Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7778">Vladimir Orlić</a>

Vladimir Orlić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Hteo sam da se zapravo vrlo ljubazno zahvalim na dobijenom odgovoru i na zapravo potvrdi da štete ako sam dobro razumeo nije bilo niti je moglo da bude, niti će kako stvari stoje biti, s obzirom da podsećam na datum u kom se nalazimo.
Kada raspravljamo o ovome, podsećam da ćemo uskoro biti u prilici da se zvanično izjasnimo. Sve ćemo i završiti više od mesec dana pre onog roka koji je ovde pominjan. Dakle, reč je o ljubaznom dopisu i podsećanju, a ne o šteti, ne o negodovanju akademske zajednice, ne o narušavanju nekog dostojanstva Narodne skupštine, pa bih svakako zamolio da, verujem da je reč o nenamernoj grešci. Biramo reči jer nema potrebe da budu drugačije.
Mala napomena sa moje strane za uvaženu koleginicu, ne jedno, mnogo puta je potrebno ujutru da bi se doktoriralo, mogu da potvrdim na osnovu nekih slučajnih ličnih iskustava. Hvala.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, ovog puta ispred poslaničke grupe, želeo bih da postavimo fokus ove priče tamo gde treba da mu bude mesto danas. Nadam se da smo svojevrsne mini duele i svaku potrebu koja izgleda hronično postoji i da se svaka tema, pa i uključujući ove i ovakve, ovo me dosta podseća na situaciju kada smo bili u prilici da razgovaramo o kandidatima za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, da se i ovakve teme pretvaraju u poligone za politički obračun, nečiju želju da baš bukvalno u svemu, čak i tamo gde je to potrebno zamisliti sa puno mašte, vidi neki problem vezan za Vladu.
Dakle, da se bavimo današnjom temom koja jeste važna, s obzirom da je reč o izboru kandidata za Nacionalni savet za visoko obrazovanje. To je izuzetno važno telo, telo čije su odgovornosti velike, telo koje, želeći da podvučem još jednom važnost posla koje obavlja, citiraću neke od njegovih nadležnosti i napomenuti čime sve treba da se bavi u našem društvu, a koje je, pre svega, formirano radi obezbeđenja razvoja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja u Republici.
Članom 11. odgovarajućeg zakona definisane su njegove nadležnosti: Nacionalni savet prati razvoj visokog obrazovanja i njegovu usklađenost sa međunarodnim standardima, predlaže ministarstvu nadležnom za poslove visokog obrazovanja politiku visokog obrazovanja, daje mišljenje o politici upisa na visokoškolske ustanove, daje mišljenje u postupku donošenja propisa kojima se uređuju pitanja od značaja za delatnost visokog obrazovanja, predlaže Vladi normative i standarde rada visokoškolskih ustanova, propisuje standarde za samovrednovanje, ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, standarde za spoljašnju proveru kvaliteta. Među važnim nadležnostima spada i utvrđivanje standarda i postupaka za akreditaciju, o kojoj je, bar posredno, bilo reči i danas. Utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju studijskih programa. Odlučuje u drugom stepenu po žalbama, u postupku akreditacije utvrđuje minimalne uslove za izbor u zvanja nastavnika, utvrđuje listu stručnih, akademskih i naučnih naziva, itd. Još je tu sijaset veoma važnih nadležnosti, veoma bitnih pitanja za naše društvo, naravno, svakako u sferi visokog obrazovanja.
Mislim da je nesporno jasno zašto je bitno formirati ovo telo. Ujedno informišem zainteresovane kolege, s obzirom da ih evidentno ima, da je, po svim informacijama iz Ministarstva prosvete, ovaj rok koji ostvarujemo upravo sa dinamikom koja podrazumeva današnju raspravu i glasanje za neki dan u potpunosti u skladu sa onim što od očekujućih poslova treba da nastupi, a da očekuje Savet za visoko obrazovanje. Dakle, sve ono što je planirano da se realizuje u državi biće, uveravam i u tom smislu pokušavam da umirim eventualno zabrinute, odrađeno na vreme.
Listu kandidata ste, uvažene kolege i dame i gospodo, videli. Reč je o kompletnoj listi – 21 ime, sa pratećim biografijama u materijalima koje smo dobili za sednicu. Dozvolićete mi da kažem, 21 više nego jasna, izvanredna profesionalna biografija. I normalno je da tako bude. Za očekivati je da dobijemo takve predloge. Konstatujem da su ovlašćeni predlagači, kao što je i izvestila predsednica Odbora, dostavili potreban broj imena, svako sa svoje strane i konstatujem da je, kao što smo bili u prilici da konstatujemo zajedno i onomad kada smo raspravljali o kandidatima za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, ovo jedna od prilika kada možemo da budemo svi samo zadovoljni onim ishodom koji će uslediti.
Izjasnićemo se u smislu podrške za ljude koji su ostvareni profesional-ci, vrhunski predavači, dokazani naučni radnici, stvaraoci u svojoj oblasti. Niko ne može da se na bilo koji način pokaje zbog odluke da pruži podršku takvim rešenjima i takvim ljudima, još jednom, u Savetu koji ima ovakvu važnost i čije su odluke ovoliko bitne za društvo.
U tom smislu, ja nikakvih ličnih rezervi spram kandidata nemam i verujem da nema razloga da postupimo drugačije u Danu za glasanje do da zajednički podržimo sve ove predloge.
Osvrnuću se kratko i na neke komentare koje smo čuli u dosadašnjoj raspravi. Što se tiče rokova, još jednom, za slučaj da neko nije čuo, biće sve urađeno na vreme i neće biti nikakvih posledica za društvo. I ono što treba da se desi do 15. aprila, verujem, biće urađeno do 15. aprila.
Što se tiče komentara da su predložene liste formirane u broju predloga, dakle u broju kandidata koji tačno odgovara minimalno zahtevanom, odnosno da nemamo mogućnost da se izjasnimo o nekom širem spisku kandidata kako bismo eventualno birali među nekima od njih, mogu samo da konstatujem da u tom smislu ne postoji obaveza. Postoji mogućnost. I mislim da je jedan komentar, a to je, siguran sam, nenamerna greška, bio u smeru da nije prihvatljivo, nezamislivo, nisam sad siguran koji je termin upotrebljen, nemojte me sad držati za reč, da Vlada predlaže šest od mogućih šest imena. Zapravo, mislim da zakon i ne predviđa da Vlada tu ima dodatni prostor. Postoji dodatni prostor za mogućih 15 od zahtevanih 12 za KONUS, odnosno tri od zahtevana dva za Konferenciju akademija strukovnih studija.
Što se tiče zastupljenosti određenih oblasti, odnosno obrazovno-naučnih i obrazovno-umetničkih polja, postoji formalna obaveza da se o tome vodi računa, ali, u kom delu? U onom delu ukupne kolokvijalno kvote koja se odnosi na KONUS. Dakle, ja verujem da je u ovom materijalu jasno precizirano da je KONUS sa svoje strane naveo kojim odgovarajućim oblastima, odnosno kojim odgovarajućim poljima pripadaju određeni kandidati. Za ostale takva vrsta formalne obaveze ne postoji, niti bi bilo realno očekivati da svi ovlašćeni predlagači međusobno usklađuju svoje sopstvene predloge. Tako da verujem da je ovo bila 100% nenamerna greška.
Na pitanje da li će kandidati angažovani na drugim važnim pozicijama u ovom trenutku moći u potpunosti da se posvete poslu koji ih očekuje, osvrnuo bih se još jednom na ono što sam izneo kao generalni stav po pitanju kvaliteta ovih kandidata, odnosno predloženih imena. Verujem da je reč o dokazano sposobnim ljudima i u tom smislu ne vidim nikakvu prepreku da li među kandidatima ima i penzionera i da li će to uticati na dovoljan nivo modernosti zakona koji treba da se pripremi. Smatram da zaista to nije pitanje, jer, kao što znamo, samo iskustvo, kao ni samo mladost, nije nikada nešto što treba da bude osnovni kvalitet pojedinca, čime god da se bavi.
Još jednom, ovde se pozivam na dokazanu stručnost, dokazane rezultate, kako profesionalne, tako i one u nastavi i u nauci. Siguran sam da je reč o kandidatima koji vrlo dobro razumeju oblast, koji u njoj imaju svi značajno iskustvo, bez obzira da li su u penziji ili još uvek aktivno rade i da mogu samo da doprinesu u pozitivnom smeru, tako da modernost zakona biće zapravo definisana našom sposobnošću, ali i svih nas zajedno, da odgovorimo izazovima ovog trenutka, a ne time koliko smo dugo proveli pod određenim zakonom u praksi.
Što se tiče pitanja sukoba interesa koji je pomenut u vezi jednog od kandidata, samo bih kratko podsetio kolege da je odgovor za to dobijen od strane ministarstva na sastanku skupštinskog odbora, tako da smatram da je to pitanje još tada potvrđeno sasvim jasno.
Na kraju, zahvaljujem onima koji su i uz određene rezerve, spram određenih detalja, izrazili podršku ovom rešenju, kao i na rečima da ima sjajnih kandidata. Njima nje pridružujem, pozdravljam ih i minimalno ih nadograđujem. Ne samo da ih ima, lično sam uveren da su prikazani kandidati baš u toj kategoriji. Hvala najlepše.
Hvala.
Svakako, još jednom vrlo kratko da se zahvalim na dobijenim dodatnim obrazloženjima kada je reč o poslu koji nas očekuje do 15. aprila. Izrazio sam lično uverenje, uvek, pa i ovaj put, ostavljam mogućnost da ne budem u pravu. Prosto, smatram da nije nerealno da taj rok bude ispoštovan, uvažavajući svakako i složenost mehanizma kao što je akademska zajednica i potrebu da se stvar uradi natenane, što se kaže, da bi ispalo kako treba.
Što se tiče oblasti, mislim da se nismo razumeli. Samo sam želeo da ukažem na činjenicu da Vlada sa svoje strane nije imala tu vrstu formalne obaveze da vodi računa o pojedinačnim oblastima prilikom predlaganja kandidata i zato sam i ukazao da ta vrsta formalne obaveze postoji za KONUS. Da li su oni pogrešili ili nisu, možemo se saglasiti ili ne, ali činjenica je da su ipak pošteno i prikazali te oblasti uz imena kandidata, ostavivši nama na slobodu i na volju da odlučimo da li smo takvom vrstom predloga zadovoljni ili nismo.
Na samom kraju, pitanje profesora Popovića, da li je u bilo kakvoj vrsti prilike da stručno pomaže ministarstvu, iako nije reč o formalnoj funkciji, ne mogu da kažem, ne mogu da znam, ali jednu stvar mogu da tvrdim na osnovu nekog ličnog stava prema njemu kao stručnjaku, ja sam siguran da nikako nije reč o načinu da mu se Vlada, ministarstvo, bilo ko revanšira za tu vrstu pomoći time što će ga predložiti. Siguran sam da je reč o čoveku čija je biografija takva da bi on svakako zaslužio da se nađe na spisku kandidata, bez obzira čime se bavi u datom momentu, sto posto sam uveren u ovo što vam kažem. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Biće svakako u sklopu vremena za repliku, a ticaće se i pitanja koje je upravo postavljeno u više navrata, pa sada na kraju dođe i do mene. To je pitanje te argumentacije koja se koristila u tekstu koji je objavljen na sajtu, a verujem da je reč o „Peščaniku“, još onomad. O tome pričamo jako dugo i ne pomeramo se nikako sa onoga što smo već odavno utvrdili, a to je šta je objavljeno u tom tekstu, ko ga je napisao, šta je koristio kao argumente i koliko je to uopšte opstalo, ako je išta imalo da opstane.
Odgovaram na pitanje upućeno meni – da, ja smatram da sam sve što treba uradio pošteno. Da sam osećao potrebu da reagujem na način koji mi je sugerisan sada, ja bih to svakako učinio. Nisam iz jednog jedinog razloga, i u tom smislu odgovaram i na komentar da li je predsednik Vlade bio u poziciji da da ili ne da sud po pitanju onoga što je izneto kao argument. Po pitanju onoga što je izneto kao argument ne treba vam naučni rad, uvažene kolege. Dovoljno je da pogledate šta je napisano, a napisano je sledeće. Neću biti u stanju da citiram precizno, ali daću vam suštinu. Napisano je da se za plagijat smatra ako neko u svom radu stavi da neko regionalno telo u Italiji ima toliko i toliko članova, ili da se ti članovi biraju na taj i taj način.
Dakle, svako ko to pročita ne mora da se bavi naučnim radom, može vrlo jednostavno da da odgovor na pitanje je li to plagiranje ili nije. Kada se pojavi tekst u kom će neko napisati da Narodna skupština Republike Srbije broji 250 članova ili članova koji se biraju tako i tako, biće svima jasno da to nije on izmislio sam, ali će biti i svima jasno da to ne može biti plagijat jer je reč o opšte poznatoj činjenici. Kada neko to koristi kao argument, zaista ne možete da ga ocenite kao nekoga ko se tim stvarima pozabavio ozbiljno. Hvala najlepše.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Na izlaganje koje smo čuli pre izlaganja kolege Babića, svakako bih ga preskočio, smatrajući ga jednim neuspelim pokušajem duhovitosti, da nije problem bio iste prirode kao i onaj zbog kog sam se javio još pre par minuta, a ticalo se obraćanja vama direktno i pominjanja neke stranačke discipline pri vođenju sednice. Mislim da je i za ovo poslednje i za to problem iste prirode, a to je nepažnja.
Ko god je pratio šta sam kazao po pitanju komentara na tekst objavljen na sajtu „Peščanika“, mogao je dobro da čuje, ako je pazio. Ja sam rekao da čovek ne mora da se bavi naučnim radom da bi dao svoj sud o tekstu na sajtu „Peščanika“, a ne svoj sud o nekom naučnom radu. Tekst na sajtu „Peščanika“ nije naučni rad. To je jedan stav, čuli ste po mom mišljenju, kakav i koliko vredan.
Što se tiče onog prvog što smatram važnijim, hteo sam vama, gospodine predsedavajući, da kažem da potpuno razumem svu toleranciju i trpeljivost koju demonstrirate, ali da ipak apelujem da budemo konkretniji kada dođe do toga da se narodni poslanik javi i zbog toga što nije pazio, nije čuo, nije razumeo ili je rešio da predstavi tako da nije razumeo, iznosi ovde stvari koje posle samo čine stvar komplikovanijom, izazivaju replike i unose novi nemir u sednicu, čak i kada mu se to dozvoli, a vi to tolerišete, pa, primetio sam, na kraju reagujete, ne želeći da prekidate. Vidite da to ni on sam ne poštuje, već naprotiv, vređajući vas komentarima o nekakvoj stranačkoj disciplini, dalje vređa i sve ostale kolege. Hvala vam najlepše.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, na samom kraju izražavam zadovoljstvo što zatvaramo ovu raspravu baveći se samom temom koja se nalazi na dnevnom redu. Dakle, temom za koju nesporno smatram da je od izuzetne važnosti za čitavo društvo. U tom smislu, zahvaljujem se svim kolegama koje su izrazile podršku predlogu da ovoj temi pristupimo na dostojan način i da podržimo predložena rešenja za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Na samom kraju bih se kratko osvrnuo na generalne zaključke koje smo izveli svi zajedno. Mislim da nema prostora rezervama. Čuli smo samo jednom, i to od samo jednog poslanika, da postoji neka rezerva po pitanju podrške koju treba iskazati predloženim kandidatima. Ja bih je na samom kraju kratko prokomentarisao.
Rezerva se odnosila na reakciju kandidata bilo, koga od kandidata na dve stvari. Jedno je bilo pitanje rezolucija koja dolazi iz pravca Evropskog parlamenta, gde se konstatuje ili upućuje na neki dodatni rad i eventualno postojanje problema na temu originalnosti radova u našem visokom obrazovanju. Drugo se tiče javne podrške koju su iskazali za ideju akademske čestitosti, jel tako?
Što se tiče one prve, a pre svega ove druge stvari, moram da konstatujem da ne vidim bilo kakav greh predloženih kandidata u činjenici da se po tim stvarima nisu oglašavali. Kao što više, nego jasno smatram ih ozbiljnim ljudima, uspešnim profesionalcima, a jedna od odlika ozbiljnog čoveka je da se ne oglašava oko potpuno irelevantnih pitanja.
Ono prvo i relevantno je, nažalost, u toliko što nije prvi put, bojim se ni poslednje, voleo bih da jeste, da neke poruke koje dobijamo od naših sagovornika iz sveta budu diktirane pre svega ličnim nezadovoljstvom nekih političkih činilaca odavde iz Srbije, koji želeći da nanesu političku štetu Vladu uzmu u vidu one omražene kolateralne štete, naprave štetu i zemlji. Žaleći se na nešto bez ikakvog osnova pokušavaju da provuku poruku koja će ošteti Vladu, a onda uzmu i prikažu nešto što nije dobro ni za našu zemlju.
Slažem se sa kolegom Obradovićem da tema kao što je visoko obrazovanje Republike Srbije nije tema koja zaslužuje da se govori u negativnom tonu. Prosto tema nije takva. Utoliko je gore kada se takva tema tretira na takav način i pri tom nanese štete sopstvenoj zemlji.
Što se tiče podrške akademskoj čestitosti, ona svakako nije relevantna, utoliko kao što je kolega Martinović, ne postoji kao formalna struktura, formalna tvorevina, niti formalni princip. Ona je plasirana sa željom da se oko toga gradi nečija lična pre svega politička prepoznatljivost, ali vrlo bleda ideja stoji iza cele priče. Ideja dovoljno bleda da je svakako ne podrže ozbiljni ljudi kao što su cenjeni kandidati, ozbiljni ljudi koji svakako poznaju društvo, poznaju sistem visokog obrazovanja i poznaju naše zakone. Nikada ne bi ponovili grešku koju već mesecima u ovoj sali, ali ne samo u njoj forsiraju kolege koje se tom sintagmom „akademska čestitost“ intenzivno bave, da ne znaju da su pitanja etike već regulisana našim Zakonom o visokom obrazovanju. Ako bude prilike da se taj zakon prelista, pronaći će sve što je potrebno na tu temu u članu 55.
Ovako ozbiljni ljudi kao što su uvaženi kandidati za članove Nacionalnog saveta neće moći da stanu iza ideje koja podrazumeva predlog zakonskog rešenja koje je takođe vrlo logički i pravno bledo.
Sve u svemu, argumentacija koja je izneta na temu rezervi po pitanju kvaliteta ovih kandidata, mislim da apsolutno pada u vodu i da nema ni jednog jedinog razloga da se bilo kako završi glasanje do apsolutnom podrškom svih nas ovde. Hvala.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, komentar i važan dodatak, odnosno napomena odbora na dosadašnju diskusiju koleginice, svakako svi motivi koji su izneti apsolutno stoje. Podrška od strane predlagača, odnosno članova odbora je vrlo jasna, ali pošto smo upravo dobili od strane stručne službe komentar da postoji jedna tehnička greška u prvom stavu na kraju završne rečenice, odnosno da reč „Agencija“ bi trebalo da bude zamenjena rečju „Direkcija“.
Informišem predstavnike ministarstva uz još jednom ponovljenu molbu da dobijemo pozitivno mišljenje o ovakvom rešenju. Informišem da smo upravo zakazali sednicu odbora da ovu tehničku grešku korigujemo. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo, izveštavam o stavu skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije koji je na današnjoj sednici u prisustvu predstavnika predlagača razmatrao sadržaje sva tri zakonska predloga, koji se danas nalaze na dnevnom redu.
Predstavljeni su i to detaljno predstavljeni sva tri zakonska predloga, a u široj raspravi koja je usledila nakon razmatranja predloženih ciljeva i postavljenih okvira za rezultate koji se očekuju od primene, uz predložene rezultate, odnosno očekivane ciljeve razmatrani su dodatno i amandmani. Konstatovano je da je određeni broj njih usvojen i konstatovano je uvidom u sadržaj tih amandmana da se oni listom odnose na ono što je akcentovano kao osnovni kvalitet i samih zakonskih rešenja, a to su pre svega usaglašavanje sa izvanrednim međunarodnim standardima i na drugom mestu, ali ne manje važno, usaglašenje sa domaćim zakonima.
I jedan i drugi aspekt samo su dodatno prošireni i u tom smislu nakon odgovora na pitanja i okončanja diskusije svi predstavnici odbora, bez izuzetka, su glasanjem izrazili podršku predloženim zakonskim rešenjima. Hvala najlepše.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da i ovim putem još jednom izrazim podršku SNS predloženim zakonskim rešenjima, s obzirom da je danas mnogo toga rečeno, u par reči svega, još jednom da podvučem dobre stvari koje ova predložena rešenja, predlozi za tri zakona koji su pred nama, sadrže.
Na prvom mestu, kada je reč o Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ovaj, kao i preostala dva zakona, sa predloženim rešenjima unose dodatni kvalitet u smislu novog reda, što je uvek i u svakoj prilici za pohvalu, davanje efikasnih odgovora na pitanja koja su pre svega pitanja problema prisutnih u praksi, razrešenje određenih pitanja i nedoumica, dakle, red, efikasnost, ogledani i u osnovnoj motivaciji, a koja se sastoji kako u usaglašenju sa domaćim zakonima, tako i sa najboljim svetskim standardima koje trenutno možemo pronaći.
Kada je reč o ovom drugom, odnose se, pre svega, na uredbe, direktive, dobre preporuke. Razgovarali smo već danas u ovoj sali o tome, po pitanju uredbe 1315 EU. Reč je o uvođenju nove, moderne klasifikacije luka. U ovoj sali smo i po pitanju drugih zakona, drugih oblasti, srodnih ili ne ovoj, uvek izražavali svoju podršku svim rešenjima koja su u duhu vremena i koja čine ovu državu i ovo društvo modernim. Tako je i ovaj put.
Kada je reč o efikasnosti i o postojanju dobrog sluha, i u tom smislu upućujem komplimente Ministarstvu, za ljude koji su profesionalno angažovani u predmetnoj oblasti. Pohvaljujem i činjenicu da smo smanjili broj naknada, što je takođe uvek dobra intencija, uvek dobra praksa i uvek nešto što će naići na podršku iz naših redova.
Po pitanju istog zakona, takođe pozdravljam i predložena rešenja koja se tiču procedura za utvrđivanje lučkih područja i pristaništa, kao dobar odgovor na potrebe prakse.
Takođe, bilo je danas reči na tu temu u ovoj sali. Ova rešenja predstavljaju i dobar odgovor za interesovanje, o kom je razgovaralo naše društvo, o kom su pisali naši mediji, potencijalnih novih aktera u sferi lučkih operatora. Kako primera radi Kineskog konzorcijuma lučkih operatora, tako i angažovanih aktera u ovoj oblasti iz evropskih zemalja, tako i onih koji dolaze iz UAE. Više nego vrlo dobar odgovor na potencijalno interesovanje i potencijalno otvaranje novih značajnih aktivnosti u ovoj sferi na teritoriji Republike Srbije.
Koristim priliku da još jednom uputim zahvalnost za dobro razumevanje za sve predložene amandmane koje je ispred naše poslaničke grupe formulisala i podnela koleginica Rakić.
Kada govorimo o uspostavljanju dobrih standarda, kako međunarodnih, tako i usaglašenja sa domaćim zakonima, u pratećim materijalima bili smo u prilici da nađemo dokaze da zaista stoje tvrdnje da se ovim izmenama i dopunama vrši usaglašavanje sa domaćim zakonima, kako sa pominjanim zakonom koji se tiče transporta opasnih materija, tako i sa zakonom koji se tiče prekršaja.
Ali, amandmanskim rešenjima i sa zakonima koje smo imali priliku, čast i zadovoljstvo da zajednički razmatramo pre samo dva meseca, primera radi, podsećam na više nego plodotvornu diskusiju kada je reč o problematici planiranja. Na ovaj način, razgovarali smo tada o objedinjenoj proceduri. Pronašli smo dobar put da sve ono dobro što proizilazi iz rešenja o kojima smo već razgovarali na nekom drugom nivou, ne tako davno, pronađu svoje mesto i u ovoj problematici.
Kada je reč o usaglašavanju sa domaćim zakonima, ovaj motiv možemo pronaći i u obrazloženju za predložena rešenja po pitanju Zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila. Pored njega, dodatno, još jedna pohvala sa moje strane za rešenja koja su u konkretno ovom zakonskom predlogu usmerena na relaksaciju formalnih obaveza, ponovo za ljude koji su profesionalno angažovani kao akteri u ovoj predmetnoj oblasti. Dakle, još jednom, nova efikasnost.
Istu vrstu motivacije bili smo u prilici da pronađemo i u rešenjima koja su predložena i u zakonu koji se tiče pomorske plovidbe. Međunarodni standardi, dobra regulativa. Bili smo u prilici da čujemo i komentare vezano za Konvenciju Međunarodne organizacije rada, ali opet, još jednom napominjem i na ovom mestu, dobri odgovori na pitanja praktičnih potreba ljudi koji su neposredni akteri. Ovde, kada govorimo o pomorcima, misli se na njihove potrebe u sferi osiguranja, na njihove potrebe u sferi zdravstvene zaštite. I jedno i drugo, složićemo se, uveren sam, samo su i isključivo stvari za pohvalu.
Na samom kraju dame i gospodo, s obzirom da smo postigli vrlo dobar konsenzus po pitanju svega onog dobrog i korisnog što proizilazi iz ovih rešenja i po ovom poslednjem zakonu. Takođe zahvaljujem za dobro razumevanje, s obzirom da su amandmani koleginice Rakić takođe bili usmereni u davanje našeg doprinosa za dalje i šire usaglašavanje sa visokim standardima.
Mislim da ne postoji baš nijedan razlog da ne postignemo i razumevanje i zajednički pozitivan, ohrabrujući pristup koji će podržati sva ova rešenja kada dođemo do dana za glasanje.
U još svega rečenici ili dve. osvrnuo bih se na ono što smo danas bili u prilici da čujemo na temu eventualnih zamerki, kako ovim zakonima tako i dinamici po kojoj su se našli u ovoj sali danas.
Mislim da smo već dovoljno rekli, više nego dovoljno po pitanju datuma kada su ovi zakoni stigli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, 8, 23, odnosno 31. decembar. Ne moramo na to više trošiti našu energiju, ali podsećam čak i one kolege koji su se u dosadašnjoj raspravi tokom ovog dana izjasnili kao oni koji ne podržavaju ove zakone i ova rešenja i koji su se pod jedan, u tim svojim kritikama obazirali na vreme posvećeno pripremi i raspravi, da su upravo upotrebili reči – zašto ova rešenja nisu bila realizovana ranije.
Dakle, ako u isto vreme imamo zamerku u smislu da se previše žuri i pozivamo da se ipak požuri malo više, verujem da ćemo se razumeti da tu zapravo preteranog motiva za kritiku i nema, do jednog logičnog odnosa nekoga ko trenutno ne čini vladajuću većinu, nekoga ko ne participira, ko ne učestvuje u radu Vlade i samim tim oseća potrebu da ipak kritikuje, jer je to neka prirodna pozicija sa realnim stanjem i realnim mišljenjem koje može da ima po ovim zakonima i njihovim rešenjima.
Kada je reč o troškovima bilo je danas diskusije, čini mi se pre nekih sat ili dva na temu onoga što je prikazano u pratećim materijalima. Pozvao bih na preciznost i dobro razumevanje svega onoga što smo bili u prilici da pročitamo u obrazloženjima koji prate ove zakone.
Dakle, kada se kaže da ne postoje troškovi za državu i za sistem, ne treba tražiti kontra argumente u slobodnom tumačenju onoga što se dalje prikazuje, a u tom smislu ukazujem na prateći materijal i na troškove koji su konstatovani kao izvesni troškovi za građane, ne za državu, ne za sistem, a vezano za izdavanje nekih novih dokumenata.
Pominjana je Narodna banka, pa i da tu iskoristim priliku da pozovem na preciznost, ukoliko pogledamo na koji način i kojim rečima. Samo i isključivo kroz konstataciju da ona kao institucija poseduje odgovarajuće tehničke mogućnosti, da zadovolji visoke standarde, najviši mogući kvalitet i da zadovolji zahteve vezane za personalizaciju tih ličnih dokumenata. To su dame i gospodo samo stvari kojima mi kao društvo možemo da se ponosimo, da imamo instituciju koja je u stanju da takve standarde zadovolji. O troškovima tu nije bilo ni reči.
Sve u svemu uzev, kada se podvuče crta verujem da ćemo, bez obzira na to kako se načelno izjasnili da li podržavamo ova zakonska rešenja ili ne, ipak u danu za glasanje pokazati da nemamo ama baš ništa protiv, naprotiv, da ih smatramo više nego korisnim svi zajedno. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, pridružujem se pozivu da ovaj amandmana, odnosno amandmane pošto ih imamo u istovetnom tekstu sa dve strane odbijemo. Ujedno čestitam uvaženim kolegama na usvajanju nekih amandmana od strane predlagača zakona, ali podsećam da konkretno po ovom amandmanu to nije slučaj, odnosno ovaj amandman nije prihvaćen.
Podsećam da ono što smo bili u prilici da čujemo malo pre u okviru usmenog obrazloženja zapravo i nije pravi motiv za podnošenje amandmana s obzirom da smo u pisanom obrazloženju dobili razlog koji se ne nalazi u tome da se predlaže nešto novo i bolje u smislu organizacije kroz Zakon o ministarstvima, već se ukazuje na to da predlagač amandmana nije imao vremena da pročita tekst predloženog zakona. Čisto zbog podsećanja ovako izgleda taj strašni materijal za koji nismo imali vremena da ga savladamo. Kompletna dva člana u čitave dve rečenice.
Malo bih se više bavio razlozima koje su naveli neki drugi predlagači amandmana u istovetnom tekstu kojima se takođe predlaže da ovaj član broj 1. bude obrisan i gde se kao razlog navodi da postojeća ovlašćenja kako to smatram predlagača amandmana zapravo su sasvim prikladna i da nema nikakve potrebe da se ovlašćenja ministarstva menjaju. U vezi sa tim pozivam na pismeno obrazloženje koje smo dobili od Vlade. Podsećam na obrazloženja koja se nalaze u sklopu pratećeg materijala zajedno sa Predlogom zakona. Ovakvo rešenje se predlaže upravo zato što će doći do reorganizacije određenih nadležnosti. Našta se tačno misli vrlo se jasno vidi iz sadržaja člana 1.
Dakle, upravo ono što se sada predlaže kao nova nadležnost Ministarstva, zaista se nalazilo u, još uvek aktuelnom Zakonu o agenciji i o depozitu. U članu 3. od reči do reči, nalazi se na ovaj način definisano ovlašćenje koje se odnosi na upravljanje bankama gde je akcionar Republika u trgovini akcijama. Toga sada više nema u zakonu koji se nalazi među drugim zakonima o kojima raspravljamo u prošli petak i danas.
Onaj koji se sada odnosi na Agenciju više ne sadrži takvu odredbu. Takvo ovlašćenje više nije predviđeno za Agenciju. S druge strane, predlaže se da pređe u delokrug Ministarstva.
S obzirom da ni predlagači amandmana nisu predvideli da se u tom drugom zakonu takva vrsta poslova zadrži kao nadležnost agencija, da ne bismo došli u situaciju da se odjednom sada time više ne bavi niko, mislim da je vrlo smisleno da se prihvati da to pređe pod nadzor Ministarstva, pod njegovo staranje na način na koji je to predložio i predlagač zakona.
Uzevši u obzir i jedno i drugo, ne vidim drugo ispravno rešenje, drugo rešenje da bude pravo doda se ovaj amandman, ovakvi odbiju, a da se predloženo rešenje prihvati. Hvala vam najlepše.
Zahvaljujem gospođo predsednice.
Pitanje je, s obzirom na pominjanje, pravo na repliku ili ..?
Hvala lepo.
Dakle, deset minuta i da niste preterano efikasni. Dame i gospodo narodni poslanici, toliko je otprilike potrebno da se pročitaju i jedan i drugi član predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima sa sve pratećim obrazloženjima, pa kada i pronađete koja je eventualna implikacija ovog zakona na neki drugi ili obrnuto. Vrlo se jasno vidi da je reč o vezi sa zakonom koji se tiče delokruga rada Agencije za osiguranje depozita. Proverite koja je to korekcija u tom drugom zakonu koja može da ima veze sa zakonom o kome raspravljamo sad.
Ja sam malo pre pokazao količinu papira koji se odnosi na ovaj zakon sada. Nije teško proveriti da li imamo još „stotine i stotine stranica“ u ovom zakonu koji se tiče rada agencije. Deset minuta, a bio sam više nego korektan kad sam dao procenu, je potrebno da se savlada i jedno i drugo, tako da mislim da sve primedbe na temu količine posla koji je trebalo obraditi ne stoje. Pričamo vrlo konkretno.
Jedna kratka napomena na temu ličnog doživljaja, sadržaja određenih amandmana ovde. Niti ja, niti verujem bilo ko drugi od kolega s kojima delim ove klupe, sa ponosom, dodao bih, delim ove klupe, nema problem sa tim da li se reč ili reči pišu ili glase ovako ili onako. Sve što radimo ima samo i direktno veze sa onim šta reči koje koristimo u svojim amandmanima ili obrazloženjima ili na bilo koji način, radeći posao koji radimo, imaju za posledicu. Kada te posledice postoje i kada su dobre, mogu upotrebljene reči da zvuče bilo kako, apsolutno nije važno. Podržaćemo. To smo radili i radićemo, nevezano od toga sa koje strane predlog dolazi. Kada te reči nemaju nikakvo značenje, kada samo…
… odjekuju u vidu nekog nemuštog obrazloženja i podloge da se ovde danas i bilo koji drugi dan samo iznova i iznova govori, bez ikakve praktične upotrebne vrednosti, mi ćemo svakako biti protiv.
Hvala, gospođo predsednice.
Dakle, kratko. Pridružujem se pozivu da ne prihvatimo ovaj amandman. Ujedno, koristim bukvalno 10 sekundi, da uputim malo izvinjenje kolegi, ukoliko je moje izlaganje i pominjanje 10 minuta za obradu prethodnog zakona shvaćeno na loš način, svakako nisam želeo da ga opteretim nekim namernim precenjivanjem. Samo sam se trudio da budem realan i mislim da sam dao procenu koliko vredi taj posao vremenski, potpuno u skladu sa onim kako jeste.
U prilog razlogu da se podnesu ovi amandmani na ovaj zakon o kome raspravljamo sada, baviću se sada samo njima. Primedba da nema dovoljno vremena da se materija obradi, odgovor se nalazi u činjenici da ovaj sada zakon ima neverovatan sadržaj od čitavih šest stranica. Mislim da je time rečeno sve. Hvala vam.
Zahvaljujem, gospođo predsednice. Vrlo ću kratko, po samom amandmanu. Svakako, pridružujem se ocenama da i ovaj amandman takođe treba odbiti, iz svih razloga koje smo čuli danas kada je reč o ovom načinu koncipiranja amandmana, ovim posledicama koje amandmani imaju, odnosno nemaju, i kvalitetu koji poseduju, odnosno koji im nedostaje. Ne bih u tom smislu uzimao vaše vreme dodatno.
Mi smo danas bili u prilici da se malo osvrnemo na tu i tamo po neku dobru narodnu mudrost. Ja sam svakako ne javljam, kao i niko sa ove strane sale sa željom da učestvujem u nečemu što smatramo nerazumnim kako se izgleda čulo danas. Mi to svakako radimo baš zato što želimo da na pozitivan način utičemo na predlagača amandmana da određenu svest možemo da probudimo, međutim, sve vreme se susrećemo sa onim što bi, mislim da je kolega Marković često citirao tu narodnu umotvorinu – što izgleda vrijeme ne ispravi, bar za sada. Ali, polako, verujem da ćemo doći do tog dobrog zajedničkog jezika.
U međuvremenu na temu kvaliteta kontra argumenata koji se ovde danas čuju, mislim da su predlagači amandmana izrazili sumnju u dobar sadržaj i dobre namere argumenata koje mi sa ove strane koristimo. Još jedna narodna mudrost na koju bih se pozvao glasi – prema „svecu“ i tropar. Dakle, kada ne koristite baš ništa kao argument, mislim da nema osnova da ono što je kontra argument kritikujete, bilo šta kao odgovorna, nažalost, izvinjavam se ništa je više nego dovoljno.
Što se tiče različitih predloga upućenih danas u ovoj sali jedan je mislim vrlo dobar i mislim da bi mogli da ga prihvatimo svi zajedno bez ikakvih preduslovljavanja, proističe iz činjenice da ne bude da samo kritikujemo, pohvaliću predlagača amandmana u jednoj stvari, da je iskazao želju da se do kraja bori za svih 180 i nešto amandmana. To bi bilo jako dobro, ukoliko se odnosi na ono što je obično potencirao kolega Babić. Ukoliko se ta borbenost prikaže i kroz prisustvo u danu za glasanje. Ukoliko bude razlike u odnosu na dosadašnju praksu predlagača amandmana, da stotinama amandmana ovde sebi obezbede veliki broj časova za nastup pred TV kamerama, onda im izgleda bude muka da sede u danu za glasanje i slušaju kako se satima samo iščitavaju amandmani i nešto stavlja na glasanje. Bilo bi možda ne do kraja ozbiljno, ali za nijansu ozbiljnije i više fer rekao bih, da tu praksu promene, pa da se recimo pojave u danu za glasanje i zaista glasanjem u punom trajanju, stanu iza onoga što su sami uradili. Hvala vam najlepše.