Zahvaljujem se gospodine Bečiću.

Neopravdano sam optužen za neprimerene reči, a jedina neprimerena reč, ako to i tako se smatra je članstvo u neformalnim poslaničkim grupama. Evo ovde imam dokument koji kaže – Zelena poslanička grupa, neformalna poslanička grupa, pa ne bih da čitam ostale kolege, ali molim vas pogledajte pod rednim brojem 2. Ko je pod rednim brojem 2? Gospodin Janko Veselinović.

(Janko Veselinović, s mesta: Poslovnik.)

I šta je tu neprimereno? Još sam rekao da te neformalne poslaničke grupe daju vrednost, jer ostavljaju stranačke boje i stranačke zastave, ispred ulaza skupštinske sale i odborske sale. Šta je neprimereno reći? Istinu.

Molim vas, sa druge strane, ovde je optužena Vlada, optužen gospodin Sertić da će institucionalizovati korupciju, pa posredno gospodine Sertiću, na ovaj način je optužena Svetska banka.

Posredno je optužena Svetska banka. Zašto? Evo ovde imam dokument Svetske banke po kojem je ovaj zakon i pisan, tačne instrukcije kako je pisan od A do Š.

Takođe imamo u ovoj hrpi papira mojih i podršku Svetske banke i mišljenje Svetske banke da je ovaj zakon najprimereniji i najbolji u svetskoj praksi. To što neko što baš zbog mahanja tim zastavama stranačkim i što je lepo optužiti Vladu Republike Srbije, na ovaj način optužuje i Svetsku banku.

Izvinite, nismo pisali ovaj zakon u vinogradu. Nismo pisali, pijuckajući vino, nismo te vinograde pretvarali u stanove na Vračaru, već smo koristili najbolju svetsku praksu i Svetsku banku za formiranje i za ovaj zakon.

Hoćete li mi dozvoliti da radimo po Poslovniku?

Ja ću vas zamoliti da samo ovih 15 sekundi uračunate.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, SNS je nastala 8. septembra 2008. godine. Nastala je na krilima želje građana Republike Srbije da se politika i stvari u Srbiji menjaju na bolje.

Ta želja građana Republike Srbije se pokazala na izborima 2012. godine, 2014. godine, a verujem da će se zbog posvećene politike i jedne vredne i odgovorne politike koju vodi Aleksandar Vučić i SNS pokazivati i na mnogim sledećim izborima.

Tadašnja većina, koja je napravljena u skupštini Republike Srbije 2008. godine je bila dovoljna da se izglasa i da je napolju noć i nije im bila potrebna nikakva druga poslanička grupa niti bilo šta za izglasavanje SSP-a, niti bilo čega drugog. Da, glasali smo. Glasali smo zato što smo želeli da Srbija krene dalje i to je želja koja nas i dan danas vodi.

Ali, da demistifikujmo i ta glasanja i te kartice ispod novina. Jednom prilikom ovde u ovoj sali, tadašnja skupštinska većina, koju je predstavljao i gospodin Veselinović, nije imala većinu, bile su im draže kafane, pravljenje kombinacija, lično bogaćenje, čerečenje javnih preduzeća, čerečenje države, nisu imali većinu da se izglasa zakon, nisu imali kvorum da se izglasa zakon. Šta je trebalo da uradi tada poslanička grupa? Da odemo kući, kao što bi vi sada radili i da kažemo - super nisu izglasali. Eto, kakvi su.

Ne, nismo. Zato i uvek želimo da idemo dalje, a vama bi bilo bolje da se pokrijete po glavi, gospodine Veselinoviću, a ne da ovde govorite.

Gospodine predsedavajući, uz poštovanje argumenata koje je izneo uvaženi kolega Đukanović i to da se osim zadnjih desetak sekundi u izlaganju gospodina Pavićevića ništa drugo nije odnosilo na sam amandman, već na neka opšta mesta i krokodilske suze zašto će taj procenat usvojenih amandmana da ih spusti tamo gde im je i mesto, a to je ispod cenzusa, ja nijedan drugi argument nisam čuo.

S druge strane, argument koji je ponudio i gospodin Sertić, argument o kojem ja govorim i danas i pre dva dana i o kojem ću govoriti u budućim danima, jeste ova knjiga, isfotokopirana istina, a to je uputstvo Svetske banke za pravljenje zakona o ulaganjima. Od početka do kraja su konsultovane mere iz uputstva Svetske banke. Od početka do kraja i zbog toga smo i dobili podršku Svetske banke da je ovakav zakon najbolja svetska praksa. Zbog toga smo dobili i podršku MMF-a za ovaj zakon. Zbog toga smo dobili i podršku Američke privredne komore. Zbog toga smo dobili podršku Privredne komore Srbije. Mogu do sutra da nabrajam podrške svih onih institucija, međunarodnih i finansijskih institucija koje su dale podršku ovom i ovakvom zakonskom predlogu, odnosno Zakonu o ulaganjima.

E sad, ja se izvinjavam, sa druge strane, što od svih ovih institucija, u svetskim okvirima poznatim, doći će gospodin Pavićević i reći – ma to ništa ne valja, nema vladavine prava. Nema vladavine prava za Svetsku banku? Dobro. Nema vladavine prava za MMF? Opasne reči za nekoga ko se bavi politikom bilo gde, pa i u Srbiji.

Nema vladavine prava ni za Američku privrednu komoru? Nema vladavine ni u javnoj raspravi gde su konsultovani svi privredni subjekti u Republici Srbiji?

Molim vas, gospodine Pavićeviću, vodite računa šta pričate.

Gospodine predsedavajući, složiću se sa prethodnim govornikom da imaju ovih 7,5% podrške, sa jednim ali. Pošto njegova stranka nije izašla sama na izbore, nego u jednoj koaliciji sa DS, ja verujem da oni imaju u toj koaliciji 7,5% od onoga što cela koalicija ima. Pošto ta cela koalicija ima, negde su tu borba za cenzus, grčevita borba, ali ajde da ih častimo sa 5,01%, 7% od 5,01% je 0,35%. E to je vrednost prethodnog govornika. Pa čak i to kad bi im se dalo, ja mislim da bi odmah potpisao i verujem da bi me častio ručkom zbog toga, ili šta god, jer nemaju ni toliko. Tako da, ta matematika 7% od ovog cenzusa koji ima sa sve koalicijom, mislim da je to ono što treba.

Gospodine ministre, ni slučajno, ne da niste povukli ovaj zakon, nego bilo šta. Ni slučajno više ne smemo da dozvolimo taj tamni vilajet u kome su se ti podsticaji delili šakom i kapom od vinograda pa do razno-raznih drugih stvari. Ja znam da ta forma vladavine prava u kojoj se dobijaju pre sredstva nego vinogradi, ili pre vinogradi nego zemlja, ili tako nešto, e to je taj ambijent u koji bi hteli da nas vrate. Ambijent u kojem ste koliko stotina ugovora morali da povučete? Koliko ste ugovora morali da raskinete? Koliko je sredstava sagoreno kroz takve tamne vilajete nepostojanja ovakvog transparentnog zakona? Zbog toga, zbog građana Republike Srbije, zbog prilika koje smo izgubili u prošlosti, ja vas molim da ne povlačite ni ovaj zakon i da nastavimo dalje, baš na isti način – ekonomija iznad politike.

Kakva poruka se šalje građanima Republike Srbije koji žive u Vojvodini? Kakva poruka se šalje porodicama i roditeljima dece ometene u razvoju kada Bojan Pajtić sklopi ugovor sa omiljenom firmom u demokratskim okvirima, koja se zove „Gardi“, za izgradnju Heterlenda, za izgradnju doma za decu ometenu u razvoju? Na kraju, pored miliona evra koje se potroše, pogledajte na šta liči dom za nezbrinutu decu u režiji DS i Bojana Pajtića. (Narodni poslanik Zoran Babić pokazuje fotografiju.)

Za njih nijedan potpis ništa nije svetinja, nisu svetinja ni deca ometena u razvoju. Pa, čak i od njih Bojan Pajtić i DS otima i uzima.

Zašto nije došao na poligraf? Nije došao na poligraf zato što je mislio da će ga pitati o Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, o Razvojnoj banci Vojvodine, gde je novac usmeren za decu ometenu u razvoju, gde i u čijim džepovima je završio taj novac. Zbog toga nije smeo da se pojavi na poligrafu. Zbog toga je odbio poligraf.

Ja sada ovim putem pozivam nadležne državne organe ne da istraže gde je otišao taj novac, već da taj novac izvuku iz džepa Bojana Pajtića i njegove oligarhije i njegove klike u Vojvodini, da se izgradi i dom za decu ometenu u razvoju, ali i sve ono drugo što je Bojan Pajtić obećao, a oteo za sebe i za svoju kliku.

Gospodine predsedavajući, skandalozno je jako, na ekranu svaki put kada govorimo je zapisano ime i prezime svakog narodnog poslanika, skandalozno je da posle godinu dana neko ne zapamti ili želi da promeni ime gospodina Rističevića, iako je jedan od najaktivnijih narodnih poslanika. Skandalozno je i to što oni koji prostor za skupštinskom govornicom grade na osnovu – briše se, briše se, na osnovu kopi-pejst amandmana i branjenja amandmana samo kao mantra ponavljanjem vladavine prava.

Sada se spočitava nekom drugom ko je aktivniji, konkretniji, dobronamerniji da ne može da govori, a uz to zamislite eto ga ideolog. Ideologija SNS je bazirana na napretku našeg društva, na boljem životu naših građana, na uređenijem društvu, na izgradnji institucija, na našem društvu u okviru evropske porodice naroda i o toj ideologiji i o toj želji će vam pričati svih 136 narodnih poslanika.

Gospodin Marijan Rističević je jedan od tih 136, uvaženi kolega, uvaženi narodni poslanik. To što neko pokušava da ga omalovažava, pa to više govori o toj vladavini prava gde se traži da jedan narodni poslanik ne govori, pa gde je tu vladavina prava? Pogledajte se u ogledalu kada tražite neke stvari i kada neke stvari očekujete i kada nekome hoćete da stavite flaster preko usta. Gde je tu vladavina prava? Sramota, da nikada više ne upotrebite te reči.

To je ideologija SNS, ali i međusobno poštovanje koje vi u vinogradima i među čokotima nikada nećete da naučite.

Kada govorimo o Devičanskim ostrvima, mislim da bi predavanje o tim of šor kompanijama i vinarijama sa Devičanskih ostrva ispred Kompanije „Vinemont“, i  kolege koji je malo pre govorio i meni i svima vama, mogao da priča tu prisutni kolega.

Tako da, nemojte samo o of šor kompanijama i o svemu tome, to je jednostavno način vladanja i to više shvatam da govorite, ali ne u Narodnoj skupštini, već ujutru kada održavate ličnu higijenu, pred ogledalom, kada se brijete.

Čudno je to kada iz Narodne skupštine Republike Srbije polaze tonovi koji su disonantni u odnosu na pravosudni sistem ove zemlje. Čudno je kada se jedan osrednji pravnik postavlja iznad Ustavnog suda Srbije. Kada kažem osrednji pravnik, mislim i po godinama studiranja, ali i po proseku studiranja. To su valjda dovoljni repere da bi neko postao osrednji, možda čak i ispod osrednjeg. Ali, da jedan osrednji pravnik govori, derogira i ponižava sudije Ustavnog suda Srbije je skandal.

Sa druge strane, kada se govori o nemanju investicija, takve reči kada dolaze od kolege koji je malopre govorio, prosto su melem za uši, jer je to priznanje veze i spone između bivšeg režima i Miroslava Miškovića, jer oni shvataju kao svoju investiciju prodaju Miškovićevog dela kapitala „Delezu“. Eto je spona između Miškovića i bivšeg režima. Pa, ne moram ja da govorim o tome…

…o tome govori istina. Sve dok svojatate njegovu imovinu i te investicije, ta veza se pokazuje kao veoma jasna.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, člana 107. stav 1. Mislim da ste morali da prekinete gospođu Čomić i da je opomenete u onom trenutku kada mi je rekla da ja nepristojno gestikuliram. Čime sam ja to nepristojno gestikulirao? Da li sam rekao – stoko jedna, kao što je rekao gospodin Živković? Da li sam rekao – đubre jedni, kao što je rekao gospodin Šutanovac? Tada se nije bunila za nepristojno gestikuliranje. Da li sam možda sedeo na katedri, kao što je to radio gospodin Pavićević na predavanjima na Fakultetu političkih nauka? Šta sam to radio da bude nepristojno, osim što sam govori i zastupao ono što mislim? E, to je za gospođu Čomić nepristojno. Evo, ima i bolja rezolucija, da bi se bolje videlo ko sedi na katedri. (Narodni poslanik Zoran Babić pokazuje fotografiju.)

Da li je to vladavina prava i da li je to ponašanje kojim bi trebali svi da sednemo sada na skupštinske klupe možda? Šta se nije dopalo gospođi Čomić malopre? To što sam rekao da ne možemo da se odnosimo i da komentarišemo odluke suda zato što je sud nezavisna grana vlasti? E sada, kada Ustavni sud presudi onako kako im odgovara, onda je to odlično, onda se to koristi kao argumentacija. Kada se presudi onako kako im ne odgovara, onda – ma koji je to sud, oni su neznalice, oni ne znaju ništa. Dogovorite se jednom sami sa sobom šta hoćete i kako hoćete, ko je nezavistan, ko šta sme i ko šta ne sme da radi. Malopre smo videli da gospodin Rističević ne sme da govori. Sada ja ne smem da govorim za gospođu Čomić. Nije ni prvi put ni poslednji put kako bi želeli ili kako ste nas izbacivali iz ove sale Narodne skupštine, ali to vreme je prošlo. Paljevine, otimanja, prebijanja, kamenje na novinare, prebijanje političkih neistomišljenika, šišanje njihove dece, to vreme je prošlo. O tome možete samo da se nadate i samo da maštate.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS se protivi prihvatanju ovog amandmana. Znate u čemu leži cela zamka ovog amandmana? Ako ste pažljivo čitali zakon, a siguran sam da jeste, ako ste pažljivo čitali član 12, a siguran sam da jeste, onda ste morali da pročitate i tačku 6) koja kaže da – kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja su jedan, dva, tri, četiri, pet pa i šest – referenca i kredibilnost ulagača. Šta je bilo do sada? Tamni vilajet.

Mogla je neka kompanija koja je u svojoj matičnoj državi imala problematično poslovanje, bila u blokadi, bila na nekim poternicama, mogla da dođe u Srbiju i bila predstavljena kao najbolji mogući ulagač. Spas, maltene kao da će i ta kompanija da ulaže u ove vinograde.

Sada, kompanija koja u svojoj matičnoj državi, baš zbog ove tačke 6) člana 12. mora da potvrdi svoju kredibilnost. Nema više na časnu reč, nema više na poznanstvo sa nekim, na časnu reč, evo to je dobra kompanija, oni su odlični. Ne vredi više i takav način poslovanja je nemoguće. Neću da plaćam struju ili ću da blokiram auto-put, pa neću ovo ili ću ono, pa ucene, pa ne znam šta. Ne postoje više takvi poslodavci i takvi ulagači. To je ono što predlagač amandmana hoće, da vrati na staro, da vrati da mu se veruje na reč, da vrati neke sumnjive tipove, da vrati ulagače tašna, mašna, kamašna, tako nešto je neodrživo. Neodrživo u privredi u Srbiji, neodrživo nigde više i zbog toga ne treba prihvatiti amandman na član 12. Predloga zakona.