Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7789">Zoran Bojanić</a>

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, zarad svega što je rečeno danas, odustajem od diskusije.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Mislim da smo ovde malo zalutali, Telekom Srbija A.D. je akcionarsko društvo sa većinskim kapitalom Republike Srbije, a „Arena sport“ je takođe akcionarsko društvo za većinsko vlasništvo, sem Holanđana ima i Telekom Srbija i nikakve veze „Arena sport“ Telekoma Srbije nema sa javnim glasilima, lokalnim ili gradskim ili da hajde da kažem pokrajinskim. Samo toliko.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Kao što je rekao gospodin ministar i odgovorio kolegi Jovanoviću zarad čega ne treba usvojiti ovaj amandman, i ja se pridružujem. No, ono što je meni posebno zasmetalo, to je pominjanje Fonda za razvoj, Fabrike vagona i politikanstva u odlučivanju. Što se tiče Fonda za razvoj i Fabrike vagona, znate, uvaženi kolega, koliko duguje ta ista fabrika i koji su razlozi zašto ona nije na tom spisku.
Da bih vas podsetio da Vlada dobro misli i dobro razmišlja, danas je upravo objavljen javni poziv za prodaju imovine preduzeća, odnosno industrije „Magnohrom“ u Kraljevu, u vrednosti od 10.600.000 evra, gde Vlada očekuje, s obzirom da ima ozbiljnih i zainteresovanih kupaca, da se već u prvom krugu obavi prodaja tog našeg javnog preduzeća.
Što se tiče Fabrike vagona, normalno je da ne bude u tih 17 preduzeća, s obzirom da znate da sama fabrika duguje 13 miliona evra samo javnim i državnim preduzećima, znate da duguje 425 miliona Fondu za razvoj jer nije opravdala 297 vagona.
Sigurno da razmišljamo i o revitalizaciji Fabrike vagona, da li kroz delove preduzeća, kao što je Livnica, koja je uvek radila, znači sve vreme radi, ili će to biti i neki drugi segmenti fabrike, ali ne čudi me što nije prihvaćen vaš amandman. Hvala.
Zahvaljujem.
Gospodo iz Ministarstva privrede, gospodine Šubara, koleginice i kolege, ovaj predlog izmena i dopuna zakona je samo normalan sled onoga što ova Vlada radi i zakona koji smo ovde izglasali u prošloj godini i pokušaj da privedemo kraju, a tu se svi slažemo, jednu bezuspešnu privatizaciju koja nas godinama opterećuje i muči.
Ono što me čudi u današnjim diskusijama je upravo pokušaj da se nametne neka kolektivna amnezija, da sve prekriju snegovi zaborava i šaš. Upravo to ne smemo dozvoliti. Ja bih zamolio gospodu koja učestvuje u radu i u Agenciji i u Ministarstvu privrede, da strogo povedu računa.
Smeta mi što u ovim predlozima zakona nema konsekvenciji protiv onih koji su upravo ove privredne subjekte, a i preko 500, doveli u ovu situaciju u kakvoj jesu. Ne mislim tu samo na bivšu Vladu. Pre svega mislim na rukovodstvo tih preduzeća, na zastupnike kapitala, na direktore koji su dozvolili da oni dođu, da radnici, a uzeću jedan prosto primer iz grada Kraljeva iz kog ja dolazim. Koleginica Cica je pomenula malo pre ovaj grad gladnih. Pa, Kraljevo liči sada na grad gladnih. Grad koji je imao fenomenalnu industriju i to tešku industriju, Fabriku vagona „Magnohrom“, da ne pričam o jakim trgovinskim kućama.
Pomenuću Fabriku vagona kao primer. Imamo Fabriku vagona, imamo bezuspešnu privatizaciju u ukrajinskoj firmi „Azov impeks“, koja se završila na kraju tako da je i Agencija za privatizaciju sada u blokadi i zbog tih četiri miliona evra koje Vlada Republike Srbije i mi svi građani Republike Srbije treba da vratimo tim stranim investitorima, jer su dobili sudsku presudu, negde oko 495 miliona, koliko ja znam i svi mi to sada vraćamo zbog nekoga ko je dozvolio da radnici Fabrike vagona 30 meseci nisu primili platu, da 650 što bivših što sadašnjih radnika podnese tužbe protiv te iste Fabrike vagona, da ta ista Fabrika vagona duguje 13 miliona evra javnim preduzećima i državnim ustanovama, da ta ista Fabrika vagona, nažalost, duguje „Železnici Srbije“ 295 vagona kojih nigde nema, a tih 295 vagona je nekih 435 miliona dinara sredstava koja smo dobili iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Zar neko ne treba da odgovara za to? Zar samo da odgovaraju radnici Fabrike vagona?
Upravo ovaj Predlog zakona nadam se da će najzad isterati lisicu na pravi put. Završićemo privatizaciju, siguran sam i ove Fabrike vagona, možda ne u ovom obliku i ne na ovaj način, ali oni segmenti fabrike koji i sada funkcionišu, kao što je „Livnica“, će opstati. Sve ono što radi i funkcioniše, opstaće.
Pomenuću i na kraju svog izlaganja još jednog bivšeg giganta. Tu je „Magnohrom“. Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da je „Magnohrom“ pomenut kao preduzeće koje je kod Agencije za privatizaciju dalo jedan od najboljih procena imovine, to je nekih 10 miliona evra. Za „Magnohrom“ postoje strateški partneri, Poljaci i Grci i siguran sam, ako ne u prvom krugu, možda zbog visine te vrednosti imovine, siguran sam da u drugom krugu, a pre 31. oktobra, Industrija „Magnohrom“ srešće strateškog partnera. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministarko, gospođo direktore, gospodine Iliću, imam pregršt razloga da diskutujem o predlogu današnjeg zakona, jer je zakon dobar i koncizan. Drugi razlog je danas više puta pominjani aerodrom „Morava“ Lađevci kod Kraljeva, pošto sam ja iz Kraljeva, a i sa gospođom ministarkom i gospodinom Ilićem sam više puta bio tamo. Treći razlog, a na njega me je podsetio gospodin, odnosno kolega Mileta, to je aero-planska radionica Vazduhoplovno-tehničkog zavoda ili fabrika aviona osnovana 1927. godine u Kraljevu. Nažalost, posle 1945. godine ta proizvodnja koja je izmeštena nije vraćena. Avioni su se proizvodili po francuskoj licenci Brege 19 – 425 aviona i Dornije Do 17 – 36, 37 aviona. Danas u Kraljevu postoji jedna mala privatna fabrika koja proizvodi turističke avione. To je „Aero East Europe“, poznati po svom avionu Sila 450 C. Nadam se da će ta mala porodična fabrika prerasti u velikog proizvođača, obzirom da svoje avione izvozi u Evropu i Ameriku. Mislim da su imali veliki izvoz u Nemačku.
Pre nego što nešto više kažem o Lađevcima, pošto su Lađevci bili tema i drago mi je da su Lađevci tema, jer to govori da Vlada radi prave projekte i na pravi način radi, da prepoznaje probleme velikog dela Republike Srbije. Ja prepoznajem probleme tri velika okruga: Raškog, Moravičkog i Šumadijskog. Sa rešavanjem problema aerodroma Lađevci biće i njihov put u svet lakši i mnogo brži.
Pomenuću da je ovim predlogom zakona izmenjeno preko 80 članova postojećeg zakonika i da je osnovni razlog izmena i dopuna usklađivanje sa standardima i praksom Evropske unije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo.
Takođe, ovim predlogom zakona se vrši usklađivanje pojma i definicija, što jeste osnov, kao i pravila letenja sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. Ovde se prvi put na pravi način tretira problem bespilotnog vazduhoplovstva, kao i pominjane zabrane, odnosno zabranjene zone letenja, opasne i uslovno zabranjene zone letenja.
Predlogom zakona obrazuje se nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu. Definiše se i zaštita podataka koje Direktorat prikuplja, utvrđuje se i razlika između planova leta vazduhoplova uopšte i u operativnom saobraćaju. Direktorat odobrava mreže ruta vazdušnog saobraćaja. Definišu se obaveze pružaoca usluga, kao i priznavanje i način priznavanja sertifikata, kako za one van EU, a za sertifikate izdate u EU postupak ne postoji i sertifikat se priznaje bez vođenja postupka.
Ovim predlogom zakona vrši se usklađivanje pojmova javnog avio prevoza, redovnog avio prevoza, kao i opštih uslova za izdavanje operativne dozvole avio prevoznika. Predlogom zakona bliže se definišu finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole, u skladu sa uredbom Evropskog parlamenta i Saveta broj 1008 od 2008. godine. Finansijska stabilnost je vrlo važna zato što je direktno proporcionalna sa bezbednošću u vazduhoplovima.
Novina je i privremena operativna dozvola, takođe, sertifikat vazduhoplovnog operatera, definiše se izdavanje vazduhoplova sa posadom. U svakom slučaju su pojednostavljene procedure stranom avio prevozniku, kako bi obavljao javni avio prevoz sa Republikom Srbijom. Definiše se i ograničavanje i uspostavljanje javnog avio prevoza. Definiše se usaglašavanje redova letenja, uvođenje pojma „svota“ čija je primena obavezujuća na osnovu potvrđenog sporazuma.
Definišu se i ograničavanja u uspostavljanju javnog avio-prevoza, definiše se usaglašavanje redova letenja, uvođenje pojma „svota“, čija je primena obavezujuća na osnovu potvrđenog sporazuma.
Ono što sam primetio je da je najviše izmena i dopuna bilo u Glavi 6 – aerodromi, i to je oblast koja me najviše interesuje. Pre svega, pojmovi – korišćenje i podela aerodroma, gde su aerodromi podeljeni na civilne, vojne i mešovite, s tim da se detaljnije definišu uslovi za sticanje svojstva mešovitog aerodroma, kao i sertifikati, dozvole i saglasnosti za korišćenje istih. Ovim Predlogom zakona se takođe van snage stavljaju i dosadašnje podele na aerodrome, letelišta i terene.
Predlogom zakona definiše se oblast planiranja, projektovanja i izrade aerodroma, održavanje aerodroma kao i aerodromskih službi, usluge zemaljskih opsluživanja i, na kraju krajeva, i pojam heliodroma.
Ono o čemu ću nešto više govoriti je aerodrom „Morava“, koji se nalazi u Lađevcima pored Kraljeva. Svi mi očekujemo vrlo brzo formiranje preduzeća „Aerodromi Srbije“ i mislimo da će to biti veliki korak, da i naš aerodrom „Morava“ Lađevci konačno stane na svoje noge.
Danas smo slušali ko je šta počeo i ko je šta završio. Istina je. Raspitivao sam se i ministarka je stvarno rekla jednu istinu – da je objekat aerodromske zgrade fenomenalno urađen, da je to nešto moderno, da su čak u podzemlju, gde mi nismo išli, urađene najmodernije mašine koje, nažalost, od 2012. godine niko ne održava, niti su u funkciji. Znači, ne vredi održavati te mašine koje, pre svega, služe za prečišćavanje otpadnih voda itd, zato što na tom terenu ne postoji ni kanalizacija niti bilo šta drugo, tako da su uložili ogromne novce u nešto što stoji, a nismo uložili ogromne novce u pistu. Istina je da svi oni koji su stručni, kompetentni, a pre svega ljudi koji rade tamo na aerodromu „Lađevci“, koji su po vokaciji ljudi koji se bave vazduhoplovstvom, rekli su da je bilo mnogo, hajde da ne upotrebim izraz pametnije, ali da je bilo mnogo trezvenije uraditi tu poletno-sletnu stazu, a postaviti, ako mora da bude, a mora da bude, postaviti kontejner, koji će u prvom trenutku da služi ovoj svojoj svrsi.
Nažalost, čujem ovde neke priče o Turcima, to smo slušali poslednjih više godina, meni je ovo drugi mandat u parlamentu, o toj donaciji, da li je to 12, 14 miliona, itd. Na kraju je računica govorila da će ta donacija biti mnogo skuplja nego da je neko sam platio i finansirao izgradnju te poletno-sletne staze. Ono što je najveći problem, to je što ta poletno-sletna staza nije urađena ni u širini ni u dužini. Znači, nedostaje nam pista i u dužini i u širini.
Vlada Republike Srbije je prepoznala taj problem. Meni je bilo zadovoljstvo da sam učestvovao u razgovorima u kojima je bila i ministarka i gospodin Zoran Ilić i već ubrzano krećemo da rešimo taj problem. Nadam se da ćemo u dogledno vreme, a to će biti verovatno sledeća godina, dovesti nameni aerodrom. Ovde je neko pominjao ATR, pa i „Antonovi“ su mnogo puta sletali na taj aerodrom, pre mnogo godina, oni vojni, teretni.
Ono što će doneti boljitak, pre svega građanima Kragujevca, Kraljeva, Čačka, a pre svega Šumadijskom, Raškom i Moravičkom okrugu, upravo je taj aerodrom. U planu je i kargo centar, na tih 300 hektara oko aerodroma. To jeste jedna velika investicija. Ono što ministarka zna, pošto je bila ministar energetike, pored aerodroma, u neposrednoj blizini postoji najbogatije nalazište mrkog uglja u Srbiji, čije se rezerve procenjuju na 100 tona i mislimo da nam i to otvara neke velike perspektive za razvoj tog područja.
Ono što je u domenu ovog istog ministarstva, to je završetak auto-puta Preljina-Beograd, s obzirom da je aerodrom „Lađevci“ na nekih 15 km od Preljine, na 12 km od Kraljeva, na 15 km od Čačka, na 30 km od Kragujevca, što će doneti mnogo prednosti i poboljšati uslove života, pre svega stanovnicima tih područja.
Ne bih više da širim, pošto su kolege dosta toga rekle. Zahvaljujem se i u svakom slučaju glasaću za Predlog ovog zakona.
Hvala uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, toliko je toga rečeno u ovoj sveobuhvatnoj raspravi koja je stvarno bila i dobra i kvalitetna. Pre svega ću govoriti o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na početku bih istakao ono što je većina diskutanata danas preskočila, da je obavljena široka javna rasprava gde su svi relevantni faktori bili uključeni i sudije i zainteresovana lica i što je najvažnije da je Ministarstvo organizovalo i okrugle stolove u sedištima Apelacionih sudova u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu i sve primedbe koje je stručna javnost uputila, pridodate su ovom nacrtu zakona i date nama u ovom predlogu zakona.
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je neophodan preduslov za smanjenje broja zaostalih predmeta, ali i poštovanje ljudskih prava učesnika u postupku.
Nacionalna strategija za reformu pravosuđa za period 2013. – 2018. godina, kao jedan od primarnih problema pravosuđa, čije je rešavanje hitno, pretpostavljam rešavanje predmeta u razumnom roku.
Predlog zakona je deo mera koje pokriva strategija, a čije je cilj da pravdu učini dostupniju građanima, da poveća poverenje građanima u pravosuđe, da smanji broj zaostalih predmeta, kao i broj predstavki protiv Republike Srbije pred Evropskim sudovima, odnosno Evropskim sudom za ljudska prava, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
O tome da zakon predviđa pravičnu nadoknadu ili reparaciju o tome kako pravo na suđenje u razumom roku prema predlogu zakona ima stranka u sudskom postupku i koji su sve učesnici, da to pravo nema javni tužilac, neću govoriti ništa o svim tim detaljima jer je toliko toga rečeno pre svega u vrlo dobrom izlaganju gospodina ministra i odbrani ovog zakona, kao i u izlaganjima naših prethodnih kolega, pre svega mislim na kolegu Nikolića i mislim na koleginicu Milanku, koja je upravo o tome govorila.
Ja bih još samo dopunio da je jedan od ciljeva ovog zakona da se smanji broj pritužbi Evropskom sudu za ljudska prava za povredu prava na suđenje u razumnom roku, koji se podnosi protiv Republike Srbije, a kojih je trenutno više hiljada.
Zakonom o uređenju sudova iz 2013. godine uveden je u naš sistem zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, praćen žalbom i naknadom za povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Praksa je pokazala da je neophodno donošenje zakona koji bi u celini uređivao ovu materiju, obezbedio sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku.
Nacrt zakona je rađen u skladu sa praksom suda u Strazburu i ponoviću i rešenje i za nas i imalo se u vidu i zakonodavstvo susednih država, čini mi se da je koleginica Milanka to malopre istakla, pre svega bivših socijalističkih država i Nemačke. Posebne zakone o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku imaju Slovenija i Crna Gora od republika bivše Jugoslavije, a Hrvatska i Makedonija imaju ovaj set prava, ali ugrađen u zakone o sudovima.
Na kraju, ono što bih posebno podvukao, Srbija ima presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz prethodne dve godine. Mora da plati oko četiri i po miliona evra odštete. Samo u prošloj godini, propusti domaćeg pravnog sistema koštaju nas 2,7 miliona evra. Suđenje u Srbiji prosečno traje, to je za Riplija, 579 dana. Hvala.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set od četiri sporazuma međudržavnih, dva su u oblasti turizma, svesni da turistička razmena sa Ukrajinom i Gruzijom i jeste na nivou statističke greške. Vlada je upravo zbog toga i predložila ovaj sporazum i potpisala i dala nama na usvajanje.
Za razliku od kolega koji su se u malopređašnjim diskusijama, pa, na jedan duhovit, ja bih rekao sarkastičan, način pokušali obraditi temu saradnje u oblasti turizma Srbije i Ukrajine. Smatram da ćemo sigurno ostvariti zavidne rezultate, mnogo bolje nego što su bili do sada.
Ono o čemu bih više vremena potrošio i više pažnje vaše oduzeo, to je Sporazum između Srbije i Kanade. Pre svega, kao u dva saziva predsedik poslaničke grupe prijateljstva sa Kanadom i što mi je posebno zadovoljstvo, to je bila jedna mala poslanička grupa u onom prethodnom sazivu, na inicijativu koleginice Marije Obradović, Olene Papuge i moju, četvrti član je bio Radmilo Kostić, pokrenuli smo neku priču. Ta priča se već videla u poseti gospodina Noela Kinsele, predsednika Senata Kanade u septembru 2013. godine, kada sam bio domaćin delegacije Senata Kanade u Srbiji.
Svoje veliko mesto u svim pričama i svim razgovorima koji su vođeni na nivou vlada, na nivou predsednika parlamenata ima i pređašnji ambasador Kanade u Srbiji, to je gospodin Roman Vaščuk, čovek koji se zauzeo, svim svojim i znanjem i potencijalom, da što više investitora iz Kanade dovede u Srbiju i da u Srbiji gde god može pomogne, da li smo bili nekada u problemima sa poplavama ili bilo šta, da li su to bile akcije obezbeđivanja inkubatora za naša porodilišta, ambasador Roman Vaščuk je bio prisutan i država Kanada je bila prisutna. A zašto i ne? Kanada je ekonomski džin. Ako kažem da imaju samo 3% nezaposlenih, pa zar nam nije cilj da sarađujemo i da saradnja koja jeste intenzivna u ovom trenutku bude mnogo veća i mnogo šira?
Takođe, pomenuću, ovde smo danas pominjali smo cifre od 120 hiljada do 300 hiljada naših ljudi u dijaspori. Otprilike to je neka cifra oko 200 hiljada naših ljudi u dijaspori živi u Kanadi. Tu mi je posebno zadovoljstvo što opet mogu da pomenem čoveka koji je pre 70 godina napustio Srbiju, to je gospodin Milomir Glavčić, sa kojim se, igrom slučaja, lično nisam nikada upoznao, ali smo razmenili konverzaciju, kako telefonom tako i pisanim putem. To je čovek koji je sve stekao u Kanadi, a u Srbiju ulaže. Nije investitor. U godinama je, 90 godina ima i on ne želi da investira više, da stvara, ali zato želi da bude donator, odnosno da pokloni ovoj našoj državi sve što može. Gradu Kraljevu je poklonio milion evra i napravio jedan divan most, most koji spaja dve obale Ibra. I, kako je gospodin Kinsela to u razgovoru sa ondašnjim predsednikom našeg parlamenta gospodinom Nebojšom Stefanovićem rekao: „Naš cilj je da nas dvojica, kao predsednici dva parlamenta, napravimo most kakav je građanin Kanade i državljanin Kanade, Srbin poreklom, Milomir Glavčić učinio u njegovom Kraljevu“.
Takođe, tu se ne završava priča o Milomiru Glavčiću. Milomir Glavčić je upravo prekjuče uplatio 600 hiljada evra i obezbedio magnetnu rezonancu za bolnicu u Kraljevu, a bolnica u Kraljevu će sa tom magnetnom rezonancom pokrivati područje Kraljeva, Vrnjačke banje, Raške i Novog Pazara. Zašto ne iskoristiti sve te prednosti koje imamo kako sa našim ljudima koji žive u Kanadi, tako i sa privrednicima iz Kanade koji su stvarno zainteresovani da investiraju u našoj državi, a posebno nakon ovog sporazuma?
Kanada investira pre svega u energetiku i rudarstvo. Tu ću pomenuti hidroelektrane, pre svega onu Bistrica, u koju je uloženo negde oko 600 hiljada evra i Brodarevo, nadam se da će to ići svojim tokom, kao i veliku investiciju u Rudarsko-topioničarski basen Bor. Napomenuću samo da je i Bombardijeri uložio određena sredstva i otvorio u Vojvodini jednu fabriku kablova. Da ne nabrajam dalje.
Kanađani su pre svega poznati ovde kod nas po tome što mnogo pomažu. Mislim da ima negde oko 70 licenci za ispitivanja našeg rudnog blaga. Trenutno u Srbiji radi preko 50 firmi iz Kanade. U zadnjih par godina uloženo je preko milijardu evra direktnih investicija iz Kanade. Spoljno-trgovinska razmena sa Kanadom ne prati ovu priču i ja mislim da ćemo upravo kroz ovaj sporazum to i poboljšati i da ćemo tu saradnju podići na viši nivo. Mislim da je trenutno spoljno-trgovinska razmena oko 40 miliona evra.
Evropski put Srbije i sve ovo što mi radimo ovde, u cilju približavanja Evropi, takođe nam pomaže da budemo za kanadske investitore dosta atraktivni i kanadski investitori, kao i Vlada Kanade, Srbiju vide kao centar ovog dela Evrope i deo u koji treba ulagati. Smatraju nas liderom u regionu.
S obzirom da su moje kolege dosta toga rekle i da ne bi trebalo više dužiti, ja vam se zahvaljujem.
Hvala, uvažena predsednice.
Gospođo ministarko, savetniče, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set predloga zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti pomorstva i plovidbe. Biću vrlo kratak, s obzirom da smo dosta toga čuli danas i dosta toga je pozitivno izrečeno o sva tri predloga zakona.
Reći ću par reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti, koji ima samo tri člana. Njegove izmene i dopune su prouzrokovane pre svega potrebom usklađivanja ovog zakona sa odredbama Zakona o prekršajima, i to u delu koji se tiče postupka odnosno postupanja komisije za prekršaj u plovidbi u prvom stepenu, kojim se brišu ovlašćenja iste za vođenje prekršajnog postupka, te se na taj način ona i ukida, kao i odredbe člana 54. Zakona kojim se bliže određuje da kod zapošljavanja stranaca koje poseduje sva potrebna dokumenta u skladu sa Zakonom o pomorskoj plovidbi nije potrebno odobrenje za boravak, u skladu sa zakonom kojim je definisan boravak i kretanje stranaca, kao ni dozvola za rad, po zakonu o zapošljavanju stranaca.
Sledeći predlog zakona je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, kojim se pre svega vrši usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa odredbama Konvencije o radu pomoraca, koji je i ova Skupština ratifikovala 2011. godine, kao i još 37 zemalja.
Ovim predlogom prioritet je da se reše problemi srpskih državljana pomoraca na koje oni nailaze u svakodnevnom radu i da se bliže definišu i usklade odredbe koje se tiču rada osoba mlađih od 18 godina, obaveze brodara da zaključe polise osiguranja za slučaj povreda ili smrti pomorca, obaveze našeg poslodavca da obezbedi periodične zdravstvene preglede pomoraca, obaveze zdravstvenog pregleda pre stupanja na brod, a sve o trošku poslodavca. Ovo povlači i obavezu zdravstvene ustanove da licencira lekare koji obavljaju specijalističke preglede pomoraca.
Predlogom zakona bliže se uređuje i izgled i oblik pomorske knjižice, koji su propisani Konvencijom o identifikacionoj kartici pomorca međunarodne organizacije rada, kako bi naši pomorci nesmetano obavljali svoje poslove pod zastavama stranih država, tj. da ne bi dolazili u situaciju da im se zabrani privremeni izlazak na kopno tamo gde se zahteva da pomorac poseduje i identifikacionu kartu pomorca, kao i u slučaju promene broda i transfera preko teritorija država koje zahtevaju posedovanje viza u putnoj ispravi. Kada pomorac ne poseduje indentifikacionu kartu, on onda mora posedovati vizu, što stvara velike probleme.
Predlogom zakona pomorska knjižica se definiše kao javna isprava pomorca kojom se, između ostalog, dokazuje osposobljenost, zdravstveno stanje, identitet i naše državljanstvo.
Ono što je pomenuto kod predloga prethodnog zakona, i ovde je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o prekršajima.
Na kraju, treba istaći da će se određene odredbe Predloga zakona, član 15, a koje se tiču ovlašćenja za rad pomoraca, ovlašćenja o osposobljenosti, primenjivati od trenutka prijema Srbije u EU.
I na samom kraju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama. Reći ću samo to da je pre svega izvršeno usklađivanje zakona sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o transportu opasnih tereta. U delu utvrđivanja sposobnosti brodova za plovidbu, usklađivanje naših propisa sa evropskim Sporazumom o međunarodnom prevozu opasnih tereta na unutrašnjim plovnim putevima i evropskim Sporazumom o glavnim unutrašnjim vodenim putevima od međunarodnog značaja, te Uredbom o transevropskoj transportnoj mreži. Hvala lepo.
Zahvaljujem.
Gospodine ministre, gospođo i gospodo iz Ministarstva odbrane, za razliku od kolega koji su danas primetili veliki broj uniformi, meni je izuzetno zadovoljstvo da ovoliko visokih zvaničnika Vojske Srbije učestvuje u današnjoj raspravi, na čelu sa gospodinom ministrom. Ja sam bio dosta dobar vojnik.
Nakon donetih zakona 2007. godine i njihovih izmena i dopuna u oktobru 2009. godine, uočenih problema i nedostataka, otklanjanje istih ili sličnih nadležnosti, dopune nadležnosti koje su nejasno ili neprecizno uređene ili uopšte nisu uređene, pristupilo se izmenama i dopunama navedenih zakona, a sve u cilju obezbeđenja jedinstvenog i efikasnog funkcionisanja sistema odbrane i efikasnijeg komandovanja i rukovođenja Vojskom Srbije, kao i efikasnijeg funkcionisanja iste.
Javan rasprava o nacrtima oba zakona, odnosno oba zakonska predloga obavljena je početkom 2014. godine u više gradova u Srbiji.
Ono što bih posebno istakao u oba predloga izmena i dopuna zakona je sledeće: predlog da se Vojska Srbije strukturno deli na rodove i službe, rodovi i službe na vrsta, a vrste na specijalnosti. Izmenom i dopunom zakona predviđeno je da se pojedini rodovi Vojske Srbije grupišu u vidove pri čemu su predviđeni vidovi Vojske Srbije: kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana. Posebno ističem, kao i većina mojih kolega u raspravi, da je zbog tradicije ponovo vraćen naziv – Ratno vazduhoplovstvo i vazduhoplovna odbrana. U javnoj raspravi je bilo sasvim suprotnih i iznetih primedbi na onaj naziv „ratno“, kao i da ukažem na to, obzirom da Vojska Srbija ima rečne jedinice, na povratak mornaričkih činova ovim predlogom zakona.
Predlogom zakona rodove i službe određuje predsednik Republike na predlog ministra odbrane, dok vrste i specijalnosti rodova i službe Vojske Srbije određuje ministar na predlog načelnika Generalštaba.
Predlogom zakona je navedeno da se organizacione promene Vojske Srbije realizuju u skladu sa odredbama dugoročnog razvoja sistema odbrane, strategijskog predloga odbrane Srbije, kao i srednjoročnog plana i programa razvoja sistema odbrane.
Zakonom o odbrani uređuje se sistem odbrane, nadležnosti državnih organa i Vojske Srbije u odbrani, kao i prava i dužnosti državnih organa, lokalnih uprava, pojedina, tj. građana, privrednih društava i drugih pravnih lica i preduzetnika u odbrani.
Zakonom o vojsci uređuje se organizacija, sastav i način delovanja, položaj i nadležnosti Vojske Srbije, specifičnosti obavljanja vojne službe, komandovanja i rukovođenja. Takođe, predlogom zakona uređuju se činovi i zvanja u Vojsci Srbije, obeležje i simboli, vojni praznici, javnost rada, demokratski civilna kontrola, verska služba i mnoga druga pitanja od značaja za Vojsku Srbije.
Ono što bih na kraju posebno istakao je predlog da oni koji provedu devet godina bez prekida, kao profesionalni vojnici, mogu bez konkursa biti primljeni u oružane snage, kao civilna lica, ukoliko se za to ukaže potreba, kao i na predlog da se porodilje i trudnice ne razrešavaju dužnosti dok su na porodiljskom i trudničkom odsustvu, već da po završetku se vrate na svoje radno mesto.
Ubeđen da će ove izmene i dopune poboljšati sveukupno stanje u Vojsci Srbije i očuvanje svetlih tradicija njene bogate prošlosti, u danu za glasanje podržaću izmene i dopune predloženih zakona.
U ovom trenutku pomenuo bih žeton, koji smo danas pominjali. Video sam žeton i on mi mnogo liči na neki žeton koji sam davno dobio od bivše američke ambasadorke u Srbiji. Jedino što nije imao četiri ocila, nego je imao orlove. Hvala.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani članovi Vlade, ulazimo u petnaesti sat današnje rasprave i stvarno ću se truditi da ne budem ni opširan i da se ne ponavljam. Jer, zadovoljstvo mi je bilo, ovo je već treći-četvrti put kako radim na budžetu. Prvi put je kompletna Vlada bila ovde i na sva postavljena pitanja dali ste kvalitetne i valjane odgovore.
Ponovio bih samo reči uvaženog kolege Arsenovića, ko je čuo - čuo je, ko je shvatio – shvatio je, a ko neće – neće ni u sledećih 15 sati.
Da bih malo plastično progovorio koju reč o Predlogu budžeta, biću lokal patriota i komentarisaću stavku Ministarstva privrede – 95 miliona dinara na ime sudskih troškova zbog loše privatizovanih preduzeća. Među tim preduzećima je i „Magnohrom“ iz Kraljeva, za koga vrlo dobro znamo da je u procesu privatizacije uništen, isečena je jedna tunelska peć, isečeno 70% kapaciteta i ti isti kapaciteti su prodati i kroz staro gvožđe instalirani na Kosovu i Metohiji. Posle tako uspešne, posle tako dobre privatizacije, ovaj budžet i ova Vlada Republike Srbije će morati da plati čak i sudske troškove upravo onim Indijcima koje je predsednik Vlade pominjao na početku svog izlaganja.
Da ova Vlada misli i na socijalni deo govori i deo u budžetu koji se odnosi na urbanu regeneraciju, odnosno na oporavak jednog dela grada Kraljeva nakon katastrofalnog zemljotresa posle četiri pune godine. U Predlogu budžeta nalazi se osam miliona evra i početkom 2015. godine biće započeti i radovi na tom vitalnom projektu za grad Kraljevo.
Nadam se, sa time ću završiti, da će se i u onom razdelu gde se nalazi 111 subjekata, odnosno projekata iz Nacionalnog investicionog plana, naći i nalazi se sigurno, a mislim da ministar privrede to i zna, i Zavod za javno zdravlje i treća faza završetka objekta koji je takođe uništen u katastrofalnom zemljotresu. Toliko. Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, teško je nakon ovako nadahnutog izlaganja, gospođe guvernerke, bilo šta reći.
No, osvrnuo bih se na ono što je danas provejavalo u svim diskusijama, danas kada raspravljamo o dva sasvim nova zakona, o izmeni i dopuni tri zakona. Ono što mi smeta jeste naknadna pamet onih koji su u prethodnom periodu imali sve instrumente, koji su mogli sve ove izmene i dopune, sve ove nove zakone sami da primene, oni koji su uništili bankarski sistem, koji sada pričaju o tome kako nemamo novca, kako nema ni građanstvo novca, nema ni privreda novca. Nadam se da ćemo ovim predlozima zakona stvoriti i popraviti ekonomski ambijent i doći u situaciju da primenimo sve ove dobre predloge u ovim zakonima.
Za razliku od rasprave u prethodnih pet sati, vratio bih se malo na smisao ovih današnjih predloga zakona, za razliku od pojedinaca, koji ne znaju da nacrt zakona i treba da bude na javnoj raspravi, a tek nakon nacrta zakona, predlog zakona dolazi u Skupštinu na razmatranje.
Deset godina nakon donošenja Zakona o osiguranju, nakon izmena i dopuna koje su donošene u više navrata sve do 2013. godine, došlo se do saznanja da je potrebno uraditi potpuno novi Predlog zakona, a pre svega zbog uočenih nedostataka u procesu primene istog, kao i zbog preuzetih obaveza u postupku pregovora sa STO, koji se odnose na liberalizaciju segmenta usluga osiguranja, kao i na usklađivanje naših propisa sa propisima EU, a koji se tiču ove oblasti.
Cilj Predloga zakona je i unapređenje ove oblasti, koji je u prethodnom periodu u mnogome popravila svoj status, kako kroz dolazak novih učesnika na tržištu osiguranja sa većinskim stranim kapitalom, tako i kroz povećanje discipline, pružanje novih usluga i povećanje zaštite korisnika usluga osiguranja.
Prilikom izrade ovog predloga zakona vodilo se računa da se na najbolji mogući način prenesu i ugrade pravne tekovine EU iz oblasti osiguranja. Sem osnovnih odredbi o osiguranja, saosiguranju, reosiguranju i poseban naglasak je stavljen na postupak kontrole rizika, tj. utvrđena je obaveza društva za reosiguranje do određenih uslova, deo rizika iznad limita reosiguranja u zemlji i inostranstvu, a ono što je posebno značajno, u vreme velikih elementarnih nepogoda, mogućnost prenosa celokupnog rizika na društvo za reosiguranje u zemlji ili inostranstvu.
Saglasno određenim direktivama EU izvršena je podela na životno i neživotno osiguranje, ali su utvrđene podgrupe neživotnog osiguranja, a pre svega radi preciziranja poslova koje će društvo obavljati iz pojedinih podgrupa osiguranja.
Posebno je definisano kojim propisima se uređuju oblasti obaveznog osiguranja u saobraćaju, a kojim dobrovoljno zdravstveno osiguranje, jer je to dodatnim propisom regulisano u EU. Sem što je Predlogom zakona propisano da NBS vrši nadzor nad ovom delatnošću, utvrđena je obaveza društva, posrednika, zastupnika u osiguranju, reosiguranju da obezbedi zaštitu prava osiguranika, tj. korisnika osiguranja i oštećenih lica. Takođe, propisano je da NBS vrši zaštitu korisnika usluga osiguranja.
Ono što bih posebno istakao je da je zadržan princip odvojenog obavljanja poslova životnog od poslova neživotnog osiguranja, što smo, u jednom trenutku, danas pomislili da nije tako dobro, slušajući kolege sa druge strane, osim zakonom utvrđenih izuzetaka. To se misli na društva za osiguranje koja su u trenutku donošenja ovog predloga zakona imala dozvolu za obavljanje poslova iz obe grupe, što je dobra praksa u EU.
Iz razloga da jedna vrsta posla ne bi pokrila obaveze druge vrste osiguranja, sve ovo u cilju zaštite i sigurnosti, pre svega korisnika usluga osiguranja.
Što se tiče poslova reoosiguranja, društvo može obavljati poslove reoosiguranja za obe grupe osiguranja. Predlogom zakona definisan je pored značajnog i kontrolnog učešća, pored pojma učešća u kapitalu ili prava glasa, pojam povezanih lica, obaveza prethodne saglasnosti u cilju sticanja ili uvećanja kvalifikovanog učešća u društvu za osiguranje, uslov je i ispunjenosti koje Narodna banaka Srbije ceni, kao i način o odlučivanju dobijaju prethodne saglasnosti, slučaj kojim se odbija zahtev, postupak otuđenja, odnosno umanjenja stečenog kvalifikovanog učešća, izricanje odgovarajućih mera od strane Narodne banke Srbije, pravne posledice za slučaj sticanja bez saglasnosti Narodne banke Srbije.
Ono što bih posebno naglasio je predlog stupanja na snagu zakona i to je bila tema o kojoj smo danas mnogo diskutovali, gde se navodi da zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, sa primenom šest meseci od tog datuma, osim odredbe koja se odnosi na strano društvo za reoosiguranje, koje će se primenjivati od dana pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i članova koji se odnose na strana društva za osiguranje koji se primenjuju nakon isteka četiri godine od pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji i odredaba koje će se primenjivati od dana pristupanja EU, a takođe se tiču liberalizacije usluga osiguranja, odnosno reoosiguranja.
Za razliku od nekog prethodnog perioda kada su u naše ime potpisivali unapred da ćemo primenjivati neke zakone, iako se ne zna kada ćemo pristupiti, ovo govori o onome koliko ste odgovorno pristupili rešavanju ovih problema i zaštitili pre svega korisnike usluga u RS.
Rekao bih još par reči i o ostalim zakonskim predlozima, pre svega o Predlogu zakona o platnim uslugama. Ubrzan tehnološki razlog i nove platne usluge i instrumenti, tendencija unapređenja tih usluga na globalnom nivou, kao i sve veća upotreba savremenih metoda plaćanje u Srbiji, pre svega mislim na rast elektronskog bankarstva i upotrebu platnih kartica, uslovili su promene Zakona o platnom prometu koji je važio od 2002. godine.
Smatram da je ovaj sveobuhvatan i celovit Predlog zakona upravo rešio sva pitanja i probleme koji su uočeni u oblasti pružanja platnih usluga, kao i prava i obaveze korisnika i pružalaca platnih usluga. Ovim Predlogom zakona i tzv. nebankarskim pružaocima usluga omogućeno je da se bave ovim poslom. Takođe, ovim zakonom definisan je i pojam elektronskog novca, kao i izdavaoca istog, čime smo omogućili našim građanima i privredi da koriste ovaj savremeni vid plaćanja.
Ovim Predlogom zakona izvršena je modernizacija i prilagođavanje našeg platnog sistema EU, stvoreni su uslovi za unapređenje poslovanja i konkurencije platnog sistema, obezbeđena je i povišena zaštita korisnika platnih usluga.
Da ne bih dužio jer ima još dosta kolega koji će se javiti za reč, u svakom slučaju, ove predloge zakona SNS će podržati u danu za glasanje i glasati. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Za divno čudo, danas sam očekivao više jedinstva i istih tonova kada je u pitanju diskusija po ovom zakonu. No, nekima odgovaraju ove predložene izmene, nekima ne odgovaraju. Zaklanjaju se iza raznih objašnjenja i tumačenja, ali iz svih diskusija koje su bile u toku današnjeg dana, odnosno prepodneva, preovladava jedan zaključak da nekima smeta što će imati mnogo manje sredstava za finansiranje iz javnih izvora.
Kao jedan od potpisnika Predloga izmena i dopuna ovog zakona, smatram da zakon donosi nešto dobro, nešto novo. Ako neko smatra da je ušteda od 350, 360 miliona na godišnjem nivou nešto malo, nije. Uvaženi kolega Obradović je to dosta dobro obrazložio na primeru mog grada Kraljeva. Pominjao je budžet grada Kraljeva i određene uštede, a ja ću se pridružiti toj njegovoj diskusiji i reći ću da je to otprilike transfer sredstava sa republičkog budžeta na nivou grada veličine Čačka i tog ekonomskog kapaciteta Čačka.
Što se tiče svih drugih diskusija koje se tiču imovine i omogućavanja da političke organizacije sebi na ovaj način obezbede na legalan i legitiman način i poslovni prostor i nekretnine, smatram da je to u redu i sasvim ispravno. Za razliku od nekih stranaka koje su do imovine dolazile oduzimanjem tuđe imovine, nikada kiriju, zakupninu nisu platili, SNS svakog meseca izmiruje 260.000 dinara na ime zakupa.
Sasvim je legitimno pravo, kao što je to rekao uvaženi kolega Zoran Babić, za neke buduće generacije, za neke druge ljude koji će raditi u SNS, da obezbedimo poslovni prostor i prostor u kome mogu da rade i da bitišu i to je nešto što je javno i svima vidljivo.
Takođe, moram da istaknem da je ovo jedan mali doprinos i nas kao predlagača, a nadam se i svih narodnih poslanika, koji će, ubeđen sam, u danu za glasanje biti jedinstveni i glasati da sa ovim malim doprinosom, da sa tih 353 miliona u ovom trenutku pomognemo oporavku naših javnih finansija, 350 miliona ovde, 350 miliona na deset mesta, to će mnogo značiti.
Da bi ostale kolege, a znam da ih ima dosta prijavljenih, imali i vremena i motiva da nešto kažu, zahvaljujem se.
Hvala.
Spremio sam se malo više da govorim o Zakonu o legalizaciji. No, nakon tri inspirativna govora mojih koleginica, pre svega Katarine Rakić, Branke Bošnjak i Suzane Spasojević, vrlo malo mi je i vremena i prostora ostalo da nešto novo kažem i da ne podelim sve ono što su rekle i njih tri.
Ono o čemu bih u par reči nešto rekao, to je ono što se desilo pre nekih pola sata, da je jedna mala grupa poslanika napustila ovo zasedanje, pa onaj ko nema argumente i onaj ko zaboravlja da su njihovi ministri negde od 2003. godine, čini mi se, gospodin Šumarac 2003. godine, pa do gospodina Olivera Dulića, upravo bili ljudi koji su pisali zakon i 2003. i 2006. godine itd, ne žele da podele sa svima nama ostalim poslanicima, a vidim da je velika većina ovde saglasna i da smo svi spremni da usvojimo ovu izmenu i dopunu zakona i da produžimo, a ono što je najgore je što ta mala grupa nije ni shvatila šta je namera ovih izmena i dopuna. Non stop su pričali o produženju roka za legalizaciju. Niko nije produžavao rok za legalizaciju. Pričali smo svo vreme o šest meseci, da onim ljudima koji su podneli zahtev za legalizaciju omogućimo da taj postupak i završe.
Pomenuo bih nešto drugo. Sam proces legalizacije nije samo naš nauk, nije nešto što su izmislili u Srbiji. Sve zemlje bivše Jugoslavije imaju taj problem. Većina tih zemalja je donela neke zakone. Čak mislim da je Hrvatska donela zakon vrlo sličan zakonu koji smo mi doneli 31. oktobra 2013. godine i svi imaju slične probleme. Možda je jedno od boljih rešenja, a to je ono što ćemo raditi, nadam se, nakon ovih šest meseci i nakon ovog produženja roka, to je ono što je uradila nekada davno Republika Italija 1969. godine, kada je donela zakon, opštu legalizaciju, samo tamo gde te legalizacije možemo sprovesti i nakon toga bilo kakva bespravna izgradnja i bilo kakvo bespravno delovanje bilo je najoštrije kažnjavano i nije dozvoljavano čoveku da napravi kuću, pa mu rušiti. Mislim da je vrlo teško nekome dozvoliti da napravi kuću, pa mu tu istu kuću srušiti.
Znači, ako bismo krenuli u tom pravcu da taj budući zakon bude zakon koji će biti u jednom delu i pravičan prema onim ljudima koji su legalno radili, a da finansijski mnogo ne utiče na one koji nisu do sada legalizovali, jer je verovatno većina upravo zbog tih finansijskih problema i izbegavala postupak legalne gradnje. Smatram da donošenjem novog zakona treba predvideti i represivne mere, najstrože mere za one koji bi u budućnosti bespravno gradili. Da ne bih više zadržavao vašu pažnju, zahvaljujem.
Hvala, uvaženi predsedavajući.
Zamoli bih vas da govorimo o amandmanu. Četrdeset pet minuta govorimo o engleskom jeziku, o kulturi i ne kulturi i o zalaganju predlagača amandmana da ga usvojimo, a u amandmanu lepo piše – član 8. briše se.
Govorim o amandmanu gospođice Jerkov, ako neko nije znao. Hvala.
Zahvaljujem uvažena predsednice.
Poštovani ministre, drage gošće i gosti, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set od tri zakona – Predlog zakona o privatizaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.
Reći ću samo jednu jedinu reč za ovaj treći zakon, to je u stvari usklađivanje normi ovog zakona sa novim zakonom o računovodstvu. Ono o čemu treba mnogo više i detaljnije govoriti je pre svega Zakon o stečaju. Zakon o stečaju, to su doneta dva zakona 2009. i 2011. godine, dosta dobri i korektni, ali vreme je pokazalo da se moraju menjati u određenim segmentima. Pre svega, dužina trajanja stečaja tri do četiri godine, kako je malo pre koleginica i rekla, a u mnogim situacijama i do 10 godina. Ovim predlogom zakona smatramo da će se sigurno skratiti rokovi trajanja procesa, doći ćemo do mnogo bolje transparentnosti samog stečajnog postupka.
Mnogo više pažnje se poklonilo ovim predlozima zakona, pre svega pravima poverilaca i ovim predlogom zakona sam proces će biti mnogo brži i jednostavniji. Ono što posebno treba istaći i napomenuti to je izbor stečajnih upravnika. Do sada je to u većini slučajeva bio slučaj da stečajni sudija bira stečajnog upravnika.
Zakon o kome je danas najviše reči i bilo u toku rasprave je upravo Predlog zakona o privatizaciji. Svi prethodni zakoni koji su doneti od 1989. godine koje smo pomenuli, po meni onaj iz 1989. čini mi se da je bio jedan od boljih zakona, s tim što je imao jednu veliku manjkavost, nije imao ročnost, odnosno nije imao obavezujući karakter, no je dozvoljeno da se privatizuje po tom zakonu onaj koji je smatrao da treba i može se privatizovati. Sva ona preduzeća gde smo danas čuli o uspesima neke privatizacije pre svega su i privatizovani po tom zakonu iz 1989. godine koji je bio mnogo bolji i transparentniji od ovog zakona koji je bio pre nas.
Više puta smo čuli u današnjoj raspravi da je ostalo još 584 preduzeća u procesu privatizacije, od toga 161 preduzeće u restrukturiranju. Nažalost, iz grada iz koga ja dolazim, iz Kraljeva, tu su pet preduzeća na listi preduzeća za restrukturiranje, i što je još veća žalost, tu su dva preduzeća koja pre svega isključivo zapošljavaju invalide MAK-DI i „Plast Metal“. Prethodna privatizacija, makar na primeru grada Kraljeva govori koliko je loše i nesavesno izvedena.
Reći ću da od preduzeća za koje ja znam da su privatizovana većina više i ne postoje. Tu je jedan veliki gigant „Jasen“ koji postoji, i dalje radi pod istim imenom, ali ne postoje više ni „Slovo“, ne postoji nijedno veliko trgovinsko preduzeće iz one stare Jugoslavije, a to su bili „Tehnometal“, „Trgopromet“, „Papirpromet“, „Poljopromet“, koja su bila velika preduzeća u trgovinskoj sferi na nivou Jugoslavije, one iz osamdesetih godina. Posle ove privatizacije ni jedno jedino preduzeće od njih ne postoji ni imenom ni prezimenom. Imovina preduzeća je podeljena nakon dve ili tri godine, kolika je bila obaveza po zakonu, i svi oni, a obično su to bila udruženja koja su se javljala na aukcije i tendere, podelili su imovinu, prodali su sve lokale koje su mogli da prodaju i na taj način su se namirili za ona sredstva koja su uložili. Što se tiče radnika, ni jedan jedini nije ostao u radnom odnosu. Posebno bih pomenuo ovde problem „Magnohroma“ koji je pomenuo i kolega Neđo Jovanović na početku današnjeg izlaganja, industrije koja i dan danas i u Evropi i u svetu im plasman za svoje proizvode, a pre svega mislim na fabriku vatrostalnih proizvoda. Najveća tragedija, a o tome sam govorio svojevremeno i izlagao u jednom poslaničkom pitanju, je da je nakon krajnje neuspele privatizacije gde se „Magnohrom“ prodao nekoj indijskoj firmi, pozivali su se na Mitale, onu veliku svetsku korporaciju koja se bavi čelikom, verovatno i jesu bili po prezimenu samo iz iste porodice. Kada pominjem čelik, upravo i jeste priča da je industrija čelika u krizi, ali „Magnohrom“ sa svojom vatrostalnom proizvodnjom i danas kada je industrija čelika u krizi ima obezbeđeno tržište.
Šta se desilo? Nakon neuspešne privatizacije jedna od tunelskih peći u „Magnohromu“ je isečena, prodata kao staro gvožđe i preko dve susedne države završila na KiM. Isti oni koji su je rasklopili tamo su je i sklopili. I to su uspešne privatizacije? Molim vas, gde je tu bila kontrola, gde je šta ko gledao? Šta radi „Magnohrom“? Radi jedan mali deo sada koji se bavi proizvodnjom pre svega elektrotermičkih proizvoda, bavi se opet nekim proizvodima za koje verovatno, zato što je to i prljava tehnologija i prljava proizvodnja, u Evropi niko i ne radi, a to su grejne ploče za šporete. Bavi se jednim delom proizvodnjom TA peći.
Šta se dešava sa Fabrikom vagona? Fabrika vagona, još ružnija, još crnja priča. Fabrika koja ima stogodišnje iskustvo, fabrika koja ima kapacitete i koja je imala kapacitete prodata je korporaciji iz Ukrajine. Hajde što je prodata fabrika, nego uz fabriku mi smo tom dobrom privatizacijom prodali i Stratište, prodali smo i mesto gde su 1941. godine mnogi Kraljevčani streljani, prodali smo i školu, prodali smo fudbalsko igralište. Znači, toliko smo dobro i kvalitetno vodili računa o privatizacijama da nismo znali šta smemo a šta ne smemo da prodamo.
Da ne pričam da i u ovom trenutku i za Fabriku vagona i za „Magnohrom“ postoje i strateški partneri, postoje i ponude, postoje i tržišta. Da se ne bih vraćao više u istoriju, samo ću reći da upravo ovaj zakon o kome sada raspravljamo i koji predlažemo ima sledeće ciljeve – stvaranje uslova za razvoj privrede, obezbeđivanje javnosti i transparentnosti onoga što nam je najviše i nedostajalo do sada, onemogućavanje korupcije, formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima i stvaranju uslova za socijalnu stabilnost.
Zakon pre svega ne nameće unapred metod privatizacije, kao što je bio slučaj sa prethodnim zakonom, već će se naknadno procenjivati šta je najbolji model, da li prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo ili prenos kapitala bez naknade. Ono na šta ću posebno ukazati je i mišljenje Fiskalnog saveta gde se veoma pozitivno izrazio o predloženom zakonu o privatizaciji. Da bih omogućio i kolegama iza mene da nešto kažu, u svakom slučaju SNS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.