Zahvaljujem se gospodine Bečiću.
Zahvaljujem vam se i zato što će Administrativni odbor kojim predsedavam ovom vašom odlukom i povlačenjem kazni imati manje posla, ali se nadam da Narodna skupština neće biti više poprište ružnih reči i takvih tema, već zaista mesto konstruktivne rasprave i sučeljavanja različitih politika, različitih činjenica i dolazaka do rešenja, a ne poprište nekih ružnih reči koje smo ne mali broj puta ovde mogli da čujemo.
Gospođo Mihajlović, uvaženi gosti iz Ministarstva saobraćaja, Republičkog geodetskog zavoda, dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se za ovu sednicu setio sam se jednog dešavanja iz 2010. godine i to u jeku, ne samo primene jednog od tako uspešnih Zakona o legalizaciji, već i jedne kampanje koja je vođena kako bi se nelegalni objekti zapravo preveli u legalne.
Jedan moj stariji sugrađanin koji je čestito i pošteno odradio svoj radni vek, sagradio je kuću u okolini Vrnjačke Banje, na obodu Vrnjačke Banje, uradio je sve što je taj zakon propisivao da bi legalizovao svoju kuću. Predao je papire u jedinicu lokalne samouprave, napravili su obračun i po tom obračunu je on morao da plati 7.000 evra za legalizaciju kuće. On je rekao – nemam. Naravno, kao i većina građana Republike Srbije. Sa tim odgovorom je otišao i u banku. Tamo gde imaju. U banci su mu rekli nema problema, možete da dobijete 7.000 evra kredita, ali za tih 7.000 evra kredita moraćete da date hipoteku na kuću koja je legalizovana. I samo za jedan čin, samo za legalizaciju kuće koju je čestito pošteno gradio i pravio je morao da da celu kuću da bi mogao da legalizuje.
Svi ti prethodni uspešni zakoni o legalizaciji nisu prihvatili jednu dimenziju, jednu činjenicu, a to je kako ljudi u Srbiji žive, koliko novca imaju i da li imaju toliko novca da izvrše legalizaciju. Pred ovom Vladom Republike Srbije su bile dve mogućnosti, da se ne bavimo ovom temom, da stavimo glavu u pesak, da budemo zadovoljni zato što je prošle godine legalizovano 1.850 objekata. Tim ritmom i na taj način da bi se legalizovalo ovih gotovo milion i 500 hiljada nelegalnih objekata trebalo bi nam nekih 810 godina, 810 godina na ovaj način kao što je to rađeno do sada. I tada bi nas optužili gospođo Mihajlović, da vršimo politizaciju i tada bi nas isti ljudi optužili i rekli – pa, da vi to radite zato što dozvoljavate nekim vašim ili potencijalno vašim da grade i rade i nemate Zakon o legalizaciji ili ne primenjujete neke tamo zakone, i tada bi nas optužili za politizaciju svega.
Isti oni koji su nas sada optužili za politizaciju zato što želimo da se bavimo time. Zato što želimo da stavimo tačku na jedan višedecenijski slučaj i na milion i 500 hiljada nelegalnih objekata. Zato što želimo da ljudi u Srbiji dobiju veću vrednost za svoje nekretnine. Zato što želimo da podignemo građevinsku industriju. Zato što želimo da oživimo tržište nekretnina. Zato što želimo da ljudi u Srbiji ono što su gradili i zidali, u šta su ulagali da raspolažu time na pravi i pravičan način.
Pažljivo sam slušao današnja izlaganja svih narodnih poslanica i narodnih poslanika i zadovoljan sam jednim tonom koji je vladao u Narodnoj skupštini. Nije tako čest. Nažalost. Žao mi je što prisustvo u sali narodnih poslanika ne oslikava zainteresovanost javnosti, zainteresovanost ljudi u Srbiji za ovu temu i tu prihvatam i svoju odgovornost i odgovornost moje poslaničke grupe, iako je najbrojnija i procentualno je najviše narodnih poslanika SNS u sali, ali prihvatam i svoju odgovornost.
Nekoliko stvari koje su mi zaista zaparale uši, jedna od tih, a probaću da u narednih nekoliko minuta opovrgnem sve ono što je danas izneto, a predstavljeno kao ključni razlozi zbog čega Zakon o ozakonjenju navodno nije dobar.
Jedan od razloga je što smo navodno godinu dana najavljivali donošenje ovog zakona. Zamislite strašan greh zato što smo ljudima u Srbiji poručili da želimo i da se bavimo ovom temom. Pa, ovo je tema o koju su obile zube mnoge dosadašnje Vlade Republike Srbije. Pa, zar mislite da je nešto moglo da se uradi preko kolena? Zar mislite da je nešto moglo da se uradi tek onako odokativno? Pa, doživelo bi sudbinu i ovih prethodnih šest zakona. Pa, naravno da smo se dugo bavili time. Naravno, da smo morali da uradimo i Nacrt zakona, da je na osnovu tog nacrta zakona urađena jedna obimna javna rasprava u kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada učesnika u svim većim gradovima u Republici Srbiji, i sada su nas optužili gospođo Mihajlović, zašto smo uključili javnost? Zašto nešto nismo radili tajno? Isti oni koji nam kažu, a da li je ovaj zakon prošao javnu raspravu. E, sad kad je prošao javnu raspravu onda nam sada šalju poruke, pa, znate morali ste to da radite tajno, da ne bi ovo možda bila politizacija.
Morate da se dogovorite jednom, hoćete li da se uradi po PS, po pravilu, da prođe javnu raspravu, da budu uključeni ljudi koji su zainteresovani za ovu temu i za ovu oblast ili hoćete da se nešto radi tajno? Mi ne želimo da se radi bilo šta ne transparentno, ne želimo da radimo bilo šta daleko od očiju javnosti. Zbog toga je ovaj proces trajao godinu dana. Zbog toga što smo želeli zakon koji će biti primenljiv, koji će staviti tačku na postupak i na tako dugo i stalno najavljivan kraj postupka legalizacije.
Druga stvar i jedna rečenica koju mogu samo da definišem kao bežanje od odgovornosti. Kada su rekli, znate za tih godinu dana za koliko ste najavili da ćete uraditi Zakon o legalizaciji masovno je krenulo da se gradi po Srbiji, masovno se gradi. Onda isti ti ljudi pre podne izađu za govornicu i kažu – naša građevinska industrija je u teškom stanju, ništa se ne radi, a onda bežeći od svoje odgovornosti zato što su dozvolili da se napravi 1.500.000 objekata, kažu – evo masovno se gradi u zadnjih godinu dana. Može li građevinska industrija biti u istom trenutku i u krizi i da se masovno gradi? Po meni, po logici, ne može, osim ako hoće neko da pobegne od svoje lične odgovornosti zašto je dozvolio da ovoliki broj nelegalnih objekata se pojavi u Republici Srbiji.
Takođe, jedna od stvari koja po meni, po mojoj logici zaista nema nikakve veze, a to je, neke kolege su rekle da je ovo koruptivan zakon. Kako? Gde vi tu vidite mrvu mogućnosti za korupciju? Mrva mogućnosti za korupciju, da li je to što će se kuća, porodična kuća do 100 metara kvadratnih legalizovati za 5.000 dinara? Što ćete moći kuću između 100 i 200 kvadrata da legalizujete za 15.000 dinara? To što će oni koji su imali više mogućnosti, gradili veće objekte legalizovati za 30.000 ili 40.000 dinara, gde vi vidite tu mogućnost korupcije?
Ja je vidim na drugoj strani, ne u ovom zakonu, nego u onome što se dešavalo u Srbiji proteklih 20, 25 godina, možda i više, a to je korupcija prilikom gradnje objekata. Da inspektor građevinski koji bi trebao da zaustavi gradnju onda kada je ona najjeftinija, onda kada se iskopaju stope temelja, okrene glavu na drugu stranu.
Onda kada se izliva prva ploča je na odmoru, a kada se postavljaju rogovi krova je bolestan, a tada je gotovo. Tada je objekat izgrađen, tada su neki ljudi uložili novac i tada je gotovo. Gotovo je sa njegovim poslom, osim što može samo da evidentira još jedan nelegalno izgrađeni objekat. E to je, poštovane koleginice i kolege, mesto korupcije, a nije mesto korupcije želja Vlade Aleksandra Vučića i SNS da oživimo građevinsku industriju, da stavimo tačku na postupak legalizacije, da oživimo trgovinu nekretninama, da ljudi u Srbiji dobiju veću vrednost svojih objekata, onoga što su gradili i zidali.
Kažu, takođe kao jednu od važnih zamerki, zakon nije pravičan, jer, zaboga, time će kuća na Dedinju vredeti više od kuće u Surdulici. Pa, ona i sada više vredi. Pa, blok koji je ugrađen na Dedinju više vredi od bloka koji je ugrađen u Surdulici, u ovom trenutku. I, ono što je poprilično iritantno, to kao zamerku ovog zakona daju narodni poslanici koji baš žive na Dedinju. To nijedan poslanik iz Surdulice, Vrnjačke Banje, Subotice, Valjeva, nije rekao, nego baš oni koji žive na Dedinju, baš oni koji su vlasnici nekretnina na Dedinju. Kažu – pa, znate, to će dobiti veću vrednost.
Kažu - ovaj zakon nije pravičan, zato što će neki ljudi koji su radili legalno i regularno biti kažnjeni. Matematika je poprilično egzaktna stvar, pa sam nešto više od sedam miliona stanovnika Srbije podelio sa četiri, podelio sa četiri koliko je brojčano prosečna porodica u Srbiji, i onda sam došao do broja milion i 700 hiljada, odnosno milion i 800 hiljada porodica.
Kada imate sa jedne strane milion i 800 hiljada porodica, a sa druge strane milion i 500 hiljada objekata nelegalnih, pa to gotovo svaka porodica ima neki nelegalan objekat u Srbiji. I, prema kome je onda to nepravično? Prema kome, ako je gotovo svako u Srbiji na neki način vezan, da li ima deo kuće ili kuću ili nešto što je radio u nekom trenutku, a nema građevinsku dozvolu za to? Nema nepravičnosti u tome. Nepravičnost je u onom trenutku kada ti ljudi nisu mogli da trguju svojim nekretninama, kada nisu mogli da možda uzmu kredit, kada nisu mogli da prepišu tu nekretninu. Nepravičnost je bila i zbog toga što država nije mogla da ima prihode na te nekretnine, u smislu poreza, a to je jedno od osnovnih funkcija svake države. E, u tome je ležala nepravičnost. Tu nepravičnost mi želimo da ispravimo ovim zakonom.
Mislim da u budućnosti ključ leži u… Ja nemam nikakvu sumnju da se ovaj zakon neće primeniti, znam da će se primeniti, jer ste, gospođo Mihajlović, pokazali i po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kako je to moguće da se sa 200 i nešto dana, koliko je bilo potrebno za dobijanje građevinske dozvole, da svedete taj rok na 28 dana, jer ste uspeli zajedno sa vašim saradnicama u Ministarstvu i zajedno sa ostatkom Vlade doprinesete da na „Duing biznis listi“ napredujemo 32 mesta. Znate, to nije rekao Zoran Babić, ili Katarina Rakić, ili Aleksandar Martinović, to su ipak rekli ljudi koji su veoma vešti i obazrivi u tim procenama, ali mi želimo da idemo dalje.
Ja se pridružujem onom obećanju, a siguran sam i vi, gospođo Mihajlović, da je u budućnosti mesto Srbije u prvih 30-40 na „Duing biznis listi“. I, kao što ste uspeli da Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dovedete da se građevinska dozvola u Srbiji dobija za 28 dana, tako sam siguran da ćete ovaj postupak legalizacije, koji je oročen na godinu dana, koji mora da bude brz, u koji će se uključiti sve lokalne samouprave, doprineti da se proces legalizacije dovede do kraja, da ljudi u Srbiji mogu da dobiju dodatnu vrednost na svoje objekte, da se postupak legalizacije uradi u interesu građana, a ne u interesu lokalnih samouprava ili države. Ne primarno interesi svih, jer nekako do sada čini mi se da je ta kvačka svih dosadašnjih zakona, taj kamen spoticanja svih dosadašnjih zakona bio baš zato što se njihova primena kompletno, odnosno iznosi za legalizaciju su davani jedinicama lokalne samouprave da oni kažu koliko i kako je to. Onda su jedinice lokalne samouprave, naravno, uvek želele više, stavljale cene koje su nerealne. Onda opet dolazimo do početka mog današnjeg izlaganja, do mog komšije iz Vrnjačke Banje koji je dosadašnjih zakonima morao da plati 7000 evra ili da uzme hipoteku, odnosno hipotekarni kredit na tu istu nekretninu i vrteli smo se u tom začaranom krugu i imali smo zakone koji su u stvari bili „perpetum mobile“.
Srpska napredna stranka će, naravno, u Danu za glasanje, onda kada budemo i raspravlja i u pojedinostima, a i mi smo predali neke amandmane, ja sam vam zahvalan na komunikaciji koju smo imali da bi te amandmane i predali, SNS će u punom kapacitetu glasati za ovaj Zakon o zakonjenju, ali i za sve ostale zakone iz ovog seta zakona. Hvala.