Javljam se po amandmanu.
Gospođo predsednice, gospođo ministarka, šest sati kako danas debatujemo, uz jednu pauzu, i radićemo, verujem, još u ovim satima večernjim i noćnim koji su pred nama.
Zakon o osiguranju depozita, 25 amandmana „briše se“, bez i jednog odgovora ako se izbriše kako je rešenje koje je možda bolje.
Pravo svakog narodnog poslanika je da predloži amandman i nemam nikakav problem kada se to pravo konzumira i koristi. Gotovo sve poslaničke grupe su predale amandmane, govorićemo o njima i tražiti najbolje rešenje, ali ono što verujem da pitaju i koleginicu koja radi u Narodnoj skupštini za gospodina Pavićevića, osim tih silnih podrški koje dobija, je i pitanje koje stiže i u poslaničku grupu SNS – koliko košta performans nezavisnih poslanika, koji ne daju nikakvu ideju, osim što daju veliki broj besmislenih amandmana „briše se“?
Ja sam se raspitao u Sekretarijatu Narodne skupštine, jer ćemo verovatno zbog ovoliko velikog broja amandmana, a od 260, 180 i nešto je „briše se“, svi ostali su amandmani o kojima vredi razgovarati. Zbog 180 i nekoliko amandmana „briše se“ radićemo sutra verovatno i sutrašnji dan neće otići na trošak i na dušu gospodina Pavićevića, već će otići na trošak i na dušu građana Republike Srbije.
Dužan sam da obavestim građane Republike Srbije koliko košta iživljavanje ponekih narodnih poslanika – 1.500.000 dinara. Milion i 500 hiljada dinara košta performans gospodina Pavićevića, reklama gospodina Pavićevića da govori o svemu, samo ne o amandmanima, jer o bankarstvu, a poštujem sve to što zna, on je doktor nauka i ja poštujem svačije znanje, ali o bankarstvu, bar po svemu ovome što je do sada izrečeno, zaista ne postoji ni jedan jedini argument, ali postoji cena, cena koju ćete, poštovani građani Republike Srbije, vi platite, koju će platiti privrednici, koju će platiti iz budžeta, zato što ovi vredni i odgovorni ljudi u Narodnoj skupštini moraju da rade i danas i sutra prekovremeno, zato što narodni poslanici moraju da dođu i danas i sutra u Narodnu skupštinu, zbog putnih troškova.
Performans i iživljavanje gospodina Pavićevića građane Republike Srbije košta 1.500.000 dinara. Vredi li podrške? Vredelo bi ukoliko bi se davala rešenja, ukoliko bi se predlagalo bolje, ukoliko bi se debatovalo o tom bolje i nemam nikakav problem, ali ako se nije izrekao ni jedan jedini stav, a troši se milion i po dinara. Šta mislite da je taj milion i po dinara završio u fondu za lečenje dece obolele od retkih bolesti? Šta mislite da je otišao za trudnice? Šta mislite da je otišao za vrtiće, za škole, možda za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike, za ozdravljenje naših javnih finansija? Ne, gospodin Pavićević je amandmanima „briše se“, „briše se“, „briše se“ izbrisao danas 1.500.000 dinara.
Gospođo predsednice, vredi li zabava jednog narodnog poslanika 1.500.000 dinara građana Republike Srbije? Slažem se sa kolegom Markovićem – sramota. Sramota koja će svoje finale imati sutra kada bude bio dan za glasanje, sramota što će tada verovatno biti u nekom od prestoničkih kafića i sabirati sve te utiske koji su došli preko koleginice koja je prikupljala svu tu podršku koju dobija za bahato trošenje milion i po dinara građana Republike Srbije. Neće biti na glasanju. Na glasanju će biti skupštinska većina, SNS i uvažene kolege iz koalicije, a u nekom dobrom delu slučajeva i po neki kolega iz opozicije. Zašto ne reći ono što je istina?
Nikada kada je trebalo glasati za amandmane „briše se“ predlagači nisu bili tu. Imali su preča posla, jer svoju misiju su završili – potrošili su, sagoreli, bahato bacili 1.500.000 dinara zbog svoje reklame, bez ikakvog rešenja, bez ikakvog nuđenja drugog odgovora, odgovora zbog čega će ljudi u Srbiji živeti bolje.
Zbog angažovanja gospodina Pavićevića, gospodina Živkovića, zbog ovakvih besmislenih amandmana građani Srbije su danas siromašniji za 1.500.000 dinara.
Morao je negde porez da se naplati toliko više. Privreda je morala da odvoji više. Ljudi u Srbiji su morali da se odreknu. Neka deca u Srbiji su ostala bez zaštite zbog gospodina Pavićevića i njegovog reklamiranja u Narodnoj skupštini.
Još jednom podvlačim, da ne bude zabune, predavanje amandmana je legitiman, legalan posao. Radili smo i radićemo to, svi narodni poslanici, i ne postoji nikakav problem kada neko ponudi drugačije rešenje, verujući da je to rešenje bolje i debatovaćemo, usvajaćemo i odbijaćemo te amandmane. Tu ne govorim o 70 i nešto amandmana koliko su predale ostale poslaničke grupe. Govorim o besmislenim amandmanima, briše se. Zar je moguće da 1,5 milion dinara košta da gospodin Pavićević pročita zakon? milion i po dinara su morali građani Republike Srbije da izdvoje da bi gospodin Pavićević, koji nam je priznao danas, na početku debate u pojedinostima, da nije pročitao zakon, ali da će ovako, čitajući član po član, o trošku građana Srbije, preko plate, preko svega onoga što prima, za 1,5 miliona će pročitati ovih šest zakona. Isuviše skupo.
Kao predstavnik stranke koja se na odgovoran način ponaša prema javnim finansijama u Srbiji, devet članova SNS su članovi Odbora za finansije, zamoliću gospodina Arsića, predsednika tog odbora, da održi jedan kratak kurs iz oblasti finansija i bankarstva gospodinu Pavićeviću. Ne treba da se plati ništa. Ne moramo da sagorimo tih 1,5 milion dinara. Mogli smo ranije na odboru da sednemo i da objasnimo gospodinu Pavićeviću zbog čega su ova zakonska rešenja dobra i zbog čega ne treba da sagori 1,5 milion dinara da bi izveo performans, da bi se zabavio danas, večeras u neko doba, tako je bilo nebrojano puta do sada, i da ode, ne misleći da smo možda tih milion i 500 hiljada dinara mogli i morali na drugačiji, domaćinski, kvalitetniji način da utrošimo i da ljudi od Narodne skupštine očekuju rešenja, a ne gumice, da očekuju odgovore i bolji život, a ne performanse.

Znate, kada nešto ne želi da se shvati, onda će se reči izvrtati.
Ponavljam, poštujem svaki amandman koji je podnešen, koji nudi drugo rešenje. Malopre sam se zamislio nad onim periodično, tromesečno, jer nekako periodično i tromesečno, nekako mi je tromesečnije egzaktnije, ali kada se nudi rešenje – briše se, briše se, briše se, onda to nije ništa drugo, nego skrnavljenje svetilišta demokratije, kao što je Narodna skupština Republike Srbije.
Ne treba ovde ni harem, ni sultan. Ovde je potreban dijalog, ali da bi se vodio dijalog, sa druge strane, neophodno je predložiti rešenje, ali predložiti rešenje koje bi izgledalo i ličilo na performans, a uz to reći, ne treba ni pitati koliko to košta. Mogu samo otvoreno da kažem – da, gospodine Pavićeviću, neću pitati koliko to košta, ukoliko vi sutra i vaš gospodin Živković, od svega onoga, od onih vinograda i „Beopetrola“, što ste upropastili, donesete i uplatite na blagajnu Narodne skupštine 1,5 milion dinara, tada neću pitati koliko to košta. Izvadite iz svog džepa, donesite od onoga što ste sklonili za crne dane, pa na taj način pravite performanse i nemojte pitati šta košta, ali ako se nešto radi o trošku građana Republike Srbije pitaću svakog trenutka, svakog trena ću pitati koliko košta, od čega će se platiti i za šta je potrošeno, a za ovakve performanse ne treba i ne sme da se troši.

Sada smo videli, ne mogu da kažem da mi je drago, ne gledam u tuđe dvorište, da se gospodin Pavićević ograđuje od drugog člana Nove stranke, od gospodina Živkovića. Ja to vidim kao raskol u Novoj stranci. Podela, podeliše se od dvojice na pola, jer ja trećeg člana Nove stranke niti sam čuo, kažu raritet je u Srbiji. Ko nađe trećeg člana ide mu nagrada, muzička želja, šta god.
Ali ovde vidim da gospodin Pavićević nije spreman da brani sve ono neodbranjivo što je u prošlosti uradio gospodin Živković i meni to liči samo na totalni raskol u Novoj stranci. Da li će nova biti samo nova ili nova nova ili super nova ili ne znam koja, ali vidim to kao totalni raskol u Novoj stranci.
Sa druge strane, u jednoj stvari se slažemo, Narodna skupština je svetilište demokratije, mesto u kojem sedi 250 narodnih poslanika izabranih izbornom voljom građana Republike Srbije, koji su vlasnici svog mandata, koji imaju pravo na razmišljanje i na stav, pravo da predlažu i zakone i amandmane i sve ono što je Ustavom, zakonima i Poslovnikom o radu predviđeno. Ali niko od nas nema pravo da zarad svoje promocije, zarad svog performansa pravi skupštinske račune bez krčmara, a onda još da kao loš argument koristi, pa ne sme ni da se bita koliko to košta.
Pitam gospodina Pavićevića da li je spreman da li iz njegovog ili Živkovićevog džepa izvuče milion i po dinara svaki put kada pravi ovakve performanse i maltretira i skrnavi Narodnu skupštinu Republike Srbije.

O stručnim i ljudskim kvalitetima nekoga ko nije tu sa nama u Narodnoj skupštini nije ni fer, ni džentlmenski govoriti, tako da ne želim i ne mogu da govorim o gospođi Vodinelić, zato što nisam ni te struke da bih mogao da govorim o stručnim kapacitetima i kvalitetima. U svakom slučaju, o svakom čoveku u Srbiji bez obzira da li bio apolitičan ili član neke stranke, mislim da govore najviši i najbolji rezultati onda kada mu se poveri neki posao da obavi, a ne zbog stranačkih zastava da ne volimo ili da imamo neki drugi osećaj prema onima koji ne nose boje ili ne vole i ne podržavaju boje našeg kluba.
U svakom slučaju, želeo sam dve stvari da kažem. Pošto nas je zamenik predsednika Nove stranke obavestio sa velikim naporom o trećem stranu stranke, već četvrti, peti, šesti, sedmi će biti Tantalove muke, ne želim da ga izlažem tim Tantalovim mukama, ali pošto je rekao trećeg člana Nove stranke spreman sam da kolegijalno gospodina Pavićeva odvedem na ručak ovde u skupštinskom restoranu o mom trošku, zato što je ispunio i rekao trećeg člana stranke.
Ujedno ću i to mu neću pominjati za ručkom, ali ću pominjati uvek kada se ovoliki broj amandmana sa – briše se predloži Narodnoj skupštini i na taj način oskrnavi svetilište demokratije, da ga pitam da li je spreman da sutra zbog performansa kojem nas je izložio, da li je spreman da iz fondova ta tri člana Nove stranke izvuče milion i petsto hiljada dinara i donese ih da nadoknadi troškove kojima su budžet i građani Srbije izloženi zbog njegovog performansa?

Gospođo predsednice, gospođo ministre, vidim da se predlagač amandmana silno zabavlja. Meni je to drago, ali još kada bi se zabavljao o svom trošku, a ne o trošku građana Republike Srbije, i kada bi zbog te zabave mi kao društvo i kao Skupština štedeli milion i po dinara, a ne trošili milion i po dinara, i ja bih se zabavljao, ali vidimo ljude koji su zabrinuti, koji sede u Narodnoj skupštini i samo jednog koji se zabavlja sa time „briše se“. Traži se tri čitanja, a predlagač amandmana nije spreman ni na jedno, a traži tri čitanja.
Međutim, za razliku o predlagača, ja ću pričati o amandmanu. Dobro je što je predlagač amandmana uspeo da pročita član 3. čije brisanje traži, ali ja koristim ovu priliku, gospođo predsednice, da preko vas nešto pitam predlagača amandmana. Pošto predviđa da postupak likvidacije nad bankama i društvom za osiguranje, kao što je ovde u Zakonu rečeno, pokreće rešenjem nadležni sud i gospodin Pavićević traži brisanje tog člana, a ko će pokrenuti likvidaciju banaka i osiguravajućih društava? Ko želi da pokrene tu likvidaciju? Da li će likvidacije u budućnosti biti? Voleo bih da ih ne bude, ali će ih biti. Ko će pokrenuti, ako ne sud? Da li to gospodin Pavićević želi društvo koje će biti totalitarno, despotsko? Da, recimo, gospodin Živković, jedna trećina Nove stranke, donosi rešenje i preuzima ulogu suda? Ne vidim alternativu.
Žestoko verujem u nezavisnost sudstvo. Verujem u reformisano pravosuđe, koje će suditi ni po babu ni po stričevima, kako kažu građani Republike Srbije. Verujem u nezavisno pravosuđe kao nezavisnu granu vlasti i verujem u rešenje predviđeno članom 3, da postupak likvidacije nad bankom i društvom za osiguranje pokreće rešenjem nadležni sud o pokretanju postupka likvidacije, a ne da takvu ulogu, koja je bitna, preuzima, recimo, predlagač amandmana, gospodin Pavićević za gospodina Živkovića. Jer, ukoliko likvidacija ne pokreće sud, a predlagač amandmana nije rekao ko bi to pokrenuo, pretpostavljam da preuzima takvu ulogu za sebe.
Molim vas, gospođo predsednice, pitajte predlagača amandmana - ima li uopšte ideju i znanje šta je to likvidacija banaka, ko je pokreće, da li na taj način on jednu nezavisnu granu vlasti, kao što je pravosuđe, žestoko udara i taj stub našeg društva zaseca ovakvim amandmanima i ovakvim predlozima, bez davanja alternative?

Ovo je jedan od amandmana kojim se vrši dokidanje pravosudnog sistema Srbije od strane gospodina Pavićevića i predlagača ovog amandmana, dokidanje pravosudnog sistema jer pitao bih predlagača ili gospođo predsednice molim vas da ga pitate i vi, kao što ste i pokušali malo pre i ja se slažem sa vašom komšinicom koju od gospodina Pavićevića zanima odgovor.
Ukoliko brisanjem organa i postupka stečaja nisu stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca, ko je? Na koji način? Koje rešenje to nudi gospodin Pavićević, a ne da nam priča o nekim stvarima koje nemaju nikakve veze sa amandmanom, a ne da nam govori i daje rešenja kojim se vrši dame i gospodo narodni poslanici dokidanje pravosudnog sistema Srbije, jednog od stubova naše države?
Ukoliko nemamo poverenja u pravosuđe, ukoliko nemamo poverenja u stečajne sudije, ukoliko nemamo poverenje i ukoliko im se ne daje onaj posao koji je i Ustavom i zakonom predviđen da im se da, to znači rušenje ove države, što predviđa predlagač amandmana.
Ovo je, dame i gospodo, dokidanje pravosudnog sistema naše države, a ja vas molim insistirajte na odgovoru zato što sam siguran da predlagač amandmana odgovor nema, zato što mu nije bila ni želja ni na srcu da daje odgovore, već da vrši dokidanje pravosudnog sistema Srbije.

Da li je primeren moj nastup gde očekujem odgovore od onoga ko odgovore nema i jedni odgovor je „briše se“, to ću ostaviti za pravo gospodinu Pavićeviću da razmišlja, ali u svakom slučaju samo kvalifikovanje primerenog ili ne primerenog pristupa nas je odveo i udaljio od odgovora koji od gospodina Pavićevića nismo dobili.
Ako organi postupka stečaja neće biti stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca, gospodin Pavićević nije rekao ko će biti, već je rekao da je takvo pitanje neprimereno sa moje strane.
Odgovoriću i na drugo pitanje. Ja sam dobio odgovor za koji sam i znao kakav će biti. Daću odgovor na to dokidanje. Ako je to dokidanje, dokinuli su ga oni ljudi koji sede ispred vas reformom pravosuđa iz 2008. i 2009. godine, gde su pootpuštane sudije, a primljene sudije po političkoj pripadnosti, rođačkoj liniji, reformom pravosuđa u organizaciji Snežane Malović i kolege Homena i bivšeg režima za koju su i EU i Evropska komisija i ko god u međunarodnoj javnosti i domaćoj javnosti je rekao i imao negativan odnos prema toj reformi pravosuđa.
Zašto gledate u SNS? Pa, ti ljudi sa kojima ste delili iste vrednosti, oni su dokinuli pravosudni sistem ove države. Na nama je, kao i sa javnim finansijama, tako i sa pravosuđem, tako i sa svim drugim stubovima našeg društva, da ih dižemo iz pepela, iz pepela u koji su ga doveli vi i ljudi slični vama, koji su delili vrednosti bivšeg režima.
Zašto gledate u nas? Muku imamo i sa javnim finansijama koje vi napadate sa ponovnim bahatim trošenjem milion i po dinara svakog dana sa vašim performansima „briše se“. Muku imamo i sa pravosudnim sistemom koji ste vi dokinuli i ukinuli reformom za koju niko nije imao dobru reč.

Reče gospodin Veselinović da mu smeta sedam zakona koji su spojeni i o kojima danas raspravljamo, a nije mu smetalo kada je 29. maja 2009. godine predložio 57 zakona i spojio ih u jednu tačku dnevnog reda.
Reče – nisu spojivi ovi zakoni, a, recimo, on je spojio zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, Zakon o zdravlju bilja i Zakon o spoljnim poslovima. Vrlo spojimo u režiji SDS i Janka Veselinovića.
Reče Janko Veselinović da mu nedostaje predsednik Vlade ovde, da bi imao neka pitanja da mu postavi. Nema Vlade u parlamentu. Gospodo, 2008. godine Vlada DS i Mirka Cvetkovića i Janka Veselinovića ni jednom nije došla u parlament, 2010. godine ni jednom nije došla u parlament, 2009. godine tri puta. Pa, za ceo mandat nas je gospodin Cvetković, znate gospođo Tabaković, bili smo zajedno naordni poslanici, udostojio sedam puta po 15 minuta, koliko je bio u parlamentu, a ovde su češće i više prisutni ministri u Vladi i predsednik Vlade nego opozicionih narodnih poslanika.
Reče gospodin Janko Veselinović, iznoseći neke tvrdnje, vođene političkom mržnjom, ali ni jedan predlog. To je odraz nestručne, nesposobne i nekompetentne SDS gospodina Janka Veselinovića, ali mu zato nije nedostajalo znanje, ni volja da podrži rešenja kada je Razvojna banka Vojvodine preuzela ulogu Fonda za kapitalna ulaganja, nije mu smetalo da glasa da se iz Razvojne banke Vojvodine daju sredstva nenaplaćena Ananiju Pavićeviću i firmi NS DON.

Možda nema tih lekova, ni lekara, ni svega toga što je navodio gospodin Veselinović, jer je otišlo u firmu NS DON, valjda „Novosadski Don“, „Novosadski gazda“ Ananije i Janko Veselinović. Nije mu smetalo da glasa da se dva puta dokapitalizuje sa po 90 miliona evra nešto što je na kraju pod njihovom vlašću vredelo 10 ili 100 puta manje.

Po Poslovniku gospodine predsedavajući, povređeni su član 106. i 107.
Meni kao nekom ko je po vokaciji matematičar, ne prija mi razum, u zdravom razumu, da neko ko u političkom smislu kao Socijaldemokratska partija ili Nova demokratska stranka ili kako god, postoji godinu dana, a kaže, to su ideje za koje se zalaže i čiji je čuvar vatre četvrt veka.
Kako može neko ko postoji u političkom sistemu, ko recimo, u Mionici, nije uspeo da skupi ljude ni koji će stati na listu i podržati tu listu, ili potpise podrške na listi i da se kandiduje, može da kaže – mislimo da ova Vlada može da ode. Pa mislim da prvo vi koji to kažete trebate da pređete cenzus. Ili da skupite ljude koji će podržati listu.
S druge strane, mislim da nije važno ko je čuvar vatre, već je važno ko će preseći vrpcu i podići rampu Srbije prema EU. A siguran sam zbog reformske politike koju vodimo, zbog posvećene politike promene naše zemlje i stvaranja jednog pristojnog, normalnog društva, a dugo, isuviše dugo smo tapkali u mestu, ponašali se kao da hodamo po pokretnoj traci, gde su nam politiku vodili nereformatori, već medijski magovi i oni koji su pakovali prazno u lepu mašnicu i tako servirali građanima Republike Srbije. To vreme prethodnog govornika, njegovog lidera Borisa Tadića je davno prošlo vreme, a tu vrpcu i rampu prema EU Republike Srbije i punopravno članstvo, siguran sam da će podići SNS i Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem se predsednice.
Pošto je bilo dosta reči o ispunjenim i neispunjenim obećanjima, ja moram da konstatujem da kada bi govorili o neispunjenim obećanjima DS, trebalo bi nam mnogo više vremena nego što moja poslanička grupa ima. Spreman sam da organizujem i jednu sednicu Skupštine na kojoj ćemo govoriti o svim neispunjenim obećanjima DS.
Reći ću samo dva, pošto je i gospodin Ćirić, probao da govori o dva ispunjena ili neispunjena obećanja. Govoriću o 200 hiljada radnih mesta, koliko su DS i Boris Tadić obećali 2008. godine, pa od 200 hiljada novih radnih mesta smo došli do 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, osim ako niste za tih 200 hiljada novih radnih mesta mislili na sve one ljude u redovima u filijalama u službi za zaposlenje.
Podsetiću vas i na 1000 evra obećanih po svakom stanovniku, svakom građaninu Republike Srbije, jasno priznatom, da je sve to urađeno i obećano, nerealno, ali samo da bi Boris Tadić dobio izbore i pobedio Tomislava Nikolića 2008. godine.
Tačno je da su javne nabavke i Zakon o javnim nabavkama čedo SNS i ponosimo se time, kao što se ponosimo kada smo vam predlagali izmene i dopune i 2010. i 2011. godine, kada niste želeli ni da razgovaramo o tome, a kamo li da raspravljamo u Narodnoj skupštini.
Tačno je to što ste rekli da je taj podatak od 300 miliona evra ušteda, a podatak je iz Uprave za javne nabavke, iste one Uprave za javne nabavke, koje ste vi dislocirali i prebacili tamo u neki špajz u Ustaničkoj ulici ili krajem Ustaničke ulice. Isti ti ljudi rade na osnovu zakona, rade korektno i pošteno. Zar je malo 300 miliona? Samo što niste shvatili dobar vremenski period. Nije za godinu dana, već za devet meseci važenja Zakona o javnim nabavkama, jer je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine. Oprostite mi, ako budem promašio, ali 1. aprila je startovao.
Takođe Kancelarija za brze odgovore, „van stop šop“, zašto vam smeta tako nešto kao ideja koja je već zaživela...

… još samo jednu rečenicu a to je, i ako pitanje nije bilo upućeno meni, već gospodinu Vujoviću, ako niste protiv aranžmana sa MMF, zašto ste onda oterali MMF 2011. godine? Zašto ste ga onda oterali i to predstavili kao pobedu Vlade…

… i pobedu nas kao društva, a sada niste protiv saradnje sa MMF i niste protiv aranžmana sa MMF?

Gospodine predsedavajući, povređen je Poslovnik u članu 106. Pozivam i vas i ostale kolege, naročito kolege koji su najagilniji u reklamiranju povreda Poslovnika, da ih podsetim da su danas na dnevnom redu dva veoma važna zakona o izmenama i dopunama zakona i o odbrani i o vojsci. Srpska napredna stranka je spremna na takvu vrstu debate kako bi te zakone usvojili što pre.
Ujedno bih pozvao i one koji sada, ali i u danima koji su iza nas, a verujem i u danima koji će nastupiti, tako agilno reklamiraju povredu Poslovnika. Da su bar malo ili bar delić te energije dali i pružili pre dva dana kada smo usvajali Zojin zakon, pa da su bar bili pola sata tu, pa da su bar glasali za taj zakon, da su glasali za tu decu, da se nikada nijednom detetu, nijednoj porodici tako nešto ne desi. Ne, nisu bili tu, nisu glasali, nisu želeli da pomognu srpskim porodicama, ali sada jasno mašu Poslovnikom i na taj način, evo, već koliko vremena nismo ušli u sednicu, nismo ušli u raspravu o zakonima koji su danas na dnevnom redu.
Ja vas pozivam da uvedete ovu sednicu u normalne tokove i da krenemo da razgovaramo sa gospodinom Gašićem i sa ljudima iz Ministarstva odbrane.

Gospodine predsedavajući, članovi 27. i 108.
Još jednom apelujem da krenemo danas po tačkama dnevnog reda. Nemam problem da razgovaramo o svakoj temi, Skupština i jeste za raspravu o svakoj temi, ali bih podsetio vas, podsetio bih i ostale koleginice i kolege narodne poslanike, a podsetio bih i prethodnog govornika na razloge zbog čega je njegova poslanička grupa uložila najveći broj amandmana na Zojin zakon, zbog čega su narodni poslanici SDS bili uzdržani jer su rekli da je Zojin zakon protivustavan na sednici odbora, pa nisu ni glasali za njega.
(Marko Đurišić, s mesta: Ovo nije replika?)