Poštovani predsedavajući, za razliku od bezidejnih dežurnih tužibaba, nezadovoljnih sobom i svojim rezultatima, pisaca otvorenih pisama stranim ambasadorima, sastavljača proglasa u 13 tačaka u pokušaju da ožive nešto što je pregazilo i vreme i ljudi.

Predsednik Republike, ova Vlada, ova parlamentarna većina, bave se životnim pitanjima, bave se ekonomskim razvojem Republike Srbije. Upravo u tom pravcu je i ovaj moj amandman. Kao i svi prethodni, amandman se bavi pitanjem održivog razvoja i ovo je moj pokušaj da i amandmanom na ovaj zakon podržim napore Vlade Republike Srbije u ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije.

Takođe, moraću ovde, da ne pomislite da ću preskočiti ponovo Agendu 2030 UN, da pomenem još jedan deo kojim se ova Agenda bavi, a to je odgovorna potrošnja i odgovorna proizvodnja. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege, kao i svi moji amandmani i ovaj amandman, cilj ovog amandmana je da ovim zakonom osnažim napore Vlade Republike Srbije ka ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije, normalno uz agendu 2030 i Protokol UN, gde u jednom od segmenata govorimo o dostojanstvenom radu i ekonomskom rastu.

Mislim da i ovaj amandman, kao i svi amandmani koje su podnele moje uvažene kolege, govori o želji našoj da unapredimo i pomognemo Vladi Republike Srbije u svom radu.

Osvrnuo bih se na komentare kolega s one strane duge, koji nam ne dozvoljavaju da i mi imamo pravo da iskažemo svoje mišljenje i da uložimo amandmane na određene zakone. Oni koji su uložili 200 predloga na dopunu dnevnog reda, 1350 amandmana i govore o tome da nemaju vremena za rad je izgovor. Ne čudi me, ne čudi me zato što sa one strane sede ljudi, pojedini, izvinjavam se ostalima, koji ni Politikin zabavnik nisu u detinjstvu pročitali, a izgleda da su čitali Alan Ford i da su im idoli bili Sir Oliver i Super Hik. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče, koleginice i kolege, kao i više puta do sada i ovim svojim amandmanom, gde sam predložio dodavanje stava 2. u članu 4, želeo sam da dam kroz amandman na ovaj zakon, podršku naporima Vlade Republike Srbije u održivom razvoju Republike Srbije, a sve u saglasju sa Agendom 2030, Protokol UN, gde u jednom poglavlju postoji rodna ravnopravnost.

Vlada Republike Srbije upravo to svojim radom i dokazuje i pokazuje, a da je to tako govori nam i predlog zakona o kome ćemo, nadam se, uskoro raspravljati, a to je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Hvala.

Zahvaljujem.

Sam Predlog zakona o strancima je jedan kvalitativan iskorak na više i na bolje i usklađen je sa svim važećim svetskim i evropskim normama.

No, ja sam na član 5. ovog zakona uputio amandman i tražio da se doda stav 3, gde se definiše pitanje korišćenja putnih isprava.

Normalno, i ovde ću se pozvati, kao i u svim amandmanima koje sam ja predložio na ovaj predlog zakona, a to je pitanje borbe i zalaganja Vlade Republike Srbije na ekonomskom razvoju i održivom razvoju Republike Srbije, a sve u kontekstu Agende, već mnogo puta spominjane sa moje strane, 2030 UN, koja se tiče održivog razvoja i gde u određenim poglavljima, a sad konkretno, govori se o miru, pravdi, snažnim institucijama, svetu bez siromaštva i bez gladi. Hvala.

Zahvaljujem.

Otvorenost naše države i dobri zakonski predlozi kao što je član 6. ovog zakona dovode do toga da imamo povećani broj stranaca u našoj zemlji, pre svega turista. Ali, cilj mog amandmana je bio da podržim Vladu Republike Srbije u naporima za ekonomski i održivi razvoj Republike Srbije i privlačenja stranih investitora. Obzirom da je ovaj amandman odbijen, može se to rešiti možda i nekim podzakonskim aktom.

Dok govorim o ovome, pada mi na um jedna medijska spekulacija koja je bila ovih dana, na izjavu hrvatskog proizvođača elektromobila gospodina Rinca, da veliki proizvođač automobila iz Evrope planira jednu veliku investiciju na zapadnom Balkanu, a pre svega u Republici Srbiji. Onda se pomenuo kao grad koji je nekad imao proizvodnju aviona. Ja, koliko znam, u Srbiji su samo tri grada imala proizvodnju aviona. To su, na moju veliku sreću Kraljevo, Beograd i Pančevo. Bio bih u stanju da tog investitora do graničnog prelaza do Kraljeva na ramenima prenesem.

Da ne pomislite da sam zaboravio na moju omiljenu temu, a to je Agenda 2030 i održivi razvoj, pomenuću samo da jedno od poglavlja u toj Agendi govori o infrastrukturi. Kada govorim o infrastrukturi, odmah se setim završetka Koridora 11 od Požege do Surčina, a nakon toga, nadam se otvaranju radova onog drugog, meni mnogo dražeg koridora moravskog. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, pročitaću amandman na član 7. koji sam podneo. U članu 7. Predloga zakona o strancima, dodaje se stav 5. koji glasi – Stranac investitor koji svojim poslovanjem podstiče održivi razvoj Republike Srbije, obavezan je da poštuje zakone Republike Srbije.

Složiću se ovde sa mišljenjem Vlade da je ovo pitanje rešeno mnogim drugim zakonima, pre svega što su domaći i strani investitori izjednačeni u Republici Srbiji, tako da ono što važi za domaće investitore, važi i za strane.

No, moje razmišljanje je bilo, pre svega, usmereno u onom pravcu, a to sam više puta ponovio juče i danas, da osnažimo o vim amandmanom napore Vlade Republike Srbije u ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije.

Normalno, sve je to u vezi sa već više puta pominjanom Agendom 20-30, koju je pomenula moja uvažena koleginica Aleksandra Tomić i protokola UN, gde između ostalog piše – Dostupna i obnovljiva energija, čista voda, akcije za klimu, dostojanstven rad, industrijske inovacije; mislim da je sasvim dovoljno pomenuti par poglavlja koje su obuhvaćene tom agendom, pa ukoliko je to obuhvaćeno agendom UN, nadam se da će važiti i treba da važi i za domaće i strane investitore. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Ovim mojim amandmanom na zakon hteo sam da dam podršku nastojanjima i radu Vladi Republike Srbije na ekonomsko-održivom razvoju Republike Srbije a sve u kontekstu sa Agendom 2030 Protokola o održivom razvoju UN.

Jedan od elemenata u tom održivom razvoju je iskorenjivanje siromaštva. Mene to živo interesuje, obzirom da, i ja moram pomenuti svoj grad, grad iz koga dolazim, a to je Kraljevo, gde se godinama radilo da se sve zatvori, ugasi, samo je trebao neko da ugasi sve to. Na našu veliku sreću, do toga neće doći, obzirom da je već investitor, jedan od dva investitora koji ove godine počinju da rade u Kraljevu, pokrenuo uređenje lokacije na kojoj će do polovine godine otvoriti proizvodni pogon.

Voleo bih tu da napomenem svim dragim kolegama koji izgleda ili ne čitaju zakone, ili ne znaju šta smo glasali i za šta smo glasali, da investitori domaći i strani nisu podvojeni, da svi imaju iste i obaveze i ista prava, a drago mi je da sam ja bio u tom skupštinskom sazivu koji je te zakone donosio, kao i da napomenem, ako neko ne zna, može da izađe na sajt Agencije za razvoj i da pročita. Evo, pre neki dan je objavljen javni poziv gde naši, znači, naši investitori, naši proizvođači, mogu da konkurišu za, eto, ako imaju neke razvojne projekte, za kredite koje finansira država, odnosno Republika Srbija, u vrednosti do 62 miliona i 500 hiljada, gde su nepovratna sredstva 12,5 miliona, pa ko nije znao da se upozna. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, šta reći, upravo na komentare kolega preko puta, kakve veze imaju ovi zakoni sa ekonomskim temama? Imaju. Upravo moj amandman ima pokušaj da i ovaj zakon podrži napore Vlade Republike Srbije u ekonomskom i održivom razvoju Republike Srbije. Upravo na taj način sam hteo da dam svoj lični doprinos i pečat.

Između ostalog, ponovo ću se pozvati na Agendu 2030 UN, gde u jednom odeljku lepo piše – smanjenje nejednakosti, održivi gradovi i zajednice.

Upravo to radi ova Vlada i predsednik države. Posebno mi je zadovoljstvo da kažem da dve investicije koje su došle u Kraljevo i koje ćemo realizovati do kraja ove godine, došle su zahvaljujući čoveku koji je to obećanje dao pre par godina i to obećanje i poštuje. Taj čovek je Aleksandar Vučić. Da li se to nekome sviđa ili ne sviđa, to daje svoje rezultate, a to se vidi i na prethodnim, a nadam se i na svim budućim izborima.

Bilo je tu i komentara zašto ne ulažemo u domaću proizvodnju, u domaće privrednike. Ulažemo, ali znate šta, zadnjih deset godina stvarala se ovde priča i situacija da ne vredi ulagati u proizvodnju, nego u neke trange-frange poslove i svi su se tako i ponašali. Eto, ja ću dati i svetli primer. U gradu Kraljevu postoji jedno divno preduzeće, zove se „Radijator“, koje se bavi proizvodnjom, koje stvara, koje se kandidovalo čak ove godine, vlasnik privatnog preduzeća bio je kandidat za jedno međunarodno priznanje. Oni rade, ali to je mukotrpan i težak posao, gde ne možete za dva dana ostvariti profit. Morate da ulažete, morate da stvarate i profit će doći kad tad.

Drago mi je da, koliko znam ja, a potpredsednik Vlade zna bolje od mene, da ima indicije i da će sigurno u nekom tekućem periodu i Inudstrija Magnohrom naći svog strateškog partnera, odnosno investitora. Da li će to biti domaći ili strani, meni nije važno, važno je da dođe. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Još jedan od amandmana naše Fokus grupe, a tiče se, kao što već znate, Agende 2030 i posebno cilja broj 17. Konkretno, radi se o eksternim revizijama lokalnih samouprava, odnosno finansijskim izveštajima lokalnih samouprava.

Upravo ova skupštinska većina je omogućila DRI da svoj posao radi kako treba, savesno i, pre svega, preko Administrativnog odbora i kapacitetom i kvalitativno a i kadrovski smo ojačali sve resurse DRI, tako da ona može kvalitetno da obavlja svoje zakonom propisane poslove, posebno kao jedna nezavisna institucija. Vi, kao narodni poslanici dobijate svakog meseca u materijalima pregršt izveštaja, i nadam se da ih čitate revizija lokalnih samouprava.

Upravo, da Vlada i ovim predlogom, a i mi ovim predlogom amandmana idemo u istom pravcu, govore da nikada ne bismo saznali za određene lokalne samouprave da su sredstva svojih građana, budžetska sredstva koristili, nenamenski koristili su, između ostalog, neke kafanske račune, na fudbalske klubove, na raznorazne, hajde da kažem, na raznorazne načine koji nisu primereni zakonom.

Ono što očekujem u daljem radu Državne revizorske institucije i svih onih eksternih revizora je da to što nađu, makar materalizujemo i krivično. Hvala vam.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Još jedan od amandmana na naši fokus grupe. Da je naša ideja dobra, govori upravo ovo što je uradila Vlada po ovom članu broj 27. Znači da se pridržava, upravo onih smernica iz Agende 2030 o održivom razvoju. Znači, iz realnih sredstava planiramo i radimo samo što je realno.

Pominjali smo danas, čak u jednom trenutku, uvaženi kolega Blaža, što je meni posebno drago, pomenuo je moj grad Kraljevo i jednu investiciju, odnosno veliki projekat u kome sam i ja svojevremeno i ova poslanička grupa učestvovao u pokretanju tog pitanja.

Upravo to što je Blaža kao primer pomenuo Kraljevo i rešavanje stambenog problema ljudi oštećenih u zemljotresu, govori da i poslanici Srpske napredne stranke prate ovu problematiku, nisu uskogrudi i sveobuhvatno razmatraju i ovaj Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o budžetu, pa je zato poslanik iz Šapca pričao o problemima grada Kraljeva, koje neko nije mogao svojevremeno da reši.

Da ova Vlada radi dobro i da dobro planira, upravo govori i to što su obezbeđena i sredstva za uređenje lokacija za jednu veliku investiciju, proizvodnu, zatvaranje proizvodnog pogona odnosno fabrike u Kraljevu, kao i na rešavanju još jednog stabilnog problema, a to je, onaj ko je pratio medije a i slušao ovde, da je Vlada donela odluku da u sledećoj godini, jedan od šest gradova gde će biti izgrađeni stanovi za vojsku, BIA-u i našu policiju, je i Kraljevo.

Takođe, moram da napomenem ovde, da Demokratska stranka je ovo koristila u neke predizborne kampanje, kao 2012. godine, napravila je velelepnu zgradu aerodroma u Kraljevu. Nažalost, nisu rešili ni problem piste, a što je najgore, nisu rešili ni problem vlasništva, jer taj aerodrom je još uvek vojni, nije ni vojni a ni civilni. Tako da se nadam da ćemo mi rešiti sve naše probleme u sledećim godinama. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Da ne ponavljam ono što je uvažena koleginica Aleksandra Tomić rekla u prethodnom izlaganju i kod prethodnog zakona, ovo je jedan od amandmana koji je naš kokus podneo. U ovom slučaju je to na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije za 2018. godinu.

Ono što je navedeno u samom amandmanu i što ću vam reći iz obrazloženja, predloženim amandmanom precizno se definiše politika održivog razvoja UN i usklađuje sa planom primene iste kod svih država članica. Ova globalna politika ima za osnovni cilj usmeravanje svih javnih politika svih država za smanjenje siromaštva, unapređenje blagostanja i socijalne pravde, zaštite životne sredine u cilju pružanja adekvatnih odgovora na izazove koji se javljaju u borbi sa klimatskim promenama.

Da ovaj Predlog budžeta govori da ova Vlada primenjuje upravo sve ono što smo mi naveli u ovom amandmanu, cilj ove Vlade jeste upravo održiv razvoj, a da radimo na održivom razvoju, kada su u pitanju javna sredstva, odnosno budžet, govori nam usklađenost naših prihoda i rashoda i budžet upravo ovako kako je urađen.

Cilj ovog budžeta jeste da smanjimo siromaštvo, da naša zemlja i naši građani, pre svega, budu zadovoljni građani koji imaju posao i stvaraju neki dohodak, da mogu da obezbede život sebi i svojoj porodici. Za razliku od nekog prethodnog perioda, gde smo imali slučajeve da su nam ugasili preduzeća, svi oni koji su izvršili privatizaciju u periodu od 2000. do 2012. godine sve te privatizacione prihode preusmerili su u neke pogrešne ili svoje džepove. Naš cilj jeste da stvorimo održivu državu i zaposlimo što više naših građana.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, malopre je rečeno da vi i ova Vlada nemate ni viziju, ni bilo šta što se tiče obrazovanja. Ja vam tvrdim da za razliku od onih iz DS, koji su vam to rekli, imate i viziju, imate i misiju. I sva ova četiri zakona i tri sporazuma upravo to i govore.

Mnogo smo ovih dana govorili o dualnom obrazovanju. Zato mi je žao što nismo potrošili mnogo više vremena na ostale zakone koji su u principu usklađivanje sa krovnim zakonom, ali imaju dosta novog i dosta bitnih stvari.

Teško mi je da ne prokomentarišem da neko priča i non stop potencira priču o bogatim i siromašnim. Zar je moguće da i sad pričamo o bogatima i siromašnima i da samo bogati imaju pravo na stručno usavršavanje, na visoko obrazovanje. Ko bi to rekao? Znam mnogo ljudi koji su bili nekada davno siromašni, koji su bili šegrti nekog 6. aprila 1941. godine, a danas su multimilioneri, ljudi koji imaju u imovini milione i milione dolara i uvek se sete onoga šta su bili, onoga odakle su potekli, da su delić ovog naroda. Sete se tog 6. aprila i sete se nekog grada Kraljeva.

Kada pitaju gospodina Milomira Glavčića zašto tolike milione ulaže u Kraljevo, a on kaže – tog 6. aprila kada sam kao šegrt iz bombardovanog Beograda otišao na svoj Kopaonik, u svoje selo Kovači. U gradu Kraljevu me je zaustavio jedan čovek, jedan železničar i pitao me je – sine, imaš li šta da jedeš? Normalno da nisam imao šta da jedem. Dao mi je parče hleba. To parče hleba je donelo gradu Kraljevu pet, šest miliona evra.

Upravo ovog trenutka, a gospodin Milomir Glavčić, koji ima 95 godina, prati i ove vaše napore da kroz kredit od 47 miliona obezbedite mnogo novih dečijih vrtića. Gradu Kraljevu je on donirao 200 hiljada evra. Napravio je još jedan vrtić.

Tako da mislim da imate viziju. Imate misiju. Taj čovek je 1941. godine imao viziju i ostvario ono što i vi predviđate i planirate ovim zakonima.

Nažalost, ovi ih DS to nikada neće shvatiti. Zbog vremena i zbog mojih kolega ovde ću završiti. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodo ministri, koleginice i kolege, pred nama su četiri kvalitetna predloga zakona. Ruku na srce kada govorimo o Predlogu za zakon o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, u pitanju su samo tehnički detalji, tri člana. U pitanju su nadležnosti, ko će u republičkim organima imati nadležnosti nad informacionim tehnologijama.

Nažalost i pored dobrih diskusija i od strane opozicije i od strane pozicije ovde smo svedoci da je bilo dosta nekulture, čak mogu reći zlobe, neznanja. Ne znam kako da izrazim i kako da kažem kako su se ponašali pojedini poslanici. Pre svega, akademsko zvanje i akademsko znanje ne znači ništa. Neko mora u životu da pročita i „Politikin zabavnik“ da bi imao obrazovanje i kulturu. Ne može neznalica da priča o obrazovanju, da priča o struci i o nauci.

Posebno bih u svom osvrtu govorio predlogu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Zašto o tome? Zato što pojedini poslanici niti su pročitali zakon, niti znaju o čemu se radi. Diskutovali su o Briselu, a pre svega ne znaju šta je direktiva i šta je uredba. Da su čitali zakon od početka do kraja shvatili bi šta je direktiva i šta je uredba Evropske ekonomske zajednice. Niti nas ko tera da mi sprovodimo njihove uredbe niti šta. Mi želimo pre svega da uredimo ovo pitanje i mislim da je krajnje kvalitetno i korektno uređeno. Za one koji ne znaju koji su pre neki dan doneli ovaj kamen, verovatno im je ostao posle „Kupusijade“ u Mrčajevcima, pa su ga doneli u parlament, nažalost mogu im reći da nacionalni operater, znači, Telekom Srbija koji je u većinskom vlasništvu države Srbije ima jedan dobar i vredan projekat.

Oni koji prate medije, mogu da se informišu, imamo jednu reklamu koja se zove internet usklađivanje, a inače radi se o ILLIP transformaciji. Telekom želi pre svega da do svakog našeg građanina, do svake ustanove dovede optiku. Znači, da bismo imali brzi internet, da bismo mogli sve ovo što piše u ovom zakonu da najzad u našoj zemlji sprovedemo, upravo zbog toga Telekom Srbija investira i to ogromna sredstva da bi smo se tehnološki, a pre svega u domenu itnerneta usavršili.

Mnogo više pažnje je posvećeno danas, pre svega, Zakon o Nacionalnoj akademiji, a niko nije pomenuo i rekao, na kraju krajeva i gospodin Ružić je to dosta dobro rekao još u svom izlaganju da ovaj zakon proističe iz Strategije reforme javne uprave u Srbiji.

Cilj ovih zakona jeste modernizacija i profesionalizacija.

Mi smo ovde čuli svega i svačega sa one druge strane. Pričalo se o vrtićima, fontanama, o folk pevačima, o stanovima za nekakve kadrove. Reč jednu niko nije pomenuo o samom zakonu.

Čim niste imali određene primedbe i niste imali konkretne primedbe, sve to govori da je zakon dobar i da će to biti samo prvi stepenik u uređenju rada javnog, a mi očekujemo i znamo da se vode javne rasprave i očekuju nas u budućnosti dva ili tri zakonska akta koji će još bliže definisati rad javni.

Da ne bi oduzimao vreme, pošto znam da ima mnogo govornika na listi, sa ovim završavam i reći ću da u danu za glasanje glasaću za ova četiri konkretna predloga zakona.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, slušajući dvodnevnu raspravu, vidim da u dosadašnjim diskusijama nema ozbiljnih primedbi na predložena dva zakona, što govori, gospodine ministre, da je vaš tim ozbiljno prišao ovom problemu i da je stvarno uradio dva dobra predloga zakona. Opet me to ne čudi, znajući, iz vaše biografije, kojim ste se poslom bavili i kakvi su rezultati bili iza vašeg rada. Sve ono što ste uložili do sada u svom radu, vi želite da implementirate u ove predloge zakona. Na tome vam zahvaljujem.

Ono što ću ja u par minuta reći, pre svega govorim kao roditelj i kao čovek koji je, Boga mi, 16 godina bio ili član školskih odbora ili član roditeljskih saveta. Za tih 16 godina promenilo se mnogo ministara, promenilo se i mnogo čega u sistemu obrazovanja. Pre svega, treba da znamo da je obrazovanje živ proces, svakodnevni, i da se svakog dana menja i usavršava i da trebamo što češće da primenjujemo sve te nove vrednosti. Na kraju krajeva, čovek uči dok je živ, ako želi da se obrazuje i ako želi da ima neka nova saznanja.

Ovim zakonom su definisane, pre svega, obaveze prosvetnih radnika, mogu reći kvalitetnih kadrova koje mi imamo, obaveze učenika i uređena su i pitanja i učešće samih roditelja.

Kada sam pomenuo 16 godina koje sam proveo kao član saveta ili roditeljskih ili školskih, osvrnuću se na diskusije koje sam čuo u ova dva dana, koje su u stvari bile primedbe na predloge zakona, a ja ih ne vidim kao primedbe.

Ovde se govorilo o našoj funkcionalnoj nepismenosti. To je podatak koji ste vi dali u prilogu, znači, tačno ste naveli koliko ljudi upiše osnovnu školu, koliko završi osnovu školu, koliko od njih upiše srednju, koliko završi, koliko upiše fakultet, koliko završi. Upravo i jeste cilj ova dva zakonska predloga da to promenimo.

Po meni, brojevi nisu važni. Kada kažem brojevi, mislim na ocene. Mnogo mi je važnije znanje i kako će to znanje neko sutra primeniti u poslu kojim se bavi. Mislim da na tome i treba raditi, jer i vi ste u svom izlaganju na početku pomenuli da neki mnogo visoki brojevi na nekim kvalifikacionim ispitima nisu dali valjane rezultate.

Da ste vi čovek koji želi da menja sistem obrazovanja, ja to znam iz sopstvenog iskustva, obzirom da smo pokrenuli neku inicijativu da u mom gradu, gde je jedna varošica kojoj je mesna zajednica udaljena od centra grada 50 kilometara, pokrenuli smo inicijativu da otvorimo odeljenje srednje škole. Nije se u ovom trenutku ostvarilo, jer upravo iz ovog razloga nismo ni mogli. Očekivanja, želje nisu dovoljne. Treba da imamo i interesovanja. Kada smo pravili anketu, videlo se da je mnogo, mnogo malo ljudi zainteresovano da u tom trenutku i u tom mestu bude otvoreno odeljenje gimnazije opšteg smera. Nadam se da ćemo u nekom drugom trenutku to i uraditi.

Ovde u svim diskusijama koje su bile usmerene na kritiku zakona, pominjalo se, između ostalog, i vršnjačko nasilje, koje nikakve veze nema sa ovim zakonom. O vršnjačkom nasilju govore sasvim drugi zakonski akti, kao i o siromaštvu. Rečeno je – ne želimo da pričamo o siromaštvu. Pa, baš ste vi pričali o siromaštvu i o socijalnim razlikama. Upravo to i želimo da prevaziđemo.

Neko je juče rekao da siromašni nemaju šansu da se školuju. Ja mislim da imaju. Mnogo siromašnih ljudi istaknutih i naučnika i doktora nauka i obrazovanih. Obrazovanje i školovanje nije jedno te isto.

Da ne bih dužio, pošto su moje kolege mnogo čega dobroga rekle o ovom zakonu, ovde ću završiti, i u svakom slučaju, i zna se sigurno, glasati za ove dobre predloge zakona. Hvla.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Gospodo ministri, koleginice i kolege, pred nama su četiri predloga zakona za koje tvrdim, a vidim i gospoda, kolege, poslanici iz opozicije, da su korektni, konkretni, urađeni na vreme, jer svo ovo vreme i juče i danas u diskusijama nismo videli nijednu ozbiljnu i značajnu primedbu na ova četiri predloga zakona.

Ono što smo čuli kao primedbe odnosilo se na rad „Elektroprivrede Srbije“, kao da neko zaboravlja da „Elektroprivreda Srbije“ nije počela juče da radi u nekom blagostanju i da smo to nasledili 2012. godine kao veoma uspešnu kompaniju, nego da se trudimo i da svo ovo vreme pokušavamo da oporavimo nešto u šta godinama ništa nije ulagano.

Takođe, kao primedba, a ne znam zarad čega, pojavila su se gospoda Grčić i moj prijatelj Zoran Babić, koji niti je tema, niti smo raspravljali uopšte o njemu. Komentarisao se izbor v.d. direktora javnih preduzeća. Tvrdim da će gospodin Babić, svoj posao, kada ga već pominju, raditi konkretno, predano, savesno i kvalitetno.

Sada da se vratim na izmene i dopune Predloga zakona o osiguranju depozita i izmeni i dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.

Dosta toga u jučerašnjoj svojoj diskusiji rekao je gospodin i kolega Goran Kovačević, tako da tu ne treba mnogo trošiti vremena, sem napomenuti ponovo da je ono što i stoji u materijalu, da je to jedan, pre svega, domaćinski odnos Vlade i Ministarstva finansija prema određenom problemu, gde pokušavamo da kad već imamo mnogo kredita i mnogo kreditnih obaveza, da sve to što stvara finansijske probleme našoj državi na jedan način predupredimo i da sredstva koja godinu, godinu i po dana opterećuju negativne kamate u određenom periodu i za određeno vreme dozvolimo da preko NBS se plasiraju ta devizna sredstva u devizne hartije od vrednosti, koje izdaje Republika Srbija.

Što se tiče druga dva predloga zakona, a to su zajmovi od Nemačke razvojne banke, meni je posebno zadovoljstvo da pre svega vodimo računa o ekologiji i da vodimo računa o tome da nije za pohvalu što smo četvrti proizvođač u Evropi električne energije na bazi uglja i da pokušavamo da predupredimo sve one negativne posledice koje takva proizvodnja električne energije uzrokuje.

Takođe, moram da pomenem da mnogi zaboravljaju, verovatno na nekim egzotičnim destinacijama zima nije bila duga i hladna. Ove godine grejna sezona je trajala od 1. oktobra do 1. maja, ako smo zaboravili. Zaboravili smo i onih mesec dana leda na Dunavu, i malo više. Konkretno u Kraljevu ledeni dani su bili mesec i po dana. Temperature su konstantno bile mesec i po dana ispod nula stepeni.

Ja smatram da bi trebali da se zahvalimo svim tim ljudima u elektrosistemu, koji su nam omogućili da bez problema i bez zastoja funkcionišemo ove godine.

Na kraju, s obzirom da ima dosta govornika, pomenuću da je dobra investicija i da je to nešto što će nam doneti u budućnosti novac, a to je ovaj panevropski, tranevropski dalekovod, gde smo i mi deo njega, posebno onaj deo koji mene posebno dotiče, a to je između Kragujevca i Kraljeva dalekovod i u Kraljevu ta trafostanica od 400 kilovata, kako ste vi rekli, gospodine ministre.

Nadam se da ćemo uz taj dalekovod omogućiti da svi oni naši proizvođači zelene energije, a u tom kraju ima mnogo proizvođača, vidim mnogo investicija budućih, da ćemo proizvoditi zelenu energiju, priključe se na taj dalekovod i da izvozimo tu zelenu energiju po višim cenama. Hvala.