Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica predlagača, potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica u Vladi, potpredsednik Vlade, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a neka se pripremi narodna poslanica Branka Karavidić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Molio bih kolegu da sledeći put, pošto je ovo sednica koju su predložili narodni poslanici, a ne Vlada Republike Srbije, pročita ceo dnevni red, pa će da vidi da se tamo nalazi Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i to dve tačke dnevnog reda, Izveštaj o radu Fiskalnog saveta, kao i Izveštaj o poslovanju Centralnog registra, a to sve sa namerom zato što su narodni poslanici potpisnici želeli da učestvuju u radu Narodne skupštine i da Narodna skupština ostvari svoju kontrolnu ulogu. Između ostalog, našli su se i predlozi zakona koje je predložila Vlada.
Reč ima gospodin Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i danas nastavljamo rad kada su u pitanju nezavisni organi, pa bih hteo da i kao predlagač zaključka, a i kao narodni poslanik da i sa rukovodstvom Agencije, državnog revizora  malo kroz ovu javnu debatu razmenimo neka iskustva i vidimo šta je suština njihovih izveštaja.
Prvo ono što bih hteo da kažem jeste da se osvrnem na ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije i šta su to u suštini nezavisni organi i često neka regulatorna tela.
Uloga Narodne skupštine je prvenstveno zakonodavna i kontrolna. Narodna skupština nema kapacitet da samostalno vrši svoju kontrolnu ulogu. Zato imamo nezavisna tela kojima smo mi poverili svoja javna ovlašćenja da za nas i u naše ime vrše tu kontrolnu ulogu.
To kažem zato što ni u jednom trenutku, ni u jednom momentu ne bih želeo da se Narodna skupština odrekne svojih izvornih nadležnosti, već da ih isključivo poverava zato što su narodni poslanici direktni nosioci suvereniteta građana Srbije koji su ih birali na poslednjim izborima. To su osnove neke političke demokratije.
Potpuno se slažem da razni organi koji obavljaju ove poslove za ime i u ime Narodne skupštine, jer da ne rade to u ime Narodne skupštine ne bi ni podnosili izveštaje Narodnoj skupštini, imaju određene probleme u svom radu, pogotovo kada su u pitanju i neodgovorni državni organi i neodgovorni pojedinci u državnim organima, pa čak i nosioci nekih javnih funkcija, koje su jako vezane baš za rad Narodne skupštine i koji podležu kontroli rada Narodne skupštine.
Zato imamo ove izveštaje, da bi se svi narodni poslanici informisali o tim problemima i u onom delu koji je zakonodavna aktivnost te probleme rešili i kada je u pitanju nadzor nad radom nekih organa, a imamo nadzor čak i nad tužilaštvima, zašto ne postupaju, zašto se ne postupa po prijava koje su podneli državni revizori i zašto se ne postupa po prijavama koje su podneli kolege iz Agencije za borbu protiv korupcije.
Svrha svih ovih debata jeste u suštini da unapredimo zakonodavstvo i da sve one koji su podređeni Narodnoj skupštini nateramo da u punoj meri sarađuju sa svim državnim organima kojima je Narodna skupština poverila svoju kontrolnu ulogu.
Saslušao sam i voleo bih ako se uskoro nešto ne preduzme kada su u pitanju krivične prijave koje podnosi državni tužilac ili Agencija, da se o tome obavesti i Odbor za pravosuđe, koji ima pravo zakonom da pozove republičkog javnog tužioca da se informiše o stanju tih predmeta da li su u procesu, da li su već pravosnažno okončano i već su upućeni sudu ili je to odbačeno, s tim da kada se odbacuje krivična prijava, tužilac nema obavezu da napiše obrazloženje, ali nadležnom odboru moraće da napiše.
Samo na taj način ovo najveće zlo koje je snašlo Srbiju oko ove korupcije može da se privede i dovede u stanje koje može da bude prihvatljivo do konačnog iskorenja, ali tu je potrebna saradnja i između Agencije, i DRI, i javnih tužilaca, i drugih koji vode ovaj postupa i, naravno, Narodne skupštine Republike Srbije, jer ona je ta koja ima procenu i ona je ta koja treba, ako nešto nije regulisano zakonom i ometa sprovođenje zakona, da dovede u jednu takvu situaciju da to bude rešeno.
Isto tako, pažljivo sam slušao direktorku Agencije za borbu protiv korupcije i sa mnogim od ovih vaših predloženih izmena se slažem, koje treba uvrstiti u zakonodavstvo, ali moramo biti svesni da i mi kao narodni poslanici i Narodna skupština, pa i vi, imamo određena ograničenja. Ta ograničenja se zovu – Ustav Republike Srbije.
Ne bih voleo da donosimo zakon sa najboljom namerom, a da kasnije bude oglašen od strane Ustavnog suda neustavnim. Ipak, moram da vam kažem da je samo naš izbor, moj lični i kolega poslanika da se bavimo politikom i da budemo javni funkcioneri. Razmislite malo o tome, da ne kršimo nečija druga ustavna prava, jer ako neki deo zakona koji bismo doneli, bude oglašen neustavnim, dovešće u pitanje i one jako dobre karakteristike zakona.
Slažem se, isto tako, da mere koje donosi Agencija, pogotovo kada su imenovanja javnih funkcionera i zabrane koje može da izrekne postoje, ali kao što rekoh, Narodna skupština ima još jednu ulogu, a to je izborna uloga. Znači, ima pravo da imenuje lica na određene funkcije, pa koliko mi je poznato, i revizora itd.
Sada postavljam pitanje – šta ako Narodna skupština dobije kompletnu biografiju nekog kandidata, bude upoznata sa svim dužnostima i funkcijama koje ima, nadležan Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo kaže da je sve u skladu sa zakonom i pravnim sistemom, nadležan odbor Narodne skupštine kaže da je sve u skladu sa zakonom, Narodna skupština je ta koja autentično tumači zakon, kaže da je sve u skladu sa zakonom i izaberu tog funkcionera, a onda Agencija utvrdi da on ima sukob interesa?
Da nismo malo pomešali zakonske nadležnosti? Može posle imenovanja koje ostvari Narodna skupština da budu u sukobu interesa, ne može pre, ako stupi na neku dužnost u međuvremenu, po imenovanju koje je izvršila Narodna skupština. Da stvar bude gora, za taj postupak ni nadležni skupštinski odbori nisu bili upoznati i to je ta komunikacija koja, čini mi se, nedostaje u celoj ovoj priči.
Da li treba da postoji poslovnička obaveza oko javnih slušanja? Može, nemam ništa protiv. Ali, ne verujem da bi bilo koji predsednik odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije, iz bilo koje oblasti, odbio Agenciju za borbu protiv korupcije da dođe da održi javno slušanje, ni državnog revizora, ni Zaštitnika građana i sve ostalo. Čini mi se da je to opet bio jedan problem u vezi komunikacije.
Uopšte, kada pišemo zakone, nažalost, imamo jedan problem da su se često u prošlosti donosili zakoni koji su bili neprimenjivi u praksi, odnosno donosili su se zakoni, da oni koji treba da ih sprovode, da bi došli do svog cilja moraju da krše zakon. Hajdemo da stavimo to konačno u jedan zakonski okvir da zakon bude i ostvariv, primenljiv, u skladu sa svim međunarodnim propisima i standardima.
Prethodni Zakon o finansiranju političkih stranaka je bio takav. Sadašnji zakon je bolji, ali ni on nije sjajan i on ima velike nedostatke.
Čini mi se da su u izradi tog zakona, vama ništa ne mogu da zamerim, koji je donošen 2010. godine, čini mi se, ili 2011. godine, tada poslanici SNS bili isključeni iz donošenja tog zakona i ne smeta mi ako neko misli da sam zato sujetan, ali smo mnogo toga naučili sprovodeći stari zakon šta ne treba da se nađe u novom, a našlo se opet.
Tako da, spremni smo da o svim ovim predlozima koje daje Agencija i koje daje državni revizor, stavimo u određeni zakonski okvir, da on bude prihvatljiv za Ustav Republike Srbije i ono što je najvažnije, da bude sprovodljiv. Ako napravimo zakon koji ne može da živi u praksi, onda imamo probleme i onih koji treba da vrše nadzor nad sprovođenjem tog zakona i onih koji sprovode taj zakon.
Mogu samo još da obavestim Narodnu skupštinu, a i ovde prisutne kolege iz Agencije i iz DRI, da je Odbor za finansije trebao u narednih nekoliko dana da imenuje pododbor koji će isključivo da se bavi preporukama iz nadležnosti odbora svih nezavisnih organa u vezi izmene zakona, da bi mogli da ostvare svoju punu funkciju u pravom smislu reči.
Unapred vam kažem da već skoro dve godine svako ko želi da unapredi zakonodavstvo u Republici Srbiji, da iznese svoje probleme koje ima ukoliko sprovodi neki zakon i vrši nadzor nad sprovođenjem zakona, ne mora da kuca na otvorena vrata. Dobro ste došli, zato što smatramo da zajedno sa tužilaštvom, zajedno sa DRI, zajedno sa Agencijom za borbu protiv korupcije, zajedno sa nadležnim odborima i Skupštinom Republike Srbije, naravno i MUP, konačno možemo da u punom kapacitetu iskorenjujemo jedno zlo koje se zove korupcija i koje nam je razorilo zemlju i dovelo i državu i njene građane bukvalno do prosjačkog štapa.
Zato je i Odbor za finansije doneo zaključak da se vaš izveštaj usvoji na plenarnoj sednici i da, u skladu sa preporukama, Narodna skupština i Odbor za finansije nastave svoj rad. Hvala.

Ne, nije replika, nemojte tako. Imam poslovnički osnov, a to je da sam ja predlagač zaključka, ovlašćeni predstavnik predlagača, odnosno Odbora za finansije. Kao ovlašćeni predlagač zaključka imam pravo da se javim po Poslovniku u svakom trenutku kada  se to ukaže u raspravi potrebno.
Hteo bih isto tako da se zahvalim kolegi Živkoviću što je izneo ove podatke, jer bi to izgledalo jako tendenciozno da smo mi iznosili, ali predmetom revizije u 2013. godini je dobrim delom bila obuhvaćena revizija izvršnih organa vlasti 2012, 2011. godine itd. Voleo bih da smo imali tako dobre izveštaje i u 2010, 2011, 2012. godini koje je podnosio revizor, ali očigledno da naša DRI nije imala kapacitet da tako nešto uradi.
Nama jeste cilj da nezavisni državni organi rade svoj posao u punom kapacitetu. Da li je to zasluga prvog potpredsednika Vlade, da li je to zasluga Narodne skupštine, verujte, u ovom trenutku je najmanje važno. Ono što je najviše važno, jeste da zlo koje nastaje zbog korupcije konačno u Srbiji bude iskorenjeno. Tu više nisu bitna imena, bitno je kako nam funkcioniše država, kakva nam je vladavina prava i šta rade naši državni organi. Ne mislim pri tom na nezavisne, nego na one koji su u direktnom sistemu izvršne vlasti. Sve ovo što sad radi i državni revizor i Agencija za borbu protiv korupcije treba da bude usmereno u dva pravca. Prvi je onaj da odgovorni za zloupotrebe budu privedeni licu pravde. Drugi je da svi shvate da, ko god da je na vlasti, ne može da bude zaštićen članstvom u političkoj stranci, javnom funkcijom koju obavlja i da će kad tad da odgovara za sve što je uradio a nije smelo da se radi, što je bilo suprotno zakonu.
Samo da podsetim, 2012. godine donet je jedan zakon. Možemo da se sporimo oko tog zakona, oko toga da li je on dobar ili loš, da li je mogao da bude bolji, smatram da uvek ima mesta za bolje, ali prvi put u našem zakonodavstvu Predlogom zakona o javnim nabavkama uvedena je kvalifikacija krivičnog dela zloupotreba u postupku javne nabavke. Do sada je revizor mogao da piše samo prekršajne prijave, a tužilac je morao za lošu javnu nabavku da dokazuje umišljaj da bi dokazao zloupotrebu. Sa tim institutom mnogo toga je rešeno i žao mi je, a izgleda mi da je to nekima i bila namera u ranijem periodu, da takav institut krivičnog dela ne bude u našem zakonodavstvu. E pa neće moći! Oni koji raspolažu sa javnim sredstvima, a javna sredstva su sredstva građana Srbije, moraju da se ponašaju u skladu i da ih čuvaju više i bolje nego da su njihova sopstvena, što nažalost do sada nije bila praksa.
Mislim da ćemo i kroz unapređenje rada nezavisnih državnih organa, veće samostalnosti, ali i odgovornosti kod tužilaca postići taj cilj i da će nosioci pravosudnih funkcija, takođe u skladu sa zakonom, procesuirati sve koji su odgovorni za ovo zlo koje nas je snašlo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima stvari s kojima i mogu da se složim sa prethodnim izlagačima, ali ima stvari i sa kojima ne mogu da se složim.
Smatram da sa ovim raspravama i ovakvim sednicama Narodna skupština Republike Srbije počinje u pravom smislu reči i potpuno suštinski da vrši svoju kontrolnu ulogu izvršne vlasti i drugih državnih organa. Može to nekome da se sviđa, može nekome i da se ne sviđa.
Mi još uvek imamo problema sa zakonodavstvom zato što ne možemo neke završne račune budžeta Republike Srbije za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu da usvojimo, a niko se nije setio da stavi te završne račune o izvršenju budžeta, koji je najvažniji zakon posle Ustava Republike Srbije, da vidimo kako su ministri trošili novac, da vidimo kako je izvršna vlast raspolagala novcem tih građana. Ne možemo zato što neko nije hteo to da stavi na dnevni red, a danas je potrebno mišljenje DRI da bi se to našlo na dnevnom redu, a taj zakon koji to reguliše nastao je u kasnijem periodu od trošenja tih sredstava, tako da imamo jako ozbiljan problem u funkcionisanju pravnog sistema.
Kada se neko posipa pepelom, što ne kaže zašto nismo raspravljali o završnim računima budžeta Republike Srbije pre 2012. godine? Šta se to krilo od građana Republike Srbije ili što smo imali takav Zakon o DRI i Zakon o javnim nabavkama da je gospodin državni revizor mogao samo da piše prekršajne prijave, jer su mu takva ovlašćenja ranije davana zakonom, koji je ministar gde pojeo koliko neću da kažem čega, a nije o tome napisao izveštaj? Takva je bila zakonska regulativa koja je dozvoljavala rad DRI.
Neke stvari su se promenile u Srbiji. Očigledno je da neki to još uvek nisu shvatili. Mi prihvatamo potpunu odgovornost za sve ono što rade i naši ministri i naši državni sekretari i direktori koje imenuje ova skupština i Vlada Republike Srbije i ne bežimo samo od toga da budemo moralno kažnjeni na nekim izborima, nego ako je neko od njih kršio zakon da to bude sankcionisano i od pravosudnih organa, ali isto tako očekujemo da svi ranije koji su kršili zakon takođe budu sankcionisani od pravosudnih organa. Mi se tu apsolutno ne posipamo pepelom.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, znam da je bilo mnogo nezadovoljnih po tom zakonu. Najviše su bili nezadovoljni naručioci javnih radova i izvođači javnih radova, što nam govori da je zakon odličan. Možda treba nekih stvari da se doradi, možda treba malo da olakšamo posao Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, da ne može svako da blokira zakon, zato što treba da uplati malu taksu i da napiše žalbu i da ne snosi nikakvu odgovornost što je žalba neosnovana, a što se javni radovi ne izvršavaju, pa ako bude imao dve, tri neosnovane žalbe, e nećeš moći dve, tri godine da daješ ponude ni ti, ni povezana lica, jer to je zloupotreba zakona. Nažalost, tih problema ima naša komisija.
Ne želim da pričam oko raznih afera koje su se otvarale oko Zakona o javnim nabavkama. Samo mogu da kažem da je taj zakon dobio priznanje i od međunarodne zajednice, dobio priznanja od raznih međunarodnih organizacija koje se bave ovom problematikom, kao jedan od najboljih zakona na svetu. Pa to može, takođe, nekome da se svidi i ne svidi, a prave efekte zakona videćemo početkom 2015. godine, računajući da 2013. godine nije bio u potpunosti u primeni, tako da bih se ja uzdržao od kritika kada je u pitanju taj zakon.
Kada su u pitanju takozvani nezavisni državni organi, još jedanput bih istakao da su oni osmišljeni da Narodna skupština vrši svoju kontrolnu ulogu. Mi smo njima poverili naša ovlašćenja kontrole izvršne vlasti. Oni za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini i svaki narodni poslanik kao nosilac suvereniteta građana ima pravo i da kritikuje rad nezavisnih organa i da ga hvali, da kaže šta je dobro u izveštaju, šta je loše, šta je očekivao, a nije se desilo.
Nemojte da se odričete kao narodni poslanici svojih ovlašćenja koja vam je dao Ustav. Prenesite ovlašćenja, zakonom je preneto i vidite kako se vaša ovlašćenja koja imate kao narodni poslanici ostvaruju u praksi.
Koliko je sada diktatura u Srbiji, mogu da kažem da je Srpska napredna stranka ponovo izabrala kao Zaštitnika građana gospodina Sašu Jankovića, ponovo je izabrala za revizora gospodina Sretenovića. Bilo je promena u Agenciji za borbu protiv korupcije, ali te promene nije uradila ova Skupština, jer smo čak i jednom članu, čini mi se, upravnog odbora ili skupštine, ne mogu sada tačno da se setim, gospodin Stoiljković, mislim da se zove, član odbora. Ova Skupština je isto potvrdila novi mandat i taj odbor je rešavao njihove probleme u samoj Agenciji, one koje su postavile neke druge većine i neki drugi poslanici.
Nismo hteli da kvarimo kontinuitet rada tih nezavisnih tela, ne regulatornih. Regulatorna tela su, recimo, Agencija za energetsku efikasnost. Ovo su apsolutno nezavisna. To ih pomalo vređa, kada neko kaže regulatorna tela. Verujem da je tako. Znači, nismo hteli da kvarimo kontinuitet …
(Predsednik: Kao ovlašćeni predlagač ste dobili reč. Vratite se na akt, molim vas.)
Vraćam se nazad. Nismo hteli da kvarimo kontinuitet tih organa. Samo smo tražili da postupaju u skladu sa ovlašćenjima koja su im data zakonom i da ta ovlašćenja imaju rezultat koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima u vidu jednog izveštaja i zaključaka koje su predložili nadležni odbori.
Hoću da ponovim još jednom. Sa ovakvim sednicama, Narodna skupština je i uvažila nezavisne državne organe i preuzela u punom i pravom smislu reči kontrolnu ulogu koja joj je poverena Ustavom Republike Srbije, a koju sprovode nezavisni državni organi u ime i za Narodnu skupštinu.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Đurović, a neka se pripremi narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, a neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin. Neka se pripremi narodna poslanica Vesna Rakonjac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Rakonjac.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.