Da li ste mi dali reč po osnovu replike ili na osnovu povrede Poslovnika?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Kada gospodin Šutanovac poziva na komandnu odgovornost i kada neko od komunalnih policajaca uradi nešto zbog čega ni oni, ni grad, niko nije ponosan i kao odgovornog označi načelnika komunalne policije, onda bih se pitao – a zašto tadašnji ministar odbrane, a to je bio gospodin Šutanovac u to vreme, nije podneo ostavku kada se desila velika nesreća u „Prvom partizanu“ iz Užica? Istim principom, na isti način, ne, kada je njegova odgovornost, onda će odgovarati niži, a kada politički neistomišljenici, onda ćemo po komandnoj odgovornosti.
Znam da bi tu gospodin Šutanovac hteo da bude neka kolektivna amnezija, da se zaboravi ono čime je čašćavao i predsedavajućeg i sve nas.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Čašćavao.)
Ja se izvinjavam što ne govorim mirjevskim akcentom. Ja govorim akcentom Šumadije, Vrnjačke Banje, Lipova u kojoj sam rođen. Ovde sede kolege i iz Vranja i iz Leskovca i neko ko neće govoriti tako čistim beogradskim, mirjevskim akcentom. Nisam odrastao u Mirjevu.
Znam da će neko kada nema argumenata da vrlo lako posegne za time da vređa kolege narodne poslanike, da vređa neistomišljenike. Šta znači da reč i da vi ne odreagujete, gospodine predsedavajući, da će Siniša Mali ostati mali? Pa naravno, neće se udati i promeniti prezime. To mu je prezime. Ali, može neko i da ima dva metra i dva i po metra, ali će ostati mali čovek ceo život.
Znam da neko hoće da pređe vrlo lako preko teme Ombudsmana. Znam da će neko reći – ne, Ombudsman je to rekao, idemo dalje. Da, rekao je, ucenu gospodina Šutanovca – zar misliš da si pravi Zaštitnik građana, mi smo te birali?

S druge strane, ova skupštinska većina i ova vlast je 94% svih nepravilnosti i svega onoga što je ukazao Zaštitnik građana ispravila, za razliku od gospodina Šutanovca.

Kada smo kod nabrajanja tih stvari, opet zbog neke amnezije ili želje da zaboravimo sve, podsetiću vas na 2011. godinu sa bračnim parom Ponjiger i šta ih je nateralo da urade to što su uradili, zbog čega je i cela Srbija tugovala nedeljama, mesecima. Ne tiče me se ko gde ručava, ko gde obeduje, da li je to na Vračaru, na pašnjacima, gde? Ono što me interesuje je zašto neko, za koga je i DRI u svom jednom obimnom izveštaju pokazala na nepravilnosti u vođenju Ministarstva odbrane, nije ni pomislio na konsekvence? Šta ćemo sa Agencijom za borbu protiv korupcije? Ima istu vrednost u našem društvu kao i Zaštitnik građana. Čini mi se da se neki sporovi vode i da je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula neke sporove o zagubljenim stanovima, pa ni tada se niko nije setio da podnese ostavku ili da kaže – kriv sam, ili da kaže – zaboravio sam, izvinite. Ne, čak ni to.
Ne tiče me se ko šta ima i koliko ima, ali sam siguran da od ministarke i poslaničke plate ne može da se dobije i da se kupi stan na Vračaru od 200 kvadrata. Ne može, pa makar ceo život bio ministar. Ne može. To su pitanja koja ne postavljam samo ja, nego postavlja Agencija za borbu protiv korupcije.
Kada smo kod stranaka, opet nisam dobio pitanje - iz kojeg dela DS, iz koje frakcije, Borkove, Bojanove, Balšine? Nabrajaćemo još sigurno i zabavljaćemo se na tom pitanju.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući. Imam pitanje za ministra MUP gospodina Nebojšu Stefanovića i pridružujem se govornicima i koleginicama i kolegama koji su i pre mene postavili pitanje o neophodnosti da se izvrše istrage o svim lošim stvarima u javnim nabavkama koje su urađene u svim institucijama republičkim ali i pokrajinskim.
Ono što me čudi, a to je činjenica da se neko zabrinuo zbog čega su nabavljene i nabavljene čarape za policajce u brojevima od 43 do 45. Pa, se izvinjavam gospođici Jerkov što u policiji Republike Srbije ne rade pigmeji, nego rade građani Republike Srbije, rade oni ljudi naravno da nose i cipele, ali i čarape tih brojeva.
Ono što bih takođe pozvao gospodina Stefanovića da istraži te javne nabavke, ali podsetio one koji postavljaju pitanja da malo bolje istraže kada su one raspisane, a raspisane su krajem 2013. i početkom 2014. godine kada gospodin Stefanović nije bio ministar unutrašnjih poslova već predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.
Voleo bih da vidim bar jedno izvinjenje zato što se teret koji se stavlja na dušu nekih drugih ljudi pokušava da se stavi na teret ministra unutrašnjih poslova. Zbog toga me i čudi zašto se neko od narodnih poslanika ovde čudi zašto MUP vrši istrage. Zašto ministar MUP vrši istrage. Izvinite molim vas, a ko je ministarstvo bi trebalo da vrši istrage? Verovatno da bi trebali da imamo MUP koje bi bilo za parade, za pokazivanje, da kažemo da imamo MUP. Verovatno da takvo pitanje postavlja neko kome istrage ne odgovaraju i pridružujem se, ne samo za ove istrage, ali se pridružujem pitanjima oko istraga i javnih nabavki u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine oko javnih nabavki i istrage o marifetlucima u svim organima AP Vojvodine i u Fondu za razvoj i u Fondu za kapitalna ulaganja. Kako i zašto se od miliona evra uloženih u te fondove pretvorilo u ogromne dugove? Gde je ispario taj novac? Dokle su stigla ta istraživanja i te istrage? Ko je odgovoran?
Mislim da takve odgovore dugujemo građanima Srbije i da dugujemo građanima Srbije koji žive u Vojvodini. Takođe, kada smo kod MUP, pitam ministra unutrašnjih poslova – a kada su poslednji put nabavljene uniforme? Čini mi se pre deset godina i čini mi se da su te patike u kojima dolaze pripadnici MUP posledica toga što deset godina isti oni koji i dan danas vode AP Vojvodinu nisu vodili računa o pripadnicima unutrašnjih poslova, pa su ih naterali da nose te, pa čak i pocepane patike. Sada se nabavljaju do aprila meseca ove godine i svi pripadnici MUP dobiće nove uniforme, a što se tiče istraga mislim da je neophodno da ih vodi MUP. Ono to mora da radi i po Ustavu i po zakonu.
Takođe, pitam ministra unutrašnjih poslova, dokle se stiglo sa istragama oko Azotare, oko umešanosti bivšeg ministra Saše Dragina?
Dokle se stiglo sa čuvenom aferom „Nuba Invest“ i umešanosti bivšeg ministra, bivšeg režima, Olivera Dulića? To nisu čarape, ni na glavi ni na nogama, ali to jesu milioni evra koji su nestali iz budžeta, kako AP Vojvodine, tako i Republike Srbije.
Pozivam sve kolege da pre nego što postave pitanje i pre nego što odapnu strelu, političku strelu naravno, da se dobro informišu, jer javne nabavke oko snabdevanja tih, famoznih čarapa su pokrenute krajem 2013. godine i početkom 2014. godine, kada gospodin Stefanović nije bio ministar unutrašnjih poslova, ali će shodno Zakonu, shodno Ustavu i to istražiti i ja se pridružujem tom pitanju.

Samo ću se u jednoj rečenici složiti sa kolegom Veselinovićem od celog izlaganja, a to je rečenica da leva ne zna šta radi desna. To se ovaj put odnosi na gospodina Veselinovića i njegovu poslaničku grupu.
Zašto? Zato što je desetak minuta potrošio objašnjavajući zašto hitan postupak, zahvaljujem vam se gospodine Arsiću na tom kratkom kursu koji ste održali gospodinu Veselinoviću gde je mogao da vidi da ni jedan od ova tri zakona nisu po hitnom postupku.
Međutim, ono što je takođe potvrda da leva ne zna šta radi desna je predstavljanje da je SDS predao tridesetak amandmana. Ili gospodin Veselinović levo ne zna šta je desno ili je namerno pokušao da prevari Narodnu skupštinu. Nije predala tridesetak amandmana nego celih 14 amandmana. Tako da još jedna neistina.
Sa druge strane, ono što bi želeo da pitam, pošto je tu predstavljeno nešto oko „Luke Beograd“, pitanje bliskosti vlasnika „Luke Beograd“, izvinite, a ko je prodao „Luku Beograd“? Za vreme kojih vlada je „Luka Beograd„ promenila svoju vlasničku strukturu? Za vreme ove Vlade, za vreme Vlade Aleksandra Vučića i SNS? Za pola godine je naplaćeno četiri puta više poreza nego što ste vi naplatili za četiri godine. Pa, ko je tu onda uspešniji? Onaj koji je promenio, onaj koji je žmureo pred naplatom poreza ili onaj koji poreze i ono što pripada državi četiri puta više za pola godine nego što ste vi uradili za svih četiri godine vaše Vlade, gospodine Veselinoviću?
Hajde, saberite to, hajde napravite tu matematiku, pošto vidim da se predstavljate kao stručnjak za pravo koji ne zna da jedna zakon važi podjednako za sve, kao što je i gospođa Mihajlović, ministar to i rekla, ali je predstavio ovde sebe kao stručnjaka za raspoloženje. Znate, raspoloženiji smo. Raspoloženiji smo u odnosu na vreme…

… i kakve ste nam javne finansije postavili. Raspoloženiji smo zato što se brinemo o građanima Republike Srbije, zato što se brinemo o ozdravljenju javnih finansija, zato što naša zemlja pravi korake napred u uređenju na evropskom putu. Sve ono protiv čega ste se vi zalagali i protiv čega ste radili.

Iako gospodin Veselinović pokušava da ne priča o prošlosti, opet se dohvatio prošlosti i u prethodnom izlaganju i sad ovom izlaganju i oko Žeželjevog mosta, ali i oko zakona koji smo onomad doneli.
Mogu samo da pitam kada smo opet oko tog Žeželjevog mosta, a što ga vi ne završiste? Zašto ste ga vi zaustavili, zašto ste vi izgradnju Žeželjevog mosta zaustavili? Sada pitate ovu Vladu - zašto to niste uradili preko noći, zašto to niste uradili odmah? Zašto ste vi zaustavili? Zašto vi niste završili taj Žeželjev most?
Sa druge strane, ni u jednom jedinom tekstu, ni u jednom jedinom slovu zakona se ne pominje tužilac za ratne zločine, gospodin Vukčević. Ali ću vas podsetiti, ma koliko vi ignorisali reformu pravosuđa iz 2008. godine, tu ponos i diku bivšeg režima Borisa Tadića, Janka Veselinovića, šta je sa tim? Da li je neko dao podršku ili je neko rekao da je ta reforma pravosuđa dobra, jer je ona bila čisto personalna? Smenjuju se tužioci i sudije koji nisu vaši, dovode se stranačke sudije i tužioci. Šta ćemo sa tim?
Šta je sa tim zakonima koje je tada Narodna skupština usvajala? Da vas podsetim, zakone ne usvaja ne znam ko, zakone usvaja Skupština Republike Srbije. To je bar po Ustavu. Da li je moguće da doktor pravnih nauka ne poznaje Ustav Republike Srbije, Ustav svoje zemlje?
Ni u jednom jedinom slovu zakona, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade SNS i Aleksandra Vučića nema spominjanja i ne radi se parcijalno, ni personalno po bilo kome. Zakoni su opšti akti koji važe podjednako za sve. Ali, ako neko bi trebalo da ćuti o reformi pravosuđa, koji je jedan kontinuiran proces, to bi trebalo da radi poslanička grupa gospodina Janka Veselinovića zato što niko…

…. ni u domaćoj ni u međunarodnoj javnosti nije imao ni jednu jedinu reč hvale za postupak pravljenja političkog, stranačkog tužilaštva i stranačkog pravosuđa, kao što je to urađeno od 2008. do 2012. godine.   

Kada smo kod obećanja, da li to beše onaj isti Boris Tadić koji je osam godina bio predsednik države, koji je u jednoj predizbornoj kampanji, sećam se, sećate se i vi, sigurno, gospođo Mihajlović, izašao na Ibarsku magistralu na Koridor 11, pa je rekao onako slavodobitno – evo. tu je „haj vej“? Sutradan je samo od „haj veja“ ostao haj, samo doviđenja, bez puta. Da li je to isti onaj gospodin Tadić, kojeg je gospodin Veselinović, kao što ga i sada podržava, koji je obećao 200 hiljada novih radnih mesta 2008. godine? Znate zašto su građani siromašni? Ne zato što su ostali bez tih 200 hiljada obećanih radnih mesta, nego što je još 400 hiljada ljudi nesretnim, pljačkaškim, kriminalnim privatizacijama ostalo još preko toga bez posla.
Da li je to isti onaj Boris Tadić koji je kvalitet asfalta na obilaznici oko Beograd, a jako dobro se sećam, ispitivao ručno? Pazite, to je marketinški bilo tako dobro, da se predsednik države sagne, pa da onako ručno ispituje kvalitet asfalta. Ručno je mazio asfalt, a šta je bilo ispod, koliko je bila debljina tog asfalta, šta je bila podloga, koliko problema imamo zbog toga, zbog loše ugovorenih poslova, zbog loše urađenih podloga?
Šta je sada, za vreme vlade Aleksandra Vučića, za vreme vođenja na ovaj način, kao što radi gospođa Mihajlović, koliko je urađeno autoputa, koliko je urađeno Koridora 10, koliko je urađeno Koridora 11? Mi se nalazimo u samom evropskom vrhu, što se tiče izrade autoputeva, po dužini i po kvalitetu.
Siromaštvo. Gde ste nas vi doveli, gospodine Veselinoviću? Čime se vi hvalite, gospodine Veselinoviću? Sa koliko ljudi koji su ostali bez posla pljačkaškim privatizacijama, siromaštvom?

Ako je bilo tako dobro do 2012. godine, zašto ste izgubili izbore?

I vi nišanite nekoga i vi nekoga pokazujete, da li treba da sedi ovde u Narodnoj skupštini ili ne treba, sa listama koje ne možete ni da predate, zato što vas ljudi na lokalu neće ni na vašu listu, a kamo li da glasaju za vas. Stavite malo prst na čelo i počnite da se ponašate kao odgovoran čovek.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenim napredak gospodina Pavićevića. Nadam se da smo zauvek ostavili iza sebe one tone amandmana „briše se“ i da smo konačno počeli da govorimo o konkretnim stvarima. Podržavam tu evoluciju u parlamentarnom radu gospodina Pavićevića. Mislim da je dobar i kvalitetan, kao što je dobar i kvalitetan odnos Vlade Republike Srbije, što je i gospođa Mihajlović, potpredsednik Vlade, rekla da o svim stvarima koje dolaze i koje su kvalitetne zašto da ne raspravljamo i zašto o njima da se ne glasa, uz jednu malu opasku. Od gospodina Pavićevića, kao autohtonog Kotoranina, sam više očekivao da će govoriti o pomorskoj plovidbi, nego o srpskom jeziku. Ali, dobili smo o srpskom jeziku, a manje o pomorskoj plovidbi.
Da ostavimo tu debatu o pomorskoj plovidbi nekoga ko je i plovio i pecao na moru, kao što smo videli iz nekih sredstava javnog informisanja, verujem da će gospodin Pavićević o tome govoriti po amandmanima, a manje o srpskom jeziku. Zahvaljujem.

Taman sam mislio da je pohvala urodila plodom, ali, gospodin Pavićević je nije prihvatio. Žao mi je zbog toga. Podsetiću, kao što ste i vi, gospodine Arsiću to uradili u prepodnevnom delu sednice, da nijedan od ovih zakona nije po hitnom postupku, jer je postupak hitnosti skinut, i da su svi zakoni ušli u proceduru još krajem 2014. godine.
Sa druge strane, SNS se temeljno priprema i za zakone u načelu, i u pojedinostima. Evo, ovo je analiza svakog od amandmana koji je gospodin Pavićević podneo. To rade moje koleginice i kolege iz Poslaničke grupe SNS i ja sam im na tome jako zahvalan. Ne znam koliko ćemo moći da debatujemo i da učestvujemo u debati, jer tu će nam više biti potreban lingvista, ako ćemo recimo debatovati, da se u članu 4. stav 1. posle reči: „brodu“, doda zapeta. To je jedan od tih 16 amandmana tako krucijalnih, tako suštinskih, tako, za koje je potrebno zaista veliko znanje o pomorskom saobraćaju. Ja priznajem, nemam velikog iskustva oko toga, ali ćemo oko ove zapete ili zareza, debatovati već u četvrtak koliko god bude bilo potrebno vremena, gospodine Pavićeviću.

Saglasan sam oko pohvale nadležnog ministarstva i gospođe Mihajlović. To je pohvala upućena i kolektivnom organu koji se zove Vlada RS i saglasan sam oko toga, ali opet ćemo doći do nečega o čemu ćemo govoriti i u četvrtak. Evo ga amandman na član 13. Vlada je predvidela, nije dozvoljeno zapošljavanje na brodu lica mlađeg od 18. godina, itd… Gospodin Pavićević je predao amandman, sa pravom, svaki od narodnih poslanika može da preda amandman, to je legalno i legitimno,  i dobro je, koji kaže – na brodu nije dozvoljeno zapošljavanje lica mlađih od 18. godina, itd…
E sada ćemo mi o jednom zakonu koji se tiče plovidbe, koji se tiče luka, razgovarati o tome, da li je bolje, na brodu nije dozvoljeno zapošljavanje, ili nije dozvoljeno zapošljavanje na brodu. Gde ćemo da smestimo taj brod? Na početak rečenice ili u sredinu, kao što je predvideo predlagač zakona? Opet kažem, neko ko je autohtono iz Kotora, dajte da pričamo o jarbolima, o veslima, o agregatima, o motorima, o lukama, o dokovima, o molovima, o svemu onome što se tiče ovog zakona, a to gde ćemo to na brodu na početku rečenice ili posle tri, četiri reči u samoj rečenici, mislim da je manje bitno ali podržavam stav gospođe Mihajlović da o svemu što je dobro i što je dobro rešenje, pa makar bio zarez ili zapeta, treba raspravljati i treba prihvatiti.