Svake ili skoro svake nedelje dajemo priliku gospodinu Pavićeviću i njegovim partnerima da nas pobedi. Svake ili skoro svake nedelje su neki izbori u Republici Srbiji, od saveta mesne zajednice, pa nadalje. Svaka ili skoro svaka nedelja je prilika da ovaj mobing kojem smo izloženi, nažalost, na sednicama Narodne skupštine gospodin Pavićević to pretoči na teren, pa da se jednom kandiduje, pa makar i za predsednika kućnog saveta zgrade u kojoj živi, pa eto i da nas tu dobije, baš na takav način i tako maestralno, koliko nas, evo, u ovoj sali, zatrpava nekim podacima koji apsolutno nemaju nikakvo utemeljenje u realnosti. Skoro svake nedelje, a evo podsetiću i gospodina Pavićevića, ali i vas ostale narodne poslanike i narodne poslanice da je bio izbor za savet MZ Bački Monoštor u opštini Sombor. Prvo, što se nije ni pojavio, a drugo, i kada se pojavi, katastrofalno izgubi ta reciklirana politika Zorana Živkovića i bivšeg režima.
Imao je priliku i sad u nedelju, 14. februara, opština Kula, ne znam da li gospodin Pavićević i zna gde je to, MZ Kruščić, i to tamo i u jednoj mešovitoj sredini, i mislim da je ta mešovita sredina vrednost naše države, gde živi 31% Srba, 32% Crnogoraca i 37% Mađara, Ukrajinaca, Rusina i Hrvata. I u toj i u takvoj sredini, lista koju predvodi SNS i Aleksandar Vučić su rezultatom od 11:0 dobili i gospodina Pavićevića i gospodina Pajtića i do nogu potukli takvu politiku koja će, verujem, već krajem aprila otići u političku istoriju.

Loša vlada je vlada koja je za postavljanje podzemnih kontejnera za separaciju otpada gradu Subotici dala 5.400.000 dinara, a onda su se javili iz Subotice i rekli – pa nemamo kamione koji će prazniti te podzemne kontejnere. Loša vlada je ona vlada koja je dala za rekultivaciju devastiranih i ozelenjavanje nekultivisanih površina na teritoriji grada Subotice 49.500.000 dinara, iako su uočene brojne manjkavosti, nema javnih nabavki, na građevinskim radovima nije bio angažovan ni nadzor, ali je bilo važno da su za te radove angažovane firme Ivana i Modesti Dulić, „DG Kompani“.
Loša vlada je ona vlada koja je gradu Novom Sadu 5. aprila 2012. godine, tehnička Vlada DS-a, dodelila 20 miliona dinara za izgradnju i opremanje terminala za solarno punjenje električnih bicikala. Ovaj ugovor je potpisan, ali grad Novi Sad nikada nije realizovao ovu nabavku. Loša vlada je vlada koja je preduzeću Ilandža kod Alibunara od fonda dodelila osam miliona dinara, a tih osam miliona dinara je bilo namenjeno za pejzažno uređenje prostora na jezeru, a za to pejzažno uređenje prostora na jezeru, gle čuda, posao je dobila firma vinarija „Vinastra“. Od kada vinarije, osim što dobijaju subvencije za podizanje vinograda, rade i pejzažno uređenje prostora oko jezera?

E, to je loša vlada, ali to nije Vlada Aleksandra Vučića. Vlada Aleksandra Vučića je ovakve stvari zaustavila, ovakve stvari vratila na početak, a loša vlada koja je ovo radila je vlada koju je podržavao gospodin Pavićević.

Pošto neko ovde u ovoj sali stalno maše Ustavom, nekako je vreme da posle dve godine ga i pročita. Pa, da pročita Ustav i da vidi da je Ustavom predviđeno da Vladi prestaje mandat kada predsednik Republike raspusti Narodnu skupštinu. Raspusti Narodnu skupštinu, a što se tiče poverenja Vlade Aleksandra Vučića ovde u parlamentu? Ona se broji u više od 200 narodnih poslanika, ali i to je manje više. Najvažnije je poverenje kod građana Republike Srbije, a ovim dijalogom koji se najčešće u prethodne dve godine vodio o tački, o zapeti, a kada dođemo do zagrade, pa mislim da smo postigli jedan civilizacijski iskorak, jer je to mnogo bolje nego da razgovaramo o amandmanima „briše se“.
Ova Vlada Republike Srbije se borila za rezultate i bori se za rezultate. Vidim da nekome ko je govorio o tački i zapeti u stvari sada problem što idemo na izbore. Najlepše je ovako ušuškano u Narodnoj skupštini, dva poslanika, desetak poslanika, odlično, pričali bi oni i u naredne dve godine o tački i o zapeti i o takvim stvarima. Treba izađi pred građane Srbije. Treba izađi sa rezultatima. Treba izađi sa politikom. Mi izlazimo i rezultatima i politikom. Vi izlazite samo sa jednom rečenicom, mrzimo Aleksandra Vučića.
E, odlično, uradite to, izađite kao i u Bačkom Monoštoru. Izađite kao i u ovim drugim mesnim zajednicama u kojima smo izlazili na izbore, pa vidite šta će ljudi u Srbiji da kažu za to, da li će tražiti rezultate, da li će tražiti iskorak i u evropskim integracijama i u jednim boljim javnim finansijama i u više radnih mesta i u smanjenju stope nezaposlenosti, i u svemu onome što je Vlada Aleksandra Vučića postigla ili vaše i nekih još drugih kojima je jedini cilj i jedina politika – mrzimo Aleksandra Vučića, zaustavljamo Srbiju, vraćamo na staru politiku kombinacija, ličnog bogaćenja, političke elite. E, tako nešto još malo postoji u Vojvodini i zove se režim Bojana Pajtića.

Neko se žali za povećanje struje, a podsetiću i vas, ali i sve građane Republike Srbije da dok je Demokratska stranka vodila ovu državu, cene električne energije porasla je 600 puta. Oprostite, 600%. Šest stotina procenata je porasla struja, koju ste vi gospodine Nikoliću, za koju ste vi gospodine Nikoliću glasali. Šest stotina procenata.
Sa druge strane, kada govorite o tim zatamljenim automobilima, sa zatamljenim staklima, a u kojem se to automobilu vozi Bojan Pajtić?
Ja sam pre nekoliko dana, vozeći moj auto 11 godina star i nikada nisam imao službeni auto, kao što nemojte da obmanjujete javnost, nemate ni vi službeni auto, nema niko od narodnih poslanika službeni auto i ko ga onda obmanjujete? Ali sam zato na Auto komandi video u radno vreme Bojana Pajtića da u automobilu sa rotacijom odlazi verovatno na ručak kao što je bio pre nekoliko dana, a uslikali su ga ljudi na ručku u „Maderi“ sa nezavisnim novinarima, predstavnicima Udruženja nezavisnih novinara.
Ne znam, nisam išao na tu predstavu u Narodnom pozorištu, ali ne znam u kojem će pozorištu se davati predstava „Heterlend“. Predstava „Heterlend“ kada ste i od dece ometene u razvoju oteli 1.200.000 evra, kada ste i tu muku pretočili u vaše džepove, u Maldive, u Brione i u ne znam ti kakva letovališta, a te porodice i tu decu ostavili bez krova nad glavom.
Ja mislim da to niko neće pretočiti u pozorišnu predstavu, ali u sudski epilog da, definitivno.

Gospođo predsednice povreda Poslovnika član 106. stav 1, a u vezi članova 75. i 77.
Meni nije jasno kako se to silazi sa sednice, kao što je to rekla malopre koleginica, ali dobro ostavljam to na slobodnom tumačenju.
Ono što je iritantno, gospođo predsednice, po članu 75. stav 1. član Odbora ima pravo da u okviru načelnog pretresa, a i u okviru pretresa u pojedinostima govori ukupno do 10 minuta, a predlagač do 20 minuta.
Danas na sednici Odbora za kulturu i informisanje, nijedan jedini put nismo želeli da reklamiramo ovaj član 75. zato što smo želeli da razgovaramo o amandmanima na izmene i dopune Zakona o kulturi, iako su te rasprave izlazile iz okvira Poslovnika, iako su članovi Odbora govorili mnogo puta po 10 minuta, a ne ukupno 10 minuta, iako i predlagač govorio više od 20 minuta, iako su i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora govorili koliko su hteli, i oko čega god su hteli.
Time je SNS pokazala dobru volju da razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o kulturu, kao što i sada ovolikom prisutnošću samoj sednici želimo da raspravljamo o tome. Ali, zato podržavamo i vas gospođo Gojković i gospodina Bečića, da ne može da se razgovara o onome o čemu god neko želi. O tome da li je lift radio ili je neko sišao da se osveži, ili je silazio stepenicama, ili je možda želeo da radi nešto drugo.
Sednica je počela u onom trenutku kada je u ovu salu ušao izveštaj Odbora za kulturu i informisanje o amandmanima. O amandmanima, mišljenje Vlade smo imali još danas. Prema tome, mislim da se ni u čemu ne krši Poslovnik, i nema ideju i nema razlog za kritiku ovog zakona ne mora da nadomesti….

Gospođo predsednice, premijer Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić ima koga da pozove u ovom parlamentu, ima 135 njegovih narodnih poslanika i narodnih poslanica i mi smo ponosni na to što komuniciramo sa predsednikom naše stranke za razliku od onih narodnih poslanika koji sede u ovoj sali, a nemaju ni koga da pozovu, a bogami ni njih ko da pozove.
S druge strane, SNS je danas na Odboru za kulturu i informisanje inicirala i predložila Odboru da predloži Narodnoj skupštini tri amandmana, amandmana kojim smo sačuvali priliku da i u budućnosti Vlada može dodeliti priznanju u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku, odnosno stručnjaku u kulturu za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, zato što ne želimo da zbog nekih loših odluka, netransparentnih odluka u prošlosti nekih prošlih vlada, kažnjavamo buduće ljude, one koji će dati svoj nemerljiv doprinos kulturi.
To što je nekome jedina politika – mrzimo Vučića, i to što je nekome jedina politika da su suprotno od onoga što radi Vlada Republike Srbije, pa su do danas bili za to da se ovakav neki amandman prihvati, a onda su danas kada je SNS takav amandman i predložila, sada su odjednom protiv toga, a mogli smo da vidimo i večeras i iz diskusije da su protiv toga, sa tom politikom moraju da izađu pred građane Republike Srbije. Imaće priliku, verujem, već u aprilu mesecu, pa ćemo videti šta će građani Republike Srbije imati da kažu na politiku mržnje, na politiku uvreda, i prema vama, gospođo Gojković, i prema svim ženama u Srbiji, i prema svim, na kraju krajeva, i prema svim ljudima u Srbiji.
Mi smo ponosni na tu komunikaciju koju imamo sa premijerom, a oni koji nemaju nikoga ni da ih pozove, ni da oni pozovu, to je već problem za njih.

Da li ima mržnje ili nema mržnje, to građani Republike Srbije jako dobro znaju, jer ne možete da nazovete kolegu stokom, đubretom, ološem, a da ga ne mrzite. Kako? Što, iz milošte? Pa, naravno da ne, nego iz mržnje, a to nije uradio nijedan član, nijedan narodni poslanik SNS, nego uvaženi prethodni govornik.
S druge strane, izrečeno je nešto što je potpuna neistina. Kako će, Bože moj, po njegovim rečima, Vlada da ocenjuje da li je nekome data nagrada bez razloga?
Član 14. matičnog Zakona o kulturi glasi – Vlada može dodeliti priznanje u vidu doživotnog itd, itd. Vlada dodeljuje, a Vlada ne može da ocenjuje da li su neki dobili tu nagradu bez potrebe ili sa određenim razlogom. Pa, ko će to onda da određuje? Znači, Vlada može samo da dodeljuje, a ne može da kontroliše. I to kaže čovek koji ne mrzi, ili koji ne zna da čita, ili koji ne želi da čita. Ja ne znam šta, neka i sam izabere koji će od ponuđenih odgovora da prihvati.
Ali, ovde jasno piše – Vlada, Vlada, ista ona za koju je danas na sednici Odbora narodna poslanica rekla – pa, neki vaš predsednik Vlade. A, koji je njen predsednik Vlade? Pa, postoji samo jedan predsednik Vlade Republike Srbije, izabran ovde u Narodnoj skupštini, izabran od narodnih poslanika koje su izabrali građani Republike Srbije.
To što vam se ta politika možda ne dopada, zato što imate politiku – mrzimo Vučića, ne mora da znači da vređate na taj način i sve građane Republike Srbije, koji su na fer i demokratskim izborima 2014. godine sve nas uveli u ovu salu. Kakvo je to shvatanje demokratije? Vaš premijer ili ne sme Vlada da procenjuje da li su nekome date nagrade po pravilu ili ne.

Pristojna rasprava nije kada se kolega naziva stokom. Pristojna rasprava nije kada se kolega naziva ološem. Pristojna rasprava nije kada se kolega naziva đubretom. Pristojna rasprava nije kada se predsednica Narodne skupštine, žena i dama, naziva onako kako su je pojedini narodni poslanici ovde vređali, istina, ne u samom plenumu, ali iz ove sale putem društvenih mreža. Ako se taj apel upućuje, ja mu se pridružujem, ali taj apel nije upućen Srpskoj naprednoj stranci koja veoma čestito, marljivo, korektno, pristojno, kulturno radi svoj posao narodnih poslanika. Taj apel je prvenstveno upućen onim ljudima koji su takve reči izgovarali u Narodnoj skupštini.
Uostalom, zašto bi se neko plašio bilo kakve revizije, zašto bi se neko plašio bilo kakve procene i ocene? Kamo sreće da imamo neko telo u Vladi ili ne znam gde, možda u pravosudnim organima, koji bi vršili procenu subvencija, datih subvencija i gde su te subvencije završile. Da li kod proizvođača ili kod nekoga drugoga, da li kod poljoprivrednika ili kod vračarskih poljoprivrednika? Samo da vidimo – zašto? Kada neko radi pošteno i odgovorno, ne treba da se plaši nikakve revizije.
Ovim amandmanima koje je predložila Srpska napredna stranka Odboru, ja sam zahvalan Odboru zato što je te amandmane prihvatio, mi ne želimo da na bilo koji način se osećaju ugroženo ljudi uz koje smo odrastali, ljudi uz koje smo se edukovali, ljudi koji su ostavili nemerljiv trag u našoj kulturi, ali želimo da damo priliku ubuduće još takvih ljudi bude u srpskoj kulturi.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, jedva sam čekao da rasprave dođe do člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Najmanje što sam mogao da očekujem od uvaženih koleginica i kolega bivšeg režima je da ustanu, da se jave po ovom amandmanu i da upute izvinjenje članovima Nacionalnog saveta za kulturu. Najmanje što sam mogao da očekujem je da kažu: „Izvinite, mi smo vas zakonom iz 2009. godine za koji smo glasali ostavili bez ikakve nadoknade, bez ikakvih sredstava za rad. Mi smo vas ostavili da tu zadovoljavate neku formu, da ulepšate, da ukrasite taj Zakon o kulturi, ali da ne radite ništa.“
E, sada sam čuo nešto što me zaista šokiralo, što je skandalozno, da uvažena koleginica koja je malopre govorila kaže – pa vi ste, gospodine Tasovac i Vlada Aleksandra Vučića, krivi za ovakve uslove, odnosno za nemanje uslova za rad Nacionalnog saveta za kulturu. Pa ko je usvojio Zakon o kulturi 2009. godine? Srpska napredna stranka ili stranke bivšeg režima? Od sedam narodnih poslanika i narodnih poslanica, koliko je sada u sali iz bivšeg režima, šest je glasalo za takav zakon. Šestoro vas je glasalo za takav zakon gde je Nacionalni savet za kulturu ostavljen bez sredstava za rad i gde nije predviđena nadoknada za rad članova i predsednika Nacionalnog saveta za kulturu.
Sada zbog tih odluka i zbog takvih zakona koje ste doneli, umesto da uputite izvinjenje, ne samo njima, nego i celoj srpskoj javnosti i svim ljudima iz oblasti kulture, vi kažete – SNS je odgovorna. Srpska napredna stranka je odgovorna zato što je članom 10. predviđeno da se sredstva za rad Saveta obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, sve ono što vi niste predvideli, pa u stavu 2. – članovi Saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine, odnosno Odbora za kulturu i informisanje.
Šta ćete veće demokratičnosti? Šta ćete bolje odluke? Utvrdili smo nadležnosti, utvrdili smo odakle su sredstva za rad Nacionalnog saveta za kulturu i ostavili Narodnoj skupštini da na predlog nadležnog odbora utvrdi i visinu naknade. Pa ko je odgovoran onda za rad, odnosno za nemanje uslova za rad Nacionalnog saveta za kulturu? Pa kako vas, ljudi, nije sramota da za ono zašta ste vi glasali, za ono zašta ste vi podigli ruku, šest od sedmoro, sada pet od šestoro, koliko vas je u sali, kažete da je za vašu odluku odgovorna SNS?
Pa stanite, zar mislite da niko ne može da pogleda osnovni Zakon o kulturi, da niko ne može da pogleda kada je usvojen, da niko ne gleda kakva su rešenja u tom Zakonu o kulturi, da se niko ne seti kako ste diskutovali tada o njemu, kako vas nije bilo briga za Nacionalni savet za kulturu, da ćemo resetovati pamćenje, da niko ne sme da vas podseti na loše greške? Ja bih ovde ustao, zato što sam čekao ovaj član 10. i ovaj amandman, ustao bih i rekao – u redu je, ljudi su pogrešili, uputili su izvinjenje, učićemo i na tuđim greškama, idemo dalje. Ne, mi smo dobili optužbu da mi ne vodimo računa o Nacionalnom savetu za kulturu, da ih mi ostavljamo bez sredstava za rad.
Mogu da se složim da je ovaj stav 3. malo trapav, oprostićete mi na takvom izrazu, da ne može da bude jasno definisano da za uslove za obavljanje stručnih, administrativno-tehničkih i informatičkih poslova za potrebe Saveta obezbeđuje Narodna skupština i mislim da smo to nekim ispravkama danas jasno definisali i šta je posao i šta je obaveza Narodne skupštine, šta je obaveza Vlade, a šta će Nacionalni savet za kulturu da uradi.
Da, ispravljamo vaše greške, ali ne možemo da nosimo vaše greške. Ne možemo da budemo odgovorni za vaše greške. Ne dozvoljavam tako nešto. Ne dozvoljavam zbog onih ljudi koji nas sada gledaju. Ne dozvoljavam zbog onih ljudi koji će za samo neki mesec, možda boljih ljudi nego što smo mi, verujem boljih ljudi nego što smo mi, sedeti u ovim klupama. Nedopustivo i licemerno je na taj način se ponašati.
Nosimo krst, težak krst, loših odluka iz prošlosti. Ispravljamo ih. Najviše u oblasti javnih finansija, posrnule ekonomije, prevelike nezaposlenosti. E, sada, da nosimo krst i toga što ste vi glasali za takav Zakon o kulturi, kojim niste predvideli nijedan jedini dinar, nikakvu mogućnost, i da, u pravu je koleginica, bili su ljudi iz Saveta za kulturu i razgovarali smo, razgovarali smo o putu i načinu, i saglasan sam što je gospodin Tasovac izabrao put da jednim sveobuhvatnim izmenama i dopunama Zakona reši i to pitanje. Ali, neću da dozvolim da stavljate teret vaših loših odluka iz prošlosti, da stavljate kao odgovornost i na tas Srpske napredne stranke.
Ovde smo da menjamo stvari i to radimo i ovim zakonom, ali i svim onim odlukama i zakonima koje smo doneli u prethodne dve godine ovog saziva Narodne skupštine.

Učinjena je povreda Poslovnika, i to ne prvi put, zato što je slična povreda Poslovnika učinjena i danas na sednici Odbora za kulturu.
Ja stvarno apelujem na koleginicu, odnosno na vas, gospođo predsednice, da apelujete na gospođu Marjanović, da ne postoji vaša i naša Vlada. Postoji jedna jedina Vlada Republike Srbije. To što je vlada u senci više nekako njihova vlada, ja ne mogu da je više nazovem vlada u senci, ta vlada je više vlada na suncu, ali na suncu Briona, na suncu Maldiva, ona je više na suncu…

Oduzmite, nemam nikakav problem, samo da ne kršimo ni Ustav ni Poslovnik. Postoji jedna Vlada, to je Vlada Republike Srbije, legitimno izabrana i legalno izabrana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, od strane narodnih poslanika, koje su birali građani Republike Srbije. I nema vaše i naše Vlade, nego jedne i jedine Vlade Republike Srbije.

Gospodine Bečiću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, po mom skromnom mišljenju u jednom demokratskom društvu da je različitost mišljenja dobra stvar. Taj stih različitih mišljenja uvek dođe kvalitet i uvek dođe najbolje rešenje. Ali, malopre smo od narodne poslanice, uvažene narodne poslanice čuli da je različitost mišljenja za nju zbunjujuća. Od kad je zbunjujuće imati različita mišljenja, voditi dijalog o tim različitim mišljenjima i dolaziti do najboljih rešenja?
Od istih tih narodnih poslanika kada postoji saglasje, oni kažu – e, to je jednoumlje. Recite ljudi šta vam odgovara? Kakav postupak prilikom donošenja nekog zakona vam je dobar, a da nije jednoumlje, a da nije zbunjujuće, a da ne dobije takav neki epitet? Ja bih najradije govorio o amandmanu i pročitao bih član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi na koji je podnet amandman i koje predlagači žele da izbrišu.
Žele da izbrišu da je obaveza ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, je da svojim radom doprinesu u očuvanju, istraživanju, proučavanju, predstavljanju, prikupljanju i podsticanju domaćeg, kulturnog i umetničkog nasleđa, kao i domaćeg kulturnog i umetničkog savremenog stvaralaštva.
Šta je u tome sporno? Pa čime će da se bave ustanove iz oblasti kulture bilo ko da ih osnuje, jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Republika? Koja će obaveza da im bude? Šta će ti ljudi da rade, osim ovoga što je definisano ovim Predlogom zakona? Ili ćemo da napišemo u nekom zakonu, pa znate osnivamo ustanove kulture u kojima ćemo zapošljavati partijske kadrove ili će obaveza ustanova kulture će biti šta, da promovišu lokalne političare. Zašto vam ovakva formulacija ne odgovara?
Mogu da očekujem da možemo da razgovaramo o nekoj boljoj formulaciji, o proširenju opsega poslova i za tako nešto bih rekao da je u redu. Ali, izbrisati ovo, znači staviti šta, prazan papir, beli papir, da ne rade ništa. Mislim da to, a razgovarao sam sa ljudima iz lokalne samouprave u kojoj živim i razgovarao sam sa ljudima koji zaista, već ne mogu da kažem godinama, mogu da kažem decenijama kreiraju kulturni život u lokalnoj sredini iz koje sam u Vrnjačkoj Banji. To su ljudi koji rade, bez obzira koja je politička garnitura bila.
Jel jedan Boško Ruđinčanin, jedna Jelena Borović Dinić, jedan Milan Nikodijević koji je učestvovao u radu i u pravljenju većine, a evo ove godine će biti 40 godina Festivala filmskog scenarija. Svi su se saglasili sa ovakvom definicijom, jer koja bi druga definicija bila? Šta bi drugo odgovaralo, nego ovako kako je definisano Predlogom zakona? Zbog toga mislim da je sama strategija amandmana – briše se, bez predloga kako treba i šta treba ili je možda bilo bolje da se izuzme Autonomna Pokrajina, jer ipak Autonomna Pokrajina pod vođstvom gospodina Pajtića ima neke druge obaveze oko Heterlenda, oko Razvojne banke, Fonda za kapitalna ulaganja, ima tih prečih stvari preko kojih trpa novac u svoje džepove i verujem da im ovakva definicija ustanova kulture i obaveza ustanova kulture ne odgovara i zbog toga će poslanička grupa SNS odbiti ovakav amandman.

Ovo što bih pozvao uvaženu gospođu Vučković koju zaista izuzetno uvažavam i cenim i cenim je kao veoma elokventnu osobu, da ipak u budućnosti ne koristite te izraze da premijer iskače, jer nismo na atletskoj stazi, niti je on na atletskoj stazi, ipak možemo da koristimo neki adekvatniji izraz. Siguran sam da gospođi Vučković nije bila namera nikakvog vređanja, ali meni je drago što se koleginice zabavljaju. U redu je, ako je iskakanje razlog za zabavu, dobro je. Verovatno da su ta iskakanje videle na Maldivima ili u Opatiji ili ne znam u ovim letovalištima omiljenim za demokrate.
Međutim, ovde i protekla dva dana, a i danas nekako se stalno provlači…
(Gordana Čomić, s mesta: Ovo nije vređanje?)
Ako mi dozvoli gospođa Čomić, ja bih nastavio.

Sačekaću ja ovo ćaskanje i ovo dobacivanje, nemam nikakav problem, sačekaću zaista.