Hvala, gospodine predsedavajući.
Pošto predlagač amandmana ima snažnu želju da mi raspravljamo o amandmanu, nema nikakvih problema, mi smo uvek spremni da izađemo u susret takvoj želji.
Odmah da vam kažem da pozivam da se ne prihvati, kako ovaj, tako ni ostali amandmani koje je podnela poslanička grupa Borisa Tadića i Vuka Jeremića, koji inače mnogo voli da priča o amandmanima, tuđim pre svega, a za ovu sednicu je podnela, ako statistika ne greši, 1.358 amandmana, na čemu im čestitam, i svi su, naravno, veoma kvalitetni i smisleni, kako oni to vole da naglase, i podneli su ih sasvim malo, samo 1.358, zato što im je stalo do konstruktivne rasprave u ovoj sali.
Šta su podneli na ovaj zakon? Pogrešili su od samog početka i kad pogreše na samom početku, a to znači u naslovu, onda greše od člana do člana. Ovo je možda jedan primer vrhunske nepismenosti, kakve smo mi već imali ovde, a možda je i primer jednog strašnog nerazumevanja kako funkcioniše država, pa, da počnemo, kako to inače treba da se radi redom i od početka.
Predlog naslova koji su oni dali je da se zakon odnosi na - pripadnike snaga bezbednosti, zaposlenih u sistemima obrazovanja i zdravstva i oblasti kulture. Da li misle na pripadnike snaga bezbednosti, koji su u isto vreme zaposleni u oblasti obrazovanja, zdravstva i oblasti kulture ili su samo tragično nepismeni? Dalje, pričaju o porodicama sa decom, invalidi sa gubitkom radne sposobnosti i nezaposlenih kojima je prestao radni odnos kao višku zaposlenih, šta god. U pravu je gospodin Marković da su tu verovatno pre svega mislili na stotine hiljada ljudi koje su sami ostavili bez posla, ako brinu za nezaposlene.
Međutim, mene je začudilo da se neko ovde brine da li će ljudi moći da plate subvencionisanu cenu od oko 500 evra po kvadratu, zato što kako su rekli loš je po njihovim shvatanjima standard ljudi danas. Pa, kako onda vi planirate da nezaposleni plate tu cenu, jer je njima standard bolji nego zaposlenima. Još jedan primer koliko neko uopšte ne razmišlja šta će na papir da stavi kada neki predlog napravi.
Od člana do člana to je svejedno, od drugog tužnije i tužnije, sve nepismenije i nepismenije, konkretno na ovaj član ovde, amandman im glasi – realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, za unapređenje, kao i za unapređenje oblasti obrazovanja, zdravstva itd. Šta ovo znači? Verovatno ni sami ne umeju da nam objasne, a verovatno i na narednim članovima neće znati da nam kažu šta je to autonomna, šta je samostalan umetnik, šta je stručnjak, itd.
Dakle, to su sve fantastični primeri dobrog, konstruktivnog skupštinskog rada, predloga koji kvalitativno doprinose samom zakonu. Hajmo, sad malo da se pozabavimo njihovim obrazloženjima.
U obrazloženjima smo čuli da subvencionisana cena od 500 evra po kvadratu nije dobra i nije im jasno koliko je to povoljnije u odnosu na nešto što postoji na tržištu. Dakle, u odnosu na 1.000 evra, prosta matematika kaže to bi trebalo da je dva puta povoljnije u odnosu na 1.500 tri puta povoljnija, to su neke komercijalne cene. Ko to ne razume, taj ne može ni da prihvati i pozdravi kao dobro činjenicu da se danas izlazi u susret zaposlenima u određenom sektoru. Šta god želeli, šta god maštali, kad se nešto dobro događa, osnovni je red, osnovno je ljudsko ponašanje da kažete – e, ovo je dobro i za ovo dobro svaka čast, a ne da se bavimo besmislenim pričama poput – ko će sada to da gradi i da li će to nekome da se isplati zato što je to neki partnerski odnos sa nekom firmom. Gospodo, ovo se radi bez želje da sa na bilo čemu zaradi. Ovo se radi bez želje da se jedan jedini cent uzme preko onoga što je osnovna cena proizvodnje da se nešto napravi i da se onda omogući da se to koristi. Valjda je to jasna intencija, ne bi ova cena subvencionisana bila ovako niska da postoji bilo kakva drugačija logika.
Znamo mi zašto se ovde pominje partnerski odnos, zato što se uvek nastoji da se baci neki trag sumnje da li je negde neka zakulisna radnja na temu građevinarstva. Potpuno je neprikladno, a nije čak ni naročito politički pametno da to pominje neko ko je danas saradnik Dragana Đilas. Boris Tadić, ne znam da li je otvoreno ili prikriveno, ali Vuk Jeremić otvoreno je politički saradnik Dragana Đilasa.
Pogledajte situaciju u gradu Beogradu baš po pitanju tog građevinskog sektora. U vreme kada je njim žalio i palio Dragan Đilas. Stotinama miliona evra se meri šteta koja je napravljena upravo u tom sektoru, upravo po pitanju izgradnje, stotinama miliona evra. Kako? Nažalost, kako je tada izgledalo, po zakonu. Napravi se posao, ne traže se garancije, zbog toga što se ne traže garancije propadne naplata posla. E, to što je propalo, propalo je u stotinama miliona evra.
Gradska vlast u Beogradu, koju ne možete da smislite, za koju ne krijete koliko je ne podnosite, to je upravo promenila i danas se traže ozbiljne garancije, pre nego što se bilo kakav ugovor napravi. Baš da se ne bi više pravila takva katastrofalna šteta koja se odrazi - gde? Pa, sigurno ne po džepu Vuka Jeremića, njegovom džepu je dobro. Sigurno ne džepu Dragana Đilasa, u njegovom džepu je sjajno. To posle nedostaje budžetu grada Beograda i to posle košta građane prestonice. To smo promenili, baš kao što smo promenili onaj neverovatan odnos da se o nečemu priča samo na dugačko i naširoko, da se prave crteži, makete, 3D modeli, pa naprimer „Beograda na vodi“, a da se u realizaciju ne stupi nikako, da se ašov ne zabode nikad, da se čak ni ne očisti ono savsko priobalje za koje svi znamo kako je izgledalo. To je upravo manir Dragana Đilasa i Vuka Jeremića njegovog odličnog saradnika, za koje se ne zna koje punijih džepova, koje više pričao, više mazao, a samo štetu veću pravio.
„Beograd na vodi“ da vas podsetim, koji ne možete da smislite kao projekat, jer je dokaz vašeg neuspeha i vaše lične političke propasti. Počela je gradska vlast koju ne podnosite. Reklamirao ga je Dragan Đilas, pričao je o njemu kao dobrom, velikom projektu koji će Beograd da promeni Dragan Đilas, ali nije bio sposoban ni da ga započne. Dakle, ti koje ne volite oni su, samim tim što postoje, dokaz vašeg neuspeha, a Dragan Đilas, da vas podsetim na to se slikao pored tih crteža, modela, čak je reklamirao projekte za određene tajkune i od toga se nije pomerio ni za jotu.
Imenom i prezimenom da se za nešto politički garantuje, ja to uvek pozdravljam. Hajde, onda to recite Vuku Jeremiću, recite Vuku Jeremiću, ako je toliko politički jak, ako je toliko politički omiljen da izađe na ulicu i da skuplja potpise podrške da registruje stranku, a ne da kupi stranku. Od koga je to beše kupi? Sad ne mogu da se setim. Ko je Vuku Jeremiću dao, poklonio, sve nekako mislim, prodao za dobru cenu, političku stranku. Zašto Vuk Jeremić, ako je toliko dobar i politički sposoban nije skupljao potpise i registrovao svoju stranku od nule. Biće zbog toga što je svima jasno koliko je politički sposoban, koliko je politički omiljen. To uostalom govore i rezultati na izborima i rezultati ispitivanja javnog mnjenja. Da li je na dva ili tri posto, nisam sigura, ali da je nešto bolji od rejtinga takođe velikih političkih veličina kao što je Saša Janković, kao što je onaj glavni kampanjski pevač raznoraznih režima ili ono udruženje građana koje godinama laže da je stranka, a u stvari nije ništa. Pa, nije, to je taj nivo, to je taj rang. To od toga bolje ne može, prosto ne može.
Kada pričamo o odlascima iz Srbije, statistika kaže, surova statistika da na godišnjem nivou nisu nažalost veći, nisu manji od onoga kakvi su zadnjih 15-ak godina, ali jedna godina se tu, ako statistiku gledate, posebno istakla. To nije bilo u prethodnih sedam godina, nego baš u vreme tih Tadića, Jeremića, njihovih Đilasa i ostalih, kada je samo godinu dana, tri puta više ljudi otišlo iz ove zemlje nego sada za jednu godinu. Budite oprezni pre nego što otvarate teme koje vam se ne isplate.
Na kraju, ako o glasovima pričamo, sve ovo uzmite lepo na jednu gomilu, proanalizirajte dobro, ali ovaj put dobro, nemojte da ga preskačete ovako kao što ste to radili do sada i biće vam potpuno jasno zašto Vuk Jeremić, zašto Dragan Đilas, zašto Saša Janković i svi ti ostali koji su bukvalno isti. Ne zna se ko je od koga gori tamo, ali niko bolji ni od čega nije, zašto svi zajedno na jednoj gomili gube u Beogradu samo, 130 hiljada glasova za godinu dana. Koliko ćete imati sledeće godine? Razmislite sami, nemojte da preskačete temu kao što ste pokazali da jedino umete. Hvala lepo.