministre i najbolje predsednike vlada, taj problem ne možete da rešite dok tu državnu upravu ne dovedete u red. Slično je i sa lokalnim samoupravama.
Neko postavlja pitanje kako da nateramo lokalne samouprave. Pa možemo tako što ćemo da im oduzimamo imovinu. Da li je to cilj? Nije.
Koje druge nadležnosti ima Narodna skupština i Vlada Republike Srbije prema lokalnoj samoupravi. Samo da stvori zakonski osnov i okvir u kome će da postoji, jer su ustavna kategorija i njihova samouprava je Ustavom zaštićena. Znači, to je na volji skupštine jedinica lokalnih samouprava koje će da odluče ko će njih da vodi, ko će da bude načelnik gradske ili opštinske uprave, ali problem jeste ne u prvom čoveku nego u onom neposrednom izvršiocu koji je pre nekih 10 godina došao sa ulice i ne zna svoj posao zato što je bio navodno neki borac za demokratiju.
Hajde malo da pogledamo realno svi kakvu to državnu upravu imamo. Mislim da ne možemo time da se ponosimo i da ovi problemi koje imate baš i jesu ne iz perioda vlasti SNS, nego iz perioda vlasti nekih drugih stranaka do 2012. godine. Sada zbog svetske ekonomske krize i ekonomske krize koja je uvek u Srbiji ne možemo da izvršimo tu reformu, jer će neko da kaže – Bože, otpuštate stranačke kadrove.
Neko je govorio o Zakonu o garancijama za Drugi Projekat unapređenja zdravstvene zaštite. Hajde da pogledamo i tu u oči. Troškovi po jednom pacijentu od 2001. do 2011. godine su porasli za 130% u sistemu zdravstvene zaštite. Optuživali ste neki režim do 2001. godine. Taj režim nije imao Zakon o javnim nabavkama. Koliko ste dobro primenjivali zakon do 2011. godine govori da su troškovi za jednog pacijenta za nabavku lekova, medicinske opreme porasli 130% ili 1,3 puta, da prevedemo na lakši rečnik.
Sada kada hoćemo da obezbedimo kvalitetniji nadzor nad utroškom javnih sredstava, nad načinom trošenja sredstava koja su u Republičkom fondu zdravstvene zaštite, nad načinom trošenja sredstava koja pripadaju bolničkim ustanovama, onda neko kaže – ne možete da podignete tih 29 miliona evra koji će da omoguće tu kontrolu i uštede zato što se navodno brinemo za javni dug zemlje ili se možda neko brine za nešto drugo, da nema više ispod žita, da nema više leva ruka – desni džep, jer ceo sistem koji je bio do 2012. godine postao je simbolika za tako nešto.
Nemojte, molim vas, da ustajete i da kažete da je to neko platio na nekim izborima, moralno izgubio, cenu vlasti platio tako što je izgubio na izborima, jer ste u pravu, samo moram da postavim pitanje – koliku je cenu platio svaki građanin Srbije jednoj lošoj vlasti koja nas je dovela u jednu ovakvu situaciju da moramo da produžavamo rokove, da moramo da radimo, da izgradimo državu koja je te iste 2012. godine bila urušena do temelja?
Nisam primetio da oni koji pričaju o moralnim porazima na izborima, da nešto žive gore nego što su živeli pre nego što su izgubili tu vlast.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove predloge izmena i dopuna zakona zato što smatramo da su neophodne ne krivicom SNS, nego krivicom svih koji su učestvovali u pravljenju jednog užasno lošeg državnog aparata.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je su u sali prisutna 104 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, moguće je traženje obaveštenja i objašnjenja.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Miljana Nikolić, Miroslav Markićević i prof. dr Vesna Besarović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda - Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, pored predstavnika predlagača dr Srđana Verbića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvao da sednici prisustvuju i prof. dr Zorana Lužanin, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Milovan Šuvakovi, specijalni savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i dr Miodrag Popović, stručni konsultant u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju podneli narodni poslanici: Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Mirko Čikiriz, mr Aleksandar jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović, Borislav Stefanović, dr Ljubiša Stojmirović, Jovan Marković, Goran Ćirić, dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi, Šaip Kamberi, prof. dr Vladimir Marinković, dr Muamer Bačevac, prof. dr Vesna Besarović, prof dr Branko ĐUrović, Milanka Karić, Dragomir Karić, akademik Ninoslav Stojadinović, prof. dr Janko Veselinović, Zlata Đerić, dr Blagoje Bradić, dr Milorad Mijatović, Milena Bićanin, Ljiljana Nestorović, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić, Dejan Čapo, dr Vladimir Orlić, Mirjana Andrić, Jovana Jovanović, Milan Korać, Anamarija Viček, Balint Pastor, Laslo Varga, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek i Balša Božović i amandmane Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je kao nepotpun, Amandman kojim se predlaže da se posle člana 17. doda novi član 17a koji su zajedno podneli narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i prof. dr Janko Veselinović.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili Amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je Amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Iskoristili ste 20 sekundi od vremena samostalnog poslanika.
Reč ima ministar dr Srđan Verbić. Izvolite.

Reč ima dr Marko Atlagić.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Pravo na repliku.)
Izvinjavam se kolega Atlagiću.
Ne vidim ni u jednom delu da ste stekli pravo na repliku. Ministar je čak pohvalno govorio o vašem amandmanu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li mogu da objasnim?)
Ne možete da objasnite, osim od onih pet minuta koje vama pripada kao narodnom poslaniku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li mogu da objasnim zašto smatram da treba da mi date pravo na repliku?)
Ne možete, žao mi je.
Izvolite kolega Atlagiću.