Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jako bitan zakon koji bitno uređuje bankarski sistem, čak ga i redefiniše, odnosno uređuje bankarsko tržište. Možda je zbog toga ovako žučna rasprava, jer od bankarskog sistema, od načina kako on funkcioniše u potpunosti će zavisiti neka naša ekonomska budućnost, zavisiće budućnost privrede Srbije. Nema razloga za nerazumevanje prema poslanicima Srpske radikalne stranke.
Mi se stvarno iskreno borimo da dođemo do toga da Vlada izađe pred nas sa jednom strategijom, sa jednim izveštajem o tome kuda ide bankarski sistem, bankarsko tržište u Srbiji. Nažalost, ono je danas u potpunosti prepušteno Ministarstvu finansija, gospodinu Mlađanu Dinkiću. To je ono što stvara najveće nezadovoljstvo kod poslanika SRS, a čini mi se i kod svih građana Srbije. Problem gospodina Dinkića je što ima lošu komunikaciju sa građanima Srbije, lošu komunikaciju sa ovim parlamentom. To je njegov problem, a nije naš. Naš je problem da obrazložimo sve ono čime smo nezadovoljni, zakonskim rešenjima koja su pred nama.
Što se tiče ovih par zakona koji se odnose na osiguranje depozita, na stečaj i likvidaciju i na izmene i dopune Zakona o bankama, očigledno je cilj da se bankarsko tržište uredi i pripremi za jednu ozbiljniju privatizaciju. Srpska radikalna stranka sasvim sigurno nema ništa protiv toga da strane banke i strani kapital uđu u Srbiju.
Biće to dobro u tom smislu da ćemo dobiti racionalniji i efikasniji bankarski sistem. To bi trebalo da za našu privredu znači da imamo jeftinije kredite, da imamo veću ponudu kredita. Naravno da se niko od nas tome ne suprotstavlja. Naprotiv, strane investicije su i te kako dobrodošle.
Ono što je za nas veliki problem jeste to što ima mnogo više interesovanja stranih investitora za banke, za uspešne firme, nego što ih ima za onaj realni sektor, za masu preduzeća koja idu u privatizaciju i za koje se javlja, eventualno, samo po jedan kupac, ukoliko uopšte ima kupaca.
Već par meseci mi ukazujemo na to da se u razvoj bankarskog tržišta ide bez ozbiljne strategije, ili bar mi poslanici SRS-a, a siguran sam da i ostali nisu svesni kuda se ide u samu privatizaciju. Sasvim sigurno nam je potreban odgovor na par pitanja od strane ministra Dinkića ili Ministarstva za finansije, a to je: koji je interes Srbije, koji je interes srpske privrede; da li ćemo ovim izmenama zakona zaštititi finansijski i ekonomski suverenitet Srbije; koji deo bankarskog tržišta ćemo prepustiti stranim investitorima i da li će doći do ukrupnjavanja domaćeg bankarskog sistema spajanjem više banaka?
Hoćemo li uspeti da dobijemo banku koja je od značaja na regionalnom nivou? To je izuzetno bitno za Srbiju, jer ne budemo li uspeli da imamo domaće banke bićemo u situaciji da budemo samo kolonija ili, eventualno, predgrađe EU. Verujem da i oni koji zastupaju tako zvučno tezu o Evropi imaju svest da bez domaćeg bankarstva nema ni podrške domaćoj privredi.
Na kraju, želim da kažem da je amandman koji sam podneo na član 9. u tom kontekstu, u onom istom pravcu u kome su diskutovale i moje kolege iz Srpske radikalne stranke. Očigledno je da agencija koja se pominje u članu 9, a koja je agencija za par desetina što banaka, što osiguravajućih društava, nema nikakve logike i da je to samo instrument preko koga, nažalost, ministar Mlađan Dinkić ima nameru da sprovodi svoju samovolju, zbog čega smo se i odlučili, odnosno ja lično, da u ovom članu predložimo brisanje same agencije. Sasvim je sigurno da je ona nepotrebna, jer se radi možda o jednom do dva stečaja godišnje. Znači, jedna institucija koja je u svrhu ostvarenja politike jednog čoveka, a ne finansijskog tržišta i privrede Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o radu koje su u relativno kratkom roku došle. Izgleda kratko, ali bitno smanjuju prava radnika.
Nažalost, dolazimo u situaciju, čini mi se, da se danas u Srbiji ne brine o radnicima. Ako se uzme u obzir da danas ispred Vlade imate radnike "Soko Štarka", koji su, zahvaljujući Akcijskom fondu, znači saučesništvom države, opljačkani, njihove akcije su obezvređene, očigledno je da je došlo zadnje vreme za radništvo u Srbiji, da su sva njihova prava, na sve moguće načine, umanjena i uskraćena.
Pre svega bih da apelujem na poslanike i samu Vladu da mnogo više računa povedu o odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti, koja se odnosi na preuzimanje akcija, da vrednost radničkih akcija pokuša da spase, da ne dozvoli Akcijskom fondu da pridružuje svoje, odnosno državne akcije.
Na taj način obezvređuje akcije malih akcionara, jer je očigledno da će ovo biti leto kada će biti opljačkane stotine hiljada radnika širom Srbije, i red je i obaveza nam je da dignemo glas protiv takvog ponašanja Akcijskog fonda i same nebrige Vlade.
Što se tiče ovog zakona, dosta toga je već rečeno, u svakom članu imate umanjenja prava radnika. Moram da se pridružim mojim kolegama, koji su jako nezadovoljni članom 2, koji se odnosi na dobrovoljne davaoce krvi. Nije bilo razloga da se umanjuje, odnosno da se ona dva dodatna dana, koja su imali dobrovoljni davaoci krvi, brišu iz zakona.
Mislim da se previše priča da će ovaj zakon da pomogne zapošljavanju u Srbiji, da će za strane investitore da bude stimulativan. Istu priču imamo i od 2001. godine, pa niti imamo dovoljno stranih investicija, niti imamo radnih mesta u Srbiji. Naprotiv, dešava se nešto što je sasvim suprotno.
Nema razloga da se dobrovoljni davaoci krvi i, pre svega, majke diskriminišu i da se ovakvim odredbama u zakonu stave u situaciju da su neinteresantni za poslodavce. Mislim, pre svega, ovde na član 4, gde se samim tekstom kaže da se odnosi na treće i četvrto dete, a niko ne pominje peto i šesto. Znam da u Srbiji ima malo majki koje imaju petoro ili šestoro dece, ali nije trebalo ovako decidirano da stoji u članu, one na ovaj način postaju, da kažem, građani drugog reda.
Pitanje je i za majke sa trećim i četvrtim detetom, pošto se njima dozvoljava porodiljsko od dve godine, da li su u situaciji da budu interesantne za eventualno novog poslodavca i da li će ova odredba, u stvari, da bude medveđa usluga majkama koje imaju troje ili četvoro dece, jer će znatno teže doći do posla posle usvajanja ovog zakona.
Isto tako, nije bilo potrebe da se minuli radni staž - sa 0,5% po godini smanjuje na 0,4. Plate su danas izuzetno male, građani Srbije jako teško žive, teško se zarađuje, a to što se zaradi odlazi na režijske troškove i nije bilo razloga da se u ovom trenutku, kada je očigledno tržište radne snage prebukirano, ide sa ovim umanjenjem i smanjenjem ovog procenta. Složio bih se i sa svojim kolegama koji kritikuju pravo zaposlenih na naknadu, ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjih odmora. To je jedno bitno umanjenje dosadašnjih prava radnika.
Sve u svemu, kažem, u svim članovima imamo restrikcije, pa i u zadnjem članu nema razloga da se ove odredbe zakona, koje ipak daju neke privilegije ženama koje imaju treće i četvrto dete, primenjuju od 2006. godine. Trebalo je da se primenjuje i u toku ove godine, nema razloga za čekanje.
Siguran sam da ovaj zakon neće bitno ništa da popravi kada je u pitanju zapošljavanje i prijavljivanje radnika u Srbiji, da sasvim sigurno neće značiti neko interesovanje ozbiljnih stranih investitora za srpsku privredu. Ne podstiče se to na ovaj način.
Potrebno je mnogo više, a pre svega jedna ozbiljnija vlada i politička stabilnost da biste privukli strane investitore. A da bismo došli do novih radnih mesta potrebno je da se izađe sa jednom ozbiljnom strategijom zapošljavanja. To je put kojim možemo da rešavamo probleme i radnika i poslodavaca, to je put kojim je, nažalost, trebalo da krene Vlada, ali nije, pa i ovo ministarstvo.
U svakom slučaju, poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon, siguran sam sa ozbiljnim razlogom, siguran sam da to uviđaju građani Srbije i želim još jednom da izrazim svoje nezadovoljstvo Predlogom ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudi me da nema malo više interesovanja za ovaj zakon i da su samo poslanici SRS zainteresovani za ovaj zakon, zato što ovaj zakon definitivno u Srbiju uvodi zelenaštvo, zato što će da opljačka, ponizi, degradira stotine hiljada ljudi.
Posle jedne jako loše ekonomske politike koja se sprovodi u prethodnim godinama, evo došli smo u situaciju da se jednim zakonom reguliše kako će građani da izgube sve, izgubiće svoju pokretnu imovinu, odnosno založiće je i u potpunosti će da se ostvari onaj koncept spržene zemlje, sa kojom se krenulo 2001. godine.
Hteo bih iz razloga za donošenje ovog zakona da pročitam, koliko su oni neistiniti i neiskreni, jednu rečenicu: da se poveća kupovna moć građana i privrednih subjekata, pa samim tim da se stvore uslovi za ubrzani razvoj privrede. Ovim zakonom, eventualno, može da se podstakne lična potrošnja i ništa više od toga. Mogu eventualno građani koji su ostali bez posla i bez ikakvih primanja da prežive još neki mesec.
Podsetio bih vas samo da smo u toku prethodne godine, merama monetarne politike, obavezali banke da povećaju obavezne rezerve, a čini mi se sa 30 na 40%, baš da bismo smanjili ličnu potrošnju, jer Vlada je tada tvrdila da imamo nivo lične potrošnje prevelik, da nema investicija u privredu i da sva sredstva odlaze u potrošnju, povećava se trgovinski deficit.
Ukinuti su čekovi građana sa istim obrazloženjem, a sada izlazite sa jednim zakonom koji je potpuno kontradiktoran, a iz čega jednostavno izlazi baš ono što sam malopre rekao, da je cilj ovog zakona da se dobar deo građana Srbije koji je opljačkan, ostao bez posla, dovede u dužničko ropstvo.
Onako kako ste samu zemlju doveli u dužničko ropstvo, pa tako nameravate i građane Srbije da uvedete u bedu i siromaštvo, da unizite i uništite dostojanstvo, ponos, samopouzdanje građana Srbije, i po onom konceptu sa kojim ste započeli, da od građana Srbije stvorite samo armiju običnih potrošača, spuštenih glava, koji se sekiraju šta će sutra i kako da prežive još koji mesec.
To su, nažalost, efekti ovakve ekonomske politike. To je samo završna faza jednog koncepta sa kojim ste krenuli, kažem, dolaskom DOS-a na vlast. Možda je prilika, s obzirom da je tu ministar prisutan, malo sam govorio pre podne, govoreći o Zakonu o radu, o problemima u "Soko Štarku", da se ministru postavi pitanje: namerava li ministar da podstiče privatizaciju i pljačkanje malih akcionara, jer je Akcijski fond pridružio svoje akcije. Uglavnom penzioneri i radnici "Soko Štarka", siguran sam da ćemo tokom leta imati dosta takvih primera, stavljeni su u situaciju da budzašto prodaju svoje akcije i da ih na neki način država potkrada.
Mislim da je krajnje vreme da se prestane sa ovakvim neozbiljnim zakonima, da se okrenete građanima Srbije, da ih ne obmanjujete, da rešavate njihove probleme, a ne da Srbiju doživljavate, možda je malo jak termin, kao kravu muzaru, da se na sve načine borite da od građana zadnji dinar izvučete. Okrenite se proizvodnji, novim radnim mestima, okrenite se nečemu što može da vrati nadu građana Srbije. Ovakvim zakonima vi im samo pokazujete da će naredne godine živeti u još većoj bedi i siromaštvu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo na kraju par reči o jednom zakonu koji je na dnevnom redu i koji nažalost, kao i par zakona pre toga, pokazuje da Vlada Republike Srbije slabo radi, da ne uspeva da postigne sve ono što je sama sebi zadala.
Očigledno je da je ovo odlaganje roka u privatizaciji pokazatelj da Vlada ne radi dobro, da ne radi dovoljno u interesu građana i samo bih rekao da i ovaj predlog zakona nije dovoljno jasan. Mislim da su rokovi koji su postavljeni u njemu nepotpuni, nerealni.
Mi smo imali priliku da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji donesemo posle godinu i po dana rada ove vlade. Znači, bilo je to predizborno obećanje 2003. godine, a tek pre par meseci smo uspeli da izvršimo te izmene.
Sasvim je nerealno da jedan zakon o privatizaciji medija može da se donese, da je ova skupština moćna da u tako relativno kratkom roku donese taj zakon i da ga eventualno sprovede, implementira, izvrši privatizaciju medija.
Zakon očigledno poprilično kasni. Međutim, ostaje veliki problem šta će se naći u tom zakonu ukoliko se nastavi sa ovim kako je do sada činjeno, a mislim da ni Vlada nije imala dovoljno razumevanja za probleme lokalnih medija, jer najveći problem ovde jesu lokalni mediji, pre svega štampani mediji. Neće doći do privatizacije tih medija i doći ćemo u situaciju da se vrši dalja monopolizacija medija. Izgubićemo masu lokalnih medija.
Očigledno je da mora da se ima potpuniji koncept, koji će možda značiti sufinansiranje lokalnih medija u jednoj fazi, da je neophodno da u privatizaciju uđemo sa jednim jasnim konceptom, koji bi omogućio da se u privatizaciji štampanih medija pojavi konkurencija, da se prodaju po relativno povoljnoj ceni i sačuvaju za građane manjih sredina, manjih opština, koje bi ovom privatizacijom definitivno mogle da izgube medije na nivou opština.
Trebalo bi Vlada u svakom slučaju da izađe sa jednom ozbiljnom analizom stanja u lokalnim medijima, da pred narodne poslanike izađe sa jednim akcionim planom koji bi, pre svega, trebalo da obuhvati analizu ekonomske isplativosti i da nas stavi u situaciju da možemo svi skupa da sagledamo mogućnosti tržišta pojedinih lokalnih samouprava.
Što se elektronskog medija tiče, tu ima dosta problema. Činjenica je da imamo nekvalitetan program na lokalnim medijima, a bogami i na nacionalnim medijima, da je on, pre svega, zabavnog karaktera, da je neminovno da mi, kao društvo, definišemo šta nam je cilj i šta nam je činiti kada su u pitanju mediji.
Mediji su moćna stvar, ukoliko se koriste na pravi način mogli bi poprilično da potpomognu razvoju i tržišta, promeni sistema vrednosti, onda afirmaciji same tranzicije, mogli bi da budu ozbiljno oružje u svim društvenim promenama u kojima se nalazi naša zemlja danas. Od problema, koji su brojni u medijima i dobar deo tih problema navele su moje kolege, nažalost malo toga se rešava, i ako se rešava, rešava se parcijalno. Nema se utisak da se ima jedna vizija.
Kažem, kroz ovaj zakon verovatno ćemo imati deo rešenja, a deo rešenja radi se u predlogu zakona kada je u pitanju Krivični zakon, koji se odnosi na odgovornost izrečene reči, znači, na klevetu i uvredu. Ono što je osnovno i što je, čini mi se, osnovna nit, a to je da nemamo jednu strategiju, niti jasnu viziju kuda idemo sa medijima.
Sve je više žute štampe, žutih medija, a nažalost u elektronskim medijima imamo sve više promociju nekog slatkog života, a rekao bih i nerada, bežanja od života, od životnih problema koje svakodnevno pritiskaju građane.
Mediji se pretvaraju u zabavu za narod, umesto da se koriste kao edukacija u teškom vremenu u kome danas svi živimo i kroz ovaj period tranzicije kroz koji prolazimo.
Na kraju, mogao bih da kažem da SRS u svakom slučaju neće glasati za Predlog ovog zakona jer je, kao što sam rekao, nepotpun, parcijalan i na najbolji način pokazuje da Vlada Srbije nije spremna i nije sposobna da reši probleme u medijima, koji su mnogobrojni i nagomilani. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka nije zadovoljna ovim predlozima izmena i dopuna zakona.
Nije zadovoljna iz prostog razloga što trenutno Srbija, građani Srbije imaju ozbiljne probleme, što je privreda u ozbiljnom zastoju i što su ove izmene i dopune stvar samo neke tehničke korekcije, eventualno na osnovu nekog iskustva koje je Ministarstvo imalo u prethodnom periodu sa primenom ovih zakona, a da se oni problemi, oni sistemski zakoni koji su i te kako potrebni srpskoj privredi uopšte ne donose.
Smešno je da Ministarstvo i sama Vlada troši energiju na definisanje jednog fri-šopa na beogradskom aerodromu, a da sa strane stoje sistemski zakoni koji treba, recimo, da regulišu finansijsko tržište, sa kojima se kaska već godinu i po dana. Još uvek nemamo zakon o tržištu hartija od vrednosti, bez obzira što sam dobio najavu da će biti u skupštinskoj proceduri. Nemamo zakon o investicionim fondovima. Nemamo investiciju u privredi.
Imamo ozbiljan pad proizvodnje, ozbiljnu inflaciju, a bogami, i sve veći broj radnika je bez radnih mesta. Na to ne reaguje Vlada, ne reaguje Ministarstvo, već predlaže ove izmene i dopune i troši neracionalno energiju na neke manje bitne stvari kada su u pitanju srpska privreda i srpski građani.
Što se tiče konkretno Zakona o PDV-u, mi smo naglašavali još u trenutku kada je donošen da će imati teške posledice po našu privredu. Pokazalo se, kroz ovaj pad proizvodnje, da se to uveliko dešava.
Ove izmene u vezi sa stanovima u svakom slučaju svako od poslanika, ne sumnjam, podržava, ali bilo je prilike još u vreme donošenja Zakona da se ove izmene izbegnu, jer smo tada upozoravali Vladu da je 18% prevelika stopa na stanove. Međutim, iz neke tvrdoglavosti, inata Ministarstva ili Vlade, ne znam ni sam koga, do toga nije došlo.
Ono što je, po meni, veliki problem i što je moja obaveza prema pijačnim prodavcima da kažem jeste da Ministarstvo i dalje ne odustaje od uvođenja fiskalnih kasa kod pijačnih prodavaca. Žalosno je da ova država, da naš budžet računa na to da bude punjen od sredstava koja se ostvaruju kroz naplatu poreza pijačnim prodavcima.
Pijačnih prodavaca ima puno u zemlji Srbiji, a očigledno je da insistiranjem na ovom zakonu Vlada i Ministarstvo pokazuju da će ih biti još više, jer nebrigom prema privredi Srbije i nerešavanjem problema u javnim preduzećima verovatno možemo da očekujemo još veće nezadovoljstvo i još veći broj nezaposlenih.
Što se carinskih tarifa tiče, više se ne zna koji je koncept koji primenjuju Vlada i Ministarstvo. Neozbiljno je da se carinske tarife menjaju na relativno kratak rok, neozbiljno je da se najavljuje nulta carinska stopa za nekih pet godina, a da se konkretno voćarima u marketinške svrhe govori kako je povećana tarifa na uvoz voća, jer se radi o dugogodišnjim zasadima, radi se o velikim i ozbiljnim investicijama i neophodno je da se zna dokle i na koji rok može da se računa na iste uslove privređivanja.
Srpska radikalna stranka se uvek borila protiv diskrecionih prava Vlade i moram da naglasim da smo protiv ovog člana koji omogućava Vladi da samovoljno smanjuje ili povećava stope carina za 50%.
Pretpostavljam, s obzirom da je i sam ministar naglasio da postoji veliki otpor kod Evropske unije zbog povećanja carinskih stopa, da će ova klauzula da se koristi pre svega za smanjenje carinskih stopa. Protiv tog diskrecionog prava smo uvek kada se pojavljuje u ovim zakonima i smatram da je ovde neophodno da se na to ukaže.
Želeo bih još samo par reči u vezi carinskih tarifa da kažem. Nažalost, Ministarstvo i dalje ne radi skoro ništa na vancarinskoj zaštiti proizvoda iz Srbije, odnosno na vancarinskoj zaštiti proizvoda koji se uvoze u Srbiju i to je veliki problem, jer po kvalitetu nemamo proizvode koji su uporedivi sa domaćim proizvodima i neophodno je da se na tome poradi, a o tome se priča već godinu i po dana, ali se isto tako ništa nije uradilo.
Još jedna moja obaveza odnosi se na zakon koji tretira poreski postupak, odnosno delimično i obavezno socijalno osiguranje.
Prevelike su kamate na neplaćene poreske obaveze, veliki je broj naročito zemljoradnika, radi se o stotinama hiljada ljudi, koji sastavljaju kraj sa krajem i koji nisu platili socijalno i penziono osiguranje, a godišnje kamate skoro udvostručuju taj dug.
Neophodno je da se napravi jedna ozbiljnija analiza, jer sam siguran da veliki broj tih poljoprivrednih domaćinstava stvarno nije u mogućnosti da ih plati. U ranijem periodu te kamate su delimično bile indirektno smanjivane zahvaljujući inflaciji, odnosno iznos kamata je bio poništavan na taj način, ali usled smanjenja inflacije i relativno jakog evra nastao je veliki problem za građane jer se njihove poreske obaveze udvostručuju svake godine. To su zalenaške kamate koje znatno premašuju kamate svih poslovnih banaka.
U vezi sa administrativnim taksama očigledno je da smo imali u prethodnih godinu i po dana dosta zakona koji uvećavaju državnu administraciju, koji uvećavaju broj institucija i da je neophodno da se za rad tih institucija ostvare neka sredstva. Nažalost, naša privreda u ovakvoj situaciji nije sposobna da većim izdvajanjem sredstava i povećavanjem javne potrošnje opstane. Srpska radikalna stranka se uvek zalagala protiv povećanja javne potrošnje. Prema tome, neophodno je da jednom racionalnijom državnom upravom, prema mogućnostima poreskih obveznika i same privrede, rešavamo sve naše ekonomske probleme.
Toga, nažalost, nema, nema te svesti kod Vlade, kod Ministarstva i zbog toga se ide sa takvim zakonskim rešenjima i sa sve većim taksama. U ovom predlogu zakona našao sam samo par taksi koje se smanjuju, ogromna većina su takse koje se povećavaju, i u ime Srpske radikalne stranke protestujem protiv daljeg oporezivanja građana Srbije.
Sve u svemu, mislim da nemamo razloga da podržimo ovakav odnos Ministarstva i Vlade prema problemima srpske privrede i građana Srbije. Neophodno je da se što pre Ministarstvo zamisli i izađe pred poslanike sa ozbiljnijim zakonima koji bi tretirali probleme naše privrede i građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Nažalost, prečesto se pred nama nalaze slični predlozi, čime se menja akcizna politika. Ovaj put glavno obrazloženje za ovaj zakon koji je pred nama je makroekonomska stabilnost, inflacija koja je očigledno veliki problem naše privrede. Čini mi se da je obrazloženje prejako, nedorečeno, jer inflacija se u svakom slučaju ne smanjuje, ne obara jedino i isključivo cenama naftnih derivata.
Očigledno je da imamo nestašicu dizel-goriva, pre svega, a moguća je nestašica i ostalih vrsta goriva. Ovo je, nažalost, jedno kratkoročno rešenje, u potpunosti nedorečeno, koje ne garantuje da ćemo ovaj problem koji imamo sa svetskom cenom nafte ubuduće da rešavamo.
U ovom zakonu imamo par novih rešenja i izmena akcizne politike i, kažem, ono što ponajviše smeta Srpskoj radikalnoj stranci, to je što se na jedan kratkoročan način donose neke uredbe, zakoni koji sistemski ne rešavaju probleme u našoj privredi koji su dugoročni. Kada je u pitanju makroekonomska politika, sasvim sigurno, kao što rekoh, da ovim nećemo bitno umanjiti inflaciju.
U svakom slučaju, nećemo rešiti problem spoljnotrgovinskog deficita, jer i dalje pada proizvodnja i postoji pad privrednih aktivnosti. Neophodno je da Vlada pred nas izađe sa jednom mnogo ozbiljnijom strategijom privrednog razvoja da bismo u budućnosti mogli da očekujemo bitniji i ozbiljniji napredak i boljitak za svakog građanina Srbije.
Problematično je rešenje po kome Vlada sama određuje kada će da smanji za 20% iznos akciza. Jedna ozbiljna Vlada to ne predlaže, a nažalost, sve češće se u predlozima zakona javljaju takva rešenja koja, u stvari, predstavljaju diskreciono pravo Vlade.
U vezi sa novim akcizama, mislim da je to akciza na derivate do 380 stepeni celzijusovih prilikom rafinisanja, nova akciza od 32 dinara bitno je veća nego što smo do sada imali akcizu na motorni benzin, koja je iznosila 27 dinara. Mislim da je i ovo rešenje, isto tako, poprilično neozbiljno rešenje od strane Vlade.
Ako Vlada nema snage da one koji zloupotrebljavaju sadašnji zakon, uz pomoć inspekcijskih, policijskih organa, privede zakonu, ne bi trebalo da proizvođače (pre svega, proizvođače proizvoda od gume, proizvođače boja i lakova) stavi u jednu jako tešku situaciju, jer će činjenica da će za 32 dinara biti opterećen nabavni materijal, osnovni materijal koji koriste u proizvodnji bitno da utiče na njihovu proizvodnju, ako uz to znamo da su bankarske kamate poprilično velike. Pretpostavljam da, u svakom slučaju, obrtna sredstva sa kojima oni moraju da računaju bitno opterećuju ovu proizvodnju i moći ćemo u narednom periodu da očekujemo i skok cene ovih proizvoda.
U vezi sa cigaretama, Vlada se pohvalila da će ovim predlogom zakona u budžet uspeti da utera još nekih četiri miliona dinara više nego što je to do sada imala predlogom prethodnog rešenja. Podsetio bih vas da se ministar i Vlada hvale kako imaju suficit u budžetu posle uvođenja PDV-a i da je sasvim nenormalno, ako se ima suficit u budžetu, da se i dalje opterećuju građani Srbije. Ili je makar Vlada morala da izađe sa predlogom da se taj novac vrati poreskim obveznicima, da se manje opterećuju i oni sami, a i proizvodnja i da to bude neka nada i naznaka da ćemo ubuduće imati jednu mnogo ozbiljniju i konzistentniju ekonomsku politiku.
Podsetio bih vas da je i sam ministar rekao da je naplata akcize od cigareta uvećana za nekih 85%. Prema tome, u ime Srpske radikalne stranke moram da kažem da smo jako nezadovoljni svim rešenjima koja idu ka uvećanju poreskih opterećenja građana. To su osnovni razlozi zbog čega SRS u danu za glasanje neće glasati za ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prilici sam da se u potpunosti složim sa mojim kolegama iz Srpske radikalne stranke da fond za razvoj turizma sasvim sigurno neće rešiti problem turizma i svega onoga što je u ovoj zemlji zapušteno tokom prethodnih 10-20 godina.
Činjenica je da sredstva koja ovaj fond može da sakupi pre svega možemo da iskoristimo i za strategiju budućeg razvoja turizma, eventualno za neke razvojne planove. Infrastruktura je i suviše zapuštena, sami objekti su u lošem stanju i potrebna su znatno veća finansijska sredstva ukoliko stvarno želimo da razvijemo turizam u našoj zemlji.
Budimo iskreni, budimo realni, za razvoj turizma ne samo da su nam potrebni strani gosti, nego su nam potrebne strane investicije. Bilo bi mnogo bolje da se Ministarstvo više angažovalo u procesu privatizacije pojedinih turističkih preduzeća, gde ste kroz strateške partnere iz inostranstva mogli da unesete u zemlju izvestan kapital kojim bi se ti objekti revitalizovali.
Isto tako, treba omogućiti priliv stranih turista, jer to je jedini način da turizam u našoj zemlji prosperira. Domaći potrošači, domaći turisti su poprilično osiromašeni ovom ekonomskom politikom i na njih ubuduće u svakom slučaju nećemo moći da računamo.
Što se tiče samog fonda za razvoj turizma, eventualno možemo da ga iskoristimo za plate činovnika u samom Ministarstvu. On neće, kao što rekoh, doprineti bržem razvoju turizma.
Mislim da je u članu 50. poprilično toga nedorečeno, preširoko je postavljen. Pod tačkom 4) sam pronašao učešće u finansiranju izgradnje, rekonstrukcije i opremanja smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata u turizmu. Čini mi se da je ovo čak i nerealno u ovom trenutku. Mi još uvek nismo završili proces privatizacije. Mali broj preduzeća iz oblasti turizma je privatizovan i to što je privatizovano učinjeno je na loš način.
Smatram da nemate nameru da ulažete u društvena preduzeća, jer ste stotine preduzeća koja su uz minimalna ulaganja mogla da profunkcionišu prepustili aukciji i dobar deo njih niste uspeli ni do sada da privatizujete. Ukoliko računate da ulažete u smeštajne kapacitete u privatnim turističkim preduzećima, moraćete poprilično da popričekate, jer kako privatizacija za sada napreduje, biće potrebno bar naredne tri-četiri godine da se izvrši privatizacija turističkih preduzeća i da se među njima prepoznaju ona preduzeća koja bi mogla eventualno da budu okosnica razvoja.
Na taj način ovaj fond koji je zamišljen u stvari postaje jedno diskreciono pravo Ministarstva, pravo da raspolaže novcem poreskih obveznika.
Ostaje mogućnost za razvoj korupcije i zloupotrebe u samom Ministarstvu i Vladi. U svakom slučaju, ne rešava problem turizma, koji je mnogo dublji i za šta su potrebna znatno veća sredstva nego što to može ovaj fond da pruži. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o turizmu, iako i sada imamo zakon koji nije tako loš, koji je mogao, uz par izmena, da i dalje bude u upotrebi. Činjenica je da je ovaj zakon omogućio neke kvalitativne izmene koje možemo da podržimo, ali, što je najbitnije, ovaj zakon neće rešiti probleme u turizmu. Neće rešiti probleme turističkih preduzeća, jer je ovaj zakon nedovoljan da bi te probleme rešio.
Uz ovaj zakon smo morali imati, već pomenutu u samom zakonu, strategiju razvoja turizma. Morali smo i o njoj da raspravljamo, kada je turizam kao tačka stavljen na dnevni red Skupštine Srbije. S obzirom na činjenicu da je jedna trećina noćenja ostvarena u banjama Srbije, bilo je jako bitno da se pred nama nađe i zakon o banjama, a mi ga danas, nažalost, nemamo.
Ono što je možda najvažnije u celom ovom poslu jeste da se redefiniše sam Zakon o privatizaciji, koji za sada nije učinio ništa da se turistička preduzeća koja se privatizuju stave u situaciju da funkcionišu. Naprotiv, došli smo u situaciju da nijedno turističko preduzeće koje je privatizovano po ovom zakonu danas ne funkcioniše i nijednu od tih privatizacija ne možemo da označimo kao uspešnu.
Značaj turizma je izuzetan za privredu Srbije. Bila je to prilika da kroz ovaj zakon omogućimo da se umanji spoljnotrgovinski deficit, koji je izuzetno velik, da ostvarimo izvestan devizni priliv, jer imamo mnogo veći broj odlazaka iz zemlje nego dolazaka stranaca u našu zemlju. Očigledno je da se jedan veliki finansijski potencijal preliva iz ove zemlje i da do sada nije bilo, tu smo saglasni sa predlagačem, dovoljno sluha za turizam, ali, kao što maločas rekoh, čini mi se da ni sada nećemo dobiti bolju situaciju.
Prilika je da kroz turizam promovišemo i Srbiju, da porušimo sve one predrasude koje postoje o Srbiji i da eventualno privučemo strane investitore, to je velika mana naše privrede, da tim potencijalnim gostima omogućimo i predstavimo našu privredu, a kroz strategiju razvoja, ukoliko bi ona bila komparativna i ukoliko bi došlo do saradnje sa Ministarstvom za poljoprivredu, eventualno za kapitalne investicije, da bitno utičemo na regionalni razvoj Srbije.
Bez obzira što trenutno nemamo strategiju, omogućilo bi se kroz turizam, koji pokreće i poljoprivredu, možda pre svega organsku poljoprivredu, da i nerazvijene opštine imaju bolji status u ovoj zemlji i da bar na neki način dođu do neophodnog dohotka i da na taj način sprečimo migraciju iz nerazvijenijih opština, koja je sve očiglednija.
Ništa od toga, nažalost, nije omogućeno ovim zakonom. Pomenuo bih banje. Kao što malopre rekoh, jedna trećina noćenja ostvaruje se u banjama. Mi nemamo zakon o banjama. Imamo velike kapacitete, ali poprilično loše stanje u objektima. Zakonom o banjama, kroz Zakon o privatizaciji, koji je morao biti izmenjen, trebalo je omogućiti revitalizaciju tih objekata, ukloniti nelojalnu konkurenciju koja postoji u banjskom turizmu i jedan veliki broj zaposlenih staviti u situaciju da ostvaruju dohodak. Pomenuo bih samo da imamo dosta zdravstvenih radnika zaposlenih u tim banjama, po čemu smo možda u boljoj situaciji nego mnoge zemlje iz okruženja, i mogli bismo da ponudimo kvalitetniju uslugu.
Svega toga, nažalost, nema, niti se ova vlada ponaša u dosadašnjem periodu reformski. Najbolji primer je loša privatizacija sprovedena u turističkim preduzećima. Tu pre svega svakodnevno imamo prilike da slušamo o "Putniku".
Jedan u suštini loš koncept privatizacije možda je najlošije efekte pokazao kod ugostiteljskih, trgovinskih, turističkih preduzeća, a "Putnik" je sigurno jedno od takvih, gde se pokazalo da loša procena, zla namera tenderske komisije i nesposobnost tih članova, kao i tadašnje vlade, onemogućuje jedan kolektiv, koji je mogao da bude pokretač turizma u Srbiji da je dopao u prave ruke i omogućio nam priliv stranih gostiju i afirmaciju kompletne turističke ponude.
Kroz Zakon o privatizaciji morali smo, pre svega, da obavežemo kupca na nastavak delatnosti, i to u dužem periodu, jer je za turizam jako bitno da investicije budu dugoročne, i da kupac obavezno bude iz te branše. Mi toga nemamo, jer je to urađeno jako površno kroz sadašnji zakon. Turistička privreda, turistička privatizacija su morale da budu izuzete, i to nije urađeno.
Čini mi se da je ovo sasvim dovoljan razlog da ne budemo optimisti kada je u pitanju ovaj zakon i da sumnjamo u efekte ovog zakona. Bez pratećih zakona on neće rešiti probleme turističke privrede. Ostaje nam da se nadamo da će neka naredna vlada ponuditi kompletnije i bolje rešenje. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nažalost nemamo prilike danas da govorimo o radu Vlade, ali imamo da ukažemo na još jednu obmanu, koju građanima servira Vlada kroz Predlog ovog zakona, da razjasnimo i pokažemo svu zlonamernost i neozbiljnost u radu dosadašnje Vlade i skupštinske većine.
Ovaj predlog zakona najbolji je primer kako se obmanjuje veliki broj građana, pokazuje da zakonskim rešenjima, koja nažalost evo već godinu dana donosimo, a koja su često neprimenljiva u praksi, stvaramo samo jednu marketinšku podlogu, na osnovu koje pokušava Vlada da ubedi građane kako ide ka nekom boljitku za sve njih.
Nažalost, ovaj zakon nije takav zakon. Ono što ovom zakonu fali, to je ono osnovno - da omogući građanima pristup svim dokumentima na osnovu kojih bi mogli svoje pravo da ostvare. Toga nema u ovom zakonu i to je jedna od ozbiljnih mana.
Ovaj zakon, isto tako, nije usaglašen sa Zakonom o privatizaciji, jer nije omogućio da se obustavi promet imovine, bar u procesu privatizacije, jer je to valjda sasvim normalno ukoliko ste se odlučili da imovinu vraćate građanima Srbije. Ono što se očekivalo i što je trebalo građanima, a ima ih negde oko 300.000 koji očekuju povraćaj imovine, jeste donošenje zakona o restituciji i denacionalizaciji. To bi bila neka sigurnost da vi imate dobru nameru kada je u pitanju ovaj zakon.
Imam utisak da što je Vlada slabija, što je ekonomska situacija lošija, što su građani nezadovoljniji, Vlada izlazi pred građane sa nekim jednokratnim rešenjima, poput nekih zakonskih predloga, strategija, nekih planova koji imaju cilj da stvore marketinšku sliku uspešnosti Vlade.
Pored ovog zakona, trenutno je aktuelna ova strategija o zapošljavanju, gde se na par listova jednog upitnika građanima obećava od pet do 10.000 evra, što je sasvim neozbiljan pristup; čak se i onim ozbiljnim građanima koji nameravaju ozbiljno da investiraju u svoj posao ne omogućava da, uz te zahteve, predaju neke elaborate ili biznis planove, što bi pokazalo da ozbiljno razmišljate o problemu zapošljavanja.
Nažalost, izlazi se sa ovakvim zakonima koji imaju cilj da popune novinske stupce. Mislim da je kod ovog zakona krajnje vreme da se stane na kraj takvom ponašanju Vlade. S jedne strane, imamo zainteresovane građane, udruženja građana koji su protiv ovog zakona; SRS je protiv obmanjivanja i jedne vrste kukavičluka, s kojim se odnose predstavnici Vlade prema građanima; verujem i da dovoljan deo predstavnika pozicije nije zadovoljan ovim zakonskim predlogom.
Mislim da je sada prilika da, prihvatanjem ovog amandmana, faktički poništimo ovaj zakon i da građanima kažemo u lice šta mislimo o njihovim zahtevima. Srpska radikalna stranka se izjasnila, ali mi se čini i ubeđen sam da predstavnici Vlade to nisu, pa će novi predlog zakona građanima, koji zahtevaju povraćaj imovine, mnogo jasnije pokazati šta mogu da očekuju od ove vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji reguliše odnose Republike Srbije i banaka u stečaju. Mislim da smo danas svi već svesni da je stečaj nad bankama, koji je sproveden 2001. i 2002. godine, unazadio srpsko bankarstvo i stavio šapu jedne političke stranke na celokupnu srpsku privredu.
Srpska radikalna stranka se, u svakom slučaju, ne slaže sa donošenjem ovakvih parcijalnih zakona koji uređuju sektor bankarstva. Neophodno je da Vlada pred nas poslanike izađe sa jednom strategijom, da odredi dinamiku privatizacije u bankarskom sektoru, jer je bankarski sektor izuzetno bitan za funkcionisanje cele srpske privrede.
Bez domaćih banaka, bez banaka koje mogu da podrže i da jačaju srpsku privredu i da utiču na dalji razvoj srpske privrede neće biti moguća ni bolja sutrašnjica za sve građane Srbije.
Neminovno je da deo banaka bude privatizovan. Sasvim je sigurno da će i strane banke ući na srpsko tržište. SRS se ne bori protiv toga. Naprotiv, zalažemo se da bankarsko tržište bude otvoreno, jer smo svesni da bi strane banke donele i značile jeftiniji i efikasniji bankarski sistem i ujedno omogućile da, kroz povećanje ponude kapitala, imamo i niže kamatne stope, što je izuzetno bitno za srpsku privredu u današnjici.
Činjenica je i to da sve razvijene zemlje štite svoj bankarski sistem, da ne idu u privatizaciju i rasparčavanje svog bankarskog sistema, jer jedino bankarski sistem nad kojim se ima makar delimična kontrola garantuje privredni razvoj.
Rekao bih da je malo i nelogično da pred nama stoji zakon koji treba da reguliše postojanje jedne agencije koja bi trebalo da potpomogne srpski izvoz, a da se u isto vreme, bez bilo kakvih kriterijuma, bez bilo kakve strategije, ide u privatizaciju bankarskog sektora. Isti taj izvoz se, na neki način, onemogućava ili se stavlja pod znak pitanja, jer će ubuduće u potpunosti zavisiti od volje stranih banaka i stranog kapitala.
Rekao bih još jednu stvar u vezi sa ovim zakonom, da je neprimereno da Agencija za osiguranje depozita, sanaciju i stečaj dobije ovoliko ovlašćenja, da je neprimereno da je rukovodstvo te agencije pod kontrolom jedne političke partije – G17 plus, da je i guverner Narodne banke i sama Narodna banka pod kontrolom iste te partije, da je Ministarstvo finansija takođe pod kontrolom iste te političke partije.
Iz našeg iskustva vezanog za stečaj ovih banaka u 2000. godini možemo da zaključimo da će i ovaj zakon da bude jako štetan po bankarski sistem. Svako ovakvo parcijalno rešenje, kojim se na jedan netransparentan način rešava bankarski sistem, mora biti odbijeno od strane poslanika. Zato vas i pozivam da u danu za glasanje ne podržite ovaj zakon, već da insistiramo na tome da Vlada i Ministarstvo izađu sa jednom konkretnom strategijom i dinamikom privatizacije i regulisanjem bankarskog tržišta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakona odnosi se pre svega na stečajeve i na kontrolu koju vrši Agencija za privatizaciju. Rekao bih par reči o stečaju. Mi smo Zakon o licenciranju stečajnih upravnika doneli još u julu mesecu prošle godine. To je bio uslov da bi Zakon o stečaju mogao da se primenjuje. Koliko vlast vodi računa o stečaju i stečajnim postupcima i svim malverzacijama i kriminalu koji se dešava u okviru tih postupaka pokazuje činjenica da do dana današnjeg nemamo formirano i nemamo licencirane stečajne upravnike i da to ide jako sporo.
Zakon o stečaju stupio je na snagu 2. februara. Agencija je u svom operativnom planu, verovali ili ne, za ovu godinu predvidela 12 preduzeća u kojima će sprovoditi stečaj. Bilo bi zanimljivo od ministra dobiti informaciju koja su to preduzeća i zbog čega baš tih 12 preduzeća, kada smo svi svesni da postoji par stotina preduzeća koja su u društvenom vlasništvu, u kojima se trenutno sprovodi stečaj.
Očigledna je selekcija na preduzeća koja su nekome interesantna iz nekih razloga. Očigledno je da je Vlada svesna da trgovinski sudovi ne rade svoj posao onako kako treba i da je nezadovoljna. To je bio razlog zbog čega se stečaj predaje Agenciji za privatizaciju u ruke i pruža joj se mogućnost da daje stečajne upravnike. Činjenica je da se vlast uplašila tog posla koji je pred njom, da nije istrajala i da se povlači iz postupka stečaja i ostavlja da stvari teku onako kako to trenutno ide, a ide loše. Naveo bih primer jednog preduzeća, imam obavezu prema radnicima Građevinskog preduzeća "Rad" iz Beograda, u kome je stečaj u oktobru mesecu bio priveden kraju. Isplaćena su sva dugovanja prema radnicima, sa svim firmama koje su imale potraživanja sklopljen je dogovor o nadoknadi svih potraživanja; bilo je potrebno samo da se to ozvaniči na jednom od sudskih ročišta.
Istog trenutka kada je do toga došlo, kada je gospodin Goran Kljajević shvatio da je sa stečajem u "Radu" završeno, smenjen je stečajni upravnik, i njegov zamenik, a na njegovo mesto postavljen je novi čovek, koji je u toku novembra i decembra pokušavao na sve načine da što više rasproda bez tendera, bez ikakvih kriterijuma svu imovinu "Rada", odnosno onih 50% koliko je bilo potrebno da bi se izbegao ovaj zakon koji je stupio na snagu 2. februara.
Bez obzira na to, išlo se na prodaju preduzeća sa početnom cenom od milion evra, mada se na osnovu one dokumentacije koja je pripremljena u prethodne tri godine, pre nego što su bivši stečajni upravnici smenjeni, vidi da je imovina 50, a možda i sto puta veća nego što je početna cena.
Kada je u pitanju kontrola, imamo loše stanje u oblasti kontrole u Agenciji za privatizaciju. Tu se ne radi ništa od onoga što bi trebalo da se radi, ili se ne radi na pravi način. To su, uglavnom, falš kontrole. Isto tako bih na primeru jednog preduzeća iz Pomoravskog okruga, na primeru "Ravanice" iz Ćuprije, pokazao kolika je nebriga i nezainteresovanost Agencije za privatizaciju za sudbinu preduzeća nad kojima treba da sprovede privatizaciju.
Naime, pre godinu dana raspisan je tender za preduzeće "Ravanica" iz Ćuprije. Javilo se šest interesenata, a nisu mogli da uđu u fabrički krug zahvaljujući jednom ćuprijskom mafijašu – Radetu Bilderu, koji je zaustavio kupce i nije im dozvolio da uđu u krug fabrike i da provere navode iz dokumentacije koju su otkupili. Agencija za privatizaciju ništa nije uradila po tom pitanju, a godinu dana je prošlo, proizvodnja je desetkovana, polovina radnika iz tog preduzeća je otpuštena...

Tek su dve sekunde prošle, nije valjda toliki problem.

Dobro, završavam, samo trenutak. Radi se o 500 radnika i bio bi red da ih ispoštujemo za toliko, jer je polovina od njih već ostala bez posla i na ulici su. Dobro, a onda to oduzmite gospođici Nataši, nemojte meni.

Kažem vam, zamolio sam vas samo za dve rečenice.
Rekao bih da se radi o preduzeću koje je dobro poslovalo pre toga, a ni do dan-danas nije nam jasno šta se dešava sa tim preduzećem, jer se po novom operativnom planu ono ne nalazi ni u planu privatizacije u okviru tendera, odnosno prešlo se na aukciju. Očigledno je da je pritiskom na Agenciju...

... pojedinac uspeo da izbegne privatizaciju i da sve radnike stavi u situaciju da ne mogu da računaju na svoja radna mesta.