Član 107, gospodine predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine. Ako smo mi ovde narodni poslanici i ako je jedan narodni poslanik taj narod isti uporedio sa magaretom, onda je na znam više dokle je došao nivo našeg parlamentarizma. Dokle je više sve ovo došlo? Ako je nazvati besmislicom to što je Boris Tadić sa tadašnjom kamarilom političkom obećavao gde god je bio, a to je tih 1000 evra besplatnih akcija građanima Republike Srbije, da je to besmislica, u redu, poštovani građani Republike Srbije, ti koje je gospodin Đurišić nazvao, da ne kažem kako vas je nazvao, niste ni čuli o 1000 evra besplatnih akcija. Ne, to je uradio neko drugi. Ne, to bi trebalo da se izbriše iz našeg sećanja, jer to su besmislice i svako ko pomene obećanih 200.000 radnih mesta.
Podsetio bih onoga ko vređa građane Republike Srbije, da u tim tabelama, koje kaže da je ručno video i da ih je napisao, neka pogleda kolika je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila 2008. godine. Bila je 13%, a za vreme Vlade Borisa Tadića, za četiri godine, 2012. godine stopa nezaposlenosti je 25,8%, gospodine predsedavajući.

Pa to je nazvao besmislicama, a one ljude koji su izgubili posao zbog takve pogubne politike uporedio je sa magarcima, i sve to u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sve to bez bilo kakve reakcije. Sada ovu Vladu naziva štetočinskom. Ovu Vladu za koju je i Evropska komisija u poslednjem izveštaju rekla da je stopa nezaposlenosti još uvek velika, ali ispod 20%, što znači za više od 6% smanjena stopa nezaposlenosti u odnosu na onu koju smo zatekli 2012. godine.
Podsetio bih i vas, gospodine predsedavajući, kao i sve građane Republike Srbije, koje je gospodin Đurišić nazvao magarcima, nažalost, da je te 2012. godine stanje u budžetu bilo i likvidnost budžeta bila za pola plate, za pola penzije.

Ja delim mišljenje da je obrazovanje osnov budućnosti svakog društva, pa tako i našeg, srpskog, društva, ali ne mogu da prihvatim mišljenje prethodnog govornika, uvažene koleginice Vučković, da su plate jedini osnov za razvoj obrazovanja.
Ne mogu da prihvatim činjenicu da 94% budžeta za obrazovanje već godinama, decenijama, odlazi za plate. Šta možemo da očekujemo od obrazovanja ako od celokupnog budžeta 94% ide za plate? Zatvaramo oči pred tim i ne kažemo da više ide na razvoj, na bolje uslove.
Nisu samo plate iako su naravno veoma bitne jer od tih plata se živi, žive porodice, preko 100 hiljada ljudi u Srbiji je vezano za obrazovanje i za te plate, ali baš to, baš ta anomalija je doprinela da imamo ovakvo školstvo.
Pogledajte kako izgleda učionica u osnovnoj školi u Kuli. Pogledajte kako izgleda fiskulturna sala u istoj toj osnovnoj školi u Kuli.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Srpska napredna stranka…)
Pogledajte kako izgleda, iako neko dobacuje bez prava, gospodine Bečiću…

Ali ovde sredstva za obnovu ovih škola su prošla isto kao što su prošla i sredstva za izgradnju doma za decu ometenu razvoju, koju je Bojan Pajtić opljačkao, čak ni to mu nije bila svetinja, a kamoli školstvo i od toga je uzeo.
Pogledajte našta i kako izgleda mokri čvor u Osnovnoj školi „Drinka Pavlović“ u Kuršumliji…

Molim vas, 30 sekundi samo da pokažem ove slike.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
(Marko Đurišić, s mesta: Četiri godine ste na vlasti.)
Pogledajte našta izgleda i kako izgleda takođe škola „Vuk Karadžić“ kod Kladova.
(Marko Đurišić, s mesta: Skini taj sat sa ruke...)

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Rečeno je nešto, prepisaću lapsusu gospodina Pavićevića, a to je nenamensko raspolaganje novca vladajuće stranke. Srpska napredna stranka jeste vladajuća stranka i najveća stranka na političkoj sceni Srbije.
Po Zakonu o političkim aktivnostima, o vršenju i finansiranju političkih aktivnosti, DRI je izvršila kontrolu poslovanja i SNS i SPS i DS. Ono što znam, a što su zamerke koje se broje jedan, dva, tri i proceduralne su prirode, dok se za zamerke koje se odnose na poslovanje DS mere u tomovima. Toliko o tom nenamenskom raspolaganju sredstvima namenjenim za političke aktivnosti.
Sa druge strane, što bih podsetio kolegu Pavićevića, a to je da se trenutno vrši rekonstrukcija 50 srednjih i osnovnih škola. Počete su u avgustu, a biće završene do Nove godine, gospodine Pavićeviću. Druga faza i tender za 80 škola se objavljuje do Nove godine i radovi počinju na proleće 2016. godine. Treća faza, projekat Evropske investicione banke, ide na jesen 2016. godine i obuhvata 70 škola i treba da se završi do 2017. godine. Ukupno, od 1.257 osnovnih i 441 srednje škole, u ovom trenutku je renovirano ili se renovira 200-210 škola. Popravljamo sve one brljotine koje ste nam ostavili, sve one mokre čvorove, kao što je ovaj u Žitorađi, koji nije napravila SNS, nego DS ostavila i deci i profesorima. Pogledajte u Užicu osnovnu školu „Kralj Petar drugi“. Pogledajte na šta liči „Kralj Petar drugi“ u Užicu. Pogledajte u Sremskim Karlovcima na šta liči škola. Mi o tome govorimo, govorimo o konkretnim stvarima koje ispravljamo.

Sa zadovoljstvom ću, gospođo predsednice da pozovem i da povedem gospodina Pavićevića u Vrnjačku Banju, pa da pogleda kako je rekonstruisana sala osnovne škole u Vrnjačkoj Banji, kako je završena, kako je posle nekih 70, 80 godina, a još kada je moj pokojni otac išao u školu u Lipovi, ona je bila takva do sada naprednjačke vlasti i u Vrnjačkoj Banji i u Republici Srbiji, kada je promenjena i stolarija i postavljena izolacija i novi podovi. Ne može da se prepoznaju te škole, pod naprednjačkom vlašću, gospodine Pavićeviću, ne morate da mi verujete, to veruju građani Vrnjačke Banje, to veruju građani Srbije, a vi možete samnom da dođete i da pogledate na licu mesta.
Sa druge strane, da li se javnim finansijama Vlada Republike Srbije odnosi sa pažnjom dobrog domaćina? Ja svim srcem verujem da je tako. To veruju i građani Republike Srbije. Uostalom, to rezultati pokazuju. Pokazuje i činjenica da smo spremni na monitoring i na kontrolu MMF koga ste vi oterali iz Republike Srbije kako bi mogli burazerski da raspolažete tim javnim finansijama.
Ali, ono što nas razlikuje od vas, što sada javne finansije, gospodine Vujoviću, postoje, za razliku i u odnosu na vreme, za vreme bivšeg režima, pa tih javnih finansija nije bilo, pa prazna kasa, pa kako da se ponašate i domaćinski i nedomaćinski sa nečim što nije postojalo? E to je ono što nas odvaja. Što smo tu kasu, kasu svih građana Republike Srbije napunili, dobro je zaključali, dobro je obezbedili, dobro se kontroliše i šta ulazi i šta izlazi, naročito šta izlazi iz nje, za razliku od vas, gospodine Pavićeviću, i od vašeg vremena kada je u toj kasi bila samo paučina.

Osim nekih kadrovskih promena, koje ne znamo da li su stvar humora, crnog humora, šalila se deca ili se nisu šalila deca, evo sada vidimo i promene kod DS, bar u opredeljenju i u vrednostima koje zastupaju.
Sada su odustali i od evropskih vrednosti i od evropskog puta Srbije, pa su i nešto što sam citirao, a što je navedeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije, da je nezaposlenost u Srbiji još uvek veoma velika, ali da je smanjena na manje od 20%, malopre smo čuli gospođu Jerkov koja je rekla – ma šta zna ta Evropa, šta zna ta Evropska komisija, slušajte mene i tako te koji su na volšeban način deci ometenoj u razvoju umesto objekta, umesto mesta gde će se okupljati i oni, ali i roditelji dece ometene u razvoju, ostavili ništa, neizgrađeno, oteto, opljačkano, a pare milion i 200 hiljada evra na volšeban način nestalo u tamnim vilajetima Bojana Pajtića i njemu bliskim kompanija i ljudi.
Ja ću i dalje pokazivati ono što jeste prosveta u Srbiji, nažalost, jeste jedan segment prosvete u Srbiji, prosvete onakve kakva nam je ostavljena. Uostalom, kao što nam je ostavljeno i sve drugo, uništeno, upropašteno i oteto.
Pogledajte Osnova škola „23 Oktobar“ u Sremskim Karlovcima. Pa da li se Bojan Pajtić setio da obiđe Sremske Karlovce, da li se setio da nešto uradi u toj Osnovnoj školi „23 Oktobar“?
Pogledajte na šta liči u Vlasotincu škola iako se slažem da bi ipak trebalo dati više šanse deci iz unutrašnjosti i sa ruralnih područja, pogledajte. Šta da očekuju deca u Vlasotincu? Jedna sijalica na tri učionice. Pogledajte na šta izgleda takođe u Osnovnoj školi u Vlasotincu „8 Oktobar“ mokri čvor. To je produkt politike DS.

Gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Nije ni prvi put, a verovatno neće biti ni poslednji put da dostojanstvo Narodne skupštine unižava, ponižava gospodin Veselinović, najbezočnijim neistinama i lažima kojima ovde pokušava da na sebe skrene pažnju javnosti, koju definitivno, jer kad nema pažnju i poverenje građana Republike Srbije, onda incidentima, izmišljanjima i podmetanjima mora da skrene pažnju javnosti na sebe.
(Janko Veselinović, s mesta: Smiri se Babiću.)

Gospodin Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, je ovde došao, odgovorio na sva pitanja koja su postavljena i tada, a i u ranijem delu zasedanja, otišao je u Privrednu komoru Srbije, rekao je da će se vratiti i niko ovde nije pobegao, e, jedino što su pobegli neki mnogo hrabri, koji su pre toga onako hteli svašta nešto da kažu, a onda su uhvatili vrata i pobegli iz Narodne skupštine.
Sa druge strane, postoje dupli aršini. Kad god postoje dupli aršini i dupli standardi, nešto ne valja, jer kada se prosvetnim radnicima isplaćuje 7.000 dinara i isplaćuje Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije, onda nema pravo da se kaže da to radi Aleksandar Vučić, predsednik Vlade, ali zato kada su umanjene plate, kada je umanjen jedan deo penzija, kada su ti ljudi preuzeli najveći teret ispravljanja grešaka iz prošlosti, e, tada isti ti kažu – e, uzeo je Aleksandar Vučić. Ne, nismo uzeli. Nismo uzeli, kao što to uzima Bojan Pajtić od dece sa smetnjama ometene u razvoju. Ne, nismo uzeli, od optičkih kablova kao što je to radio Oliver Dulić. Ne, nismo uzeli to od „Azotare“, kao što je to radio Saša Dragin. Ne, nismo uzeli, kao što su uzeli čelnici Grada Kraljeva, posle zemljotresa i to čelnici, demokratski čelnici Grada Kraljeva.

Nismo uzimali na takav način. To ste radili vi, gospodine Veselinoviću.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.
Reklamiram povredu Poslovnika član 107. dostojanstvo Narodne skupštine i mislim da je ono prekršeno danas i sada u ovom trenutku kada raspravljamo o jednoj važnoj temi, o izmeni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu i kada ovde imamo i bio je u sali i predsednik Vlade i kada imamo u sali tri ministra u Vladi Republike Srbije i gospodina Vujovića i gospodina Bratislava Gašića i gospodina Sašu Antića, a sa druge strane od opozicionih narodnih poslanika imamo prisutne dve koleginice.
Zbog toga ja otvoreno pitam, gospodine Bečiću vas, a vi ćete preneti, šta u ovom trenutku radi Nataša Vučković, šef poslaničke grupe DS? Koja je to bitnija tema nego što je tema za koju su je platili građani Republike Srbije? Šta u ovom trenutku radi Dejan Nikolić, zamenik šefa poslaničke grupe DS? Šta u ovom trenutku…

Gospodine Bečiću, bili smo prisutni kada su narodni poslanici DS čitali imena članova poslaničke grupe SNS i niste reagovali. Zbog toga mislim da se to pravo daje i drugima.

Izvinjavam se i neću upotrebiti, nisam znao za gospodina Nikolića i želim mu svu sreću i brz oporavak.
Šta u ovom trenutku radi Dragan Šutanovac? Koji važniji i preči posao ima nego prisustvo i ovoj temi koja se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine?
Šta sada radi Borko Stefanović? Gde se nalazi Zoran Živković? Kojeg prečeg posla ima Vladimir Pavićević, pa nije u sali i ne radi ono za šta su ga platili građani Republike Srbije? Gde je Marko Đurišić? Gde je Balša Božović? Šta sada važnije ima nego što je tema, a to su 7.000 dinara prosvetnim radnicima, što se daje iz budžeta Republike Srbije.
Gde je Aleksandar Senić, gde je gospođa Aleksandra Jerkov? Šta radi Ivan Jovanović, gde je Jovan Marković? Šta je sa Dušanom Petrovićem i šta je sa ostalim narodnim poslanicima i meni je drago što evo još su dva narodna poslanika Demokratske stranke došla da udostoje koliko-toliko ovu Narodnu skupštinu i temu koja se danas nalazi na dnevnom redu.
Neću tražiti da se glasa o tome, gospodine Bečiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Zahvaljujem se i vama gospodine ministre na pažnji koju ste posvetili današnjem zakonu i današnjoj temi. Zahvalan sam i koleginicama i kolegama narodnim poslanicima koji su sa puno pažnje i učestvovali i pratili današnji tok sednice.
Srpska napredna stranka će, naravno, u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Mnogo je razloga zbog čega ćemo podržati. O mnogim razlozima je govorio i premijer, gospodin Aleksandar Vučić, o nekim razlozima su govorili i govornici narodne poslanice i narodni poslanici. Za mene je dominantan razlog taj što je ovaj zakon produkt dogovora, produkt dijaloga između relevantnih i reprezentativnih sindikata u prosveti. Ja im se zahvaljujem na razumevanju, na razumevanju za borbu koju vodite svakodnevno na ozdravljenju naših javnih finansija.
Ovaj zakon je i produkt i još jedna potvrda reformskog kursa i reformskih mera koje sprovodi Vlada Republike Srbije i zbog toga je MMF kao neko ko vrši monitoring nad trošenjem javnih sredstava i dao saglasnost na ovaj izdatak. Ne mislim da je mali. Ne mislim da može da popuni rupe u budžetima svakog od prosvetnih radnika, ali sam siguran da će prosvetni radnici shvatiti to na pravi način. Nećemo zagaditi ovaj zakon nekim teškim rečima koje su došle sa neke druge strane, valjda u omalovažavanju, valjda u tome što će reći da su oni radili bolje. To bolje smo mogli da vidimo kroz pet godina vršenja vlasti, da za tih pet godina nisu ni jedan jedini put se setili prosvetnih radnika, niti jedan jedini put su takvu meru uveli, niti su jedan jedini put uspeli da uštede nešto pa da to podele ljudima, da li u prosveti ili u drugim sferama javnog sektora.
Danas sam celog dana bio u sali, uostalom kao i većina vas. Pažljivo sam slušao sve debate, mnoge nisam razumeo. Nisam razumeo jednu koleginicu koja je eto, kao dobar način poslovanja i budžeta navela rebalans budžeta iz 2006. godine. Zahvalan sam mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe zato što su mi veoma brzo i kvalitetno uradili analizu tog rebalansa budžeta.
Evo, šta ću vam reći gospodine Vujoviću, siguran sam da ćete se namrštiti na ovakve podatke. Tim rebalansom budžeta za 2006. godinu za koji je koleginica rekla kao, eto, jednu sjajnu stvar, za generalni sekretarijat Vlade predviđeni su usluge po ugovoru budžetom predviđene 17 miliona, rebalansom 40 miliona. Za isti taj generalni sekretarijat Vlade te 2006. godine za troškove putovanja predviđeno 38, a rebalansom 66 miliona dinara. Eto, tako bi valjda trebalo da se radi. Umesto prosvetnim radnicima, kao što to radite vi, kao što to radi Vlada Aleksandra Vučića i ova skupštinska većina, tada je koleginica rekla, dobro je da se za generalni sekretarijat izdvajaju sredstva od 28 miliona dinara više za putne troškove.
Kancelarija za saradnju sa medijima, vrlo interesantno, za troškove putovanja je predviđeno budžetom 500 hiljada dinara, odjednom rebalansom troškovi putovanja 6,5 miliona dinara. Usluge po ugovoru 6,5 miliona dinara budžetom za tu 2006. godinu, rebalansom budžeta, kako reče koleginica, tim sjajnim rebalansom budžeta za 2006. godinu, usluge po ugovoru 173 milina dinara. Sa 6,5 na 173. Samo milion i 400 hiljada evra više samo za Kancelariju za saradnju sa medijima, rebalansom, tim sjajnim rebalansom budžeta za 2006. godinu.
Ja ovo uz svu pažnju, uz svu motivisanost i drugim koleginicama i kolegama možda, su pametniji i bolji od mene, verovatno, ali mi nismo uspeli da shvatimo poentu tog kvaliteta kada se samo za Kancelariju za medije, za putne troškove rebalansom budžeta opredeli milion i 400 hiljada evra više. Ali, valjda su to ti dobri rebalansi, to dobro poslovanje.
Ne mogu ni da shvatim, iako nisam ekonomista rebalans budžeta se radi onda kada se menja prihodna, odnosno kada se menja rashodna strana. Rebalans budžeta se radi kada se struktura troškova menja više od 10%, ja u ovom predlogu zakona ne vidim da se menja prihodna strana, ni da se menja rashodna strana, ni da se menja struktura torškova više od 10%, ali je neko ovde i u sali, i u centralnom holu, govorio valjda samo zato da bi bio protiv politike i protiv Aleksandra Vučića i protiv Vlade, ovo je rebalans budžeta. Ovo nije rebalans budžeta.
Ovo nije rebalans budžeta, ovo je mera koja je sredstva koje je Vlada domaćinskim kvalitetnim, poštenim poslovanjem uspela da uštedi. Deo tih sredstava moramo da plaćamo vaše kamate, vaše kredite koje ste uzimali o ruk i kod komercijalnih banaka samo da bi isplaćivali to što ste mogli da isplatite. Da bi isplaćivali i za onaj dvorac Heterlned za koji je eto, potrošeno skoro milion evra, a da deca sa smetnjama u razvoju, izvinjavam se ako koristim možda i pogrešan izraz, ali mislim da, i hvala koleginici koja kaže da je sada u redu, ali mislim da bi tek bilo u redu da taj novac nije pokraden, već da je poslužio da se taj objekat i uradi. Ovako smo dobili samo utrine, samo smo dobili razrušene objekte, nismo dobili ništa, a novac je potrošen.
Izrečene su i neke stvari koje ne mogu da podržim. Izrečene su stvari, citiraću – ne znamo ni broj ljudi koji će dobiti ovu pomoć. Malo je simptomatično kada predsednik Odbora za obrazovanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne zna broj ljudi koji je zaposlen u prosveti, pa ne zna koji će broj ljudi dobiti ovu pomoć i ova sredstva. To je žalosno, to više govori o posvećenosti poslu koji obavljamo. Ali, odlukom Vlade Republike Srbije, amandmanom koje mi je bilo zadovoljstvo da ga potpišem i uz jednu zahvalnost jer je Vlada prihvatila i podržala taj amandman, ova sredstava u iznosu od 7.000 dinara dobiće svi zaposleni u prosveti. Dobiće zaposleni u osnovnom obrazovanju, u srednjem obrazovanju, u učeničkom standardu, zaposleni u visokom obrazovanju i zaposleni u studentskom, u okviru studentskog standarda. Tih 7.000 dinara linearno za sve zaposlene u prosveti. To je za 7.000 više u odnosu na onu pomoć koju su im davali oni koji kritikuju i ovih 7.000 dinara, za toliko je viša.
Raduju me reči i gospodina Vujovića i najave gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Vlade da je ovo jedan korak, prvi korak i da ćemo se u budućnosti mnogo više radovati, mnogo više slaviti pobede nego što ćemo slaviti poraze. Da ćemo i u budućnosti moći da govorimo i o povećanjima, ali koja će biti na osnovu realnosti, na osnovu onoga koliko smo zasukali rukave, koliko smo radili, koliko smo zaradili, koliko smo uštedeli, a ne koliko smo iskukali i izmolili ili dobili neku pomoć ili uzeli kredit po ko zna kakvim uslovima.
Ovo što se sada radi i ovo što se sada, ova jednokratna pomoć je na osnovu realnosti, a ne opterećujući buduće generacije.
Još jedna stvar koja je izrečena. Rekli su - Ne znamo ni kada će je dobiti. Sramota. Sramota je da se jedan zakon koji je mali, bitan za prosvetne radnike, ali mali, dva člana, ne čitaju ni oba člana, da se čak ne čita ni obrazloženje, a u obrazloženju se kaže - Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Što znači da su ta sredstva obezbeđena, da je potrebno da usvojimo ovaj zakon, a verujem da će to biti već ponedeljak i eto ga dan, odnosno vreme kada će prosvetnim radnicima to biti isplaćeno.
Ja znam da postoje ljudi u ovoj sali koji kažu - Ovo je malo. Znate, 7.000 dinara je manje od 1.000 evra. Od onih 1.000 evra koje su obećali 2008. godine, samo i isključivo političkih poena i političke koristi i samo i isključivo da bi tada Boris Tadić pobedio na izborima.
I malo sam istraživao pa sam došao i do reči, Mlađana Dinkića koji je tada rekao – Razlog zbog kojeg sam ušao u to političko obećanje je strah da bi Boris Tadić mogao da izgubi predsedničke izbore raspisane za januar 2008. godine. Ja to nisam uradio zbog svoje stranke koja uopšte nije učestvovala na tim izborima, već je podržala Tadića. Kasnije analize su pokazale da je bukvalno tih 100.000 glasova za koliko je pobedio u drugom krugu dobrim delom potiču od zajedničkog obećanja o besplatnim akcijama.
Zajedničko obećanje 1.000 evra. Sada znam da neko želi da se sve to zaboravi, da se kaže - Puj-pik ne važi se; ali oni koji su bili najglasniji u ovoj Skupštini danas, da opovrgnu, da unize, da ponize, da umanje vrednost su bili baš ti koji su tada bili najglasniji u obećanjima od 1.000 evra.
Mi ne pričamo prazne priče. Pričamo o stvarima koje su obezbeđene. Pričamo o koracima koje ćemo uraditi naredne nedelje ili u narednim nedeljama i ne pričamo to zbog političke koristi i ne pričamo zbog budućih nekih izbora, evo ostavljamo vam mogućnost da nas razbijete na tim izborima u ostalom kao i na svima koji su se desili u 2012. godine pa na ovamo.
Verujem da će to biti mnogo, mnogo bolje nego u ovom dosadašnjim kada ste ili niste ili ste jedva prelazili cenzus. Ali evo, neka ljudi u Srbiji najbolje, prosude.
Prosveta je po mom skromnom mišljenju branša koja vaja budućnost svake države, svakog društva, tako i srpska prosveta vaja budućnost našeg društva. Najznačajniji deo prosvete jesu prosvetni radnici, jesu učitelji, nastavnici, profesori, jeste ono pomoćno osoblje, domari, tetkice, svi oni divni ljudi koji i deci, koja i sada idu u školu, omogućuju koliko toliko pristojne i dobre uslove.
Ko se od nas u ovoj sali, ko od nas koji prate ovaj prenos se ne seća svoje učiteljice, svog učitelja, školskog druga, druga iz klupe, onoga šta je prvo naučio, nekog nestašluka možda iz škole, neke školske ljubavi? Možda joj se ta ljubav i pretvorila posle i u brak i u porodicu, i u novu decu, i u nove učenike. Svako od nas ima zaista jednu pravu, iskrenu emociju prema prosveti.
Najznačajniji deo prosvete pored nastavnika, profesora, učitelja, pomoćnog osoblja su i deca. Deca, taj sunđer koji upija znanje, ti ljudi koji će voditi sutra i Skupštine i Vlade i Ministarstvo i opštine i gradove, i raditi obične neke druge poslove. Prosveta ih priprema.
Mislio sam da ćemo danas ovde razgovarati mnogo dublje o prosveti, o tome da iz našeg prosvetnog sistema i iz škole i fakulteta ne izlaze ljudi koji ne znaju šta su učili, ne izlaze sa mog Mašinskog fakulteta ljudi koji će tek na pripravničkom stažu i u pripravničkom radu prvi put videti cnc mašinu, prvi put videti strug.
Verujem da ćemo, verovao sam da ćemo razgovarati i o dualnom obrazovanju, da ćemo razgovarati o pravljenju novih generacija onih smerova i onih opredeljenja koji su potrebne našem društvu, a ne fabrikovanje običnih diploma, zanata ili bilo čega, da ćemo moći da razgovaramo o prekvalifikaciji već postojećih onih zanimanja koja su prevaziđena.
Mislio sam da ćemo razgovarati i o tome kako da nam se ove slike, slike koje je pokazivao i gospodin Aleksandar Vučić, koje ću vam i ja ovde pokazati, vidim da su se mnogi namrštili a neki hteli da prebace da je za tako nešto odgovorna SNS.
Ja samo ne znam kada smo uspeli za ove tri godine da prekrečimo i da porušimo sve to lepo što ste vi uradili? Ovde imamo OŠ „8. Oktobar“ u Vlasotincu. Ja mislim da više liči na kazamat nego na školu.
Ovo su slike OŠ „23. Oktobar“ u Sremskim Karlovcima. Verujem da je ovo slačionica u sali, ali kada malo bolje pogledate ove slike, ne verujem da bi se iko od roditelja usudio da sam uđe tu, a kamoli da pusti svoju decu.
Evo ga mokri čvor, takođe OŠ „8. Oktobar“ u Vlasotincu, ako može da se nazove mokri čvor, od vlage plafon koji prokišnjava i nisam siguran u bezbednost dece koja ulaze u taj mokri čvor.
Pogledajte ovde OŠ „Vožd Karađorđe“ u Jakovu, vlaga na sve strane, a koliko vremena deca i nastavnici, profesori, provode ovde. Pogledajte „Vožd Karađorđe“ u Jakovu, obrušava se plafon od vlage koja postoji u toj školi.
„Vuk Karadžić“. Pogledajte spoljni izgled škole. Da li je ovo spoljni izgled škole u kojoj želimo da vajamo buduće generacije inžinjera, pravnika, lekara, ali i drugih ljudi, drugih branši? Siguran sam da ovi što sada prave buku i nisu zainteresovani za ove teme.
Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Sipu kod Kladova, ovo je mokri čvor u koji ulaze naša deca. Da li bi ovde ušao neko normalan i pristojan? Da li su ovakvi uslovi, uslovi gde ćemo odgajati i učiti našu decu? Još mnogo fotografija mogu tu da vam pokazujem i za Žitorađu, i za fiskulturnu salu u Kuli i za mnoge druge, i za Užice, i za mnoge druge opštine.
Podržavam aktivnosti lokalnih samouprava. Podržavam aktivnosti ponajviše Vlade Republike Srbije i svega onoga što je urađeno ili se radi na renoviranju škola. Neko se malo pre osmehnuo, valjda je bolja ovakva slika nego slika 50 srednjih i osnovnih škola čije je renoviranje započeto u avgustu i biće završeno do kraja ove godine.
Ja potvrđujem za dve škole, dve škole u mom mestu, jedna je osnovna škola, odnosno istureno odeljenje u Lipovi koja je posle 50-60 godina, ne znam ja imam 44 godine i otkad sam se rodio pamtim je kao takvu, oronulu i lošu, sada je dobila i novu fasadu i nove prozore i nov unutrašnji, dobila je nov enterijer. I za OŠ „Popinski borci“ i za mnoge druge škole.
U drugoj fazi tender za 80 škola se objavljuje do nove godine i radovi počinju sa proleća 2016. godine. Mislim da bi svi trebali da se zamislimo nad pozivom Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Republike Srbije, da bi svi mogli da damo svoj mali doprinos, da bi svi mogli da zasučemo rukave. Nije teško otići do škole, nije teško uzeti četku i metlu. Nije teško pomoći ljudima da se okreči jedna učionica. Nije teško učestvovati u takvom jednom procesu.
Hajde neka ovo bude izazov. Neka ovo bude izazov za svakoga od nas, da skinemo kravate, da svučemo sakoe, da zasučemo rukave i da umesto nekih opštih kritika i debata, koje često nikuda ne vode, da uradimo nešto konkretno.
Verujte da ćemo biti daleko srećniji kada vidimo jednu učionicu okrečenu, kada vidimo malo bolje uslove škole „Vuk Karadžić“ u Sipu i serije i niza drugih škola.
Ono što je važno istaći da su sredstva koja nisu mala, jer treba pomnožiti 140 i nešto hiljada zaposlenih u prosveti sa 7.000 dinara, pa plus doprinosi i sve ono što ide kao teret na ta izdvajanja, doći ćemo do cifre od skoro dve milijarde dinara.
Poštovani građani Republike Srbije, ta sredstva su obezbeđena iz realnih izvora, ta sredstva nisu obezbeđena ni iz kakvih kredita, ni iz kakvih zaduženja, ta sredstva neće vraćati ni vaša, ni naša, ni moja deca. Ta sredstva su obezbeđena jednim domaćinskim, poštenim, odgovornim poslovanjem Vlade Republike Srbije Republike Srbije, domaćinskim odnosom prema sredstvima svih građana Republike Srbije i samo mogu da uz podršku i uz još jednom potvrdu da će SNS podržati ovaj zakon, da nastavite na taj način da radite i da nam što više ovakvih zakona šaljete u skupštinsku proceduru.