Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, SNS je protiv ovog amandmana koji su uložili kolega Pavićević i kolega Živković.
Mnogo je razlog au prošlosti, bliskoj prošlosti, i to veoma bolnih razloga zbog kojih smo protiv usvajanja ovakvog amandmana.
Zahvalio bih se kolegi Orliću koji je i jasno pročitao Predlog zakona, ali i predlog amandmana. To ću uraditi još jednom, zarad javnosti, zarad onih ljudi koji možda nisu pažljivo slušali i pažljivo pročitali ovaj amandman.
Ovim amandmanom bi se izbrisala kategorija koja je predviđena članom 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima, kojim se predviđa da država učestvuje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama, čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u isti.
Da li je normalno da država Srbija, da Vlada Republike Srbije, država Srbija bude akcionar u bankama, ima kapital u bankama, u osiguravajućim društvima, a ne može da učestvuje u upravljanju tih banaka, niti u postupku prodaje kapitala tih banaka? Da li time predlagač amandmana želi da nas vrati u mračnu prošlost Univerzal banke? U mračniju prošlost Agro banke? U sumornu prošlost Razvojne banke Vojvodine?
Da li želi da ostavi mogućnost gde su određeni, sada vidim da više nije moderno reći „tajkuni“, to je pežorativno, sada je moderno reći „vlasnici krupnog kapitala“, pod obavezom preporuke, političke preporuke iz vrha bivšeg režima, gde su ulazili u ove tri banke i u pljačku umesto ranije, bar kako je bilo sa oružjem i čarapom na glavi, odlazili sa akt tašnom, dočekani na kafu, dočekani na čašu žestokog pića, verovatno, garantovali jalovinom, garantovali šerpama, garantovali poznanstvom možda sa Bojanom Pajtićem, a dobijali milionske kredite koji ne da nisu vraćeni, jer ništa ne može da se ne vrati, vraćala je država kroz Agenciju za osiguranje depozita?
Sada zamislite u celoj takvoj veoma razrađenoj, kako bi mladi rekli „šemi“, vi ne dozvoljavate, ovakvim amandmanom se ne bi dozvolio upliv države i u kontrolu takvih postupaka da se nikada više ne dese.
Da li imamo dovoljno mogućnosti i da li smo dovoljno spremni da se na svakih pola godine, godinu, kao što je to bio slučaj za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine, gde smo u više navrata dali iz budžeta AP Vojvodine ili iz budžeta Vlade Republike Srbije, dokapitalizovali Razvojnu banku Vojvodine da bi se da sredstva plasirala preduzećima kao što je „NS Don“, novosadski don, novosadskom gazdi, ali nije Bojan Pajtić, on je vojvođanski gazda, misli bar da je vojvođanski gazda, u vlasništvu bivšeg direktora „Metals banke“ Ananija Pavićevića ili EMPEKO u stvarnom vlasništvu jednog kontraverznog biznismena ili „Poljostroj“, iz Odžaka, u vlasništvu zaštićenog svedoka Mileta Jerkovića, itd, itd? Sve samo i isključivo uz političku podršku, uz vizit kartu Bojana Pajtića i podršku Bojana Pajtića ulazilo se u takve banke.
Država na ovaj način želi da stavi tačku. Država na ovaj način želi potpunu kontrolu banaka i osiguravajućih društava u kojima ima plasirana sredstva i ima deo vlasništva. Želimo da krediti se dobijaju na način ne zbog brojeva telefona ili poznanstva sa nekim, već na način koji je propisan zakonom i isti je za sve građane i isti je za sve privrednike, zato što nemamo mogućnosti da malo, malo pa da se zadužujemo kako bi se minusi u takvim bankama pokrivali.
Verujte mi da mi ništa veliko ne znači to što će neko iz tih banaka ko je radio na plasmanu kredita odgovarati, što će provesti na optuženičkoj klupi sutra, verujem, i u pritvoru i u zatvoru. Šta ćemo sa tim sredstvima koja su bespovratno i nepovratno nestala? Šta ćemo sa ljudima koji su to preko raznih of- šor kompanija, preko raznih lirdžetova, preko raznih jahti, preko raznih bahatosti zauvek odneli iz naše države? Ko će sve to da vrati? Ko će sve vratiti građanima Republike Srbije? Za čiji teret smo se u prošlosti zaduživali da bi se takvi plasmani pokrivali?
Sada, ovakvim amandmanom, kolege predlagači žele da vratimo na staro. Žele da vratimo na taj način i da se na takav način u bankarskom sistemu, bar u bankama gde je država akcionar, da se na taj način ponašamo, pa ponovo neki plasmani koji nemaju veze sa realnošću, pa ponovo neki kontraverzni vlasnici krupnog kapitala, pa ponovo neka jalovina kao garant za kredite, a račun građanima Republike Srbije. To nećemo dozvoliti i zbog toga ćemo glasati za ovakve zakonske predloge koje je predvidela izmenama Zakona o ministarstvima Vlada Republike Srbije, zato što želimo da ovakvim zakonskim predlozima, budućim zakonskim predlozima, jednim transparentnim, normalnim, pristojnim poslovanjem, ophođenjem prema javnim sredstvima od naše države ne da stvaramo mesto gde pojedinci, poput svih onih umešanih u poslovanje i „Agrobanke“ i „Unvierzal banke“ i Razvojne banke Vojvodine, neće moći da uzimaju sredstva svih građana Republike Srbije, već od naše države da napravimo pristojnu, uređenu, normalnu državu.
Prihvatanje ovakvog amandmana bi bio ne jedan korak nazad, nego korak od sedam milja unazad i tako nešto Srpska napredna stranka niti će prihvatiti, niti će dozvoliti.

Niti se ministri biraju zakonima, niti se bilo kojim zakonima menjaju kadrovi i zaista mi nije jasno kako to profesor prava ne zna elementarne stvari iz prava.
Međutim, ja bih više malopređašnju diskusiju podveo pod ono narodski rečeno „što je babi milo, to joj se i snilo“, ali jedna druga mnogo važnija stvar ne menja se selektor reprezentacije koja ostvaruje pobede. Selektor reprezentacije koja sprovodi reforme, koja napravi pobede i na međunarodnom i unutrašnjem planu se ne menja, a ono kada se promenilo i kada su građani, kada je jedino mesto gde se takve stvari dešavaju i menjaju su birališta, izbori, u Srbiji i 2012. godine i 2014. godine rekli mnogima doviđenja i zbogom, a SNS i Aleksandru Vučiću su dali priliku da od naše države stvori jedno pristojno i normalno društvo.
Ono drugo što mi je zaparalo uši, a to je da se dve godine, SNS, u biti, u srži naše politike nalazi borba protiv korupcije i da u borbi protiv korupcije zaštićenih nema i nulte tolerancije. Niko nam nije verovao, pa čak ni kolega Veselinović. Kada su hapšeni i procesuirani ljudi iz bivšeg režima za sve one stvari o koje su se ogrešili u 12, a neki u 15 godina baveći se i vodeći ovu državu, rekli su to je revanšizam. U trenutku kada su procesuirani koalicioni partneri, stranaka koalicije, ni tada nisu verovali. E, sada im smeta zašto što se hapse ljudi koji su iz SNS. Pa, nije prvi put. Šta ako su uhapšeni? Uhapšen će biti svako, bez obzira koju člansku kartu imao, bez obzira s kim se poznavao. Samo je to u režiji i državi Janka Veselinovića, ako si sa njima onda možeš da radiš sve, ako si član njegove stranke onda možeš da radiš sve i neće ti faliti ni dlaka sa glave.

Ni jednom nije rekao da mu je zasmetalo bilo šta u „Razvojnoj banci Vojvodine“. Nije mu smetalo to što je radio i šta radi Bojan Pajtić, ali mu smeta kada država radi ono što mora da radi, a to je da hapsi one koji su se ogrešili o zakon.

Ovo je parlament i Narodna skupština Republike Srbije. U Narodnoj skupštini Republike Srbije se poštuju i primenjuju akta koja se odnose na Narodnu skupštinu Republike Srbije, a to je, dame i gospodo, Poslovnik o radu Narodne skupštine, isti taj koji sada gospodin Pavićević drži u ruci. Mi moramo da poštujemo Poslovnik o radu Narodne skupštine, a ja verujem da oni koji su takav Poslovnik o radu pisali u osmom sazivu, DS kojoj je gospodin Pavićević pomogao da pređe cenzus i da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, da su oni gledali baš isti taj Poslovnik o radu Evropskog parlamenta, da su ista ta rešenja kopirali ili ih modifikovali da budu primenjena i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pa, Narodna skupština Republike Srbije primenjuje odredbe propisane u Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ništa više, ništa manje. Ako to predlagaču amandmana nije dovoljno, dovoljno je da pokuca gospođi Čomić ispred, pa da kaže – zar ste ovakve stvari predvideli u Poslovniku o radu kada ste bili deo grupe koja je pravila ovaj Poslovnik o radu?
Zašto bi mi menjali takvu demokratsku tekovinu, takvo savršenstvo koje je prikazano, čini mi se, kada je promenjeno 2009. godine? Zašto bi takvu demokratsku tekovinu menjali? Zašto, ako je napisan taj Poslovnik na osnovu iskustava Evropskog parlamenta? Zašto bi mi sada nešto modifikovali i menjali rešenja koja je predvidela DS? Moramo da poštujemo. Ne možemo poštovati zakone drugih zemalja, ne možemo poštovati propise drugih parlamenata, ali moramo da poštujemo propise koji su predviđeni za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ukoliko to predlagaču amandmana nije dobro, nije dovoljno, slobodno, samo jedan red ispred neka siđe i neka uputi sve moguće kritike onima koji su pisali i usvajali takav Poslovnik o radu. Nemojte skupštinskoj većini koju čini SNS da se takve stvari stavljaju na teret.
S druge strane, ja bih pre pričao o amandmanu – član 5. briše se.
Znate, smeh je dobar način da se napreduje sa onoga – đubre, ološu. Smeh je sada dobar način u demokratskom napretku. Mada, obavestiću vas, gospođo predsednice, jer mislim da ste dužni da to znate. Jutros, pre početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, naš kolega Marko Atlagić je napadnut na pešačkom prelazu u centru Beograda. Napao ga je bivši kolega, narodni poslanik DS-a i bivši ministar, gospodin Đelić, koji po godinama može i sin da mu bude. Napao ga je najsramnije moguće, podižući ruku na starijeg čoveka, podižući i prst u vis, preteći: „Nastaviš li da me pominješ u Narodnoj skupštini, gotov si, završićeš brzo“.
Da li je to zemlja u režiji DS i funkcionera DS? Da li je to taj pristojan rečnik? Da li su nas u nedostatku argumentacije ovde čašćavali rečima – stoko, đubre, ološu, sada osmesima, a na ulici napadima i pretnjama? Da li je to demokratija u režiji Božidara Đelića i DS? Da li je to ta pristojna i normalna država i normalan i pristojan rečnik, gde umesto dobro jutro kolegi, ili na kraju krajeva prolaza mirnog i normalnog, dolaze pretnje, dolazi podignuta ruka, podignut prst?
Sugerisao sam i sugerisaću gospodinu Atlagiću da podnese krivičnu prijavu, pa neka se time bave pravosudni organi Srbije. Ali, bez obzira na ucene, bez obzira na pretnje, bez obzira na pritiske bivšeg režima, SNS će i u Vladi i u parlamentu i u celom našem društvu nastaviti sa još snažnijim radom, sa još posvećenijim radom na formiranju i na gradnji pristojne, uređene, normalne države. Ja sam zahvalan gospodinu Atlagiću zato što je odreagovao očinski, zato što je odreagovao pristojno, kulturno, parlamentarno, demokratski, zato što je produžio dalje i ni na koji način nije inicirao takve stvari, niti odgovorio, jer na prostakluk ne može da se odgovori prostaklukom. Nema profesor Atlagić problema da se suoči sa demonima prošlosti, sa žuljanjem tetkinog kauča, sa svim onim stvarima koje je gospodin Đelić uradio u našim javnim finansijama, nema profesor Atlagić tih problema, ima problem Božidar Đelić i DS. S druge strane, odgovoriću na svaki osmeh i na svake te reči upućene sa druge strane i na svako to komešanje sa druge strane odgovoriću činjenicama i odgovoriću istinom.
Ali, hajde da vidimo kakav je to član 5. Hajde da vidimo ono što predlagači amandmana žele da izbrišu. Pogledajte u tom članu 5. poslednji stav: „Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju Fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog fonda za narednih 12 meseci.“ Eto, između ostalih stavova i prethodna četiri, i to je stav koji predlagač amandmana želi da izbriše, da ne postoji nikakav izveštaj o stanju u fondu, da ne postoji nikakav izveštaj agencije, da ne postoji transparentan predlog i sve ono što će se dešavati narednih 12 meseci. Ponovo predlagač amandmana, valjda u nekoj, ne mogu jasno da je definišem, osim neke političke mržnje ili neznanja, želi da se vratimo u tamni vilajet da se ništa ne zna, da nema izveštaja, da ne znamo kakvo će stanje biti u Fondu za osiguranje depozita u narednih 12 meseci, da se ne zna koliko je finansijskih sredstava u tom fondu.
Da li je to predlagač amandmana želeo da nas sa takvom argumentacijom ubedi da treba glasati za ovaj amandman? Ne, SNS i poslanička grupa su uvek za transparentan odnos prema javnim finansijama, za transparentan odnos prema stanju Fonda za osiguranje depozita, a ne brisanje, da ne postoje nikakvi izveštaji.
Za to smo da se poštuju pravila predviđena zakonima, odredbama koje važe za našu državu i za naš parlament, a ne nešto što važi u nekim susednim zemljama ili u Evropskom parlamentu, kao što verujem da su predlagači ovakvog Poslovnika o radu zbog kojeg niko nije srećan u ovoj sali, ali moramo da ga primenjujemo. Ali, to je demokratska tekovina Demokratske stranke i ta kritika koju je predlagač amandmana uputio više nije morala da se govori tim tonom jer sam siguran da oni kojima je upućeno, čuli bi to i šapatom jer su jako blizu njega.
Zato što želimo da se stanje u javnim finansijama popravi, zato što želimo transparentan odnos prema javnim finansijama i prema stanju u Fondu za osiguranje depozita, Srpska napredna stranka neće glasati za ovakav predlog amandmana.

Verovatno da prethodna govornica nije ona predsedavajuća Narodne skupštine u osmom sazivu, koja je celu jednu poslaničku grupu izbacila i odstranila nedeljama iz ove sale. Verovatno da prethodna govornica nije ista ona predsedavajuća kod koje je bilo nemoguće dobiti pravo na repliku. Nemoguće. A, hvala bogu, imamo i otvoreni parlament i elektronski parlament i sve one baze podataka gde se sliva sve ono šta smo u prošlosti radili, sve ono šta radimo sada, pa će nas neko u budućnosti isto tako podsećati i na dobre, ali i na loše stvari.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Predsednice, pobeže ministar.)

Jel ovo isto ta pristojna demokratska država u režiji kolega koje dobacuju dok druge kolege govore? U ovu Narodnu skupštinu i ministri, ali i narodni poslanici dolaze voljom, osim kada ih Božidar Đelić i predstavnici visoki funkcioneri bivše, buduće, nove, promenjene Demokratske stranke ne sačekaju na pešačkom prelazu i pretnjama ne pokušaju da im kažu kako će da se ponašaju ili  da li će nekoga pominjati ili neće pominjati.
Molim vas za pristojnost, ali opet, još jedna samo rečenica. Sve ono što smo malopre čuli je plakni pa raspi. Radna grupa i u toj radnoj grupi su bili svi, bez obzira što se mišljenja tih svih nisu računala i nisu poštovala, ali odgovornost svih, a ne onih koji su ovakav Poslovnik, verujem loš, verujem invalidan, i izglasali i doveli ga dotle da moramo da ga primenjujemo, a to je definitivno Demokratska stranka, u bilo kom agregatnom stanju.

Ne znam samo šta je gospodin Šutanovac pevao kada je bio u Libiji kod Gadafija, da li himnu Libije ili koju himnu i kada je primao neke ordene od predsednika tadašnjeg Libije?
Ova vlast i SNS je vrlo raspoložena da raspravlja o amandmanima, ali kako da raspravljamo o amandmanima kada je predlagač amandmana rekao - nisam čitao zakon? O čemu da pričamo i o kakvim amandmanima da pričamo kada predlagač amandmana kaže – nisam pročitao zakon, ali smo zbog, ne znam čega, dali po kopi-pejstu samo „briše se“, „briše se“, „briše se“.
Što se tiče parlamenta, svi oni koji su gađali cipelom, i polivali vodom, i čupali mikrofone, i valjali i radili što šta su otišli u političku istoriju, kao što su na dobrom putu za političku istoriju, baš iz tih tamnih vilajeta, i oni koji nas, poput gospodina Šutanovca, čašćavaju izrazima „olušu“, „đubre“, „stoko“, baš kao i oni koji drže vlast sa 6% podrške, što je sve samo ne demokratski, baš kao i oni koji su, kao što je to Bojan Pajtić bio kao šef poslaničke grupe, organizovao neko glasanje sa nekim karticama koje su se ostavljale na revers. Nije bitna odluka, gospodine Šutanovac, već onaj ko je proneverio kartice i ko je, po ovoj Skupštini, kao što je to uradila DS i Bojan Pajtić kao šef poslaničke grupe DS… Kako to možemo da nazovemo? Šta je sa tim? To SNS nikada sebi neće dozvoliti.
I jeste, napadali ste nas fizički. Napadali ste fizički gospodina Marka Atlagića. Jutros je bivši narodni poslanik i bivši ministar napao kolegu poslanika. Zar to nije napad? Najmanja stvar koju sam očekivao ovde je da je napravite ogradu od svega toga i da osudite potez gospodina Đelića.

Kao kontra argumentacija svemu onome što je izneo predlagač amandmana, uz saglasnost da, uz svo poštovanje prema Poslovniku o radu Evropskog parlamenta, ne možemo da primenjujemo dokumenta osim onih zakona i osim onih normi koje je ova Narodna skupština usvojila, ne možemo primenjivati neka druga dokumenta koja važe, neka druga pravila, neke druge zakone koji važe za druge institucije, tako da ta argumentacija predlagača amandmana otpada.
Što se tiče tog manjka vremena, mi u ovih šest zakona imamo 204 člana i 48 sati, kako je rekao predlagač amandmana, za pripremu za raspravu, i rasprava i predloženi amandmani, a Vlada Republike Srbije, nadležna ministarstva i NBS kao predlagač nekih zakona, je imala duplo manje vremena da se izjasni o mnogo više amandmana nego članova zakona. Podneto je 260 amandmana za 24 časa ili 204 člana za 48 sati. Pa, ko je onda tu u prednosti? Pa, ko koga onda tu maltretira i protiv koga treba ustati – protiv Vlade, imali smo 48 sati za 204 člana, ili bespredmetnih 186 amandmana? Ne kažem da su svi amandmani bespredmetni. Tu mislim i na druge amandmane koje su predale druge poslaničke grupe, oko kojih treba raspravljati, koji su dala neka i rešenja, a ne samo „briše se“.
Ja mislim da je neophodno ustati protiv takvog maltretiranja Narodne skupštine, gde će se kao rešenje ponuditi samo „briše se“, bez alternative, bez znanja, bez odgovora, bez ičega daljeg i ostaviti 24 časa za 260 amandmana, a kukati zbog 204 člana i 48 sati.
Nema tu logike kod predlagača amandmana. Nema političke volje. Nema znanja. Podsetiću na nešto što sam već izricao u Narodnoj skupštini. U mom kraju kažu da su najgori ljudi oni koji kukaju i tuku, i tuku i kukaju. To radi predlagač amandmana. Tuče sa 186 amandmana – briše se. Vlada ima 24 časa da odgovori na to, a kuka zbog mnogo više vremena, a mnogo manje članova koje je trebao da pročita, a sam je rekao da nije pročitao, ali je ipak dao amandmane. Kako da očekujemo kvalitetnu raspravu? Kakvu kvalitetnu raspravu, osim što kao vrednost ističem što će SNS danas strpljivo, od člana do člana, od amandmana do amandmana, ali ćemo time naterati predlagača amandmana da pročita sve zakone, da na kraju vidi koliko su Vlada i NBS, kao predlagači, u pravu i verujem da će predlagač amandmana da kaže – pogrešio sam što se ovo briše i da će u danu za glasanje, da li će to biti danas, noćas ili sutra, glasati za predložene zakone.

Gospodine predsedavajući, SNS i poslanička grupa SNS ima 134 narodna poslanika. Samim tim, i najviše vremena za raspravu. Samim tim, da to vreme ne moramo da pitamo gospodina Pavićevića – šta ćemo da uradimo sa tim vremenom. Sigurno nećemo pitati gospodina Pavićevića jer to vreme nam nije gospodin Pavićevi dao. To vreme su nam dali građani RS na demokratskim i fer izborima održanim u martu mesecu 2014. godine.
Da je bespredmetno, gospodine predsedavajući, ja se slažem sa svim mojim kolegama iz poslaničke grupe, pokazaću vam na samo jednom primeru baš ovog člana 7. Pogledajte član 7. stav 4. koji je predložen da se briše, odnosno predložen je da bude drugačiji, da bude suprotan od onoga što je predlagač predvideo.
Pročitaću vam onako kako je predlagač amandmana želeo da ovaj član 7. stav 4 glasi – sredstva Fonda za osiguranje depozita ne ulažu se na način kojim se umanjuje rizik. Predlagač zakona je predvideo da se ulažu na način kojim umanjuju rizik. Gospodin Pavićević hoće veći rizik. Da održava likvidnost ovog fonda, po rešenju gospodina Pavićevića – da održava nelikvidnost ovog fonda. Pazite, hoće veći rizik i hoće nelikvidnost Fonda za osiguranje depozita. Ono što je krucijalno i najvažnije, predlagač zakona je predvideo da se ostvaruju odgovarajući prihodi. Po rešenju gospodina Pavićevića – briše se, nema prihoda.

Naravno da su takvi amandmani koje je predvideo, gde se povećava rizik, gde nema likvidnosti fonda i gde se ne ostvaruju prihodi, naravno protiv razuma, naravno protiv države i naravno protiv građana RS i naravno SNS će koristiti svoje vreme i neće prihvatiti ovaj amandman.

Gospođo predsednice, gospodin Pavićević malo zaostaje u vremenu i time krši Poslovnik. Znate, ako govorimo o amandmanu na član 8, a koristi se argumentacija za član 7, onda je to zaostajanje u vremenu. Kako može neko ko je debelo u prošlosti, a mi smo o amandmanu na član 7. završili raspravu, da koristi argumentaciju i za član 8?
Ja vidim da se gospodin Pavićević lepo zabavlja i meni je drago zbog toga. Drago mi je zbog osmeha na licu. Ovde vidimo i kolege i koleginice iz poslaničke grupe SNS koji se takođe zabavljaju zato što rade svoj posao i vrlo su strpljivi u svemu tome. Nadam se da će gospodin Pavićević, za razliku od svih prethodnih puta kada nas je izbombardovao ovako nepotrebnim, nestručnim, besmislenim amandmanima, bar ostati na glasanju da glasa za takve amandmane, jer verujem da ako ne ostane da glasa za svoje amandmane, da je u tom trenutku ipak uspeo da pročita ove zakone i da je na taj način, makar i indirektno podržao ovakve zakonske predloge koje je predložila Vlada, odnosno Narodna banka Srbije.
S druge strane, ne mogu da prihvatim poziv, ne zato što nije dobar poziv, poziv je dobar, ali ne mogu da prihvatim zato što potiče od čoveka koji je rekao da nije pročitao zakone, predao amandmane, a nas poziva da ih čitamo tri ili četiri puta. Evo, ja ih čitam drugi put. Prvi put kada je bila načelna rasprava, a drugi put sada, član po član, za razliku od predlagača amandmana koji ih nije pročitao nijednom. Verujem da će u nekom trenutku možda i odustati i od ovakvog načina čitanja amandmana. Prema tome, poziv za gospodina Pavićevića da ostane u sali i da glasa za svoje amandmane. U suprotnom, odustao je od njih.

Gospođo predsednice, mogu da razmislim i rado ću da razmislim o predlogu gospodina Pavićevića, ali uz neke uslove, slične uslove koje je postavio i gospodin Pavićević. Razmisliću o zahtevu gospodina Pavićevića, pozvaću i gospođu Udovički da razmisli, ukoliko nam gospodin Pavićević da sada i ovde, bez ikakvog uslovljavanja, izvinjenje za kriminalnu privatizaciju „Beopetrola“ u kojoj je učestvovao lider njegove stranke Zoran Živković, ukoliko nam gospodin Pavićević ovde sada eksplicitno da izvinjenje za prisvajanje 50 miliona dinara za nepostojeće vinograde takođe lidera njegove stranke gospodina Zorana Živkovića, gde ni grožđa ni vinograda ni bilo čega, ali od države 50 miliona dinara.
Mogu da razmislim o zahtevima gospodina Pavićevića ukoliko sada i ovde ustane i javno se izvini za hiljade ljudi koji su 2003. godine, koje je tadašnji premijer, koristeći neko stanje koje je bilo teško stanje za našu državu, povod je bio još strašniji, ali gde je priveo, držao u pritvoru, a posle toga budžet i građani Republike Srbije su platili zbog te nesmotrenosti tadašnjeg premijera gospodina Živkovića, gde su hiljade i hiljade ljudi bespravno bili pritvoreni, uhapšeni i zatvoreni, a nakon toga iz budžeta su im plaćana ogromna finansijska sredstva zbog toga.
Ukoliko gospodin Pavićević sada ustane i javno se izvini zbog svih tih stvari, a imam ih mnogo, dva minuta je malo za navođenje svega onoga lošeg što je u svom političkom delovanju gospodin Živković i bivši režim uradio, vrlo rado ću razmisliti o zahtevima gospodina Pavićevića.

Izuzetno poštujem RTS. RTS je javni servis. Ja zaista nisam znao da drugi program postaje humoristički, jer malopre nam je kolega ispričao jedan vic dana, o toj masovnoj podršci koju dobija.
No, šalu na stranu, voleo bih gospođo predsednice da pozovem na ovaj način gospodina Pavićevića, predlagača amandmana da konačno počne da radi svoj posao i ako je već predložio brisanje člana 10. umesto tih gumica, duhovito, da nam objasni zbog čega misli da banka ne treba da plaća početnu premiju, ne treba da plaća redovnu premiju i da banka ne treba da plaća vanrednu premiju.
Zbog čega gospodine Pavićeviću? Dajte nam obrazloženje zbog čega banke ne treba da plaćaju početnu, redovnu i vanrednu premiju. Koje je obrazloženje toga? Hajde, da počnemo da pričamo o zakonu. Hajde, da pričamo o amandmanima, suštinski. Znate li kolika je početna premija banke?
Evo, pozivam gospodina Pavićevića tako stručnog, vrednog, odgovornog kako sebe predstavlja, dajte recite nam šta je početna premija banke koju predlažete da se briše. Zbog čega treba da se briše redovna premija? Zbog čega predlažete da banka ne treba da plaća vanrednu premiju? Evo, gospodine Pavićeviću vrlo direktno pitanje. Očekujem i vrlo direktan odgovor, a onda ću na osnovu vašeg odgovora da kažem da li ćemo glasati za takav amandman ili ne.

Zahvaljujem se gospođo predsednice na ovakvim pitanjima i na mogućnosti da se poentira.
Narodna volja se izražava, gde, ako ne na biralištima.? Narodna volja izrečena na biralištima, na martovskim izborima 2014. godine je dala podršku od 50%, gotovo 50% ovakvoj Vladi Republike Srbije i dala podršku Aleksandru Vučiću da vodi tu Vladu, e to je narodna volja i meni je zadovoljstvo što zastupam i narodnu volju i Vladu Republike Srbije i predsednika Vlade Aleksandra Vučića, koga su izabrali. Ko? Građani Republike Srbije tamo gde se narodna volja izražava, a ne na ovakvim navijačkim gumica nalozima gospodina Pavićevića.
Šta je rekla ta narodna volja? Šta je rekla ta narodna volja građana koji žive u Vojvodini? Šest procenata, nepunih šest procenata podrške gospodinu Pavićeviću i listi na kojoj je bio. Da li je to dovoljno za vršenje vlasti? Nije dovoljno.
Da li je to protiv demokratije? Naravno da je protiv demokratije. Da li je to silovanje demokratije? Da, to je silovanje demokratije koju gospodin Pavićević posmatra, podržava i aplaudira. Zašto ne kaže da je protiv narodne volje? Kako se pokazuje narodna volja? Glasanjem, tako je, na biralištima, glasanjem, a mi smo ovde zato što su građani Srbije tako glasali. Tako su glasali, a glasali su za polovičnu podršku SNS. Glasali su preko 50% za listu koja se zove, kako gospodine Pavićeviću? Aleksandar Vučić, budućnost u koju verujemo. To je ono u šta građani Srbije veruju i to su prikazali na biralištima, a ne onako kako po raznim vinogradima želite vi i gospodin Živković ili sa 6% gospodin Pajtić.

Ono što nas u ovom trenutku predlagač amandmana ucenjuje je da kažemo poštovali smo propise, poštovali smo Poslovnik o radu Narodne skupštine, poštovali smo Ustav, a moramo da se izvinjavamo i kažemo pogrešili smo.
Kada je greh poštovati zakon, osim u državi i u društvu kako bi predlagači amandmana, Živković i Pavićević želeli? Mislim da je ponos raditi po zakonu, da je čast poštovati Ustav, da je časno i dostojanstveno raditi na osnovu propisa kojim je definisan rad Narodne skupštine.
Sada nas predlagač amandmana suštinski, razotkrivajući razloge zbog čega je podneo ove kopi-pejst, kao što je gospodin Martinović rekao, amandmane, ništa drugo nego do ucena.
Gospodine Pavićeviću, ne trpimo ucene, ne trpimo pritiske. Radite šta god hoćete i šta god želite i šta god znate, ali mi ćemo se držati Ustava, držaćemo se zakona, držaćemo se Poslovnika o radu i sve dok se tako radi, neću se izvinjavati nikome. Morate da se izvinite vi zato što nas terate da radimo protiv zakona ili da se izvinjavamo zato što se radi o zakonu. To govori o suštinskoj razlici u našim politikama. To govori o suštinskoj razlici između društva i države koju želimo.
Srpska napredna stranka želi da izgradi društvo u kojem će biti čast i ponos poštovati Ustav, poštovati zakone, u kome će biti čast i ponos kada narodni poslanik poštuje Poslovnik o radu i kada Vlada, na osnovu tih normi koje su propisane, radi i ne mora nikome da se izvinjavama, a ponajmanje vama, gospodine Pavićeviću.