Koleginice Jerkov, prekinuo sam kolegu Veselinovića baš iz tog razloga da ne napravi neku grešku i ne izrekne neku pogrešnu činjenicu koja će da optereti njegovo dalje izlaganje. Ništa drugo mi nije bila namera.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje?
Pravo na repliku, Zoran Babić i time završavamo krug replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javio sam se zato što je spomenuto ime i prezime i Zakon o javnim nabavkama, pogotovo što taj zakon navodno nije ostvario očekivane uštede, kao što se to planiralo.
Gospodine predsedavajući, hteo bih da vas obavestim da su uštede ostvarene na dva načina. Prvi način je da sa istom količinom novca napravite više poslova nego što je to bilo ranije. Drugi način je finansijska ušteda, u pravom smislu reči.
Neću mnogo da polemišem oko toga kakve su i kolike su finansijske uštede, samo da kažem da je najveći zličin u javnim nabavkama bio pregovarački postupak, koji je, gle čuda, do 2012. godine sprovođen u 70% javnih nabavki. Setite se samo čuvene afere oko nabavke lekova za Apotekarsku ustanovu „Beograd“ 2013. godine, gde je neko svesno sabotirajući Zakon o javnim nabavkama, da dokaže da je loš, da bi mogao i dalje da trpa novac u svoje džepove, ostavio građane Beograda bez lekova.
Onda smo imali čuvene napade ove u Skupštini Srbije da je Vlada Republike Srbije pokrala Fond zdravstvene zaštite i prebacila u Fond PIO 300 miliona evra.
Gospodine predsedavajući, baš zbog tih ušteda koje je doneo Zakon o javnim nabavkama, nabavljena je dovoljna količina medikamenata i napravljena ušteda od 300 miliona evra…
Sada, gospodine predsedavajući, možete da zamislite, razni zakoni o javnim nabavkama bili su u primeni 10 godina. Zamislite samo na Fondu zdravstvene zaštite 300 miliona evra je neko stavljao u džepove van fondova i van nabavke. Pomnožite to sa 10 godina, doći ćete do tri milijarde.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.
(Zoran Živković, sa mesta: Prvi sam ja tražio repliku.)
Molim vas, gospodine Živkoviću, pratim pažljivo ko je kako tražio navodno repliku. Spominjali ste da je neko ukrao iz Fonda zdravstvene zaštite 250 miliona evra i prebacio na Penzioni Fond.
(Zoran Živković, sa mesta: Kakve ovo ima veze sa tim?)
Pošto je predsednik poslaničkog kluba, koji podržava Vladu RS i koji je glasao za jedan takav predlog zakona, valjda ima pravo i da odgovori vama. Nećemo da polemišemo.
Gospodine Martinoviću izvolite.
Prvo, po Poslovniku o radu Narodne skupštine ne postoje šefovi poslaničkih klubova, nego predsednici. Ovaj Poslovnik nisam ja pisao, nisam ni učestvovao u njegovom donošenju.
U članu 104. stav 3. – o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine. Neko je uveo to diskreciono pravo predsedniku Skupštine.
Isto tako, pažljivo sam slušao i dobro sam čuo reči koje su rečene, što naravno možete proveriti u stenografskim beleškama. Smatram da su bili ispunjeni uslovi da kolega Martinović, kao predsednik poslaničke grupe, pošto predsednik nije tu, obavlja njegovu dužnost, ima pravo na repliku. Svaki put, bez obzira da li je upitanju poslanički klub koji podržava Vladu Republike Srbije ili poslanički klub koji ne podržava Vladu, pa neko kaže – bivša Vlada ili bivši režim, dozvoliću predstavnicima te poslaničke grupe da reaguju i da imaju pravo na repliku. To je ono što izjednačava sve narodne poslanike u Narodnoj skupštini.
Da li želite da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika. Izvolite.