Hvala, gospođo predsednice.
Pozdravljam i upućujem komplimente guverneru i drugim značajnim predstavnicima NBS, komplimente na više, nego vrlo dobrom poslu tokom pripreme zakona o kojima raspravljamo danas. Ujedno, izražavam podršku za rešenja koja su danas na dnevnom redu, podršku bez ikakve rezerve.
Koristim priliku da još jednom istaknem, sve ono dobro što se nalazi u ovim predloženim rešenjima i zbog kojih podržavam ove predloge i lično, a smatram, govorim i u ime čitave poslaničke grupe kojoj pripadam. Ujedno, zahvaljujem i kolegama koji su takođe danas nedvosmisleno izrazile podršku, ne samo zbog podrške kao takve, već i zbog upotrebljenih reči. Jer zaista, materijal koji danas imamo pred sobom ne može se, ako čak i napravimo rekapitulaciju neke savremene istorije i višestranačkog parlamentarnog života u Srbiji, ne može se reći da je video ovu salu često. U smislu – koliko je moderan, koliko je značajan, šta sve važno sa sobom nosi, a u duhu je upravo ovog vremena i zbog toga je bitan.
Dakle, reči da ćemo sa zadovoljstvom i sa ponosom podržati ova rešenja apsolutno podržavam. Delim ih sa uvaženim kolegama. Podrška, pod jedan, Predlogu zakona o osiguranju, jer uvažava dobru praksu, ne samo evropskog prostora kao prostora koji, verujem, ima političku podršku čak i onih koji na veliko čudo danas imaju rezerve prema predlozima koji dolaze sa argumentacijom da su deo dobrih iskustava tog prostora. Čak i ako kažemo da je u najmanju ruku čudno da neko ko politički zagovara određene vrednosti, a posle ih kritikuje, verovatno zbog potrebe da se kritika kao kritika uopšte čuje.
Pričamo o prostoru sa razvijenim tržišnim uslovima na koji se, u tom smislu, ugledamo i za koji smatramo da predstavlja dobar primer, nešto što želimo da dostignemo i sami. Pa zbog toga ne sme ni da bude sporno kada se u tom smislu iskoristi kao argument, dalje, zbog toga što se uvodi novi nivo zaštite onih koji su korisnici određenih usluga. Pričamo o našim građanima. Ko će u ovoj sali reći da ne treba to da nam bude prioritet? Neće niko. Hajde onda da i ne postavljamo strelice kritike tako da se to provuče makar posredno. Ne zaslužuje da se desi.
Dalje, Predlog zakona o platnim uslugama, jer uvodite važne, nove tekovine, tekovine moderne, savremene, potpuno u duhu ovog vremena. Pričam o uvođenju platnih institucija, pričam o uvođenju institucija elektronskog novca.
Možete, ako i ne tražite predaleko, i ako ne pokušavate da potrošite previše vremena, koliko smo bili u prilici da čujemo danas, vreme je izgleda bio kritičan resurs za određene kolege, narodne predstavnike, prilikom pripreme za ovu sednicu, da pogledate samo obrazloženje ovog zakona. Da samo u pratećem materijalu pronađete cifre koje govore o tome koliko je danas, u ovom trenutku, u ovakvom svetu zastupljeno elektronsko plaćanje kao takvo. Koliko je značajna digitalna ekonomija kao takva. Pa da bude jasno, bez previše truda, zašto je ovo vredno i šta važno sa sobom nosi.
Nećemo da pričamo o istorijskom trenutku samo u kontekstu ove godine, godine na izmaku. Praktično smo na korak od sledeće, mada su se neki postarali da taj korak ne bude previše kratak, time što će nam prirediti bar jedan lep dan zabave prilikom rasprave o pojedinostima, o tome ćemo malo kasnije.
Reč je o rešenju koje, ne samo da je dobro zato što uvodi dodatne dobre prilike da se tržište dalje razvija, da se grana, da se stiče dobra nova konkurencija u veoma važnom sektoru, u veoma važnoj sferi, predlažu se i rešenja koja će akterima koji su već angažovani, koji su od neposrednog značaja za Republiku. Tu mislim na poštanskog operatera, moći da prošire spektar svojih usluga.
Mi smo, pre samo nekoliko meseci, na sastanku nadležnog skupštinskog odbora bili u prilici da čujemo koliki je nivo ukupnog prometa koji se preko ovih servisa koji su bili pod neposrednom nadležnošću pošte, obavlja, koliki je taj obim, koliko je značajan, a koliko bi samo mogao da bude veći, ukoliko bi bio praćen odgovarajućim zakonskim rešenjima i regulativom koja će pomoći da se ta vrsta odnosa interakcija tim putem dodatno razvija. Evo pravog odgovora. Evo kako to može da se desi i to ne mora samo po sebi da znači samo veći priliv za poštu. Ne, to znači višestruko multipliciranje. Pazite, pričamo o nekoliko puta uvećanom obimu svih mogućih dejstava u toj sferi. Znači, sve ono što to prati, nekoliko puta će biti veće, pa nekoliko puta veće trgovine, pa nekoliko puta veći promet, pa šta to znači za državu.
Naravno, nije reč samo o pošti. Pričamo generalno o pristupu dostojnom milenijumu u kome se nalazimo, upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, upotrebi sistema za mobilno plaćanje, novih servisa. Može li bilo ko u ovoj sali da kaže jednu jedinu reč protiv modernizacije u tom smislu? Uveren sam da ne može.
U tom smislu podržavam i rešenja pratećih izmena i dopuna tri zakona. To je zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zakon o deviznom poslovanju, zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a pre svega ovaj prvi, od poslednja tri koja sam naveo. Između ostalog, i zato što se i tu uvodi jedna nova, značajna dimenzija zaštite korisnika usluga, odnosno naših građana.
Bilo je i nekih komentara na temu da li toga ima ili nema, ovaj zakon crno na belo pokazuje da ima i objašnjava kako i šta znače. Tako definiše nove rokove, tako definiše novu, detaljniju proceduru, tako definiše nove obaveze prema korisnicima odnosno građanima. Primera radi, obavezu da se svi oni tzv. varijabilni parametri ugovora koji su često bili razlog nezadovoljstva korisnika odnosno građana, sada obavezno objavljuju javno, da se njihove tekuće vrednosti obavezno prikazuju. Ako to nije u najboljem interesu građana, hajde da vidimo šta jeste, hoćemo li danas dobiti odgovor na to pitanje? Danas ili bilo kada.
Pošto je rasprava u načelu, dozvolićete da uzmem komfor i još par minuta prokomentarišem zamerke koje smo bili u prilici da danas čujemo. One se prvo odnose na hitan postupak. Mislim da smo dovoljno čuli na temu hitnog postupka, na temu motiva da na ovaj način zakon bude prisutan u Skupštini. Da, dovoljno smo čuli o rokovima koji postoje pred nama i o tome jeste li ili nije optimalno ponašanje da zbog toga, ono što treba da bude ispoštovano rokovima stavimo danas na dnevni red, a ostalo smo mogli i kasnije. Da li je to optimalno i racionalno ponašanje da ne trošimo reči previše. Samo, interesantno je da takve predloge čujemo između ostalog i od onih koje pre neki dan pohvalim zbog toga što primetim intenciju da predlože sa svoje strane da se neke stvari rešavaju brže i efikasnije, što lično pozdravljam. Zašto sada da kvarimo utisak ovakvim komentarima i ovakvim pristupom kao što je današnji. Zatim, neke komentare koje je stvarno teško prokomentarisati uopšte.
Nije prvi put da u ovoj sali čujemo stvarno svašta. Slušali smo tako u ovom sazivu sijaset puta da se na nekom odboru dogodilo nešto što nije, da je neko nešto kazao i da za to može da se konsultuje snimak, kao da je snimak potrebno uvesti sa druge planete, kao da nije dostupan svakom građaninu. Da neko svesno ulazi u rizik da se primeti koliko neozbiljno pristupa, a da ne kažem da govori neistinu, izbeći ću da to kažem. Za mene je stvarno šok, ali eto, nikad dosta. Uvek ima još, što bi rekao jedan veliki mislilac našeg vremena – čućemo mi još 1000 lepih stvari.
Danas smo čuli da su nadležni skupštinski odbori jutros raspravljali o ovom zakonu, eto, toliko je na brzinu ušao u proceduru. Samo da pozovem građane, svako ko je zainteresovan, prosto da konsultuju video snimke koji su javno dostupni na sajtu Skupštine. Kako to ne stoji, tako ne stoji ni priča da je ovaj zakon stigao pre dva dana, takođe može lako da se dođe do podatka, kada je zakazana ova sednica, da li je već tada bio poznat dnevni red, da li su kompletni tekstovi svih zakona bili dostupni u elektronskom obliku, ne samo narodnim poslanicima, nego svakom ko poželi i uloži jedan napor visine jednog klika, da dođe do kompletnog teksta. Pa i plašenje od 1000 strana, istini za volju, mada to nije suština da na to trošimo vreme, svi zakoni o kojima pričamo danas imaju 250-260 stranica, da ne računam u tekstove zakona dupliciranje materijala gde se pokazuje uporedno razlika u odnosu na stari zakon itd. u redu pozdravljam želju svakoga da pročita sav materijal koji smo dobili. Ali, da je tolika količina posla nije, i da je bila i da je nemoguća, nije.
Šta su dokazi? Na primer današnja rasprava, na primer argumentacija koju su koristili upravo neki opozicioni poslanici. Imamo crno na belo dokaze da su ljudi čitali članove, sad dobro da li su svaki predlog i svako rešenje razumeli na ispravan način, druga je stvar, ali da ne stoji da je neko tek malopre video tekst, ne stoji, to je jasno. Čak bih možda mogao da kažem da ne stoji ni broj predloženih amandmana u prilog priči kako je sve bilo na brzinu i da nismo stigli da se spremimo, ali neću to da kažem, jer znam da je verovatno 90% tih amandmana napravljeno po onom opšte poznatom – briše se, zbog čega bi verovatno trebalo, da se sada vratim na onu priču o danu rasprave u pojedinostima, šta nas tada očekuje, verovatno još jedan dan u nažalost u ovoj sali, dobro poznatom maniru da pričamo što više, a šta ćemo da kažemo manje je važno.
Ali, dobro. Ako je to cena da građani Srbije dodatno izbruse svoj stav o tome koliko je ko ozbiljan i odgovoran u ovom poslu, neka bude. Nama neće da bude teško da ponovo čitavog jednog dana slušamo manje-više jedno te isto, dok se ne umori sam onaj koji je sve to inicirao, verovatno ni sam ne znajući zašto. O tome ćemo kada se desi, ali da je to zaštita od degradacije i spašavanje ugleda i časti parlamenta, jedino što mi je palo na pamet kada sam to čuo to je ona šala – nemoj više da me braniš.
Ako to nije dokaz neozbiljnog i neodgovornog pristupa, bolji nisam video odavno, ali, dobro. Svako sam bira šta će i kako će, pa i metode rada, pa neka ne bude posle za čuđenje ni kako će ljudi to da cene, kako će da vrednuju i kako će sutra neko na osnovu toga i politički da prođe. Hoće li zaslužiti više podršku, ako hoće da stvari realizuje tako. Svako od nas da se zamisli za sebe.
Na spisku interesantnih napomena danas imali smo i da je ovo o čemu raspravljamo u skladu sa direktivama EU, a potpuno bez ikakvog obzira prema interesu građana Republike Srbije. Ni za to ne treba previše truda. Uzmete lepo tekst zakona, pogledate prateće tabele u kojima je prikazan nivo usklađenosti i vidite da su ispoštovane dobre preporuke i dobra praksa svuda, osim u onim pojedinostima koje ne moramo da ispoštujemo kao država nečlanica, trenutno, a koje upravo koristimo kao opciju koja nam je ostavljena zato što je to u interesu ove države i njenih građana. Nikakav poseban napor.
Dalje, da nema nikakve zaštite od banaka, o tome sam već pričao. Ovlaš pogled na par članova ovog zakona i biće jasno šta je to sada drugačije nego što je bilo i koliko koristi našim građanima. Dalje, da se uvodi „Pejpal“, pa možemo da kažemo i 10 puta da je već dve godine prošlo od kako je uveden izgleda da neće biti dovoljno. Možda i da ne trošimo energiju na to, ali argument da se uvodi „Pejpal“, a mi nismo bogato društvo, manje-više na nivou onoga ako poskupi benzin, šta će nam išta više od bicikla? Da li je to dobar razlog da ne želimo da budemo moderna država i da ne budemo efikasan sistem? Složićemo se i oko toga, siguran sam da nije.
Na kraju, da liberalizacija ne valja. Samo ako je shvatate kao termin slobode bez ikakvih ograničenja u kojoj može da radi ko šta hoće, ali ona nije to. Ona je upravo stvaranje uslova da se stvori nova konkurencija, da tržište bude bogatije, samim tim ponuda bogatija, pa ako nešto ne valja, istisnuće ga valjda ono što je bolje i što će pružiti više motiva građanima da se za njega odluče umesto one originalne loše alternative.
Sve u svemu uzev, bez ikakve uvrede, dame i gospodo, poštovane kolege, ove zamerke nisu stvarno ništa ozbiljno i ne vidim razlog da ne pozovem još jednom, ako je kritika već takva i ako su argumenti ovakvi kakvi jesu, da se složimo, jer vidim da bismo mogli. Ne tvrdim da hoćemo. Čak bi sad mogao i da tvrdim da nećemo, pošto sam video kako izgledaju predlozi za amandmane. Ali, da pozovem ipak, jer svaku dobru priliku za to treba iskoristiti, da se razumemo, da se složimo u dobroj volji oko stvari koje su korisne, nesporno korisne za građane.
Evo zašto. Ne samo zbog toga što će tako nešto biti usvojeno. Biće usvojeno svakako, nego zbog toga što još jednom, pričali smo već o tome u ovoj sali, pozivali smo mi već iz ovih redova na takav stav, što ranije počnemo da demonstriramo jedinstvo oko stvari koje su dobre za zemlju i dobre za građane pre će svima početi da bude bolje i nije taj poziv na jedinstvo, kako neki umeju nekada jako pogrešno da ga tumače, poziv na neku autokratiju i jednoumlje, to je poziv na sabornost i na slogu. A što ona vredi, neću da pričam ja.
Opet svako za sebe za razmislimo zašto nam je ostala ona poruka – samo sloga, da je setimo svaki put kada pogledamo u državno znamenje, jer čemu služe reči najsvečanije pesme koju imamo u kojoj se opet ta sloga pominje. Siguran sam – jako dobri razlozi. Siguran sam – mnogo toga što možemo da izvučemo kao zaključak i siguran sam, ako i ne sada, jednom ćemo iskoristiti priliku da pokažemo da smo nešto i naučili. Hvala još jednom.