Hvala gospodine predsedavajući, uz sav rizik da ovo bude proglašeno za alergiju vladavinu prava i uz izvesnog žaljenja što moj predlog iz diskusije po amandmanu na član 8. izgleda nije prihvaćen od strane predlagača amandmana, bilo je nekih poziva da se možda konsultuje stenogram, podržavam, dakle tamo će se sigurno naći moje mišljenje po pitanju sadržaja na amandman po pitanju člana 8. Isto važi i za ovaj amandman na član 9. s obzirom da je i predlog u samom tekstu amandmana identičan. Ujedno i moj poziv i dalje stoji. Hvala lepo.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dakle, pokušaj samo da budem od pomoći kolegama predlagačima amandmana. U odgovoru Vlade se poziva na obrazloženje dato po pitanju amandmana na član 7. zato što je upravo tamo predlagač amandmana definisao ono što se kako kaže u daljem tekstu naziva prvostepeni sudija. Tako da svuda gde se bude u narednim amandmanima pominjao taj termin biće verovatno i pozivanje ono što se tamo reklo po pitanju člana 7. jer je veza očigledna.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Pozivam uvažene kolege da i ovaj amandman odbijemo. Pozivam se pri tom na one razloge koje je upravo koristio kolega Babić prilikom ovog negodovanja. Ne zbog neprikladnosti, ovog puta u duhu rasprave po amandmanima zbog tužne činjenice da nismo čuli ama baš ništa u prilog onome što bi trebalo da bude razlog za usvajanje amandmana, odnosno za eventualnu podršku amandmanu na član 7. iz koga sada vučemo potrebu da intervenišemo iznova i iznova.
Podsećam, pozvao sam uvažene kolege, ako imamo bilo kakve nove detalje, novi pogled na situaciju, nove argumente ili komentare na ono što su bili argumenti protiv, da ih iznesemo. Ukoliko nemamo, da ipak malo više uvažavamo i kolege i mesto na kome se nalazimo i ljude koji su nas poslali.
Nije suština da određeni broj puta ponovimo jedno te isto. Suština je da pronađemo neke dobre razloge koji će potkrepiti ono što želimo da postignemo, ako postoje. Bojim se da dok imamo ovakav manir u nastupu danas, očigledno je da ne postoje. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Vrlo ću kratko s obzirom da predlagač amandmana očigledno gori od želje da čuje moje mišljenje, jer me je pomenuo par puta.
Svakako da i ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen, pogađate iz onih razloga zbog kojih sam predložio da se ne prihvati ni amandman po članu 7. Uvaženim kolegama predlagačima amandmana bih preporučio da posvećenost koju tako često pominju. Na neki način možemo zajednički da ga definišemo, da se fokusiraju ipak na iznošenje argumenata umesto što se fokusiraju na uporno ponavljanje jednog te istog. Mislim da bi to doprinelo raspravi, ne bi joj svakako odmagalo kako to imamo slučaj sada. Ukoliko nije do kraja jasno na šta mislim, evo nudim predlog, npr. od toga što će pročitati glasno prvu rečenicu mišljenja Vlade u odgovoru na amandman po članu 7. pa ćemo da vidimo da li smo se razumeli za početak. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
S obzirom da smo na amandmanu na član 16. istih predlagača, a ja sam u međuvremenu bio strpljiv, pa sam sačekao par amandmana da vidim da li će možda biti pozitivnog odgovora na moj poziv da predlagač glasno pročita prvu rečenicu odgovora Vlade u mišljenju na amandman istih predlagača na član 7. Međutim, delovalo mi je da izgleda predlagač ima neki problem sa tom idejom. Pretpostavljam zbog čega. Zbog toga što se u toj rečenici vidi sav nedostatak osnova za onu ideju koju zastupa čitavog dana. To je u međuvremenu, uz jedan odnos koji je za svaku pohvalu, odnos nesebične kolegijalnosti, umesto predlagača ovog amandmana učinila koleginica Vlahović. Pa, pošto smo ga ipak u međuvremenu čuli, iako možda nije bilo hrabrosti od onoga ko je to trebao da uradi lično, pozvao bih da u raspravi po amandmanima malo kasnije zajednički prokomentarišemo šta smo to čuli. Hvala.

Zahvaljujem.
Hteo sam zapravo javno da se zahvalim vama gospodine predsedavajući na poruci koju ste mi preneli. Moram da priznam nisam do kraja razumeo da li je moguće da uz dvominutno obrazloženje zašto je neko nešto zaboravio, mi nismo dobili odgovor na pitanje hoću li ja čuti odgovor na svoje pitanje ili neću.
Zato bih vam ipak predložio da prenesete moje pozdrave nazad uvaženom kolegi predlagaču i da mu kažete ako ne bude skupio hrabrosti da mi odgovori na pitanje, ja ću biti prinuđen da zamolim koleginicu Vlahović da mu opet pritekne u pomoć. Dok to ne čujem, amandman da se odbije. Hvala.

Hvala.
Pridružujem se pozivima da se amandman ne usvoji. Ujedno i pozivam predlagača i ostale uvažene kolege da polako privedemo kraju raspravu po ovom amandmanu, i jedno i drugo iz vrlo jednostavnog razloga, onih argumenata koje smo čuli argumentaciju za eventualno usvajanje amandmana od samih predlagača. Ona je u najmanju ruku čudna.
Šta smo bili u prilici da čujemo? Poziv da se zapravo racionalizacija izvede još drastičnije, poziv da se još više smanji broj članova upravnog odbora, poziv da se ukinu naknade svim članovima upravnog odbora, poziv da se ukinu naknade svim članovima svih upravnih odbora u Srbiji. Kada čujete tako nešto, a onda pogledate šta je u stvari predloženo, a amandmanom je predloženo da se u stvari sačuva veći broj članova upravnog odbora i da sve eventualne uštede budu manje, možete samo da stavite prst na čelo i da se zapitate – zna li predlagač uopšte šta želi? Ukoliko prihvatimo da je ono što je izneo danas njegova istinska, iskrena želja, to je da racionalizacija bude veća i drastičnija, ja mogu samo da zaključim da ukoliko bismo prihvatili amandman, tim ishodom ne bi bio zadovoljan ni predlagač amandmana. Ne bi se izašlo u susret njegovoj želji da racionalizacije i uštede budu samo veće.
Pošto je jasno da ovde ni l od logike, ukoliko se držimo rasprave i iznetih argumenata, nema, već se samo troši vreme na nešto što bi trebalo da bude rasprava, čisto rasprave radi i priča priče radi i generisanje buke što je moguće duže danas, vraćam se onom svom predlogu da završimo sa raspravom po ovom amandmanu. Verujem da ćemo imati oko čega da stvarno razmenimo mišljenje u nastavku diskusije danas. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, vrlo kratko.
Dakle, slažem se sa mišljenjem da je ovo formulacija, odnosno korekcija onoga što je definisano originalnim tekstom 26. tačke zapravo suvišna jer bezbedan rad podrazumeva sve to što je navedeno i u vašem predlogu. Dakle, odgovarajuće funkcionisanje ali adekvatnu kontrolu i mere bezbednosti, tako da bukvalno sve to što je napisano u više reči sadržano je i u formulaciji bezbedan rad. Hvala.

Gospodine predsedavajući, kratko, komentar u vezi predloga da se član 17. obriše zbog nerazumljivosti, koji je naveden kao jedan od razloga. Smatram da ono što se ovde proglašava nerazumljivim jeste razumljivo i čitljivo, pre svega stav 1. koji se potencira za posebno problematičan. Tu se zapravo navodi da je prilikom eksploatacije, ali i svega onoga što podrazumeva, dakle i održavanja i redovne kontrole, neophodno poštovati ono što je deklarisao proizvođač. To je u tehnici poprilično uobičajena praksa, i nešto što je dobra praksa. Dakle, način eksploatacije, ali i sve ono ostalo i to se odnosi na ovu pripadajuću dokumentaciju. Na primer, određene procedure za instalacije, određene procedure za zamenu delova, kako se svi oni delovi koji su eventualno neophodni u budućnosti planiraju, kako se nabavljaju itd. Sve to u dobroj meri deklariše proizvođač. Ako hoćemo da budemo sigurni da koristimo stvar na pravi način, onda to svakako treba da bude u skladu sa onim što je definisao sam proizvođač.
Zbog toga se ne bih složio s predlogom da čitav član 17. bude obrisan, naprotiv smatram da sadrži neke dobre preporuke, svakako i u onom delu u kojem se kaže da postoji neki zajednički krovni okvir za te poslove, da ih neće u sistematičan tok dovesti proizvođač, već neko ko se nalazi iznad i ko se o ovome stara, a to je ministarstvo.
Ono gde smatram da postoji prostor za eventualno unapređenje jeste ono što se odnosi na osposobljenost. Dakle, svakako, ako neko drugi, a ne sam radnik treba da brine o tome da li je radnik osposobljen ili nije, logično je da on snosi konsekvence ukoliko to izostane. Međutim, šta je problem ovde? Što se to verovatno nalazi u širem kontekstu upotrebe ovog alata i sredstava koja se obezbeđuju, a za šta opet odgovornost, ako su obezbeđena, snosi radnik. Nažalost, opet se nalazimo u situaciji da jednim ovako združenim, grupnim predlogom za intervencije po više mesta u istom amandmanu, mi se ponovo, kao u nekoliko situacija do sada, nalazimo u poziciji da ne možemo da prihvatimo predlog, jer sadrži nekoliko problematičnih posledica, samo zbog eventualno jednog dobrog doprinosa. Ovom prilikom bih pozvao da se podnese više zasebnih predloga za više pojedinačnih intervencija, kako bismo mogli da razdvojimo ono što bi eventualno moglo da doprinese od stvari koje definitivno ne stoje, a mislim da bar četiri, pet napomena ovde zaista nisu na mestu. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Još jedan kratak prilog o ovoj nedoumici koju imamo. Dakle, čuli smo da je, ukoliko se fokusiramo samo na ovo što se tiče neposredno mogućnosti da radnik bude odgovoran za to da li je osposobljen, odnosno obučen u ovom kontekstu ili ne, da je to dakle i svojevrsna kolizija u ovom tekstu, dakle nije. Zašto nije, jer vidi se na šta se onda upućuje, u svrhu zaključka, da radnik ne prihvata dužnosti za koje nema sredstva i za koje nije prošao odgovarajuću obuku.
Zašto to kažem? Jer se u članu 59. diskutuje o odgovornosti onoga ko je dužan da mu te stvari obezbedi. Dakle, ovo se jasno odnosi na samog radnika, postoji način kako se postaviti u praksi, tako da kolizije zakonski nema. Iako lično smatram da za tu vrstu obuke verovatno radnik možda ne bi trebalo uopšte da bude odgovoran, upućujem da ipak zakonski ovde kolizije nema. Tako da kako bi želeli da radimo dalje, pozivam još jednom, hajde da onda pojedinačna rešenja ukoliko treba na njih da se fokusiramo podnosimo kroz pojedinačne predloge. Ovo sigurno ne može da se završi brisanjem čitavog člana 17. jer sve ostalo na šta se upućuje kao eventualno pogrešno je daleko od pogrešnog u njemu. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući. Jeste po amandmanu. Definitivno nema veze sa ovim lošim i, rekao bih, ružnim pokušajima zloupotrebe diskusije po amandmanima, nego po tekstu koji je predložen.
Dakle, čuli smo da se ovim predlaže nešto detaljnije uređenje, zapravo ništa tu detaljnije i nema, kada uporedite sadržaj, odnosi se bukvalno na istu stvar i tretira na identičan način. Pričam o situaciji kada se utvrdi postojanje nedozvoljenih supstanci ili kada se testiranje odbije.
Dakle, potpuno su identični rezultati ukoliko primenimo originalni tekst ili ukoliko primenimo ovaj koji je sada ovde predložen. Ako treba da pričamo o kvalitetu teksta koji je upotrebljen, dozvoliću sebi luksuz da zaključim da je originalni tekst stava 4. daleko elegantniji. U skladu s tim, pre bih zadržao njega nego usvojio predloženu izmenu. Ne dopada mi se ova predložena izmena, utoliko što se bavimo preslovljavanjem i promenom reda reči, a dozvoljavamo sebi da predlažemo nešto sa gramatičkim greškama. Dakle, da se odbije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, pozivam da ipak ne usvojimo ovaj amandman i pozivam se na isti argument koji je potegao, slobodno rečeno, predlagač amandmana na jezičku ispravnost, jer opet imamo gramatičku grešku. Hvala.

Gospodine predsedavajući, kratak komentar na temu amandmana na član 49. On se zapravo bavi obavezama upravljača. Ni na koji način ne sprečava policiju na primer, da onda kada je to neophodno izađe na lice mesta i donese sopstvene zaključke niti da se bilo kakva druga, pod znacima navoda, ozbiljnija istraga sprovede.
On se samo bavi obavezama upravljača. Logično je da ako postoje neki tehnički razlozi koji su doveli do nemile situacije, da budu obaveza upravljača da ih ispita, ustanovi i da dovede do odgovarajućih zaključaka, kako se tako nešto ne bi u budućnosti dešavalo. Utoliko pre je važno da se ne eliminiše ovakva obaveza za upravljača, odnosno da se ona sama ne limitira kako je predloženo amandmanom, samo na tzv. blaže incidente. Ukoliko je problem veći, utoliko i potreba da se utvrdi šta se dogodilo. Svakako ponovo na tehničkom nivou, na nivou upravljanja i održavanja više je nego jasna. I u skladu sa tim se donose odgovarajuće procedure, pa ovom prilikom dajem i komentar na ono pitanje vezano za amandman 46. štedeo sam vreme, nisam se tada javio.
Tada je tretirano u onom stavu koji nije bio jasan predlagaču amandmana, način propisivanja obaveze da se prođe obuka, a koja je bila vezana za pružanje prve pomoći. Hvala.

Zahvaljujem.
Dakle, komentar na ovaj amandman, ujedno i ponudio bih odgovor na pitanje koje smo čuli u vezi sa prethodnim tamo usvojenim amandmanom. Dakle, dobro je što je tamo promenjen naslov iznad Glave VII, odnosno što je usvojen amandman koji je tu promenu predložio. Smatram da je potpuno u kontekstu onoga što se dalje razmatra u članu zakona koji sledi. To je više nego jasno.
Nema nikakve nedoslednosti jer treći ili četvrti put danas pozivamo se na gramatiku, jel tako, u nekom obrazloženju. Sada sam čuo reč – gramatika. Možemo i da pogledamo snimak. Čuo sam, čuo sam, a pogledajte šta se predložili kao naslov iznad člana. Gramatički neispravnu stvar. Mislim da je jasno zašto ne može da bude prihvaćen. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Pridružujem se komentarima da amandman ne treba da bude prihvaćen. Na temu rokova, svakako uvek kada pričamo o roku, pričamo o onome što je dostavljeno kao maksimalni mogući broj dana. Dakle, analizirajte sve moguće scenarije i vi u tekstu Predloga zakona imate maksimalan rok od 15 dana. Isto važi kao i priča koju smo upravo čuli sada. Da li će biti iskorišćena svaka varijanta za produženje ili neće, maksimalni rok je maksimalni rok i kada pogledate originalni predlog, što znači rok od 15 dana, to nikoga ne sprečava da posao završi za dva. Ali, uvek poredite maksimum sa maksimumom i to je osnov cele priče i nema potrebe da o tome pričamo dalje.
Kada je reč o isticanju privatnog sektora, ne stoji primedba da se time narušava načelo jednakosti, jer zašto? Pogledajte formulaciju, pre svega, o čemu je reč, podsetnik. Pričamo o informativnim i edukativnim tribinama i konsultativnim sastancima. Dakle, niko ne može da kaže da je reč o nečemu posebno osetljivom.
Vrlo je jasno da je ovde reč o sastancima, razmeni informacija i pri tom se bukvalno formulacija odnosi na predstavnike privatnog sektora i druge zainteresovane strane. Kao što vidite, ovo je maksimalno široko što se tiče inkluzivnosti. Bukvalno svako može da upadne u ovu kategoriju. Ako pokaže interesovanje, on je zainteresovana strana. Klasa A, nazovite bilo kako ili bilo ko drugi ko želi, praktično se svede na bilo ko drugi, tako da je možda zapravo samo na mestu komentar da je ovakva formulacija redundantna, da podrazumeva više nego što mora da se potroši reči i moglo je da se prihvati da to bude prosto svako ko želi. Značilo bi isto, kao što znači i sada, ali da predstavlja ekskluzivitet po bilo koga, apsolutno ne stoji.
Lično zašto predlažem da ne bude usvojen amandman? Zbog toga što sprečava preventivni angažman komunalne policije i policije u situaciji kada je to opravdano. Ne moramo valjda da se podsećamo da u praksi postoje situacije kada postoje saznanja. Jednim od prihvaćenih amandmana dodatno je pravno izbrušena sada uz formulaciju – osnovane sumnje da postoji potreba da se obezbedi i pomoć ovih organa. Tako da smatram da je dobro imati takvu vrstu pomoći i takvu vrstu preventivnog mehanizma, pa stoga da se ne usvoji amandman koji tu vrstu pomoći u startu eliminiše. Hvala.