Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre Tasovac, poštovani gosti iz Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, danas sam sa velikom pažnjom i interesovanjem pratio ceo tok sednice i sa tim utiskom ću otići kući. Otići ću kući veoma srećan i zadovoljan, zato što je, bez obzira na naše političke stavove, na naše političke različitosti, današnju sednicu Narodne skupštine pratio jedan veoma kulturan dijalog. Time smo pokazali poštovanje ne samo jedni prema drugima, podvlačim, bez obzira na političke i ma koje druge različitosti, već i jedno poštovanje prema temi koja se nalazi na dnevnom redu.
Videlo se da se mi razlikujemo, da se razlikujemo u načinu, u putu, u trasi, ali ono u čemu smo svi slični, u čemu su sve poslaničke grupe i svi ljudi koji su diskutovali slični, i ja sam im zaista beskrajno zahvalan, pokazali smo da smo slični u jednoj stvari, a to je cilj. Cilj je da kulturu postavimo u našem društvu tamo gde joj je i mesto, a to je u fundamentu, u temelju, u osnovi tamo gde joj je i mesto, gde joj je mesto u svakom društvu, pa i u našem društvu.
Žao mi je što ovu temu, današnju temu, jedan kvalitetan i kulturan dijalog nije pratilo veće prisustvo narodnih poslanika. To je prvenstveno kritika prema samom sebi i prema mojoj poslaničkoj grupi, ali i prema ostalim poslaničkim grupama. Verujem da su kolege i koleginice koje nisu tu na nekom mestu gde se odvija baš neki kulturni događaj. Voleo bih da je tako.
Ono o čemu bih govorio nakratko, dajući naravno podršku Zakonu o kulturi i ponoviću ono što su moje koleginice i kolege iz poslaničke grupe SNS rekli, da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ovaj Zakon o kulturi i verujem da ćemo ga i izglasati, a to je jedno pitanje – šta mi činimo za kulturu, svako od nas pojedinačno, svako od nas pojedinačno ko je javna ličnost, neko ko je eksponiran u javnom životu ili u našim lokalnim sredinama? Ne možemo za sve samo da posmatramo kao nemi posmatrači i da samo gledamo ka Ministarstvu kulture. Šta smo mi to uradili? Šta su uradile lokalne samouprave, lokalne sredine? U redu je da je Ministarstvo kulture, naravno, krovna institucija, nešto što mora da podrži, ali proaktivan stav sa lokala mora da postoji.
Dolazim iz jedne male lokalne sredine, u kojoj ste vi, gospodine Tasovac, rado viđen gost. Rado viđen gost i onda kada smo otvarali Muzej banjskog lečenja ili Muzej balneologije. Rado viđen gost i kada su druge svečanosti u pitanju. Vrnjačka Banja je poznata po svom stavu da kulturno dobro može da bude deo turističke ponude Republike Srbije, da može da bude deo i turističke ponude Vrnjačke Banje, da se u Vrnjačku Banju ne dolazi samo zbog dobrog vazduha, najlepšeg parka u Srbiji, zbog mineralnih voda, zbog dobrih ljudi, već se dolazi i zbog kulturnog dobra, odnosno svega onoga što u Vrnjačkoj Banji može i da se vidi i čuje.
To je u okviru sto dana sto kulturnih svečanosti u Vrnjačkoj Banji, pa su tu i Međunarodni festival klasične muzike, pa „Književno leto“, „Pozorišni dani srpskog teatra“, Festival likovnog stvaralaštva Srbije i, naravno, Festival filmskog scenarija koji će ove godine doživeti svoju 40. godinu.
U kulturnom životu Vrnjačke Banje, mesta iz kojeg ja dolazim i sa ponosom nosim to ime, su svoja mesta u kulturnim dešavanjima utkali ljudi poput Boška Ruđinčanina, Milana Nikodijevića, Jelene Borović Dinić i to su ljudi koji već generacijama, već godinama, već decenijama rade na podizanju i na stvaranju nekih novih kulturnih dobara i na stvaranju jednog dobrog ambijenta kakav je u Vrnjačkoj Banji. Ja sam zaista tim ljudima, bez obzira na političku pozadinu, bez obzira na politička razmišljanja, beskrajno zahvalan i ti ljudi su i dan-danas veoma, veoma aktivni u kreiranju kulturnog života u samoj Vrnjačkoj Banji.
Da lokalne samouprave imaju dobrog sagovornika u Vladi Republike Srbije, i ne samo dobrog sagovornika, već i dobrog pokrovitelja, za projekte koje predlože je dobar primer Vrnjačka Banja. Vi, gospodine Tasovac, znate, kada smo pre nekoliko meseci obilazili Letnju pozornicu u Vrnjačkoj Banji, videli ste stanje u kojem je i zapuštenost u kojem smo je zatekli. Sada se na Letnjoj pozornici odvijaju uveliko radovi da ona dobije jedno novo ruho, koje naravno da ne bi mogla da dobije da nije podrške i vašeg Ministarstva, ali i kompletne Vlade Republike Srbije. Siguran sam da ćemo u avgustu ove godine u vreme održavanja jubilarnog 40. Festivala filmskog scenarija videti u Vrnjačkoj Banji jednu kansku atmosferu, videti crveni tepih, videti sve one ljude koje jedan takav festival i jedno takvo dešavanje i Vrnjačka Banja na kraju krajeva i zaslužuju.
Da Vlada Republike Srbije i vi lično, odnosno vaše Ministarstvo imate dobar sluh za one projekte koji dolaze iz lokalnih sredina pokazuje i kada smo takođe zajedno gledali sve one male tunele ispod crkvenog brda u centru Vrnjačke Banje i kao mogućnost da se tu smesti Muzej savremene umetnosti ili jedan deo Muzeja savremene umetnosti, samo da vas obavestim da aktivno radimo na tome, na samoj ventilaciji celog tog prostora, ali zaista mislim da može da bude jedna dobra ponuda, ne samo turističkog mesta, već dobra ponuda i naše celokupne države.
Naravno, tu je ideja smeštanja evropskih vrednosti i stvaranja jednog jezgra evropskih vrednosti takođe u Vrnjačkoj Banji, takođe u centru, razmeštanje tog prostora koji se nalazi u tim predratnim vilama, u kojem su nažalost smeštene u nekom periodu i socijalne porodice, u neuslovnim mestima za život. Jedna želja lokalne samouprave je da se prvenstveno te porodice razmeste, 32 su takve porodice, da dobiju adekvatne uslove za život, da dobiju dobre stanove, a da se u tom prostoru koji odiše i tom patinom i tom arhitekturom i svim onim što banja i jeste i što banja i znači, da tu zaista smestimo evropske vrednosti, da našim građanima pokažemo i na primeru onaj evropski put za koji su se i sami opredelili.
Mnogo je mogućnosti, mnogo je želja, mnogo je projekata. Mislim da je neophodno da svi zasučemo rukave. Možda će neko reći – znate, tih nula zarez ne znam koliko procenata od budžeta Republike Srbije nije dovoljno za kulturu. Plašim se da je i deset puta veći procenat, da ne bi bio dovoljan ukoliko je taj budžet mali, ukoliko je taj budžet bolestan, ukoliko je taj budžet napadnut nekim i kamatama i obavezama stvorenim u prošlosti, ukoliko je taj budžet opterećen svim nekim stvarima i potrošenim prilikama takođe u prošlosti. Mislim da je neophodno da svi zasučemo rukave, da se svi borimo da prvenstveno taj budžet bude zdraviji, kao što uostalom i radi Vlada Aleksandra Vučića, čiji ste vi deo, gospodine Tasovac, a onda će tih nula zarez nekoliko procenata od mnogo zdravijeg i većeg budžeta biti i mnogo veći iznos i za kulturu, ali i za ostale stvari koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Neophodne su nove ideje, neophodan je ovakav dijalog kao što je bio danas, da bez obzira na naše različitosti i na naše stavove možemo da pružimo jedni drugima ruku, možemo da kažemo – e, ovako je bolje, i da na taj način ne samo o ovoj temi koja je danas na dnevnom redu, već i o mnogim temama koje će nas sačekati u ovoj sali i u budućnosti na ovaj način razgovaramo i vodimo ovakav dijalog. Zahvaljujem se.